WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 86 | 87 || 89 | 90 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 88 ] --

Синесије се помиње као викарни епископ са седиштем у Штипу у времену од 1875. до 1878. године. У патријарашкој синђелији, издатој у јуну 1609. године, о постављењу и посвећењу епископа вретанијског Симеона, упућену православнима „у области западних страна, тј. у Вретанији", помиње се и митрополит смедеревски Софоније. Поменуту синђелију није потписао патријарх пећки Јован већ седам митрополита иједан епископ. О потписницима ове синђелије Јован Радонић каже: „Нисам успео да идентификујем Софоније, како пише на његовој гробници, а не Софроније, заузимао је катедру Смедеревске епархије у чијем саставу се налазио и манастир Благовештење на Руднику. Зато је и сахрањен у овом манастиру у гробници са следећим натписом на надгробном камену: „Сїа грбница всесвещен'наг владыкы кvр Софонїа, прЕстави се в лЕт(о) з.н.р.к. и д. мЕсеца ноемврїа к.

и в. дьнь, вторичас нощи, бив'шаго митрполита смедеревскаго, вечна боуди іємоу паметь." С обзиром да је 1619. године ову гробницу „оградио" Силвестар, његов наследник на митрополитској катедри, сигурно је да је он знао како му се претходник звао те зато и стоји Софоније, а не Софроније. Након проширења Душановог царства стара византијска митрополија Зихне ушла је у оквире Србије. Из тога времена, 1355, познат нам је митрополит Зихне Софроније. Софроније, митрополит липовски, са седиштем у световаведенском манастиру Ходошу, постао је митрополит вероватно пре 1651. године, јер је те године отишао у Русију. Приликом уписивања епископа полошког „Богом чуваног места Хтетова – име му се не помиње – у проскомидију и у саборни поменик „манастира Свете Тројице назване Русинске, у Призренској области 1565. године, ту су се затекли „митрополит кир Методије и свеосвећени епископ врањски кир Софроније, за време игумана Мартирија". Наиме, „под обновљеном Пећком патријаршијом (1557-1766) Скопска митрополија је, углавном, имала исти састав као и под Охридском архиепископијом; само што је Врањска област добила викарног епископа (први познати нам епископ био је Софроније, који се помиње 1565. год.)". На митрополитској катедри Софроније је наследио митрополита призренског Гаврила, али се тачно време не зна.

Као митрополит био је и сувише привржен турским властима.

Петар Костић је био мишљења да је митрополит Софроније „био уклоњен са призренске епархије".186 Међутим, из једног записа који је оставио еклисијарх манастира Грачанице Стефан, сазнајемо да је митрополит Софроније побегао 1640. године. За митрополита липовског Софроније је постављен „на основу арза Пајсија, патријарха у Пећи, и на основу узвишеног фермама"188 а након збацивања његовог претходника Мелетиоса, који је „свргнут због тога што је био самовољан". Пешкеш у висини од 1.880 акчи митрополит Софроније је платио 6. октобра 1641. године.

Подаци о пожешким архијерејима у седамнаестом веку су врло оскудни. Пожешки митрополит Софроније помиње се у Сопоћанском поменику. Митрополит Софроније, пореклом из Подгорице, замонашио се у Пећкој патријашији. Посвећен је за епископа пакрачкославонског на Спасовдан, 17. маја 1705. у манастиру Крушедолу од патријарха Арсенија III и архијереја: фрушкогорског Стефана, јенопољског Исаије и будимског Јефтимија. Потврђен је тек 20.

јуна 1708. од цара Јосифа, а на предлог новоизабраног митрополита крушедолског Исаије (Ђаковића).

Епископ Софроније по доласку у Пакрац затражио је цркву и епископски двор које је откупио епископ Петроније, а на основу права кадуцитета, и такође наслеђену земљу од поменутог претходника, коју је добио на доживотно уживање. Када су се 1706. побунили Срби у Малој Влашкој, успео је да их умири и заштити народ од обести грађанских власти.

Као естета, славонски епископ Софронијеје поверио дуборесцу Георгију Николићу да у дрвету изради клише за антиминсе.

