WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 | 2 || 4 | 5 |   ...   | 7 |

«Александар Васић СРПСКА МУЗИЧКА КРИТИКА И ЕСЕЈИСТИКА XIX И ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА КАО ПРЕДМЕТ МУЗИКОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА* Апстракт: Почетком 2006. године навршиле су се две ...»

-- [ Страница 3 ] --

Тако је Катарина Томашевић (1960) одредила однос између традиционалног и модерног погледа на музичку уметност на страницама „Летописа Матице српске“ од 1895. до 1914. године. Питањима наше критике и периодике делимично се обратила и у прегледној студији Проблеми проучавања српске музике између два светска рата. Тијана Поповић (1962) осликала је портрет Петра Бингулца као музичког писца;46 Јелена Глигоријевић (1964) библиографски је и етномузиколошки обрадила часопис „Караџић“ (1899–1901, 1903). Потписник ових редова (1965) своја истраживања је усмерио на „Српски књижевни гласник“, овде већ помињани часопис, богат извор обавештења о српској музичкој критици и есејистици између 1901. и 1941. године. Поред монографске студије о „Гласниковој“ музикографији, написао је студије и расправе о Милоју Милојевићу, Војиславу Вучковићу, Густаву Михелу и другим нашим музичким писцима.48 Помињемо још и музичког педагога Неду Векић (1965), ауторку прилога о музици у мостарској „Зори“, од 1891. до 1901.

године, као и Богдана Ђаковића (1966), који је дао библиографску и музичкоисторијску студију о дневнику „Нови Сад“, за раздобље 1924–1941. год. Драгана Стојановић-Новичић (1968) објавила је више радова у којима испитује музичколитерарно и музиколошко наслеђе српских писаца и листова с краја XIX и из XX века. Српски филозофи, социолози и естетичари нису ни радо ни често ступали на подручје наше музикографске и музиколошке мисли.

Разлоге вероватно ваља тражити у недовољној упућености у појмовни језик музичке теорије. Ипак, Драган М. Јеремић (1925–1986), Милан Ранковић (1932), Сретен Петровић (1940) и Миодраг Шуваковић (1954) расправљали су о музичким писцима Србије (највише о Војиславу Вучковићу), о њиховим естетичким и идеолошким погледима и др. Поменућемо и ауторе осталих студијских образовања, односно струка, који су се прикључили поворци проучавалаца наших музичких писаца и часописа. Театролог Боривоје С. Стојковић је у своме животном делу – Istoriji srpskog pozorita od srednjeg veka do modernog doba (drama i opera) – пружио увид и у питања наше музичке, односно оперске критике, јер се његово дело оснива и на овој врсти изворне грађе.51 Историчар књижевности, библиограф и библиотекар Милана Бикицки (1925–2005) писала је, поред осталог, о нашој музичкој периодици: о „Српском музичком листу“ Исидора Бајића, затим о музичком гласилу „Гудало“, а такође и о музичким штивима у листу „Јединство“ Петра Коњовића. Милана Бикицки је испиАлександар Васић Српска музичка критика и есејистика...

тала старију војвођанску штампу као извор за познавање живота и рада Корнелија Станковића, првог српског образованог музичара у новом веку.52 Историчар уметности и театролог Верослава Петровић (1936) документовано је приказала однос међуратне београдске критике према оперској уметности руских емиграната. Као и Слободан Турлаков, занимала се за особености рецепције Штраусове музичке драме Салома у Београду, током четврте деценије XX века. Сасвим ретко, наслеђем српске литературе о музици бавили су се и стручњаци из других националних и академских средина.

Хрватски музиколог Дубравка Франковић (1950) пружила је акрибичне студије о критичарима Милоју Милојевићу и Петру Коњовићу који су писали о хрватским уметницима и у хрватским часописима. Тешко је и незахвално, у данашњим, веома сложеним, кадровским, финансијским, али и свеукупним приликама и околностима, говорити о перспективама будућих истраживања српске литературе о музици XIX и прве половине XX века. Као што се на основу овде изложеног прегледа обављених испитивања могло закључити, српска музикологија је до сада учинила значајан, хвале вредан напор на упознавању, тумачењу и вредновању овога дела националног музичког и литерарног наслеђа. Тај напор дошао је више од појединаца него од организованог рада иза којега би стајале научне и стручне установе са својим колективним истраживачким тимовима и пројектима.

Када се каже да је учињен значајан напор, то не значи да је ураено потребно и довољно, а најмање значи да је урађено „све“.

Проблеми који прате истраживање српске музичке критике, есејистике и публицистике новога века могу се означити као општи и специјални.

