WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 7 | 8 || 10 | 11 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 9 ] --

78 Владимир Ћоровић, Мостар и његова српска православна општина, 35.

79 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

80 Исто.

81 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 3759.

82 Исто.

83 Др Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, 245.

84 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката Цариградске патријаршије, 114.

85 Радослав Перовић, О шабачком владици Антиму (1802-1806), Београд 1941, 4.

86 Софија Вруја, Епископ Антим први српски устанак, Зборник за историју Матице српске, 15, Нови Сад 1977, 150.

87 Исто, 152.

88 Исто.

89 Лепосава Шелмић, Портрет епископа Антима Зеповића, Гласник Српске православне цркве, Београд 1981, 254.

90 Софија Вруја, Епископ Антим и први српски устанак, 160.

91 Др Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, II, Минхен 1966, 343.

92 Др Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, 246.

93 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката Цариградске патријаршије, 118.

94 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

95 Др Илија Николић, Тефтер Нишавске епархије 1834-1872, Пирот 1976, X.

96 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката Цариградске патријаршије, 120.

97 Азбучик Српске православне цркве по Радославу Грујићу. 66Fr. Miklosich, Monumenta Serbica, Viennae 1859. 60.

99 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 147.

100 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

101 Др Ђоко Слијепчевић, Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219. до краја XIX века. 275.

102 Верена Хан, Интарзија на подручју Пећке патријаршије XVIXVIII в., Нови Сад 1966, 100.

103 Мирјана Шакота, Ризница манастира Бање код Прибоја, Београд 1981, 100.

104 Исто.

105 Исто, 99.

106 Исто, 19.

107 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 163.

108 Ст. М. Димитријевић, Узајамне везе између Срба и Руса у прошлости, Црква, календар Српске православне патријаршије за преступну годину 1948, 59-60.

109 С[ава], е[пископ] ш[умадијски], Епископ темишварски Антоније вратио се својој пастви, Каленић, 1-3, Крагујевац 1995, 28.

110 Ст. Станојевић, Архиепископ Арсеније, Гласник историског друштва у Новом Саду, V, Сремски Карловци 1932, 7.

111 Владимир Мошин, Сербския редакция синодика в неделю православия, 303.

112 Миодраг Пурковић, Српски епископи и митрополити средњега века, Хришћанско дело, III, Скопље 1937, 330.

113 Љуб. Ковачевић, Светостефанска хрисовуља, Споменик Српске краљевске академије, V, Београд 1890, 10.

114 Миодраг Пурковић, Српски епископи и митрополити средњега века, 258.

115 Душан М. Колунџић, Портрети српских епископа у средњем веку и њихова иконографија, Гласник Српске православне цркве, Београд 1971, 89.

116 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 102.

117 С. Матић, Опис рукописа Народне библиотеке, посебно издање Српске академије наука и уметности, XXCI, Одељење литературе и језика, 3, Београд 1952, 20-21.

118 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, 137.

119 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 219.

120 Ђ. Сп. Радојичић, О Поменику Св. Богородице Љевишке, Старинар XV (1940), Београд 1942, 67.

121 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 316.

122 Томислав Јовановић, Инвентар српских ћирилских рукописа Народне библиотеке у Паризу, Археографски прилози, 3, Београд 1981, 302.

123 Рад. М. Грујић, Иван Снъгаровъ, История на Охридската архиепископия. – I. Отъ основането и до завладънованото на Балканския полуостровъ отъ Турцитъ. София 1924, 1-347. Отъпаденето и подъ Турцитъ до нейното унищожение (1394г.) София 1932, 1-615, Гласник Скопског научног друштва, XII, Скопље 1933, 294.

124 Миодраг Ал. Пурковић, Српски патријарси средњега века, Диселдорф 1976, 155.

125 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1053.

126 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 210.

127 Рад. М. Грујић, Патријарх Арсеније III Чрнојевић, Календар „Црква", Сремски Карловци 1941, 120.

128 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 348.

129 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, VI, 10174 и 10175.

130 Исто, 6971.

131 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 363.

132 Исто, 377.

133 Рајко Л. Веселиновић, Арсеније III Црнојевић у историји и књижености, Београд 1949, 1.

134 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 379.

135 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1824.

136 По проф. Јовану Радонићу, цар Леополд је 8. фебруара 1687.

