WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 85 | 86 || 88 | 89 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 87 ] --

Симеон Кончаревић је рођен у селу Карину од родитеља Јована, пароха бенковачког, и мајке Павлине. Учио је код свога оца, пошто богословије није било, а потом се школовао у Задру и Млецима, где је научио „талијански, а у мањој мјери и латински језик. То је у оно вријеме сматрано за већу интелектуалну наобразбу".170 За ђакона и презвитера рукоположио га је епископ Стефан (Љубибратић) и поставио за парохијског свештеника у Бенковцу. За протопрезвитера га је произвео митрополит црногорски Сава (Петровић) на Малу Госпојину 1735. Због одбране православне вере провео је неколико месеци у затвору, то је увећало његов углед код Срба у Далмацији. После тога „Кончаре-ић се брзо развијао у снажну и запажену личност далеко ван граница своје парохије".191 На великом црквенонародном збору, одржаном на Ваведење 1750. године, на Далматинском Косову, протопрезвитер Симеон Кончаревић је једногласно изабран за епископа далматинског, о чему је извештен и патријарх пећки Атанасије (Гавриловић). Патријарх Атанасије је овластио митрополита дабро-босанског Гаврила, 21.

августа 1751, да Симеона посвети за епископа. Пошто је Симеон пред Божић 1750. у манастиру Крупи примио монашки чин, 15.

септембра 1751. га је митрополит Гаврило, уз садејство још двојице епископа, посветио за далматинског владику.

Епископ Симеон је из Бенковца управљао својом епархијом, доводећи у ред храмове, организујући окружне протопрезвитере и радећи на подизању нивоа просвете. Под вођством епископа Симеона „далматински су Срби, у љутој борби са непријатељима, одољели и жестини гоњења и бјеснилу страдања",172 али су државне власти прогнале епископа Симеона из Далмације у Лику 19. априла 1753. године.. Настанио се у селу Попини и одатле је још четири године управљао преко архимандрита Никанора (Рајевића), свога егзарха, својом епархијом, а сва рукоположења је вршио у Лици. Када је видео да се неће моћи вратити у своју епархију, епископ Симеон са групом млађих епархијана кренуо је у Русију и настанио се у тамошњој Новој Србији. Свој боравак у Русији је користио да са стањем српског народа у Далмацији упозна цара и Руску православну цркву.

Након неколико година епископ Симеон је одлучио да се врати у своју епархију. Крајем априла 1762. године стигао је у Медак, а затим је дошао у Попину. Међутим, на интервенцију турских власти, које су сазнале да једна група Срба из Босне жели да се исели у Русију, епископ Симеон је ухапшен и протеран у Русију. Настанио се у Петропавловском манастиру у Кијеву, где је умро 26. августа 1769. године. Бавио се и књижевним радом. Епископ Симеон је написао драгоцени Љетопис грађанских и црквених догађаја, који ће касније послужити епископу далматинском Никодиму (Милашу) да напише своје капитално дело Православна Далмација.

Епископ Симеон рођен је 17. октобра 1886. године у Лежимиру у Срему. Завршио је гимназију, Богословски факултет, са степе-ном доктора, у Черновицама и Филозофски факултет у Загребу. Замонашио га је у Малој Ремети игуман Корнелије (Зубовић). Рукоположен је у чин ђакона 1919, а у чин превитера на Цвети 1920. године. До избора за епископа био је професор гимназије и ванредни професор Богословског факултета у Београду.

За епископа захумско-херцеговачког изабран је 2. октобра 1931. године, а хиротонисан у Саборној београдској цркви 31.

јануара 1932. Две године доцније, 1934., преме-штен је по свом пристанку за епископа шабачког. Као епископ шабачко-ваљевски нарочито се старао о припремању свештеничког подмлатка, посебно после Другог светског рата. За његово време је подигнуто у епархији око четрдесет нових парохијских храмова.

Читавог живота бавио се и научним радом. Рад о Штросмајеру, његово животно дело, још није објављен.

Умро је 30. јануара 1960. у Шапцу и сахрањен у епископској гробници.

Епископ Симеон рођен је 20. априла 1874. године у Лијешћу у Босни. Основну школу завршио је у Дервенти, гимназију у Сремским Карловцима а Богословски факултет са степеном доктора богословља у Черновицама.

