WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 3 | 4 || 6 | 7 |

«Александар Васић СРПСКА МУЗИЧКА КРИТИКА И ЕСЕЈИСТИКА XIX И ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА КАО ПРЕДМЕТ МУЗИКОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА* Апстракт: Почетком 2006. године навршиле су се две ...»

-- [ Страница 5 ] --

Есеји о уметности, за штампу припремили: Јован Ћирилов (Драмска уметност), Стана Ђурић-Клајн (Музичка уметност) и Лазар Трифуновић (Ликовна уметност), Матица српска – Српска књижевна задруга (Библиотека „Српска књижевност у сто књига“, књ. 91), Нови Сад – Београд 1966, стр. 175–327. За ово издање Стана Ђурић-Клајн саставила је и обиман предговор „Музичка есејистика и публицистика у Срба“, стр. 175–201, а та је уводна студија прештампана у ауторкиној већ цитираној збирци музиколошких студија и чланака Akordi prolosti, str. 189–209. Иначе, у другом издању колекције „Српска књижевност у сто књига“ (1969–1972), том Есеји о уметности није поновљен.

Видети: Стана Ђурић-Клајн, „Музичка есејистика и публицистика у Срба“, [предговор за:] Есеји о уметности.... стр. 199; исто у: Akordi prolosti... str. 208.

Уп. Уредник [Гојко Тешић], „Хроника научног скупа“, Књижевно дело Станислава Винавера: теорија – есеј, критика и полемике – поезија – версификација – проза – језик и стил – преводилаштво – компаративне теме – разно, зборник радова, Институт за књижевност и уметност (Посебна издања, књ. XI) – „Браничево“, Београд – Пожаревац 1990, стр. 484.

Уп. Stana uri-Klajn, „Razvoj muzike umetnosti u Srbiji“, [у:] Josip Andreis – Dragotin Cvetko – S. uri-Klajn, Historijski razvoj muzike kulture u Jugoslaviji, kolska knjiga, Zagreb 1962, str. 661; Ista, „Petar Konjovi – povodom osamdesetogodinjice roenja“, Akordi prolosti, Prosveta, Beograd 1981, str. 264; Ista, „Post mortem“, Isto, str. 273.

Уп. Stana uri-Klajn, Glasbena esejistika in muzikologija pri Srbih, Muzikoloki zbornik, Ljubljana 1966, zvezek II, str. 96. Овде Стана Ђурић-Клајн говори о Коњовићу као писцу који се у својој књизи о Милојевићу „у знатној мери служи научним методама“. Друго је, наравно, питање: може ли се о уметничкој историографији уопште говорити као научној дисциплини sensu stricto? О том проблему, и то с обзиром на методолошка питања науке о књижевности, писао је у својој веома утицајној књизи недавно преминули академик Светозар Петровић; уп. Sv. Petrovi, Priroda kritike, Samizdat B92 (Edicija „Re“), Beograd 2003.[2] Уп. Стана Ђурић-Клајн, „Есејистички рад Војислава Вучковића“, [предговор за:] Војислав Вучковић, Избор есеја, Српска академија наука (Посебна издања, књ. CCXXXIII, Музиколошки институт, књ. 7), Београд 1955, стр. 9. Ни после двадесет шест година, припремајући збирку својих огледа и студија, ауторка није сматрала да ова тврдња потребује ревизију; уп. S. uri-Klajn, Akordi prolosti... str. 179. О овим музиколошки неубедљивим оценама писала је у најновије време Соња Маринковић, Војислав Вучковић и нови реализам, Нови Звук, Београд 1993, бр. 2, стр. 26–29; в. и енглеско издање овогa чланка: S. Marinkovi, Vojislav Vukovi and new realism, New Sound, Belgrade 1993, No. 2, pp.

Библиографија Роксанде Пејовић саопштена је у њеној недавно публикованој књизи: Писана реч о музици у Србији: књиге и чланци (1945–2003), Факултет музичке уметности – „Сигнатуре“, Београд 2005, стр. 298–303. Видети и текст Катарине Томашевић о научном раду Р. Пејовић, Нав. дело, стр. 84–94.