године и поново 8. марта 1687. године упутио „апел на цариградског патријарха Калиника V" (Римска курија, 384), којим га је замолио да позове хришћане на устанак. Међутим, Калиник V није постојао, а овде се вероватно радило о Калинику који је заузимао васељенски трон у три маха: 1668: 1689-1693. и најзад од 1694. до 1702. године (Desk Calendar and Year Book, Greek Orthodox Archdiocese of North and South America, New York 1966,46).

137 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX вски, 392.

138 Исто, 393.

139 Исто, 398.

140 Рајко Веселиновић, исто, 17.

141 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1934.

142 Јован Радонић, исто, 405.

143 Исто, 405.

144 Исто, 406.

145 Јова Адамовић, Привилегије српског народа у Угарској и рад Благовештенског сабора, Загреб 1902, 39-39.

146 Рајко Л. Веселиновић, исто, 20.

147 Алекса Ивић, Невоље Срба у Угарској после досељавања, Прилози, св. 4, Летопису Матице српске уз књ. 317 за 1928, 157Рајко Л. Веселиновић, исто, 32.

149 Рад. М. Грујић, Пакрачки епархија, Нови Сад 1930, 71.

150 Јован Радонић, исто, 413.

151 Исто, 453.

152 Проф. Радослав М. Грујић је прво заступао гледиште да је Карловачка митрополија била аутокефална. Међутим, она је била и остала, све до васпостављања редовног стања у Српској патријаршији, 1920. године, аутономна област у саставу Пећке патријаршије.

153 Рад. М. Грујић, Патријарх Арсеније III Чрнојевић, 154 Јован Радонић, исто, 457.

155 Исто, 458.

156 Рад. М. Грујић, исто, 86-87.

157 Исто, 88.

158 Исто, 85.

159 Рајко Л. Веселиновић, исто, 45.

160 Иларион Руварац, О хумским епископима и херцеговачким митропо.тптмис^огодине 1766, Мостар 1901, 28.

161 Исто, 29.

162 Јован Радонић, исто, 562.

163 Исто, 563.

164 Исто, 481.

165 Исто.

166 Др Рад. М. Грујић, Пећки патријарси и карловачки митрополити у XVIII веку, Отисак из Гласника историског друштва V 1 и 2, Сремски Карловци, 1931, 32.

167 Исто, 13.

168 Д. Р., Радња Архијерејског синоди, Српски Сион, Ср.

Карловци 1905, 202-203.

169 М. П. А. 3/1745. „Б".

170 Вл. Красић, Епископи зринопољски и костајнички, Глас истине, IV, Нови Сад 1888, 167.

171 В. Стајић, Диптих Бачке епархије 1695-1805, Гласник историског друштва у Новом Саду, VIII, Сремски Карловци 1935, 117.

172 Исто.

173 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, 154.

174 Јованка Калић-Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967, 310.

175 Исто.

176 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 387.

177 Др Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, 199.

178 Јован Радонић, исто, 412.

179 Исто, 466.

180 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 2670.

181 Исто, III, 5747.

182 Исто, V, 7396.

183 Јован Радонић, исто, 184 Др Рад. М. Грујић, Автокефалност Карловачке митрополије, Гласник историског друштва у Новом Саду, II, Ср. Карловци 1929, 372.

185 Иларион Руварац, О Архиепископији пећкој, Летопис матице српске 150, Нови Сад 1887, 75.

186 Др Рад. М. Грујић, исто, 373.

187 Исто, 375.

188 Исто.

189 Исто.

190 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, 5780.

191 Др Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, 229.

192 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 2942.

193 Исто, 3030.

194 Исто, III, 5819.

195 Др Рад. М. Грујић, Пећки патријарси и карловачки митрополити у XVIII веку, 13.

196 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи. VI, 9725.

197 Стеван Ђурђевић, Срби у Сегедину, Споменик CVIII, Одељење друштвених наука, нова серија, 10, Београд 1960, 107.

198 Рад. М. Грујић, Пакрачка епархија, 156.

ВАВИЛА

Вавила се први пут помиње 1484. године уз митрополита зетског Висариона,1 вероватно као његов викарни епископ.

Обојица су поменути „и у повељи Ивана Црнојевића, новом седишту Зетске митрополије, манастиру Св. Богородице на Цетињу, од 5. јануара 1485. године”. Епископ Вавила постао је митрополитом зетским после смрти митрополита Висариона и као такав помиње се у Октоиху првогласнику 1494. године, првој штампаној књизи код Јужних Словена. За његово време је свештеномонах Макарије штампао осмогласник 1493-1494, као и зборник у Млецима 1495. Умро је 1520. године.

