WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 89 | 90 || 92 | 93 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 91 ] --

За архимандрита ораховичког произведен је 13. јула 1819. За епископа будимског посветио га је 20. јануара 1829. у Карловцима митрополит Стефан са епископима: темишварским Јосифом и бачким Гедеоном. На катедру Бачке епархије прешао је 30. септембра 1834. године.

После смрти митрополита Стефана (Стратимировића) постао је администратор Карловачке митрополије, а 23. новембра 1837.

једногласно је изабран за митрополита карловачког.

У историји Карловачке митрополије познато је да за време митрополита Стефана (Стратимировића) нису одржавани народно-црквени сабори, што се често митрополиту Стефану замерало. Питање сазива сабора постало је актуелно за време новог митрополита, коме је у том погледу желео да помогне образовани епископ бачки Платон (Атанацковић). У вези са тим послао му је један елаборат о организацији српског православног главног народног сабора, особеног народног сабора и архијерејског синода.

До неки нарочитих промена у Карловачкој митрополији није дошло јер управа митрополита Стефана (Станковића) није била дугог века. Његов пројекат да клирикалне школе буду „скопчане" са Семинаријом није заживео, јер није било довољно материјалних средстава.

Као и многи његови претходници и митрополит Стефан „имао је своје питомце на разним вишим школама. За време своје кратке управе као митрополит он је из својих личних средстава стипендирао дванаест младића, међу којима и Димитрија Аврамовића, познатог сликара и писца, који је 1847. изабран за дописног члана Друштва српске словесности". Наведени подаци сведоче да митрополит Стефан није био онакав како га је описао епископ вршачки Јосиф (Рајачић), потоњи патријарх српски. „Да је Рајачић неистинито описао Станковића Хакману види се из тога што је Станковић био митрополит од 1837-1841, а Рајачић од 1842-1861 и од оставине Станковићеве ушло је у неприкосновени фонд 75.000 фор. бечке вредности или 30.000 фор. сребра, док од Рајачићеве није у њега скоро ништа унишло". Митрополит Стефан умро је у Карловцима 31. јула 1841.

године и сахрањен је у карловачкој Саборној цркви.

Епископ Стефан (Поповић) рођен је у Чакову од оца Јована, свештеника, и мајке Јулијане Георгијевић. За време школовања био је питомац епископа пакрачког Јосифа (Путника), чијим је касније постао и протођаконом. До избора за епископа био је конзисторијални бележник и професор Богословије у Вршцу, а од 1835. до 1839. настојатељ манастира Ковиља. За епископа пакрачког изабран је 1839, а хиротонисан 17. септембра 1839.

премештен је за епископа вршачког 1843. Ревносни епископ Стефан је у својим епархијама имао великих потешкоћа у борби са унијатима. За време мађарске буне 1848. неправедноје проглашен „мађароном" те му патријарх Јосиф (Рајачић) без ислеђења и суда одузе, 20. јануара 1849, епархију и посла га у манастир Фенек. После кратког боловања умро је у Бежанији 21.

јуна 1849. и сахрањен у манастиру Фенеку.

наследник епископа нишког Јоаникија II.

Епископ Стефан рођен је 28. децембра 1803. у Осијеку.

Српску основну школу и шест разреда гимназије завршио је у родном месту, филозофију у Сегедину и Кежмарку, права у Пожуну, а клирикалну школу у Карловцима. Пре примања монашког чина био је три године практикант у архиепископској канцеларији. Замонашио га је 12. марта 1828. архимандрит Георгије (Хранислав) у манастиру Раковцу по чину одјејанија рјаси и камилавки, а 18. марта исте године митрополит Стефан (Стратимировић) рукоположио га јеу чин ђакона. У чин протођакона произвео га је епископ далматински Јосиф (Рајачић) 7. јула 1829. а у Вршцу га је исти епископ рукоположио 20. јуна 1835. за презвитера. Архимандритом хоповским постао је 14.

јануара 1838. На овом положају није се дуго задржао јер је већ 1839. постављен за старешину манастира Ходоша. Када је епископ Јосиф (Рајачић) постао карловачки митрополит, архимандрит Стефан је 1842. именован генералним викаром Далматинске епархије. Иако је изабран за епископа пакрачког 1843. године, устоличен је у Пакрацу тек 1848. За време мађарске буне епископ Стефан држао се веома резервисано.

Као епископ пакрачки посебну пажњује поклонио подизању српских основних школа и њиховом реформисању под надзором црквено-просветних власти. Од својих окружних протопрезвитера тражио је да га сваке године радовно извештавају шта су учинили на побољшању наставе у школама.