По завршетку студија постављен је за суплента Богословије у Рељеву, а три године доцније за вероучитеља у Сарајеву. Године 1909. постаје поново професор Богословије у Рељеву. За време Првог светског рата осуђен је као велеиздајник и у затвору провео пуне две године.

До избора за епископа био је на дужности парохијског свештеника у Црном Лугу (аустријске власти му нису дозволиле да се врати у просветну службу), вероучитељ у Брчком и Сарајеву, члан комисије за изједначење црквеног законодавства у Београду (1919-1921), професор богословије у Призрену и најзад од 1924.

године ректор ове богословије, на којем га је положају затекао и избор за епископа злетовско-струмичког 1934. године. За епископаје хиротонисан 16. септембра исте године у Светониколајевском саборном храму у Сремским Карловцима.

Као истакнути црквено-национални радник, који је поред својих редовних дужности дуже времена уређивао Босанскохерцеговачки „Источник", архимандрит Симеон је кандидован за митрополита бањалучко-бихаћког, а потом и за митрополита зворничко-тузланског, али се Аустроугарска није сложила са његовом кандидатуром.

Епископ Симеон умро је 21. октобра 1939. године у Штипу и сахрањен је у храму Светих Арханђела у Штипу.

Епископ Симеон (у свету Љубомир Злоковић) рођен је 7.

априла 1911. године у Бијелој, Бока Которска. Богословију је завршио на Цетињу, а Богословски факултет у Београду. По завршетку студија у Београду одлази у Берлин, где до почетка Другог светског рата студира филозофске и богословске науке.

По повратку у земљу бива постављен за суплента гимназије у Јагодини, а затим у Београду, након положеног професорског испита, за вероучитеља у мушким гимназијама и Другој трговачкој академији.

Замонашио се 8. марта 1940. годи-не у манастиру Раковици, рукоположен је у чин ђакона 7. априла, а у чин јеромонаха 21.

новембра исте године у Саборној цркви у Београду. Синђелом је постао 1945, а протосинђелом 1947. године.

Приликом отварања Богословије светога Саве у манастиру Раковици 1949. године, Свети архијерејски синодга је поставио за старешину ове школе, коју је он организовао уз натчовечанске напоре, и то у време прогона Цркве и велике материјалне беде и намаштине. Са овога по-ложаја, можда најтежег у то време у Цркви, изабран је 12. јуна 1951. године за епископа горњокарловачког. Посвећен је у Београду 29. јула исте године.

Епископ Симеон дошао је у потпуно разорену епархију. У многим местима ове некада највеће епархије Каловачке митрополије црквени живот је скоро потпуно замро. Број парохијских свештеника спао је на минимум, а већи број храмова је био у рушевинама. Оно што није порушено за време Другог светског рата, порушено је после рата. Око четрдесет храмова е у овој епархији порушено од 1944. године па надаље. Све ово није обесхрабрило смелог, одлучног, вредног и пожртвованог епископа Симеона да уз помоћ Срба из иностранства, нарочито Америке и Канаде, приступи обнови разрушених храмова и генералној обнови Гомирја, јединог манастира у епархији.

Од 1951. до 1959. године администрирао је Далматинском епархијом.

Епископ Симеон је још као студент писао и објављивао радове из области религиозне филозофије, а касније и из историје Српске православне цркве.

Умро је 27. новембра 1990. године у Карловцу и сахрањен у гробници епископа Лукијана (Мушицког) на карловачком гробљу.

Епископ Синесије рођен је у Сентандреји око 1711. године, где се учио и књизи. Као ђакон митрополита Викентија (Јовановића), примио је монашки чин у манастиру Раковцу од игумана раковачог Исаије у мају 1737. годне. Патријарх Арсеније IV поставио га је прво за дворског капелана, а потом и за свога егзарха. Од 26. јуна 1744. године до 13. августа 1745.

администрирао је епархијом темишврском. На збору настојатеља фрушкогорских манастира у манастиру Хопову изабран је за провинцнјала фрушкогорских манастира. Боравио је у Бечу године ради решавања имовинско-правних односа манастира.

Успео је да фрушкогорским манастирима обезбеди привилегије и на тај начин осигура манастирске поседе. „У томе му је послу много помагао и владика горњокарловачки Павле Ненадовић, који се више од годину дана бавио у Бечу, радећи на томе да му се допусти вршити епископско право у целој својој епархији, чему се много одупирао загребачки бискуп Брањуга.