Епископ Валеријан (у свету Василије Прибићевић) рођен је 25. априла 1870. у Хрватској Дубици. Гимназију са великом матуром завршио је у Раковцу код Карловца, а Духовну академију у Кијеву. После двогодишње наставничке службе у Монашкој школи у манастиру Хопову, замонашио се 8. маја 1894.

у манастиру Крушедолу и добио име Валеријан. Од 1897. до 1899. године био је наставник у српској гимназији у Цариграду.

Отпуштен је из службе јер није хтео потписати поздравни телеграм поводом повратка у земљу краља Милана. Касније је у Бечу и Лајпцигу студирао грчки језик и византологију, а по повратку је постављен за професора старе Карловачке богословије.

У познатом велеиздајничком процесу у Загребу био је осуђен на дванаест година робије. После Првог светског рата редовно је био биран за народног послаВАЛЕРИЈАН (Прибићевић) ника све до познатог 6. јануара. Дуго година архимандрит Валеријан је био настојатељ манастира Јаска и као такав изабран је за викарног епископа сремског 8. децембра 1939. године.

Хиротонисан је за епископа 28. јануара 1940. у Сремским Карловцима од патријарха српског Гаврила, митрополита скопског Јосифа и епископа злетовско-струмичког Викентија. И као викарни епископ задржао је управу манастира Јаска.

Умро је 10. јула 1941. у Сплиту, где је привремено и сахрањен. После Другог светског рата пренет је у манастир Јазак и сахрањен крај манастирске цркве.

Епископ Валеријан (у свету Василије Стефановић) рођен је 14. јуна 1908. у Великој Лешници у Подрињу. Основну школу завршио је у родном месту, шест разреда гимназије у Шапцу, Богословију светога Саве у Сремским Карловцима, а Богословски факултет у Београду. За суплента Шесте мушке гимназије постављен је 1936, а професорски испит положио је 1939. године.

Замонашио се 5. априла 1938. у манастиру Раваници у Срему, а изабран за викарног епископа будимљанског 10. децембра 1940.

Хиротонисан је у Саборној београдској цркви 26. јануара 1941. од патријарха српског Гаврила, митрополита кишињевско-хотинског Анастасија, поглавара Руске заграничне цркве, и епископа тимочког Емилијана. За првог епископа новоосноване Епархије шумадијске изабран је 20. маја 1947. Истовремено је добио у администрацију Епархију жичку којом је управљао две године.



Pages:     | 1 |   ...   | 7 | 8 || 10 | 11 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Cтатья подготовлена по итогам диссертационного исследования В.В. Гришина Социально-психологические аспекты иррациональных представлений российских избирателей и была представлена в виде доклада на международной конференции Корпоративная культура и социальное доверие 12 января 2010 г. в Токио. Изучение взаимного доверия членов той или иной социальной группы, соотношения сил внешнего давления, групповой сплоченности и индивидуальных склонностей отдельных членов группы, организационной структуры,...»

«С8 А90 Асмолова, Марина Деловые комплименты : управление людьми при внедрении инноваций: учеб. пособие/ М. Л. Асмолова; Российская академия народного хозяйства и государственной службы при Президенте РФ. - Москва: РИОР: ИНФРА-М, 2012. - 155 с. Библиогр.: с. 147Президентская программа подготовки управленческих кадров ISBN 978-5-369-00976-5: 236 р. 83 к. аб3 чз4 С5 Д13 Давыдовские чтения( М. ;2011) Давыдовские чтения: исторические горизонты теоретической социологии: сб. науч. докладов симпозиума,...»

«ОГЛАВЛЕНИЕ І Теоретический раздел Введение План-конспект лекций Приложения Глоссарий Список учебной и научной литературы ІІ Практический раздел Вопросы и задания к семинарско-практическим занятиям и КСР Темы рефератов и курсовых работ ІІІ Раздел контроля знаний Тесты для самоконтроля знаний Вопросы к зачету Вспомогательный раздел IV Учебная программа по дисциплине Дипломатический протокол и этикет Введение Правила человеческого общежития предполагают культивирование универсальных форм...»

