WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 87 | 88 || 90 | 91 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 89 ] --

Богородице".202 Митрополит Гаврило се помиње као активни архијереј 1838. године, а Софроније, његов наследник 1840, што значи да је Гаврило свргнут после 1838. године или се добровољно повукао са катедре и остао и даље да живи у Скопљу.

Митрополит нишавски Софроније, Грк по националности, провео је у Пироту „осам бурних година" држећи „свештенство у економској и политичкој зависности" давајући им парохије „на исполицу".201 О таквом његовом раду сачувано је доста материјала у Тефтеру нишавске митрополије. Због таквог понашања митрополит Софроније је смењен 1868. године.

СПИРИДОН

Епископ будимљански Спиридон помиње се у Пљеваљском синодику православља као четврти по реду иза епископа Теофила, а пре епископа Германа.204 Других података о њему нема.

СПИРИДОН

У Стонској повељи за Хумску епископију помиње се епископ хумски Спиридон, заједно са епископом Методијем, јер су њих двојица „утврђивали међе села Осојника, још пре издавања ове повеље 1243-1253. године".

СПИРИДОН

Епископ Спиридон се помиње у попису дабарских епископа у Пљевљском синодику православља после епископа Јована, између 1286. и 1292. године. После смене патријарха српског Јефрема за четвртог српског патријарха изабран је мелнички митрополит Спиридон пре 17.

маја 1379. године.

Кнез Лазар је „од раније добро био упознат са изузетним способностима мелничког митрополита Србина, Спиридона.

Вероватно се и саветовао са њим за поједина црквена питања, јер овај је био у могућности да у Мелнику изблиза упозна Византинце и да стекне драгоцена црквеноуправна искуства". Издавањем потврдне дипломе цркви у браничевском Ждрелу манастиру Горњаку, давањем манастирске самосталности и проширењем црквене јурисдикције у Браничеву, патријарх Спиридон је закорачио „у цариградску јурисдикцију у Подунављу".209 Захваљујући томе дата је „предност оживљавању црквеног живота и преношењу духовности, и свеувупне културе, са југа на север. До тада је црквено градитељство у Поморављу и Подунављу било у застоју". Овакав рад патријарха Спиридона морао је изазвати реакцију Цариградске патријаршије, те „Синод Цариградске цркве прекорно је приписао Спиридону епитет трисепископос () и званично престао да га сматра саслужитељем ()."211 Наиме, патријах Спиридон је, пре него што је постао мелничким митрополитом био епархијски архијереј Цезарополиса, тј. трипут мењао епархије, што му је „узето" у грех и назван је „трисепископос".

„Кнез Лазар је добро проценио митрополита Спиридона и приликом избора новога патријарха срећно се одлучио за њега, те је у то време узајамно разумевање и сарадња цркве и државе било узор плодотворности. Кнез Лазар је неометано наставио да подиже цркве и манастире у источној Србији и Подунављу, тј.

крајевима где је због туђе јурисдикције и наизменичних ратова у прошлости између Византинаца, Мађара, Бугара и Срба остала велика празнина".212 Патријарх Спиридон је био десна рука кнеза Лазара, његов саветник и помоћник. „Нико више од патријарха Спиридона није могао да помогне кнезу Лазару у његовој црквенодржавној политици. Патријарх је, у ствари, најзначајнија личност уз кнеза, која је умела свестрано да га подржи и да последњих десет година уочи Косовског боја 1389. године највише утиче на духовни препород Србије у краевима према Дунаву и Сави". Патријарх Спиридон је надживео Косовску битку. Умро је 11.

августа 1389. године. Српска православна црква га је уврстила у ред светитеља. Мошти му почивају у цркви Светога Димитрија у Пећкој патријаршији.

Епископ Спиридон прешао је 1690. године са патријархом Арсенијем III у крајеве преко Саве и Дунава. До 1690. био је епископ белоцрквански, „а Белом Црквом још се и тада звала Куршумлија у Топлици, и у његовој епархији било и место Прокупље". Када је патријарх Арсеније III извршио реорганизацију Српске цркве у Аустријској царевини, предложио је епископа Спиридона за епископа вршачког и себешког оа седиштем у манастиру Месићу, „што је Леополд у својој дипломи од 4. марта 1694. и учинио.

Карловачким миром од 1699. потпадне Банат поново под Турке и Спиридон остане без епархије, те је живео у Срему и био још жив и 1708". У току живота патријарха Арсенија III епископ Спиридон управљао је Вуковарском епархијом као дијецезан рукоположио је Павка, родом из Бачке, у чин ђакона и презвитера и осветио храмове у Маркушици, Негославцима, Вуковару и Сотину.

