WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 92 | 93 || 95 | 96 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 94 ] --
Епископа Теофана је посветио за епископа смедеревски митрополит Павле, који је пре 1530. године покушао да успостави ред у обезглављеној Пећкој патриаршији. Према натпису у манастиру Папраћи, Теофан је први епископ зворничке епархије. Приликом одржавања Охридског сабора 1541. године Теофанаје свргнуо архиепископ охридски Прохор и на његово место је постављен нови епископ Доментијан. Прохоров епископ се никада није појавио у Зворничкој епархији, а Теофан се пак није обазирао на свргнуће које је имало политички карактер и остао је и даље на истом положају. Сопоћански поменик га чак помиње као српског архиепископа између Павла и Макарија.

ТЕОФАН

Митрополит Теофан први пут се помиње 27. јула 1671.

године.40 За њега је израђена 1681. године панагија у манастиру Хиландару,41 а петог маја 1682. године је он поклонио литургијар манастиру Вувцу. Почетком септембра месеца 1682. године сачекао је патријарха Арсенија III у околини Скопља „с грађанима Скопља, који патријарха и пратњу му дочекаше с многим понудама.

Митрополит Теофан с неколико Скопљака придружише се патријарху, те и они кренуше за Свету земљу". Вероватно је митрополит Теофан био пострижник манастира Вувца, јер је проигуману овога манастира поклонио једно рукописно Јеванђеље, које се данас чува у манастиру Св. Тројице код Пљеваља".

ТЕОФАН

После митрополита преспанског Доротеја за његовог наследника је дошао 1677. митрополит Теофан.4 На катедри митрополита преспанских задржао се до 1685. када га је наследио митрополит Партеније.

ТЕОФАН

Епископ Теофан је вероватно наследио епископа рудничког Серафима, који је дао живописати манастир Благовештење на Руднику 1632. године.

О епископу Теофану имамо једино помен у вези са његовим учешћем на збору црквених и народних првака, који је одржан у Београду46 18. јуна 1690. године под председништвом патријарха Арсенија III. Поред њих овом збору су присуствовали и архијереји: београдски Симеон (Љубибратић) и белоцрквенски Спиридон (Штибица).

Сви су изгледи да епископ Теофан није прешао са патријархом у Аустрију, јер о њему више нема никаквог помена.

ТЕОФАН

Митрополит струмички Теофан заузимао је положај митрополита струмичког у времену од 1752. до 1756. године. Један од најистакнутијих архијереја и најбољи беседник деветнаестог века у Карловачкој митрополији Теофан (у свету Теодор Живковић), рођен је у Сремским Карловцима у лекарској породици 25. марта 1825. године. Основну школу и гимназију завршио је у свом родном месту, а такође и богословију као њен најбољи ученик. Права је почео студирати у Кечкемету, а завршио у Бечу. Филозофију је студирао у Пешти.

Замонашио се у манастиру Беочину. Пре него што је постао епископ, а са његовим избором је ишло врло тешко јер се бечка влада томе противила, био је са службом у учитељској школи у Сомбору, професор гимназије и богословије у Сремским Карловцима, а такође и конзисторијални бележник. Као архимандрит манастира Бездина изабран је за епископа горњокарловачког и хиротонисан 15. септембра 1874.

Као архијереј био је одличан администратор, а као беседник плодан и ненадмашан. Беседе су му објављене после смрти, 1891, под насловом Проповједник. Од Посебног значаја је његова историјско-канонска студија Српска народна црква на каноничкоисториском темељу свом. Приликом избора патријарха 1881.

године изабран је за српског патријарха са 53 гласа, а против епископа бачког Германа (Анђелића) који је добио 11 гласова.

Међутим, бечка влада није потврдила његов избор већ је за патријарха именовала епископа Германа. Умро је напрасно 21.

новембра 1890. године у Плашком и по својој жељи сахрањен је на гробљу.

ТЕОФИЛI

Трећи по реду епископ будимљански Теофил помиње се 1251/2. године. Резидирао је у Ђурђевим Ступовима код Берана, где се између осталог бавио преписивањем књига. Ту у „дому светога великаго страстотрьпьца христова Гесоргїа" преписивао је номоканон и остале књиге и каже: „сыіє бо книгы писаны быше изь арьхїпископлыхь книгь, и самь азь грЕшны eофиль потроудихь се и ис тЕхь книгь исправихь сиіє книгы да несу ничьтоже криве". Приликом теолошких разговора између патријарха Пајсија и ученог римокатоличког теолога Леонардија, патријарх и његови сарадници „своје знање црпли су они, углавном, из крмчије, законодавног зборника православне цркве, и то, по свој прилици, према рукопису манастира Успенија Богородице у Морачи, преписаном 1613. из крмчије будимљанскога епископа Теофила из год. 1252".