За потребе богословско-учитељске школе, чију је наставу повисио са две на три године, подигао је у Пакрацу 1853. нову школску зграду. Умро је у Пакрацу 25. јануара 1864. године.

После насилног премештаја епископа Јеротеја (Мутибарића) из Далмације у Будим, од стране бечког двора, за епископа далматинског је постављен први Далматинац, архимандрит крчки Стефан (Кнежевић).

Рођен је 15. јуна 1806. у Оћестову. Основну школу је завршио у Шибенику, а гимназију и богословију у Карловцима.

Богословске студије је заокружио на Богословском факултету у Черновицама. Рукоположен је у чин ђакона 21. маја 1833, а у чин презвитера у новембра 1835. Архимандритом манастира Крке је постао на Богојављење 1844. Епископом далматинским је именован 16. марта 1853, а хиротонисан је у Карловцима 17. маја 1853. од патријарха Јосифа (Рајачића).

Као и његови претходници, имао је пре свега да издржи тешку борбу са унијатима који су стално насртали на Србе у Далмацији, али без икаквог успеха.

У току свог скоро четрдесетогодишњег архипастирствовања, епископ Стефан је у Далмацији заорао дубоку бразду. Подигао је ниво богословије у Задру, у коју су примани кандидати са завршеном гимназијом. Основао је 1853. конзисторију и извршио нову поделу епархије на окружне протопрезвитерате. Његовим заузимањем је у Далмацији подигнуто четрнаест нових храмова, међу којима и храм на Далматинском Косову, који је много допринео ширењу култа кнеза Лазара у Далмацији. Посебну пажњу је посветио школовању сиромашне српске омладине оснивајући у том циљу разне фондове.

У току 1870. године из састава Далматинске епархије издвојена је Бока Которска у самосталну епархију, а 1873. су обе епархије излучене из Карловачке митрополије и, заједно са Буковинском епархијом, ушле су у састав вештачки створене Буковинско-далматинске митрополије са седиштем у Бечу.

Богословски факултет у Черновицама га је, као и епископе Никодима (Милаша) и Герасима (Петрановића), почаствовао почасним докторатом богословља.

Умро је 28. јануара 1890. у Задру, а сахрањен у капели светог Саве у манастиру Крки.

епископ источноамерички и канадски Епископ Стефан рођен је у свештеничкој породици 14.

септембра 1908. године у селу Дивошу у Срему. Основну школу завршио је у родном месту, Богословију светога Саве у Сремским Карловцима, а Богословски факултет у Београду.

Већ после завршене богословије постао је службеник црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке, а по рукоположењу у чин ђакона и секретар истога суда. За секретара Светог архијерејског синода изабран је 1951. године, али се на овом положају није дуго задржао. Као један од најбољих зналаца српског народног црквеног појања, постављен је за наставника појања у Богословији светога Саве у Београду. Пред одлазак у Трст за пароха, 1956. године, рукоположен је у чин преСТЕФАН (Ластавица) звитера и произведен у чин протојереја. Како је био ретко честит и племенит човек, у Трсту се није могао дуго одржати због ситуације која је тад била у овој познатој црквено-школској општини, већ је отишао за пароха у Виндзор, Канада. На овом положају га је затекао и избор, 11. маја 1963. године, за епископа источноамеричког и канадског. За епископа су га хиротонисали 13. јула 1963. године у Аликвипи браничевски епископ Хризостом и банатски Висарион.

Епископ Стефан „музичку историју задужио је тиме што је поред Осмогласника, оставио записано и своје Празнично појање.

Недостаје још: Триод (ускршњи пост) – записао је само три статије – Пентикостар па да остави записано скоро целокупно наше црквено појање. Најзначајније је пак од њега то што је он пронашао и свој лични стил у појању и умео зналачки да стави у ноте своје 'кројење' онога што је урадио и што нам је оставио.

Прерана смрт епископа Стефана, претекла га је у раду те није стигао да до краја заврши мелографски своје Празнично појање."

Будући и сам одличан певач, „имао је драмски баритон – глас изједначене и обле звучне боје и изванредног опсега", а као изузетно музикалан, почео је да се бави мелографским радом 1951. године, када се решио да изда Осмогласник. Радећи на њему, епископ Стефан у предговору каже: „Старао сам се да ускладим мелодијски нагласак са нагласком српског језика, али не по сваку цену, па и по цену да се изгуби карактер односног гласа. Стога има места у овом Осмогласнику где се за љубав језичког акцента није могла жртвовати утврђена мелодијска линија."