СТЕФАН

Епископ Стефан је, према потврди архиепископа српског Никодима, заузимао катедру скопских архијереја, који су тек после 1346. године добили титулу митрополита, 1317. године. Стефан, последњи епископ хумски, помиње се у време краља Стефана Дечанског. Краљ је 1324/1325. године потврдио приложена имања епископу Стефану, који му се пожалио на сиромаштво своје епархије. Краљ Урош III (1321-1331) му је „дао на уживање манастир Св. апостола Петра и Павла на Лиму и још неке цркве, пошто је његова епископија запустјела и он нема ни бира ни врховине". Епископ Стефан јамачно је био прогнан из Хума, пошто га је заузео Ст. Котроманић 1234. године". Хумска епархија се, по свој прилици, угасила у времену од 1330. до 1343. године.

СТЕФАН

Помен о митрополиту јенопољско-ердељском Стефану имамо из 1557. године.

СТЕФАН

Митрополит цетињски Стефан наследио је на катедри цетињских митрополита Венијамина, а задржао се на њој до 1593.

године.

СТЕФАН

митрополит пелагонијски и прилепски Митрополита Стефана помиње „многогрешни" монах Спиридон који, 26. маја 1600. године, преписа минеј за потребе храма светога Архијереја и чудотворца Николе у Манастиру Градишту.

СТЕФАН

Митрополит Стефан се помиње у патријарашкој синђелији упућеној вернима у Вретанији поводом посвећења, односно постављења новога епископа Симеона.222 Ништа друго се о епископу Стефану за сада не зна.

СТЕФАН

митрополит Сокола, Сребрнице и Зворника Митрополит Стефан се помиње у турском дефтеру између 1640 и 1655. године, из којег се види да је митрополит зворнички Стефан платио, 4. новембра 1650 године, пешкеш од 3. акчи.

СТЕФАН

За митрополита „ђаура области Пожеге и Зачасне" постављен је „на основу писма пећког патријараха" Стефан, који је 11.

новембра 1641. године платио турским властима „пешкеш 1440.

акчи, Целих гроша 15 Холандских гроша 30".

СТЕФАН

Епископ Стефан помиње се у једном запису на зиду припрате манастира Грачанице 1656. године. Хиротонисан је у манастиру Грачаници. Митрополит Стефан (Метохијац) био је родом из Пећи. Није познато где се замонашио и када је примио епископску хиротонију. Претпоставља се да је хиротонисан пре сеобе Срба.

Приликом реорганизације Српске православне цркве у Аустријској царевини, предложио га је патријарх Арсеније III за митрополита сремског са седиштем у манастиру Врднику.

Међутим, бечки двор га је потврдио за епископа горњокарловачког и зринопољског. Патријарх Арсеније се није освртао на ову одлуку Беча, већ га је као сјајног борца против насртљивих унијата и даље оставио у Срему да управља горњим Сремом и Фрушком Гором. Отуда се његова епархија у актима Цариградске и Пећке патријаршије и називала фрушкогорском епархијом.

Пошто је успоставио везу са Нефимоновим, руским послаником у Бечу, патријах Асеније му се пожалио да је римски терор над православним Србима гори од турског и одлучио да пошаље своју делегацију у Русију, која ће изнети тамо тешкоће свих православних словенских народа.

Изасланство, на челу са митрополитом Стефаном, примиоје цар Петар Велики крајем децембра 1696. године. Митрополит Стефан се највише жалио на безобзирну језуитску пропаганду и усмено изложио све оно што патријарх из предострожности није могао да напише у свом писму цару од 7. октобра 1696. године.

„На саслушању у Посољском приказу изјавио је митрополит Стефан да су католици, особито језуити, мухачку епархију у Барањи превели на унију, а њеног епископа Јевтимија (боље Јефрема) Тетовца Јанковића изагнали, и на његово место поставили унијатског епископа Јосифа". Колико је патријарх Арсеније имао поверења у митрополита Стефана види се и по томе што га је још 1702. године предложио народним првацима за свога помоћника с правом наследства. Већ приликом сахране патријарха Арсенија у манастиру Крушедолу Стефан Метохијац је изабран „не само за намесника умрлом патријаху Арсенију, него и за пуноправног митрополита и архиепископа аустроугарских Срба, под чију духовну јурисдикцију спадали су тада и сви православни Срби у млетачкој Далмацији". Аустроугарске власти нису признале овај избор, али је митрополит Стефан и даље остао администратор и старешина свих Срба, који је имао задатак да сазове и припреми први привилегијални изборни сабор у манастиру Крушедолу. За то време митрополит Стефан је пренео своје седиште из Врдника у Карловце и одатлеје управљао двема епархијама: Фрушкогорском и Бачком.