Основни проблем који оптерећује проучавање наше писане речи о музици јесте исти онај проблем који у великој мери успорава рад и другим нашим националним, културноисторијским наукама.

Реч је о националној историјској библиографији.55 С многих разлога непопуларан и незахвалан, али преко потребан и фундаменталан, јесте рад на аналитичкој библиографији наше штампе. Колико нам је познато, о покретању таквог пројекта у овом часу нико не размишља. За постојања друге Југославије, за ту врсту истраживања био је задужен Југославенски лексикографски завод у Загребу; он је тај посао обављао најприљежније и издао четрнаест енциклопедијских библиографских приручника за различите области националних хуманистичких струка.56 Како се показало, а то смо овде већ разматрали, музичка струка урађена је с многобројним лакунама, па се зато загребачка Bibliografija не може сматрати поузданим, а свакако не коначним приручником у овој области.

Пре Другог светског рата у Србији није објављен велик број књига о музици. Далеко највећи део музикографске активности српских музичких писаца одвијао се у оно доба у дневној и периодичној штампи, и зато се рад на аналитичкој библиографији српске периодике никако не може заобићи. Уколико имамо на уму и потребе и задатке граничних дисциплина – историје српске књижевности, упоредне књижевности, театрологије, историје уметности, националне историје и др. – онда би требало размишљати о капиталном националном пројекту, с великим бројем ангажованих стручњака различитих профила, који би био окренут потпуној аналитичкој библиографији српске штампе. Ако би се истраживање поставило на тај начин, мултидисциплинарно и екстензивно, заправо би се уштедели и време и финансијска средства, јер онда не би свака струка независно и у разна времена, без синхронизације, савлађивала целокупну штампу, него би се одмах, интегрално и симултано приступало обради сваког гласила понаособ и на крају би се добила аналитичка библиографија прилога у целокупном корпусу наше периодике. У овом тренутку, ова идеја засигурно би побудила неверицу, па и дубоку сумњу. Али надвладају ли свест и опредељење да је то најбољи начин решавања овога далекосежног питања наше науке и културе, онда би то већ био знак извесности. Уосталом, недавно усвојени Закон о српској енциклопедији говори о вољи државе да стане иза крупних националних потреба. Овако постављен рад на библиографији српске штампе омогуио би на поузданој основи и оно што је, такође, ретко предузимано у српској музикологији. Реч је о издавању списа наших музикографа и музиколога. На тај, опет фундаменталан задатак, српска музикологија се није одазивала ни често ни с превеликим еланом. Уколико се изузме издање скупљених списа Војислава Вучковића из 1968. године, ниједан српски музички писац није добио издање сабраних или изабраних дела. То у одређеној мери умањује емисиону снагу савремених музиколошких текстова у којима се претресају написи и идеје поменутих старијих писаца. Лишена могућности најбрже демонстрације пред читаоцима – а она се обезбеђује упућивањем на издања скупљених написа толико расутих у овдашњој разуђеној штампи – српска музикологија остаје без ослонца који би њене резултате учинио видљивијима и комуникативнијима. Музиколошка, али и шира научна публика – филолошка, филозофска, историографска, театролошка – лакше би у своја проучавања и интерпретације уграђивала резултате савремене националне музикологије Александар Васић Српска музичка критика и есејистика...



када би могла да се ослони и на прикупљене и издате изворе. Увек је лакше поклонити своје поверење нечијем тумачењу или вредносној оцени ако и сами имамо могућности да непосредно и без много додатног напора разгледамо фактографску основу, in extenso.

Постоје и посебни проблеми, они се односе на садашње стање у српској музикологији. То су недовољна финансијска средства, али, што је можда и тежи проблем, премали број стручњака.