Синесије се за време свога бављења у Бечу бавио, по упутству патријарха Арсенија IV - и ликвидацијом дугова укинуте Илирске хусарске регименте, коју је установио митрополит Вићентије Јовановић".173 У исто време био је и ефемерије Светођурђевске капеле у Бечу, у којој су се Срби окупљали пре подизања садашње цркве Светога Саве у престоном граду.

За архимандрита раковачког произвео га је 1749. митрополит карловачки Павле (Ненадовић), коме је Синесије врло често био саветник и саговорник. Како митрополиту Павлу није било дозвољено оснивање српске штампарије, Синесије му је саветовао да се штампарија отвори у манастиру Раковцу, што је митрополит и усвојио. „Истог дана, 18. августа 1759, двојица црквених поглавара саставила су молбу Илирској дворској депутацији. Том молбом потписаном митрополитовим потписом, они су затражили дозволу да се у манастиру Раковцу оснује ћирилска штампарија за потребе верника Карловачке митрополије, као и то да депутација издејствује код царице привилегију за њу на име поменутог манастира". Штампарија је требало да се отвори у манастиру Раковцу не само због погодности које су пружали манастирски конаци и близина седишта митрополије, него и стога што се у Раковцу налазио архимандрит Синесије.

Већ приликом избора епископа Павла за митрополита карловачког царски комесар је захтевао да се укине Арадска епархија. Међутим, нови митрополит успео је да очува Арадску епархију и за њеног епископа предложио је архимандрита Синесија. Посвећен је за епископа 21. септембра 1751. године.

Епископ Синесије је у Арадској епархији водио врло енергичну борбу против унијата. Само захваљујући његовој енергији и сјајној спреми српски и румунски народ се одупро унијатској пропаганди и одржао у православљу. „Као архијереј снажног национално-верског осећања, он је приредио рукопис Србљака и дао да се штампа у влашкој штампарији у Римнику 1761. године. „Национално-верску политику епископа Синесија наставили су и његови наследници у Арадској епархији, те су „неговали међу православнима дух националне толеранције и разумевања. Они су набављали црквене књиге и на грчком и румунском, а Синесије Живановић је издавао и бакрорезе с натписима на румунском, међу којимаје позната и његова свештеничка синђелија." Саборној светоуспенској цркви своје родне Сентандреје епископ Синесије је подарио мермерни жртвеник који је без сумње најлепши у Српској православној цркви, своме постригу је оставио драгоцености у сребру, а у Арад-Гају је подигао своју задужбину, манастир Преподобнога Симеона Столпника, и у њој епископску резиденцију са свим пратећим зградама. Умро је у својој задужбини 14. марта 1768. године и ту је и сахрањен.

Када је митрополит рашко-призренски Герман, због арнаутских побуна у околини Призрена напустио своју епархију, на његово место је 1837. дошао у Призрен митрополит Синесије.

Задржао се у Призрену до 1840.176 године не оставивши за собом лепу успомену.



Pages:     | 1 |   ...   | 85 | 86 || 88 | 89 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«4 1september.ru 1september.ru 1september.ru b НАЧАЛЬ НАЯ НАЧ А ЛЬНАЯ ШК ЛА НАЧАЛЬНАЯ ШКОЛА А Индексы подписки Почта России 79083 (инд.) 79584 (ор.) Роcп Индексы под ндексы подписки Почта России 79083 (инд.) 7958 (орг ) Роcпе ть 32031 (инд ) дписки очта Росс оссии инд.) 9584 ин ) 79584 (орг.) Роcпечать 32031 (инд.) cпечат 0 32598 (орг.) 32598 (орг.) 2 г В НОМЕРЕ ШКОЛА...»

«Минуло детство. Мы уже не корсары в морях чужеземных, не храбрые капитаны, что били презренных мавров, не римляне, не покорители индейцев на просторах легенды. Мир – вот он, могущественный, необозримый, смелее мечты, он для нас завоеван другими. Мы слишком рано платим за это. У каждого человека случаются в жизни угольно-черные, как ночь под пологом джунглей, периоды. Но далеко не каждого они сподвигают отправляться в новое сумасбродное путешествие по лесным дебрям Южной Америки. Предварительно...»