Урађена под руководством проф. Стане Ђурић-Клајн, а одбрањена 1965. године на Катедри за историју музике и музички фолклор београдске Музичке академије, теза није публикована и није нам била доступна.

Muzikoloka delatnost Stane uri-Klajn (Povodom 60-godinjice roenja), Zvuk, Sarajevo 1968, br. 85–86, str. 188–193; Музиколошка делатност Стане ЂурићКлајн: поводом шездесетогодишњице живота, Pro musica, Београд 1968, бр.

31, стр. 42; In memoriam Stana uri-Klajn, Zvuk, Sarajevo 1986, br. 1, str. 7–8;

Miloje Milojevi kao muziki pisac i kritiar, Zvuk, Sarajevo 1972, br. 124–125, str.

142–145; „Tradicije 19. veka u napisima Miloja Milojevia“, Miloje Milojevi – kompozitor i muzikolog, radovi s naunog skupa odranog povodom stogodinjice umetnikovog rodjenja, Udruenje kompozitora Srbije, Beograd 1986, str. 271–286;

Seanje na Branka Dragutinovia (1903–1971), Zvuk, Sarajevo 1972, br. 124–125, str. 142–145; Prve muzike kritike Stanislava Vinavera, Zvuk, Sarajevo, zima 1973, br. 4, str. 436–440; Antun Dobroni i njegovi napisi publikovani u Beogradu, Meimurje, akovec, studeni 1988, br. 13/14, str. 165–171; „Kosta Manojlovi kao esejista i kritiar“, U spomen Koste P. Manojlovia, kompozitora i etnomuzikologa, zbornik radova, Fakultet muzike umetnosti, Beograd 1990, str. 101–142; „Стеван Христић: написи о музици“, Живот и дело Стевана Христића, зборник радова с научног скупа одржаног 19. и 20. новембра 1985, поводом 100-годишњице композиторовог рођења, САНУ (Научни скупови, књ. LV, Одељење ликовне и музичке уметности, књ. 3), Београд 1991, стр. 109–118; Написи Стевана Мокрањца и њихов значај у историји српске музике, Развитак, Зајечар 1992, год.

XXXII, бр. 3–4 (188–189), стр. 31–35.

Р. Пејовић, Музиколог Стана Ђурић-Клајн: историографска, есејистичка и критичарска делатност... (Потпуне податке о овој књизи видети у нап. бр. 13.) „Гудало“, још један од претеча часописа „Pro musica“, Pro musica, Београд 1979, бр. 100, стр. 5; „Савремени акорди“, Pro musica, Београд, децембар 1984, бр. 124, стр. 29–30; „Savremeni akordi“, Zvuk, Sarajevo 1985, br. 1, str. 107–108;

Четири југословенска „Звука“, Нови Звук, Београд 1993, бр. 1, стр. 29–53. (на енглеском: Four editions of the Yugoslav magazine Zvuk /Sound/, New Sound, Belgrade 1993, No. 1, pp. 29–52). Као што је познато, часопис „Савремени акорди“ излазио је после Другог светског рата, и као такав није у вези с нашом темом. Ми смо ипак навели овај податак из научног рада Р. Пејовић да би се стекла целовитија слика о њеном интересовању за различите периоде у историји српске музикографије.



„Ideologija nacionalnog stila u procesu profesionalizacije napisa o muzici srpskog 19. veka“, Folklor i njegova umetnika transpozicija, referati s naunog skupa odranog 29–31. X 1987, Fakultet muzike umetnosti, Beograd 1987, str. 159–168;

ta se u beogradskoj sredini smatralo muziki savremenim, modernim i avangardnim u periodu izmeu dva svetska rata, Meimurje, akovec, studeni 1988, br. 13/14, str.