Иако бављење српском музикографијом није једини задатак националне музичке историографије, ипак треба приметити да у овом часу на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, као и на истоименој Катедри Академије уметности у Новом Саду, не постоји ниједан стручњак чија би најужа специалност била историја писане речи о музици код Срба. (То, наравно, не значи да се специјалисти за друге музиколошке гране и теме повремено не огледају и на материјалу и проблемима српске музикографије.) У Музиколошком институту Српске академије наука и уметности делује само један истраживач, специјалиста за ову научну област. У последњих петнаест година евидентно је све веће интересовање наставника, сарадника, па онда и студената у Одсеку за музикологију ФМУ за савремену, и за најсавременију музику. Колико нам је познато, у темама за дипломске, магистарске и докторске радове на овој установи, у наведеном периоду, није се јавио ниједан наслов који би се бавио искључиво српском музикографиом пре 1945. године.58 На релативно младој Катедри за музикологију и етномузикологију новосадске Академије уметности, Мариана Кокановић (1975) дипломирала је на теми из историје српске музикографије – Написи о музици у „Босанској вили“ (1885–1914). Још један нарочит проблем прати српску музикологију у вези с овом научном облашћу, а то је питање формирања самих стручњака. По природи ствари, писана реч о музици не може бити тежишни део универзитетске наставе у сфери опште и националне музичке историје; композиције и стилови, музички родови, врсте и поступци (језиком науке о књижевности: унутрашња музичка историја), јесу и морају бити језгро те наставе. Доцније, ако се дипломирани музиколог определи за бављење историјом музикографије, јављају се многобројни проблеми. Музикологу који се одлучи за ову врсту научног рада потребно је додатно образовање које се не стиче на Факултету музичке уметности. У значајној мери интердисциплинарног карактера, истраживања писане речи о музици, истраживања њене историје, теоријских, методолошких, естетичких и идеолошких аспеката, захтевају широка и прецизна филолошка и историјска дологије науке о књижевности, науке о српском језику, националне друштвенополитичке, културне, позоришне историје, из историје естетичких теорија и националне библиографије. Зато би последипломска настава морала да се отвори према установама које ту врсту знања и садржаја нуде – пре свега према Филолошком и Филозофском факултету и тамошњим стручњацима.

Паралелно с овим пословима – дуготрајном раду на аналитичкој библиографији српске штампе, као и формирању, мотивисању и ангажовању већег броја компетентних стручњака – могу се и морају обављати они задаци које обезбеђује мера садашњих снага и средстава. Свакако ваља приступати појединачној и систематској, библиографској и музиколошкој обради српских листова, часописа, зборника и осталих сличних публикација. Не заборавимо да чак ни тако значајан лист као што је београдска „Политика“, која је у међуратном раздобљу имала изузетно развијену музичку критику, до данас није интегрално – ни библиографски ни музиколошки – обрађена.

У актуалним приликама, појединачна и сукцесивна истраживаа српских дневних и периодичних публикација, с презентираним увидом у комплетну музичку библиографију сваког истраженог наслова, остају најреалнија desiderata научног рада у овој области српске музикологије.

Завршен 1908, допуњаван до 1914, објављен је постхумно: Владимир Р. Ђорђевић, Оглед српске музичке библиографије до 1914. године, за штампу приредила Ксенија Б. Лазић, Народна библиотека СР Србије – Нолит, Београд 1969.

Bibliografija rasprava i lanaka, knj. 13: Muzika, Struka VI, A – R, Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krlea“, Zagreb 1984; Isto, knj. 14: Muzika, Struka VI, S –, Indeksi, Zagreb 1986.



Pages:     | 1 | 2 || 4 | 5 |   ...   | 7 |
 



Похожие работы:

«ПРОГРАММЫ ПРОФИЛЬНОГО ОБУЧЕНИЯ СОЦИАЛЬНО-ЭКОНОМИЧЕСКИЙ ПРОФИЛЬ Программа стратегического развития РУДН на 2012-2016 гг. Москва 2013 Издание подготовлено в рамках реализации Программы стратегического развития РУДН на 2012-2016 гг. Программы профильного обучения: социально-экономический профиль. Составители: Мамченков Д.В., Коротаева С.В., Лобанова Е.Н., Чебанова Л.А. М.: РУДН, 2013. — 220 стр. Пособие содержит необходимый методический материал для организации работы профильных...»

«От Рио до Мексики. автостопом! 1992-94 г.г. (записки блуждающего тренера) От Рио до Мексики. автостопом! 1992-94 г.г. (записки блуждающего тренера) 1 Город - мечта Чёрное, усыпанное звёздной пыльцой небо, освещённые яркой луной нагромождения облачных скал под крылом самолёта. В салоне тихо, темно. Пассажиры мирно спят, лишь какая-то пара на противоположной стороне приглушёнными голосами ведёт нескончаемую беседу. Рядом еле слышно посапывает во сне мой сын. Смотрю в окно, безуспешно пытаясь в...»

«ЛЕНИНГРАДСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ в годы Великой Отечественной войны История Санкт-Петербургского университета в виртуальном пространстве http://history.museums.spbu.ru/ V' Ленинградский ордена Ленина и ордена Трудового Красного Знамени государственный университет имени А. А. Ж данова В. А. ЕЖОВ, В. В. М АВРОДИН ЛЕНИНГРАДСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ в годы Великой Отечественной войны / Издательство Ленинградского университета Ленинград 1 9 7 5 г., История Санкт-Петербургского университета в виртуальном...»