Припремајући сабор митрополит Стефан одржао је 29.

септембра 1707. године у Карловцима састанак са народним првацима који су се одлучно изјаснили за одржање канонских веза са Пећком патријаршијом.

Водећи рачуна о општим интересима Цркве, митрополит Стефан се не само одрекао кандидатуре за поглавара Српске православне цркве у Аустријској царевини, већ је омогућио „да се први избор црквеног поглавара аустроугарских Срба обави једногласно, у смислу стечених привилегија и заврши без већих трзавица и штете по интересе православне вере и народа". Захваљујући митрополиту Стефану, његовом угледу и утицају, победила је на Првом крушедолском сабору његова теза да се не смеју кидати канонске везе са Пећком патријаршијом и нови митрополит Исаија морао је положити и заклетву да ће пећког патријарха признавати за свог врховног старешину.

епископ костајничко-зринопољски После смрти епископа Саватија (Љубибратића), јануара 1716.

године, управу Православне цркве у Далмацији примио је његов синовац архимандрит Стефан (у свету Вукашин Љубибратић).

Архимандриг Стефан је још за живота епископа Саватија 1715.

посетио „већину далматинских цркава, и тада већ стекао љубав Далматинаца. Кадје умро Саватије, свештенство и народ сматрали су Стефана природним наследником Саватијевим у управи далматинске цркве, и ту му власт драговољно сви одмах и признаше".229 Знајући све ово, генерални провидур Анђело Емо признао је 1. августа 1716. „сва права која је уживао покојни Саватије, и тиме власт да управља далматинском црквом".230 За епископа га је хиротонисао у Боки на Сретење 1719. патријарх пећки Мојсије.

Већ исте јесени епископ Стефан је учинио канонску посету храмовима своје епархије. Ова посета је „много узбудила надбискупа задарског и бискупа шибеничког који су предузели кораке да се то спречи пошто пото".231 Под утицајем Римске курије Млетачка влада је наредила генералном провидуру Алвизу Моћениго" да уклони из Далмације епископа Стевана Љубибратића. Поводом ове наредбе провидур Моћениго одговорио је Влади, 1. марта 1720... Пре свега, он истиче да акција римокатоличких прелата у Далмацији не потиче толико из верских побуда, него се иза њих крије похлепа за влашћу и јачим материјалним приходима".232 Моћениго није извршио наређење те му је Млетачка влада 5. септембра 1720. наредила „да изврши њену наредбу од 25. јуна 1720. и уклони из Далмације „callogero serviano", Стевана Љубибратића". После Моћенига за генералног провидура дошао је М. А.

Дијего. На његов предлог сенат је 11. априла 1722. издао дукал на основу којег је епископ Стефан уклоњен из Далмације.

После изгнанства из Далмације епископ Стефан је извесно време пребивао у Лици и у Београдско-карловачкој митрополији.

За епископа костајничко-зринопољског изабран је 1. фебруара 1728. Умро је априла 1737. године.



Pages:     | 1 |   ...   | 87 | 88 || 90 | 91 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Об осетинской мифологеме истории Отзыв на книгу Осетия и осетины Тбилиси Эна да культура 2005 Roland A. Topchishvili On Ossetian Mythologem of history: Answer on the book “Ossetia and Ossetians” Редакторы: доктор исторических наук Антон Лежава доктор исторических наук Кетеван Хуцишвили Рецензенты: доктор исторических наук † Джондо Гвасалиа кандидат исторических наук Гулдам Чиковани Роланд Топчишвили _ главный научный сотрудник Института истории и этнологии имени Ив.Джавахишвили Академии наук...»

«Косово — небольшой, около 11 тыс. кв. км, край с двухмилли онным (до начала конфликта) населением, зажатый между собственно Сербией, Черногорией, Албанией и Македонией. Экономическое, по литическое, стратегическое значение этого региона не только для Ев ропы, но и для Балкан ничтожно. Тем не менее Косово стало очагом одного из самых интенсивных военных конфликтов на континенте после окончания второй мировой войны. Что заставляет руководство Югославии столь упорно стремиться удержать мятежную...»

«Алтайская краевая универсальная научная библиотека им. В. Я. Шишкова ВРЕМЯ ЧИТАТЬ! Издательские проекты Алтайского края Сборник методических материалов Барнаул 2013 Сборник издан в рамках реализации проекта Время читать! Издательские проекты Алтайского края на средства гранта Губернатора Алтайского края УДК 024 ББК 78.373.8 В 818 Составители: Л. А. Медведева, С. А. Самарина ВРЕМЯ ЧИТАТЬ! Издательские проекты Алтайского края : В 818 сб. метод. материалов / Упр. Алт. края по культуре и арх. делу...»