Затекавши се у Бечу приликом изненадне смрти митрополита Исаије (Ђаковића), послао је његово тело у пратњи архимандрита Никанора (Мелентијевића) у манастир Крушедол. За архиепископа и митрополита изабран је у манастиру Крушедолу 23. априла 1710. Том прликом „новоизабрани митрополит, Софроније Подгоричанин, добио је наредбу да лично дође у Беч цару да онде добије потврду. Крушедолски народно-црквени сабор, који је једногласно изабрао Софронија за митрополита, молио је цара да одустане од тога захтева због великих путних трошкова... али више због тога, што се ово противило привилегијама које не предвиђају личан одлазак новоизабраног митрополита владару ради потврде". Потврдну грамату, из које се види да су односи између Крушедолске митрополије и Пећке патријаршије потпуно уређени, добио је Софроније од патријарха пећког Калиника 18.

маја 1710. Она је издата у селу Немету близу Темишвара. Између два изборна сабора у Крушедолу (1708. и 1710) аустријске власти су на српску јерархију вршиле страховит притисак да прекину све везе са Пећком патријаршијом и свим источним патријарсима из, тобоже, политичких разлога. Међутим, није то био прави разлог.

Аустријске власти и римокатоличка црква су били уверени да ће се кидаљем веза међу православним патријаршијама лакше спровести унија.

Нови митрополит је само једну синђелију издао у Крушедолу епископу бачком Христофору (Димитријевићу), а та синђелија се у естетском погледу, својом орнаментиком, разликује од грамате коју је издао митрополит Исаија. Интересантно је да је митрополит Софроније у овој грамати назвао себе „егзархом трона пећког".

О раду митрополита Софронија за време његовог краткотрајног архипастирства остало је мало података. Пакрачкој цркви је поклонио Тетрајеванђеље „послужити, Бога единаго въ Троици славити",192 а у миклеушкој цркви се чувао антиминс који је осветио 1710. године.

За његово време је 1709. обновљена књига молбан Пресветој Богородици и правило светом великомученику Теодору Тирону у манастиру Хопову, а 1710. године књига Златоуст у манастиру Јаску. Митрополит Софроније умро је већ 7. јануара 1711. у Карловцима у 43. години живота и сахрањен је у Саборној Светониколајевској цркви.

Софроније (Томашевић), пострижник манастира Ковина на Чепелском острву, изабран је за епископа бачког 1. маја 1718.

године, а потврђен 23 августа исте године. Дворски војни савет потврдио га је тек 18. априла 1722. Хиротонију јеромонаха Софронија, митрополитског егзарха, за епископа бачког извршио је у Саборном храму у Карловцима митрополит карловачки Викентије (Поповић) са епископима печујским Никанором и славонским Атанасијем. Грамату о посвећењу за епископа митрополит је издао у Карловцима 1719. године. Захваљујући епископу Софронију сазнајемо да је тек 1724.

године Даљско властелинство предато митрополиту Викентију, јер је он по митрополитовој заповести био присутан примопредаји, о чему је својим писмом од 28. јуна 1724. године известио једног архијереја Карловачке митрополије.

Након смрти митрополита Викентија (Поповића), 19. октобра 1724. године, епископи, свештенство и народ, окупљени на митрополитовој сахрани у манастиру Крушедолу, изабрали су епископа Софронија за администратора Карловачке митрополије.

На Заседању Светог архијерејског сабора 1726. године и епископ Софроније, заједно са осталим архијерејима, упознао је Сабор о брачним нередима тога времена у Бачкој епархији.

У другој половини августа 1728. године извршена је у Београду хиротонија новоизабраног епископа римничког Инокентија (Васиљевића). На ову свечаност митрополит београдско-карловачки Мојсије (Петровић) позвао је већи број свештених лица, међу којима су била и два архијереја:

крушедолски Никанор и бачки Софроније, са којима је митрополит извршио архијерејску хиротонију.

Епископ Софроније преминуо је у Петроварадинском Шанцу (Новом Саду) 16. фебруара 1730. године и сахрањен је у гробници свога претходника епископа бачког Григорија (Димитријевића) у порти манастира Ковиља. Обојици је надгробни споменик подигао патријарх српски Георгије (Бранковић), пострижник ковиљски.

Приликом избора епископа упражњене Епархије арадске 1722. изабран је игуман манастира Раванице (Врдник) Софроније.

Хиротонисан је на Спасовдан, а потврдну диплому добио је од цара Карла 22. априла исте године.

Датум његове смрти био је споран и о томе је писао Димитрије Руварац, који је заступао гледиште да је Софроније умро између марта 1726. и 11. септембра исте године. Наиме, као година његове смрти наводила се 1725. Међутим, епископ Софронијеје био на народно-црквеном сабору 1726. године, а свој Завет митрополиту Мојсију (Петровићу) потписао је у Карловцима 9.