«НАЦИОНАЛЬНЫЕ КОДИФИКАЦИИ В СОВРЕМЕННОМ МЕЖДУНАРОДНОМ ЧАСТНОМ ПРАВЕ. ТЕНДЕНЦИИ И ПРОТИВОРЕЧИЯ В ЕГО РАЗВИТИИ НА ПОРОГЕ ТРЕТЬЕГО ТЫСЯЧЕЛЕТИЯ На исходе второго тысячелетия человечество по вполне понятным причинам в каждой сфере своей деятельности и познания стремится подвести итоги и осмыслить сложившуюся в результате исторического развития ситуацию. Было бы обидно, если бы отечественная наука международного частного права от этой задачи уклонилась, ввиду чего и подготовлена настоящая статья, к...»

«ИВАН СОЛОНЕВИЧ ДИКТАТУРА ИМПОТЕНТОВ. СОЦИАЛИЗМ, ЕГО ПРОРОЧЕСТВА И ИХ РЕАЛИЗАЦИЯ НЕОЖИДАННОСТЬ Еще Ф. Достоевский горько жаловался на то, что иностранцы никак не могут понять Россию и русский народ. Эти жалобы мне кажутся несколько наивными: что же требовать от иностранцев, если ни России, ни русского народа не понимала та русская интеллигенция, которая, в частности, служила единственным источником и для всей иностранной информации? Та русская интеллигенция, которая, по ее же собственному...»

«RUSSIAN ACADEMY OF SCIENCES INSTITUTE OF ARCHAEOLOGY РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК ИНСТИТУТ АРХЕОЛОГИИ Е.Г. Дэвлет, М.А. Дэвлет СОКРОВИЩА НАСКАЛЬНОГО ИСКУССТВА СЕВЕРНОЙ И ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ Москва, 2011 УДК 902/903 ББК 63.4 Д94 Исследование выполнено при финансовой поддержке Российского гуманитарного научного фонда. проект № 11-41-93043к Утверждено к печати Ученым советом ИА РАН Рецензенты: доктор исторических наук М.Б. Медникова кандидат исторических наук Г.Г. Король Дэвлет Е.Г., Дэвлет М.А....»

«Наркобизнес в Центральной Азии: история болезни и пути лечения Уже в ХХ веке наркотики превратились в одну из наиболее серьезных угроз современной цивилизации. Наркомания приобрела характер глобальной проблемы, стоящей перед всем человечеством. По данным ООН в мире сегодня 8 млн человек употребляют героин, 150 млн – марихуану и аналогичные вещества. Деньги, вращающиеся по каналам наркоторговли, достигают 8–10% всего оборота мировой торговли (до 0,5 трлн долларов США). В сфере преступного...»

«В. М. Массон ВВЕДЕНИЕ: ДОУРАРТСКИЕ ДРЕВНОСТИ КАВКАЗА – ПУТИ ПОЗНАНИЯ И ПРОБЛЕМЫ ИНТЕРПРЕТАЦИИ В XIX и начале XX веков стремительно развертывалось познание ранее почти забытой эпохи в истории человечества – эпохи древневосточных обществ. Одним из звеньев в этой цепи познания стало открытие урартской цивилизации. Часть Закавказья в VIII–VII вв. до н. э. была включена в состав этого древневосточного государства, и урартские древности, первоначально надписи, а затем и другие виды памятников были...»

«АЛЕКСАНДР РУБЦОВ РОССИЙСКАЯ ИДЕНТИЧНОСТЬ И ВЫЗОВ МОДЕРНИЗАЦИИ Москва Экон-Информ 2009 УДК 323.2 ББК 66.3(2Рос)0 Р82 Р82 Рубцов А.В. Российская идентичность и вызов модернизации. – М.: Экон-Информ, 2009. – 260 с. В монографии задача российской модернизации начала XXI-го века рассматривается в свете новых вызовов истории, когда отставания становятся необратимыми, а провал модернизационного проекта оказывается чреват неприемлемыми последствиями для страны в целом. В качестве важнейшей составляющей...»

«Кэтрин Кульман О книге Предисловие 1. Опоздавший - Том Льюис 2. На Божьем складе нет дефицита - Капитан Джон Леврие 3. В долине теней - Изабель Лариос 4. День, когда Божья милость вступила в силу Ричард Овеллен, доктор философии, доктор медицины 5. Когда нисходят Небеса - Гильберт Штракбайн 6. Прикажи горе - Линда Форрестер 7. Это протестантский автобус? - Маргарита Бержерон 8. Исцеление - это только начало - Дороти Дай Отис 9. Пустота, созданная Богом - Элейн Сен-Жермен 10. Скептик в меховой...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.