Осмогласник је угледао света за епископова живота, а Празнично појање, у два тома, издалаје Епархија источноамеричка и канадска 1969. године, у редакцији проф.

Војислава Илића. Према записима епископа Стефана, проф.

Војислав Илић је за хор хармонизовао све три статије које је такође издала поменута епархија. Епископ Стефан умро је 10.

маја 1966. године у Кливленду, Охајо, где је неколико месеци пред своју смрт пренео седиште Епархије источноамеричке и канадске из Клертона, Пенсилванија, где се био привремено настанио. Сахрањен је на српском православном гробљу у Аликвипи.

1 Ст. Станојевић, Свети Сава, Београд 1935, 8.

2 Исто.

3 Теодосије, Живот Св. Саве, превео Миливоје Башић, Београд 1924, 99.

4 Др Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, I Минхен 1962, 63.

5 Ст. Станојевић, исто, 17.

6 Исто, 22.

7 Др Ђоко Слијепчевић, исто, 64.

8 Др Р. М. Грујић, Свети Сава као духовни вођа свога народа, Јужни Преглед бр. 5, Скопље 1935, 212.

9 Исто, 213.

10 Теодосије, исто, 140.

11 Др Рад. М. Грујић, исто, 213.

12 Стеван М. Димитријевић, Свети Сава као народни учитељ, Братство, XXVIII, Београд 1934, 93.

13 Др Ра. М. Грујић, исто, 215.

14 Стеван М. Димитријевић, исто, 95.

15 Јованка Калић, Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године, Сава Немањић – Свети Сава, Београд 1979, 49.

16 Исто, 62.

17 Јован Радонић, Свети Сави (у Слике из историје књижвности) Београд 1938, 47.

18 Јоанис Тарнанидис, Савин утицај на остварење автокефалије, Сава Немањић – Свети Сава, Београд 1979, 62.

19 Марија Јанковић, Епископије Српске цркве 1220. године, Сава Немањић Свети Сава, Београд 1979, 77.

20 Исто, 78.

21 Др Сима М. Ћирковић, Православна цркви у средњовековној српској држави, Српска православна црква 1219-1969, Београд 1969, 39.

22 Др Рад. М. Грујић, исто, 217.

23 Исто.

24 Георгије Острогорски, Писмо Димитрија Хоматијана Св. Сави, Светосавски зборник, Београд 1938, 105.

25 Др Ђоко Слијепчевић, исто, 111.

26 Исто, 115.

27 Исто, 116.

28 Владимир Питовић, Уметнички дух Светога Саве, Гласник Српске православне цркве, Срем. Карловци 1941, 177.

29 Исто.

30 Исто.

31 Исто, 178-179.

32 Војислав Ј. Ћурић, Свети Сава и сликарство његовог доба, Сава Немањић – Свети Сава, Београд 1979, 245.

33 Јован Туцаков, Допринос Светога Саве унапређењу здравствене културе у средњовековној Србији, у Сава Немањић – Свети Сава, Београд 1979, 272.

34 Др Рад. М. Грујић, исто, 220.

35 Сава, епископ шумадијски, Стогодишњица култа Светог Саве у Америци, Даница, српски народни илустровани календар за годину 1994, Београд 1994, 59.

36 Владимир Мошин, Сербская редакция синодикя в неделю православия, Византийский Временник XVII, Москва 1960 304.

37 Ст. Станојевић, Српски архиепископи од Саве II до Данила II (1263-1362), Глас Српске краљевске академије, CLIII, Београд 1933, 47.

38 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 107.



Pages:     | 1 |   ...   | 89 | 90 || 92 | 93 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«КУЛЬТУРОЛОГИЯ Хабаровск 2007 3 Теория культуры Семинар 1. Культура и наука о культуре План 1. Представления о культуре на Древнем Востоке, в Античности, в эпоху Средневековья, в эпоху Возрождения, в эпоху Нового времени. 2. Различные трактовки термина культура: естественно - научный, философский, гуманитарный, социологический, нормативный, символический и другие подходы к изучению культуры. 3. Культура и цивилизация. 4. Культурология как наука и специальная дисциплина. Семинар 2. Становление...»

«СУДОУСТРОЙСТВО Допущено Министерством образования Республики Беларусь в качестве учебника для студентов юридических специальностей высших учебных заведений Минск Издательство Право и экономика 2001 1 УДК 347.97 ББК 67.7 Б-59 Рецензенты: Кафедра уголовного процесса и криминалистики Гродненского государственного университета имени Янки Купалы С. В. Борико - кандидат юридических наук, профессор кафедры уголовного процесса Академии МВД Республики Беларусь, заслуженный юрист Республики Беларусь...»