марта 1726. Када се епископ пакрачки Никифор после дугогодишње болести повукао у мировину, за његовог наследника је посвећен архимандрит Софроније (Јовановић), „најбољи понавалац славонског народа и најпопуларнија личност у Славонији". Патријарх Арсеније IV га је посветио пре потврде царичине, која је уследила тек 15. августа 1746.

Као одличан познавалац прилика у Славонији, где је скоро четврт века службовао пре него што је постао епископ, Софроније је посебну пажњу поклонио школству уопште, а посебно свештеничком образовању. Придворну школу у Пакрацу подигао је на ниво граматикалне, а по селима је почео отварати школе које су се због сметњи од стране језуита тешко одржавале.

У већ заведеној конзисторији епископ Софроније је завео још бољи ред, обративши нарочиту пажњу архиви у којој је сва документа лично сортирао и која су, 1758. године пренета у Сремске Карловце. Као изврстан домаћин епископ Софроније је проширио епископски посед „и за сва своја епископска добра издејствовао је од цара 1749. год. нову донационалну потврду".198 Његовим заузимањем је подигнут сав предњи део епископског двора и припремљен грађевински материјал за зидање нове катедрале у Пакрацу.

Митрополит београдски Софроније (Андрејев) родом беше са острва Хиоса а пострижних синајски. Рукоположен је у Цариграду. Када је дошло до неслоге између њега и патријарха пећког Јоаникија, патријарх му је одузео епархију. Тим поводом је митрополит Софроније 20. септембра 1746. године дошао у Беч да од цара проси „милость садержанїа и Протекцїю, по препоруци Блаж. нашега Г. Г. Патрїарха агенту Оренги писане". Митрополит Софроније је умро у Пешти 21. новембра 1784.

године.

Епископ Софроније рођен је у Сечују, у Мохачком срезу.

Књизи се учио у манастиру Грабовцу, где је и замонашен. У чин ђакона и презвитера рукоположио га је епископ будимски Василије (1728-1748), а нови епископ будимски Дионисије (Новаковић) поставио га је за егзарха Сечујске епархије.

Када је аустријски двор поверио управу над православнима у Ердељу епископу Дионисију, Софроније је 21. априла 1762.

произведен у чин архимандрита и постављен за егзарха Будимске епархије.

После смрти ученога епископа Дионисија, администратора православне Ердељске епархије, православни верници Ердеља су, у присуству дворске комисије за Ердељ, изабрали за свога епископа архимандрита Софронија (Кириловића), настојатеља манастира Грабовца, 24. децембра 1769. године. Пошто је потврђен декретом царице Марије Терезије, за епископа га је посветио 27. маја 1770. митрополит Јован (Ђорђевић). Као и његов претходник, и он је изузет испод јурисдикције карловачког митрополита. Православни Румуни нису били задођољни што њихов епископ није потчињен митрополиту у Карловцима и због тога су се са неповерењем односили према њему. Зато је епископ Софроније по свом пристанку 24. августа 1774. године премештен за епископа будимског. У овој епархији је остао до 24.

августа 1781. године,200 када је по својој жељи прешао на катедру Епархије темишварске. Умро је 28. фебруара 1786.

Помиње се у другој половини осамнаестог века, после митрополита Генадија, а пре митрополита Захарије. Помиње га Радослав М. Грујић иза митрополита Гаврила III, који је умро у Скопљу 1843. године „и сахрањен код цркве Св.



Pages:     | 1 |   ...   | 86 | 87 || 89 | 90 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«БЕЛОРУССКАЯ КУЛЬТУРА В КОНТЕКСТЕ МИРОВОЙ КУЛЬТУРЫ: ОСНОВНЫЕ ЧЕРТЫ И ТЕНДЕНЦИИ МЕТОДИЧЕСКИЕ МАТЕРИАЛЫ ПО УЧЕБНОМУ КУРСУ КУЛЬТУРОЛОГИЯ ДЛЯ СТУДЕНТОВ ВСЕХ ФОРМ ОБУЧЕНИЯ по специальностям Ветеринарная медицина, Зоотехния. космос этнос Этнос культура УО ВГАВМ 2007 УДК 17.033 ББК 87.717 Л 84 Авторы: Лукина Л.В., доцент, кандидат исторических наук, УО ВГАВМ Лаберко Н.Д., старший преподаватель, УО ВГАВМ Рецензент: Кулик С.П., канд.философ.наук, доцент УО ВГМУ Лукина Л.В., Лаберко Н.Д. Л 84...»