ТЕОФИЛ II

Митрополит будимљански Теофил II помиње се 1615. године.

Сем имена за сада се о њему ништа друго не зна. Тимотије је наследио на катедри рашких митрополита Силвестра I, 1560. године, али нам није познато колико се дуго задржао на овој катедри јер се следећи архијереј, Висарион, помиње тек 1586. године. Епископ Тит (Костић) живео је у селу Сињцу, близу манастира Пиве. Потиче „од братства Костића од којих има данас фамилија у Пиви".53 Није познато коју је епархију заузимао и време када је живео.

Епископ Тихон (у свету др Тихомир Радовановић) рођен је у Малом Пожаревцу 8. јула 1891. године од оца Димитрија и мајке Даринке. По завршетку основне школе учио је истовремено гимназију и деветоразредну Богословију св. Саве у Београду.

По завршетку школовања био је извесно време учитељ у селу Дрлупи. У чин ђакона рукоположио га је на Ивандан 1913.

митрополит Србије Димитрије и поставио за парохијског ђакона при Старој цркви у Крагујевцу.

Као болничар у току Првог светског рата одведен је у ропство у Хајнрихгрин. После рата студирао је на Богословском факултету у Атини (1918-1921), где је 1922. године одбранио докторску дисертацију „Еволуција месијанске идеје", коју је израдио за време постдипломских студија у Лајпцигу.

По повратку из Атине постављен је за суплента Прве мушке гимназије у Београду, а 1924, за доцента Богословског факултета у Београду. Избор за епископа сремског, викара патријарха српског Варнаве, затекао га је на положају секретара Светог архијерејског синода. Хиротонисан је за епископа у Саборној београдској цркви 21.

новембра 1932. године. За епископа захумско-херцеговачког изабран је 1934. године. Његова активност је врло брзо прекинута изненадном болешћу због које је, по својој молби, и умировљен 1939. године. Иза себе оставио је значајне радове из области Старога завета.

Умро је у Београду 8. фебруара 1951. године и сахрањен је крај храма Покрова пресвете Богородице у Београду.

1 В. А. Мошин, Сербския редакция синодика в неделю православия, Византийский Временник XVII, Москва 1960, 304.

2 Душан М. Колунџић, Портрети српских епископа у средњем веку и њихова иконографија, Гласник Српске православне цркве, Београд 1971, 89.

3 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, Београд 1982, 3726.

4 Исто, I, 999.

5 Исто, 1018.

6 Споменик 53, 7 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас СССХХ, Одељење историјских наука, 2, Београд 1980, 155.

8 Епископ Никодим, Стон у средњим вијековима, Дубровник 1914, 55-56.

9 Исто.

10 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 143.

11 Георгије Острогорски, Серска област после Душанове смрти, Београд, 1965, 12 Исто, 125.

13 Иларион Руварац, О натпису на иконици Угљеше Деспотовића, Зборник Илариона Руварца, I, Београд 1934, 363.

14 Др Иван Божић, Владавина Црнојевића, Историја Црне Горе, књ. II том 1, Титоград 1970, 327.

15 Марија Јанковић, исто. 143.

16 Исто, 141-142.

17 S. Smirnov, L'eglise de la Mre-de Dicu da Hvosno, Старинар XXI, Београд 1936, 51.

18 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, IV, 6218.

19 Љуб. Стојановић, Српска црква у међувремену од патријарха Арсенија II до Макарија око 1459-63. до 1557. г., Глас Српске краљевске академије, CVI, Београд 1923, 118.

20 Владимир Мошин, Ћирилски рукописи Повијесног музеја Хреатске и Копитиреве збирке, Београд 1971, 95.

21 Мил. С. Филиповић, Почеци и прошлост Зворничке епархије, Богословље, VIII (XXIII), Београд 1964, 75.

22 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 282.

23 Мил. С. Филиповић, исто, 83.

24 Радослав М. Грујић, Скопска митрополија, Скопље 1935, 226Радмила Тричковић, исто 152.