«ИСТОРИЯ УЗБЕКИСТАНА Курс лекций Ташкент 2012 Одобрено редакционно-издательской коллегией Академии МВД Республики Узбекистан Рецензенты: кандидат исторических наук, старший научный сотрудник Института истории Академии наук Республики Узбекистан Б. М. Убайдуллаева; кандидат исторических наук, доцент В. Б. Хаклиев История Узбекистана: Курс лекций / Э. К. Арифджанов, И-24 Ш. К. Алимов, А. В. Нарбеков, К. Б. Кадыров. – Т.: Академия МВД Республики Узбекистан, 2012. – 273 с. Курс лекций подготовлен в...»

«Гергард Фаст, написано в 1956 году Напечатано и издано в издательстве господина Геезе, Ростгерн, Канада. Перевод И.Гейнце, Германия 2013 год. Предисловие Наконец-то стало возможным эту книгу об истории нашей бывшей Родины в Сибири сдать в печать. Прошло 50 лет с тех пор, как первые меннониты переселились за Урал, и в нынешнем 1957 году будет 50 лет со времени основания самой большой их колонии в городе Славгороде. Теперь уже умерший пресвитер Корнелиус Гардер незадолго до смерти начал сбор...»

«Москва Издательство Сфера 1996 Оккультный Мир Е.П.Блаватской Оккультный мир Е.П. Блаватской. Сборник. Пер. с англ. – М.: Сфера, 1996. – 512 с.: илл. – (Серия Белый Лотос). Составитель Дэниэл Х. Колдуэлл. Перевод Олега Матвеева. В этой книге история жизни Е.П.Блаватской рассказана словами тех, кто знал ее. Эти личные воспоминания более пятидесяти современников Е.П.Блаватской дают живой портрет одной из самых экстраординарных и противоречивых личностей XIX века. Елена Петровна Блаватская...»

«ИНСТИТУТ УРУСВАТИ — ФОРПОСТ РУССКОЙ НАУКИ В АЗИИ Перешагнуть порог, чтобы оказаться в Центральной Азии Строка, вынесенная в название предисловия к публикации матери алов об Институте Урусвати, взята из статьи Ю.Н.Рериха. Долина Кулу в Индии, где и расположен (сейчас сохранилось только здание) Институт Гималайских исследований Урусвати, действительно явля ется порогом, за которым лежит путь в Тибет, Гоби, Монголию и бескрайнюю Сибирь. Эта долина, овеянная легендами и жизнью ее древних героев —...»

«98 Кутепов Н.И. [Царская охота на Руси]. Исторический очерк Николая Кутепова. Издание иллюстрировано проф. В.М.Васнецовым и акад. Н.С.Самокишем. Том II Из 4-х]: Царская охота на Руси царей Михаила Федоровича и Алексея Михайловича XVII век. СПб., Экспедиция заготовления государственных бумаг, 1898. Формат издания: 36,1 х 26,7 см; XXIV, 316 с., ил., [2]c., 42 л. ил. Экземпляр в издательском цельнокожаном переплете, тройной золотой обрез, серебряные угловые накладки, реставрация по корешку,...»

«Великий спор и христианская политика Владимир Соловьев 2 Книга Владимир Соловьев. Великий спор и христианская политика скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Владимир Соловьев. Великий спор и христианская политика скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Владимир Соловьев Великий спор и христианская политика 4 Книга Владимир Соловьев. Великий спор и христианская политика скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! I....»

«ВЗРЫВ СЖАТИЯ СЕРДЦЕБИЕНИЯ ВАЯЕТ ДУНКАНУ ТОННЕЛЬ ВРЕМЕНИ НА МАРС Живое квантуется, его сущность можно выделить, накопить и передавать. Влаиль Казначеев Ноль времени является нашей главной связью с всеобщей Вселенной В ходе плановых экспериментов (Монтаук, США, 1979) найдено странное явление. В момент прохождения в передатчике мысли Дункана вдруг прерывались, исчезая и появляясь непонятным образом. Не прерывались проекции мыслей, то есть мысли, спроецированные на прошлое или будущее, они...»

«Эксмо, 2006. Тысячелетиями человеческая история творилась не только на полях сражений и в тронных залах, но и в подземельях могущественных тайных орденов. Проведя масштабное историческое расследование, изучив множество архивных материалов по оккультизму, масонству, деятельности катаров и тамплиеров, Линн Пикнетт и Клайв Принс обнаружили в них еле ды религии, берущей начало во времена Христа, две тысячи лет развивавшейся параллельно христианству и претендующей на мировое господство. Братство...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.