«АУКЦИОН № 24 ИСТОРИЯ ИСКУССТВ. ТЕАТР, КИНО И МУЗЫКА РЕДКИЕ КНИГИ, РУКОПИСИ, АВТОГРАФЫ, ФОТОГРАФИИ, АФИШИ, ПЛАКАТЫ, ГРАФИКА И ПРЕДМЕТЫ ДЕКОРАТИВНО ПРИКЛАДНОГО ИСКУССТВА 27 марта 2014 года, 19:00 Москва, Никитский пер., д. 4а, стр. 1 · 1 П Л А К А Т Ы, Г Р А Ф И К А И П Р Е Д М Е Т Ы Д Е К О РА Т И В Н О П Р И К Л А Д Н О Г О И С К У С С Т В А МОСКВА, 27 МАРТА 2014 Предаукционный показ с 14 по 26 марта 2014 года (с 10:00 до 20:00, кроме понедельника) по адресу: Москва, Никитский пер., д. 4а,...»

«Эти строки ветхого завета как нельзя точно определяют тематику данной книги. На ее страницах читатель найдет много интересной и полезной информации о белом вине. В книге содержатся исторические справки из истории вин, есть обзор их сортов. Кроме того, читателю дается информация о том, как с помощью вина поправить свое здоровье, улучшить внешность, добиться того или иного косметического эффекта. Вся эта информация, надеемся, привлечет внимание широкого круга читателей! ГЛАВА 1 ТАЙНЫ ВАКХА Уже с...»

«ВИТКОВСКИЙ Святослав Мечиславович ПОЛИТИКА США В ОТНОШЕНИИ КНР В ПЕРИОД ПРЕЗИДЕНТСТВА ДЖ. БУША-МЛАДШЕГО АВТОРЕФЕРАТ диссертации на соискание ученой степени кандидата исторических наук по специальности 07.00.15 – история международных отношений и внешней политики Минск, 2013 Работа выполнена в Белорусском государственном университете. Научный руководитель: Шарапо Александр Викторович, доктор исторических наук, профессор, заведующий кафедрой международных отношений Белорусского государственного...»

«Древнеегипетская Книга Мертвых Древнеегипетская Книга Мертвых — это не книга о смерти. Это книга о жизни, победившей смерть. Парадоксально, но столь эффектное название, ставшее почти таким же распространенным символом Древнего Египта, как пирамиды, мумии и папирус, совершенно не соответствует содержанию и идее самого произведения. Более того, оно прямо противоположно по смыслу подлинному его названию. Книга Мертвых — это калька с арабского Кitab al-Маууit (Книга мертвого человека). Этим...»

«СТЕЛЛЕРИАНА В РОССИИ Второе дополненное и переработанное издание Отв. редактор и автор вступительной статьи Э.И. Колчинский Составители: Э.И. Колчинский, Д.А. Гоголев, О.О. Кох, В.В. Рыкова Нестор-История Санкт-Петербург 2009 УДК 012 ББК 78.5 Стеллериана в России / Отв. ред. и автор предисловия и вступительной статьи Э.И. Колчинский. Составители библиографии: Э.И. Колчинский, Д.А. Гоголев, О.О. Кох, В.В. Рыкова. – СПб.: Нестор-История, 2009. – 78 с., ил. ISBN 978-5-98187-391-1 Рецензенты: В.С....»

«Симона де Бовуар Второй пол Б 72 Бовуар С. де. Второй пол. Т. 1 и 2: Пер. с франц./Общ. ред. и вступ. ст. С.Г. Айвазовой, коммент. М.В. Аристовой. — М.: Прогресс; СПб.: Алетейя, 1997. - 832с. Два тома книги Второй пол французской писательницы Симоны де Бовуар (1908— 1986) — прирожденного философа, по словам ее мужа Ж.-П. Сартра, — до сих пор считаются самым полным историко-философским исследованием всего комплекса проблем, связанных с женщиной. Что такое женский удел, что стоит за понятием...»

«Путь жизни автобиография Родился 28 марта 1883 г. в Москве. Среднее образование в пятой и первой Московск. классических гимназиях. 1901-1906 юридический факультет Московского Университета. 1906-1909 гг. подготовка к магистрантскому экзамену. Декабрь 1909 г. пробные лекции и звание приват-доцента по кафедре истории Философии Права. 1910 г. чтение первого курса...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.