26 Исто.

27 Дим. Витковић, Шта је негда била Вретанија, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VII, Нови Сад 1934, 87.

28 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 271.

29 С. В. Булгаковъ, Настольная книга для священно-служителей, Кїевъ. 1813, 1403.

30 Др Глигор Станојевић, Земља и име Црна Гора, Историја Црне Горе, књ. III, том 1, Титоград 1975, 204.

31 Азбучник српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

32 Мил. С. Филиповић, исто 89-90.

33 Епископ Димитрије, Помен митрополиту Теодосију Мраовићу, Београд 1891, 14.

34 Стеван Димитријевић, Устоличење Њ. Светости патријарха Димитрија у Пећи 28. августа 1924. године, Београд 1924.

35 Миодраг Пурковић, Српски патријарси средњега века, Диселдорф 1976.

36 Љубица Штављанин-Ђорђевић, Један недовољно познат поменик из времена деспота Ђурђа Бранковића, Археографски прилози, 9, Београд 1987, 335.

37 Јованка Калић-Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967, 38 Сима Ћирковић, Последњи Бранковићи, Историја српског народа, II, Београд 1982, 461.

39 Мил. С. Филиповић, исто 75.

40 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1782.

41 Исто, IV, 6989.

42 Исто, VI, 10193.

43 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 378.

44 Радослав М. Грујић, Скопска митрополија, 228.

45 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 210.

46 Душан Ј. Поповић, Велика сеоба Срба 1690, Београд 1954, 31.

47 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

48 Д. Р., Некролог Теофана Живковића, горњо карловачког владике, Гласник Српског ученог друштва, књ. 72, Београд 1891, 28-34.

49 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1029.

50 Јован Радонић, исто, 171.

51 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 48.

52 Исто, 219.

53 Јован Р. Бојовић, Љетопис манастира Пива, Подгорица 1992, 245.

54 Др Тихомир Радовановић, изабрани викарни епископ сремски, Гласник Српске православне патријаршије, Срем. Карловци 1932, 487.

ФИЛАРЕТ

Епископ штипски Филарет помиње се за време администрације Цариградске патријаршије 1783.1 године.

Вероватно је управљао овом епархијом до доласка новог архијереја Дионисија 1788. године.

Филип се помиње као рашки епископ у повељи краља Милутина манастиру Хиландару, која је написана 1299. или 1300.



Pages:     | 1 |   ...   | 92 | 93 || 95 | 96 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«В. А. БЕЛЯЕВА Посвящается 40-й годовщине Великой Октябрьской социалистической революции ТРУДОВОЙ ГЕРОИЗМ РАБОЧИХ АЗЕРБАЙДЖАНА В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ (1941 — 1945 гг.) АЗЕРБАЙДЖАНСКОЕ ГОСУДАРСТВЕННОЕ ИЗДАН НЕФТЯНОЙ И НАУЧНО-ТЕХНИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРБГ'-~РЩ Баку - 1967 АННОТАЦИЯ Основное внимание в монографии уделяется работе нефтяной промышленности Азербайджана и героическому труду бакинских нефтяников. Вос­ питанные ируководимые Коммунистической партией Азербайджана, они, находясь на...»

«© 1990 г. О Б С У Ж Д Е Н И Е С Т А Т Ь И К. У. Г Е Й Л И ДИАЛЕКТИКА ПОЛА В ПРОЦЕССЕ ФОРМИРОВАНИЯ ГОСУДАРСТВА* ПАРАДОКСЫ ПОЛОВЫХ РОЛЕЙ. Важной книгой, способной, несомненно, стать классической в своей области исследований, назвала известная американская исследовательница Э. Б. Ликок книгу К. У. Гейли о становлении классового общества и половой иерархии на островах Тонга 1. В настоящее время Гейли является профессором антропологии Северо-Восточного университета в Бостоне ( С Ш А ) ; область ее...»

«! Ведь та ж е концепция, те ж е взгляды, основанные на тех ж е матер и а л а х, высказаны JI. Р. Кызласовым в соответствующих г л а в а х и разделах (написанных им в составе авторского коллектива, возглавляемого J1. П. Потаповым) труда История Тувы (том 1), который вышел в свет в 1964 г. 2. И эта книга, о которой не упоминает Н. А. Сердобов, получил а положительную...»