172–184; „Белешке о интерпретацији у српском XIX веку“, Аспекти интерпретације, реферати с научног скупа одржаног 22. и 23. IV 1988, Удружење композитора Србије – Факултет музичке уметности, Београд 1988, стр. 15–48;

„Музика у периодици XIX века“, Теодор Павловић и његово доба, зборник радова с научног скупа одржаног у Матици српској 22. и 23. маја 1986. године поводом 150-годишњице појаве Сербског народног листа, Матица српска (Одељење за друштвене науке), Нови Сад 1989, стр. 209–215; Српска музичка мисао до осамдесетих година 19. века, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, Нови Сад 1991, бр. 8–9, стр. 51–80; Текстови о српској црквеној музици у српској публицистици (1839–1914), Нови Звук, Београд 2000, бр. 16, стр. 42–53. (на енглеском: New Sound, Belgrade 2000, No. 16, pp. 41–52).

Корнелије Станковић у очима својих савременика, Народно стваралаштво, Београд, јануар – април 1965, св. 13–14, стр. 1078–1085; Petar Ili ajkovski i njegova dela izvedena u Beogradu, Zvuk, Sarajevo 1967, br. 71, str. 20–26; Нека мишљења старих критичара о Мокрањцу, Развитак, Зајечар 1968, год. VIII, бр.

3–4, стр. 74–77. (поново објављено у: Мокрањчеви дани 1967, зборник радова са састанака етнолога, фолклориста и музиколога, Неготин 1969, стр. 48–57;

скраћена верзија, под насловом „Мишљења критичара – савременика о Мокрањцу“, штампана је у часопису Pro musica, Београд 1968, бр. 34, стр. 8–9); „The works of Leo Janek in the light of Czech music performed in Belgrade between the two wars“, Colloquim Leo Janek et musica europea, Brno 1968. (Colloquia on the History and Theory of Music at the International Musical Festival in Brno, Volume 3), arranged and edited by Rudolf Peman, International Musical Festival, Brno 1970, pp. 277–286; Hrvatski muziki umetnici i kompozitori u Beogradu izmeu dva rata, Arti musices, Zagreb 1972, br. 3, str. 119–144; Одакова опера „Дорица плеше“ и њен одјек у Београду, Театрон, Београд 1995, год. XIX, бр. 92, стр. 88– 92; Вредновање достигнућа Јосифа Маринковића и Стевана Мокрањца у историји српске музике, Мокрањац, Неготин, септембар 2001, бр. 3, стр. 21–25;

Јосиф Маринковић (1851–1931): критичарски и музиколошки погледи, Нови Звук, Београд 2001, бр. 18, стр. 29–36. (на енглеском: New Sound, Belgrade 2001, No. 18, pp. 27–34); Дела Миховила Логара у њима савременом контексту српске музике, Нови Звук, Београд 2002, бр. 20, стр. 50–59. (на енглеском: New Sound, Belgrade 2002, No. 20, pp. 48–56); „Најстарија генерација виолиниста и виолончелиста у београдском музичком животу између два рата“, Музика кроз мисао, Четврти годишњи скуп наставника и сарадника Катедре за музикологију и етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду, Београд, 21–22.

јун 2002, зборник радова, Факултет музичке уметности, Београд 2002, стр. 11– 22; Камерно музицирање и његови заступници, Нови Звук, Београд 2003, бр. 21, стр. 95–109. (на енглеском: New Sound, Belgrade 2003, No. 21, pp. 95–108);

„Педесет година Београдске филхармоније“, Београдска филхармонија 1923– 1973, Београдска филхармонија, Београд 1977, стр. 29–72; Опера и Балет Народног позоришта у Београду (1882–1941), [Факултет музичке уметности], Београд 1996; Српско музичко извођаштво романтичарског доба, Универзитет уметности, Београд 1991; Концертни живот у Београду (1919–1941), Факултет музичке уметности – „Сигнатуре“, Београд 2004. итд.

Сарађивала је на Muzikoj enciklopediji и Leksikonu jugoslavenske muzike Југославенског лексикографског завода у Загребу, Просветиној „Малој енциклопедији“, на водећим енглеским и немачким музичким енциклопедијама (The New Grove Dictionary of Music and Musicians, Die Musik in Geschichte und Gegenwart) и др.