«Методология. СОЦИАЛЬНАЯ ПОЛИТИКА - МЕЖДУ ЭКОНОМИКОЙ И СОЦИОЛОГИЕЙ Автор: Т. Ю. СИДОРИНА Социальная политика - между экономикой и социологией* Социальная политика в XX в. - одно из важнейших направлений деятельности государства государственная социальная доктрина, определяющая стратегию и цели развития общества, а также направление деятельности различных негосударственных институтов; это область научных исследований; учебная дисциплина, которая преподается во многих отечественных и зарубежных...»

«ИСТОЧНИКИ СВЕДЕНИЙ О ДРЕВНЕМ ЕГИПТЕ В РОССИИ В XI–XVIII ВЕКАХ Первые сведения о Древнем Египте стали проникать на Русь с принятием христианства, т. е. около тысячи лет назад. В библейских книгах, несмотря на богословские установки, содержались исторические данные не только о Палестине, но и о народах, с которыми сталкивались Израиль и Иудея, в том числе и о египтянах. Весьма подробны, например, сообщаемые Библией факты о войнах между позднеегипетскими фараонами и поздневавилонскими царями за...»

«Адольф Л. Харстад (Adolph L. Harstad) Комментарий на Книгу Иисуса Навина Из цикла библейских комментариев Concordia Commentary Series Лютеранская церковь – Миссурийский синод, США © Евангелическое Лютеранское Служение, перевод на русский язык, 2006. Перевод с английского Виктора Генке Редактор Яна Айзетова Введение Место и послание Книги Иисуса Навина в Писании Включение Книги Иисуса Навина в канон Книга Иисуса Навина — шестая каноническая книга Ветхого Завета. Каноничность таковой основывается...»

«Аннотация Эта яркая и неожиданная книга – не книга вовсе, а театральное представление. Трагикомедия. Действующие лица – врачи, акушерки, медсестры и. пациентки. Место действия – родильный дом и больница. В этих стенах реальность комфортно уживается с эксцентричным фарсом, а смешное зачастую вызывает слезы. Здесь двадцать первый век с его нанотехнологиями еще не гарантирует отсутствие булгаковской тьмы египетской и шофер скорой неожиданно может оказаться грамотнее анестезиолога. Что делать...»

«Тони Шей Доставляя счастье. От нуля до миллиарда Тони Шей Доставляя счастье. От нуля до миллиарда: история создания выдающейся компании из первых рук Десять главных причин, по которым вам стоит прочитать эту книгу 10. Вы хотите узнать, как меньше чем за десять лет мы в Zappos прошли путь с нулевых продаж до торгового оборота в миллиард долларов. 9. Вы хотите узнать о том пути, который в итоге привел меня в Zappos, и об уроках, которые я попутно получил. 8. Вы хотите узнать об ошибках,...»

«МОСКОВСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ СОЦИАЛЬНЫЙ УНИВЕРСИТЕТ ФИЛИАЛ В Г.ПЯТИГОРСКЕ Е.А.МЕЛЬНИК ОРГАНИЗАЦИЯ ТУРИСТСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЕ МАТЕРИАЛЫ для студентов всех форм обучения специальности 061100 Менеджмент организаций Пятигорск 2002 2 ББК Ф Учебно-методические материалы подготовлены Зав.кафедрой, доц., к.э.н.Мельник Е.А. Рецензент :канд.экономич.наук, доц.Санкина Т.П. Учебно-методические материалы утверждены на заседании кафедры экономических и математических дисциплин 29.08.2002...»

«Учебник истории Новое время Рига,1928 Издание акц. общ. Вальтере и Рапа Проф. Р. Ю. ВИППЕР Учебник истории Часть III Новое время С к а р т а м и и иллюстрациями Рига, 1928 Издание акц. общ. В а л ь т е р е и Р а п а Типография акц. общества Вальтере и Рапа, Рига, ул. Свободы 129/133. Iw Предисловие. Составитель имеет прибавить лишь немногое к тем общим.мыслям о методе учебного изложения - гории, которые выра­ жены им в предисловии к Учебнику. ^рии Средних веков. B Учебнике Новой истории он...»

«22 Фазы исторического процесса и социальная самоорганизация С. Ю. Малков Введение Периодизация исторического процесса – сложное и неблагодарное занятие. История предстает перед исследователем как нескончаемая череда изменений во всех сферах жизни (включая политику, экономику, культуру и др.) огромного числа обществ, когдато существовавших и существующих ныне на Земле. Выделить в этом потоке нечто системообразующее, единое для всех обществ и характеризующее эпоху в целом – сложная задача, и...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.