«ТЕХНИКА МЕДАЛЬЕРНОГО ИСКУССТВА Н. В. ОДНОРАЛОВ ТЕХНИКА МЕДАЛЬЕРНОГО ИСКУССТВА Допущено Управлением учебных заведений и научных учрежде­ ний Министерства культуры СССР в качестве учебного пособия для художественных и художественно-промышленных вузов Москва Изобразительное искусство 1983 ББК 85.13 0.43 Рецензент Кафедра скульптуры ордена Трудового Красного Знамени Института живописи, скульптуры и архитектуры им. И. Е. Репина ордена Ленина Академии художеств СССР 4903030000-132 О 19-83 024(01-83...»

«2 Валерий Окулов ФАНТКРИТИКА – ЭТО ПРОСТО Липецк Крот 2012 3 ББК 83.3(2Рос=рус)-8 О 526 Окулов В.И. О526 Фанткритика – это просто. – Липецк, Крот, 2012. 302 стр. Сборник рецензий, литературных портретов и пр. видного деятеля фэн-движения, библиографа и почитателя фантастики. без объявл. © Окулов В.И, текст, 2012 © Крот, 2012 4 МАЛЕНЬКОЕ ОПРАВДАТЕЛЬНОЕ ВСТУПЛЕНИЕ Интернет полон отзывами пользователей о прочитанных книгах. Каждый желающий теперь может высказать всё, что он думает о книге и её...»

«2 Введение Технология и философия учебной интеграции Тем, кому обсуждаемые здесь проблемы покажутся интересными и важными, можно порекомендовать знакомство с книгой В.Спиваковского Образовательный взрыв. На эту работу, правда, она никаким образом не повлияла (и была прочитана уже позже). Но многие соображения (здесь и там) вполне солидарны. И это только подтверждает следующее: есть нечто в пространстве образования, уже ставшее внятным – темой для разговора с другими, а не только с самим собой....»

«Р О С С И Й С К А Я ГЛ У Б И Н К А — М О Д Е Л И И М Е ТО Д Ы И З У Ч Е Н И Я МОСКВА — 2012 ББК У04 УДК 338:91 Утвержден к печати Ученым Советом Института географии РАН Российская глубинка — модели и методы изучения. Сборник статей. — М., Эслан, 2012 г. — 464 с. В сборник вошли материалы ХХIX ежегодной сессии экономико географической секции МАРС, прошедшей в г. Пенза в июне 2012 г. Глубинка — понятие, в которое даже неискушенный человек вкла дывает свое представление, это не строго научный...»

«Sverige i Kaliningrad 2005 Denna skrift presenterar de aktiviteter som genomfrs med std av Svenska institutet och Sveriges generalkonsulat i Kaliningrad under jubileumsret 2005. Швецию и Кёнигсберг-Калиниград поездок жителей области в страны ЕС. объединяет история. В период с 1789 по Интерес к Калининграду подтверждает 1945 год в Кёнигсберге находилось шведское и специально разработанная программа консульство. Открытие нового консульства участия Швеции в праздновании 750в Калининграде призвано...»

«И. А. Голосенко ФЕНОМЕН РУССКОЙ ВЗЯТКИ: ОЧЕРК ИСТОРИИ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ СОЦИОЛОГИИ ЧИНОВНИЧЕСТВА Бери, большой тут нет науки; Бери, что можно только взять. На что ж привешены нам руки, Как не на то, чтоб брать. В. Капнист. Ябеда (1796 г.) Словечко чиновник существовало в русском языке с незапамятных времен, но долгое время означало не человека, а книгу, по которой отправлялись церковные службы. Светское использование старого и производного от него нового термина — чиновничество, которые стали...»

«ТАВИСТОКСКИЕ ЛЕКЦИИ. АНАЛИТИЧЕСКАЯ ПСИХОЛОГИЯ ТАВИСТОКСКИЕ ЛЕКЦИИ Лондон 30 сентября - 4 октября 1935 г. ЛЕКЦИЯ ПЕРВАЯ Дамы и господа! Позвольте прежде всего заметить, что мой родной язык не английский, и поскольку мой английский не слишком хорош, я прошу прощения за возможные ошибки. Итак, моя цель - наметить в общих чертах некоторые фундаментальные понятия психологии. То, что мои лекции главным образом связаны с моими собственными принципами и взглядами, не означает, что я не учитываю...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.