«О своей родословной, родных и близких и о себе Флемингтон, Нью-Джерси, 2006 Детям моим, их детям и детям моих внуков эта книга посвещается. Дорогие дети, милые внуки и незнакомые мне правнуки! Я живу сейчас в девятом десятке и всё отчётливее чувствую, что запасы моих физических и духовных сил постепенно сокращаются. Близится жизненный финал и, пока сохранилась память, я всё более ощущаю потребность поделиться с Вами известными мне сведениями о нашей родословной, жизненным опытом, духовными...»

«Станислав Куняев Поэзия. Судьба, Россия Книга 2.Есть еще океан НАШ СОВРЕМЕННИК Москва 2001 ББК 63.3(2)-3(2Рос-Рус) К91 Куняев С.Ю. К91 Поэзия. Судьба. Россия: Кн. 2..Есть еще океан.— М.: Наш современник, 2001.— 512 с, ил. ISBN 5-901483-04-9 (т.2.) ISBN 5-901483-04-9 ББК 63.3(2)-3(2(Рос-Рус) Двухтомник русского поэта Станислава Куняева объемлет более шестидесяти лет сегодняшней истории России. На его страницах читатели встретятся со многими знаменитыми людьми эпохи, вместе с которыми прожил...»

«А.И. ПОПОВ, Б.А. СТАРКОВ Александр Иванович ПОПОВ — доктор экономических наук, профессор кафедры общей экономической теории СПбГУЭФ, заслуженный работник высшей школы РФ. В 1965 г. окончил аспирантуру при МГУ им. М.В. Ломоносова. С 1972 г. работает в ЛФЭИ (СПбГУЭФ). Автор более 300 научных работ, в том числе изданных в Польше, Германии, Болгарии. Среди опубликованных работ — учебник Экономическая теория (3-е изд., 2001 — 38 п. л.; 4-е изд., 2006 — 43,8 п. л.). Сфера научных интересов —...»

«П.Б.ГАННУШКИН КЛИНИКА ПСИХОПАТИЙ: ИХ СТАТИКА, ДИНАМИКА, СИСТЕМАТИКА Н.Новгород; Изд-во НГМД, 1998. — 128 с. АНОНС Книга выдающегося отечественного психиатра П.Б.Ганнушкина явилась итогом почти тридцатилетней исследовательской деятельности автора. Впервые были даны четкие клинические критерии отграничения конституциональных психопатий, обоснованы сохранившие свое значение до настоящего времени три признака, их определяющие. В работе подробно исследованы типы, законы, формулы развития психопатий,...»

«On Freedom Серия ФИЛОСОФИЯ СВОБОДЫ под общей редакцией А. Куряева ВЫПУСК 2 МИЛТОН ФРИДМЕН ФРИДРИХ ХАЙЕК О свободе СОЦИУМ, Челябинск ТРИ КВАДРАТА, Москва 2003 УДК 32.001 ББК 66.0 Ф88 Составитель и редактор серии: Александр Куряев Дизайн: Сергей Митурич Фридмен, Милтон, и Хайек, Фридрих о свободе. В серии Фило софия свободы, вып. II. М.: Социум, Три квадрата, 2003. — 182 С. В сборник включены фрагменты произведений двух выдающихся эконо мистов ХХ века, лауреатов Нобелевской премии по экономике,...»

«Серж Кахили Кинг ГОРОДСКОЙ ШАМАН URBAN SHAMAN SERG KAHILI KING, PH. D., 1995 Pili kau, pili ho'oilo (Всегда вместе, в сезон засухи и в сезон дождей.) С чувством искренней благодарности посвящаю моим многочисленным друзьям, которых я имел честь обучать традиционному искусству гавайских шаманов. Благодаря им я узнал, что ученик появляется тогда, когда готов учитель. ПРИГОТОВЛЕНИЯ Но'omoe wai kahi ke kao'o Подобно водному потоку, отправимся в путь, единые в стремлении к цели. Книга посвящена...»

«ХЕРСОНЕССКИЙ-ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ИСТОРИКО-АРХЕОЛОГИЧЕСКИЙ ЗАПОВЕДНИК НАУЧНО-ИССЛЕДОВАТЕЛЬСКИЙ ЦЕНТР КРЫМОВЕДЕНИЯ ВИЗАНТИЯ И КРЫМ ПРОВДВМЫ ГОРОДСКОЙ КУЛЬТУРЫ Тезисы докладов VIII паучник Слэюмовских чтввцй 25 августа - 3 свытяОрл 1995 года ( г, Севастополь) Екатеринбург 1995 Печатается по решению Ученого Совета исторического факультета УрГУ Византия и Крым: Проблемы городской культуры \Тез.докл. VIII научных Сюэюмовских чтений.Препринт. Уральский университет. Екатеринбург, 1995.- 47 с. Компьютерный...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.