Др Роксанда Пејовић је радила и на допуњавању библиографије српске литературе о музици. Њену студију „Kosta Manojlovi kao esejista i kritiar“ (уп. U spomen Koste P. Manojlovia, kompozitora i etnomuzikologa, zbornik radova, Fakultet muzike umetnosti, Beograd 1990, str. 101–137), прати, на стр. 138–142, библиографски appendix под насловом: „lanci koji nedostaju Bibliografiji rasprava i lanaka, Muzika 13, Zagreb 1984“. Р. Пејовић је на стр. 103. и 138. наговестила да ће приложити и попис радова Косте Манојловића између 1945. и 1949. године, али тога пописа у овоме прилогу нема.

Kritike, lanci i posebne publikacije u srpskoj muzikoj prolosti (1825–1918), Fakultet muzike umetnosti, Beograd 1994; Музичка критика и есејистика у Београду (1919–1941), Факултет музичке уметности, Београд 1999.

Видети: Александар Васић, „Оперске критике Милоја Милојевића у Српском књижевном гласнику“, Српска музичка сцена, зборник радова с научног скупа одржаног од 15. до 18. децембра 1993. године поводом 125. годишњице Народног позоришта (приредиле Ана Матовић, Мелита Милин, Надежда Мосусова и Катарина Томашевић), Музиколошки институт САНУ, Београд 1995, стр. 233–234.

Слободан Турлаков, Моцарт у Београду до 1941, Театрон, Београд 1993, год.

XVII, бр. 78/79/80, стр. 5–92; Верди у Београду до 1941, Музеј позоришне уметности Србије, Београд 1994; Са Чајковским (у Београду до 1941), Музеј позоришне уметности Србије, Београд 1997; Књига о Бетовену са нама до 1941.

Quasi una fantasia, Музеј позоришне уметности Србије – Завод за проучавање културног развитка, Београд 1998; Пучини и веристи (у Београду, до 1941), „Борба“ (Библиотека „Посебна издања“), Београд 2003; Хрестоматија о Шопену (уз његово присуство међу нама до 1941), Ауторско издање, Београд 2003;

„Владика Иринеј и Салома“, Из музичке прошлости Београда, Ауторско издае, Београд 2002, стр. 83–118. У време рада на овој студији др Турлакову није било познато да је пок. Зденка Петковић, англиста и компаратиста, још 1976.



Pages:     | 1 |   ...   | 3 | 4 || 6 | 7 |
 



Похожие работы:

«1 - PETKAU STAMMBAUM Verfasst von Viktor Petkau Происхождение фамилии Петкау. Фамилия Петкау имеет много вариантов написания: Peterchkau, Paethkeau, Pthkeau, Paettkau, Pttkau, Paethkau, Pthkau, Paetkau, Ptkau, Pethaus, Patkau, Petkau. Эти варианты отображают историю семьи на фоне истории меннонитов, к которым они принадлежали. В записях церковной книги меннонитской общины Тигенгаген (Tiegenhagen) встречаем следующие варианты написания фамилии: Petkau, Ptkau, Pethkau, Ptckau, Peterckau 1). В...»

«Оглавление Пояснительная записка.. 3 Требования к уровню подготовки обучающихся.5 Учебно-тематический план..6 Содержание тем учебного курса.. 7 Контроль уровня обученности.. 15 Литература.. 33 2 МОУ Средняя общеобразовательная школа № 45 Пояснительная записка Историческое образование играет ключевую роль в развитии способностей обучающихся в понимании исторической логики общественных процессов, специфики возникновения и развития различных мировоззренческих, ценностно-мотивационных, социальных...»

«Жорж де Малевил Армянская трагедия 1915 года Информационно-издательское предприятия “Туран” благодарит господина де Малевиля за любезное согласие на издание книги. Метр де Малевил пожелал, чтобы я его представил. Я не сомневаюсь, что он мог бы прекрасно обойтись без этого. Его собственная сила достаточно убедительна. Как историка тюркского мира, меня, конечно, можно подозревать в пристрастности. И хотя я пытаюсь этого избежать, не могу утверждать, что я ее лишен. Но уж во всяком случае я...»