«РОССИЙСКАЯ КОСМОЛОГИЯ В РЕШЕНИИ ГЛОБАЛЬНЫХ ПРОБЛЕМ Авилов В. И. д. т. н., главный научный сотрудник Института океанологии им. П. П. Ширшова РАН. Авилова С. Д. д. б. н., главный научный сотрудник Института океанологии им. П. П. Ширшова РАН. E-mail: avands@yandex.ru Используя экосистемный подход, авторы анализируют достижения современной космонавтики с точки зрения возможных проявлений жизни на космических объектах для объяснения базовых планетарных процессов и явлений. Новый взгляд на...»

«О.Ф. НОВИКОВА, д.экон.н., профессор, зав. отделом экономических УДК 65(477) проблем социальной политики Институт экономики промышленности Национальной Академии Наук Украины, г. Донецк, ул. Университетская, 77 Электронный адрес: novikovaof@mail.ru УПРАВЛЕНИЕ ЧЕЛОВЕЧЕСКИМ И СОЦИАЛЬНЫМ РАЗВИТИЕМ В УКРАИНЕ: ОСОБЕННОСТИ И ПЕРСПЕКТИВЫ Степень развития любой страны определяется в системе международных сравнений через индекс развития человеческого потенциала. В статье содержится оценка рейтинга...»

«ДЕЛО И ТРУД ЛЮБВИ Ибо не неправеден Бог, чтобы забыл дело ваше и труд любви. Евр. 6:10. В сборнике Дело и труд любви кратко повествуется о существовании и функционировании религиозного подполья в СССР. Речь идет в основном о нелегальной деятельности организации Свидетелей Иеговы, которые в Советском Союзе были запрещены. Автор сборника, по-видимому, является одним из немногих оставшихся активных участников той деятельности, имеющий возможность рассказать о ней. Свидетельство автора тем более...»

«Саратов 2010 УДК 908 (470ю44)(082) ББК 26.89(235.54)я43 С20 Саратовский краеведческий сборник: Научные труды и публикации / Под ред. проф. В. Н. Данилова. – Саратов, 2010. Вып 5. – С. В сборнике содержаться исследовательские статьи и сообщения по широкому спектру вопросов истории местного края. В нем также помещены документальные находки и интересные архивные документы. Для научных работников, студентов, учителей школ, гимназий, и лицеев, всех интересующихся историей родного края Рецензент...»

«Морис Дюверже и его книга Политические партии Предисловие переводчика Книга М. Дюверже Политические партии выходит в России накануне пятидесятилетия своего первого парижского издания: срок достаточный, чтобы ее...»

«Стратегия внутреннего рынка Активность торговли на рублевом рынке облигаций во вторник была невысокой. Приближение периода налоговых выплат и наличие интересных первичных размещений не способствуют увеличению объема торговых операций на вторичном рынке. Поддержку рынку во второй половине дня оказала опубликованная в США статистика – были отмечены покупки в наиболее ликвидных выпусках первого эшелона. Во вторник ставки денежного рынка оставались на приемлемых уровнях (3-4%). Не слишком...»

«Аннотация Статья посвящена возможным направлениям совершенствования системы представления должностными лицами и их родственниками сведений о доходах, имуществе и обязательствах имущественного характера. Рассматривается история внедрения антикоррупционного декларирования в России, анализируются основные недостатки реализуемого подхода к регулированию, предлагаются рекомендации по реформированию системы декларирования. Статья подготовлена на основе доклада НИУ ВШЭ О развитии антикоррупционного...»

«ИСТОРИЯ РОССИИ XX столетия (Основные проблемы) Рекомендовано Министерством общего и профессионального образования Российской Федерации в качестве учебного пособия для студентов высших учебных заведений Москва Гуманитарный издательский центр ВЛАДОС 1997 ББК 63.3(2)521 П64 Рецензенты: док. ист. наук, проф., член-корреспондент Российской академии естественных наук, В.А.Дунаевский (Московский государственный открытый педагогический университет); кафедра методики преподавания истории Московского...»

«Карачаевск-2011 Ш.С.Бадахов По следам тюрков Северного Кавказа Редакционная коллегия: Койчуев А.Д.-доктор исторических наук Хапаев С. А.- доктор географических наук Богатырев А. А.- исследователь, депутат НС КЧР, Атаев И.Х.- исследователь, ген. директор фирмы Уста Издание второе Карачаево-Черкесский государственный университет Информационно-аналитическое управление 2011 г. Тюрки на Северном Кавказе в конце XIV века Как известно из истории, на территории Северного Кавказа с V тысячелетия до...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.