«Л. Г. Павленко Ростов-на-Дону ФЕНИКС 2005 ББК 42.37 П12 Павленко Л.Г. П12 Ландшафтное проектирование. Дизайн сада / Серия Стро­ ительство и дизайн. — Ростов н/Д: Феникс, 2005. — 192 с. Книга посвящается вопросам проектирования частных садов. В ней изложены принципиальные основы планиро­ вок, зонирования, стилистики и других аспектов проектиро­ вания сада. Здесь можно будет ознакомиться с разнообраз­ ными приемами планировок реальных участков, выполнен­ ных как самим автором, так и учениками (в...»

«Ален Бомбар За бортом по своей воле OCR Васильченко Сергей За бортом по своей воле: Государственное издательство географической литературы; 1963 Оригинал: Alain Bombard, “Naufrage volontaire” Перевод: А. Соболев, Ф. Л. Мендельсон Аннотация Рассказ о необычайных путешествиях, предпринятых молодым французским врачом Аленом Бомбаром в 1952 г. с целью доказать, что люди, потерпевшие кораблекрушение, могут прожить длительное время в море без запасов пищи и воды, питаясь только тем, что они могут...»

«УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС по дисциплине ОПД.Ф.02.3 ИСТОРИЯ ПЕДАГОГИКИ И ОБРАЗОВАНИЯ для студентов 5 курса очной формы обучения ОПД.Ф.2.2 для студентов 2 курса заочной формы обучения (3-летний срок обучения) специальность 050708.65 ПЕДАГОГИКА И МЕТОДИКА НАЧАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ Обсуждено на заседании кафедры Составитель: педагогики и психологии начального Ст. преподаватель образования О.В. Зайцева Протокол № 1 от 08.09.2011 г. Зав. кафедрой И.Л. Самусенко Тверь, 2011 II. Пояснительная записка...»

«Русское сельскохозяйственное представительство в Америке (в свете переписки Н.И. Вавилова и Д.Н. Бородина) Э.В. ТРУСКИНОВ Авторское предисловие Данная книга призвана осветить более подробно, хотя и в сжатой форме, историю поездки Н.И. Вавилова в США в 1921 г. и организацию в Нью-Йорке Отделения прикладной ботаники, созданного для обмена между двумя странами семенами растений и научной литературой. Поскольку экономическое положение России только что вышедшей из братоубийственной и разорительной...»

«УТВЕРЖДАЮ Декан факультета психологии и социальной работы _ Т.А. Жалагина 2010 г. УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС по дисциплине ИСТОРИЯ ТВЕРСКОГО КРАЯ для студентов 2 курса очной формы обучения специальности 030302 Клиническая психология Обсуждено на заседании Составитель: кафедры истории и краеведения к.и.н., доцент 10 сентября 2010 г. Иванова Н.И. Протокол № 1 Зав.кафедрой Т.И. Любина Тверь, 2010 ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА Предметом изучения курса является история Тверского края. Цель - изучение...»

«1. Краткая историческая справка. Перспективы развития: стратегия, цели, задачи Саратовский государственный аграрный университет имени Н.И. Вавилова – один из старейших сельскохозяйственных вузов России. Датой его основания считается 15 сентября 1913 г., когда по инициативе передовой агрономической общественности Поволжья в Саратове в соответствии с Указом императора Николая II были открыты Высшие сельскохозяйственные курсы. В апреле 1918 г. Высшие сельскохозяйственные курсы были преобразованы в...»

«В.А. Воронцов ГЕНЕЗИС ЯЗЫКА, СКАЗКИ И МИФА В КОНТЕКСТЕ АНТРОПО-СОЦИО-КУЛЬТУРОГЕНЕЗА Казань 2012 УДК 13 ББК 87.3 H 20 Серия: Мир Символики Научное издание Рецензенты: доктор философских наук, профессор Л.А. Бессонова, доктор филологических наук, профессор, академик АН РТ М.З. Закиев, доктор филологических наук, профессор Ф.И. Урманчеев Редакционная коллегия: Нугманов Р.Г., Хайрутдинов Р.Р. (ответственный редактор), Хузин  Ф.Ш.,  Ягудин  Б.М. Воронцов В.А. Генезис языка, сказки и мифа в контексте...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.