WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 83 | 84 || 86 | 87 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 85 ] --

Епископ Серафим родом је из Призре-на, Богословскоучитељску школу завршио је у Призрену, а Духовну академију у Москви. Рукоположен је за ђакона 15, а за свештеника 16. јуна 1902. у храму Светог Александра Невског у Скадру. Као удов свештеник, примио је монашки чин 25. марта 1909 на Српском подворју у Москви. До избора за епископа био је суплент Призренске богословско-учитељске школе, суплент гимназије у Штипу, а потом и професор. Хиротонисан је за епископа злетовско-струмичког у београдској Саборној цркви 23. децембра 1920. године. За епископа рашко-призренског је изабран 29.

октобра 1928.

Као изасланик Светог архијерејског синода провео је годину дана у Прикарпатској Русији радећи на враћању унијата у православље и сређивању црквених односа.

Умро је 13. јануара 1945. у Тирани, где су га интернирале окупационе власти, а сахрањен на православном гробљу у Тирани.

Епископ Сергије (у свету Симеон Каћански) рођен је у данашњем Србобрану (Бачка) 1813. године. После завршене гимназије филозофију и право учио је у Пешти и Пожуну, а богословију у Карловцима. Замонашио се 1839. године и постао професор Клирикалног училишта у Карловцима и управитељ благодјејанија. Рукоположен је у чин ђакона 23. априла исте године у Новом Саду, а на Божић је произведен у чин протођакона. Архиђаконски чин примио је 26. октобра 1842. у Вршцу. Конзисторија архидијецезе сремско-карловачке једногласно га је изабрала 30. новембра 1844. за правог члана конзисторије.

Као настојатељ манастира Беочина ис-такао се својим говором на мајској скупштини у Карловцима 1848. После преласка епископа Платона из Будима у Нови Сад, патријарх Јосиф га је послао у Будим за свога мандатара. Након попуњења ове епархије, 1853, архимандрит Сергије је постао старешина манастира Бездина, а већ 1855. постављен је за администратора упажњене Епархије горњокарловачке. У Плашком је покушао да обнови Клирикалну школу која је због недостатака материјалних средстава престала да ради, али до њеног поновног отварања није дошло.

горњокарловачког и посвећен у Карловцима 20. децембра 1858.

После посвећења пошао је у манастир Бездин да преда управу, разболео се и умро у Темишвару 12. јануара 1895. не видевши своју епархију као епископ. Сахрањен је у манастиру Бездину.

Прераном смрћу даровитог епископа Сергија који се одликовао правном и богословском спремом, „темељношћу и савесношћу како на црквеносудском тако и на црквеноадминистративном пољу",98 Црква је у оним смутним временима изгубила једног врсног архијереја и трудбеника.

Епископ Сергије (у свету Милан Георгијевић) рођен је у Београду 1869. од оца Атанасија, секретара Београдске конзисторије, и мајке Јелене. Нижу гимназију је завршио у Београду, семинарију и Духовну академију у Петрограду.

Монашки чин је примио у Русији. По повратку из Русије, 1896, одликован је достојанством синђела и постављен за суплента богословије и вероучитеља у првој и трећој београдској гимназији. Протосинђелом је постао 1902, а архимандритом 1905.

године, када је постављен за старешину Српског подворја у Москви. Пре поласка на нову дужност изабран је за епископа шабачког. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22.

септембра 1905. За време Првог светског рата је три године провео у бугарском ропству. Пензионисан је по својој молби 22.

јуна 1919. Умро је у Београду 9. јуна 1922. године.

СИЛВЕСТАР I

Пре избора за епископа рашког Силвестар је био архимандрит манастира Хиландара и у том својству је посетио цара Ивана и митрополита московског Макарија (1541-1563) 1555. године. За његово време је у Кареји преписан Номонакон 1559. године. Крајем 1559. или почетком 1560. хиротонисан је од патријарха Макарија и свих архијереја „светитељскога сабора све српске земље у Пећи". Митрополит рашки Силвестар био је „образован човек, књигољубац, и сам преписивач текстова, који се интересовао за теолошке проблеме, посебно везане за борбу против католичанства. Доста је путовао и очигледно имао прилике да прошири своја знања: у једном рукопису, у коме је лично преписао неколико формулара за синђелије, забележио је да је био у Русији и да је оданде донео 'много добро и црковну красоту’."

СИЛВЕСТАР

Митрополит Силвестар помиње се први пут 1592. године, заједно са патријахом пећким Јованом, у вези са живописањем манастира Свете Тројице у Пљевљима,101 а потом 1593. у једном запису у Номоканону који је, након рушења манастира Тврдоша, пренет у манастир Савину. Иларион Руварац је мишљења да Силве-стар „није могао бити митрополит над целом Херцеговином већ само у њеној половини, ваљда источној, јер је год. 1596. и 1599. у Требињу био митрополит Висарион". Сви су изгледи да митрополит Висарион није остао до краја живота на епископској катедри, јер се митрополит Леонтије помиње већ 1601. године.102 У запису на псалтиру са посљедованијем манастира Завале стоји да се владика Силвестар представио 1608.

године.

СИЛВЕСТАР II

Силвестар II постао је митрополит рашки пре 1609. године, јер се те године помиње као један од потписника патријарашке синђелије издате Симеону, епископу за Србе у западној Угарској.

Последњи помен о њему имамо у једном запису из 1620.

године.

СИЛВЕСТАР

Митрополит смедеревски Силвестар помиње се као учесник сабора у Рудничкој митрополији 1611. године, када је за епископа вршачког изабран јеромонах Антоније. У једном запису у рукопису Матице српске помиње се 1628.

године митрополит Силвестар,106 али се његова титула не наводи.

Овде се по свој прилици ради о митрополиту смедеревском Силвестру.

СИЛВЕСТАР

Митрополит грачанички Силвестар помиње се без ближег датовања у једном запису који се чува у Народној библиотеци у Београду.107 Такође се помиње у натпису цркве у селу Штава код Бруса. Натпис је објављиван без године, јер је била нечитљива. Ипак, могло се установити да је живопис у Штави настао 1633. или 1636, па се тиме одређује и време када је митрополит Силвестар управљао Грачаничком митрополијом. Заједно са патријархом Пајсијем митрополит Силвестар је 18.

јула 1635. године учествовао у хиротонији митрополита хиландарског Мардарија.

СИЛВЕСТАР III

Силвестар III наследио је митрополита Максима I после 1637.

године и заузимао катедру рашких митрополита до 1644. године, када га је наследио Гаврило, потоњи патријарх пећки.

СИЛВЕСТАР

Као митрополит скопски, Силвестар се помиње у времену од 1663. до 1669. године.

Замонашен је у манастиру Морачи у Црној Гори, одакле је, по свој прилици, био и родом. Поклањајући манастиру Морачи књигу Зонара летописац, митрополит Силвестар каже да ју је послао из Маркова манастира Морачи „где сам моје убоге власи постригао".110 Вероватно је црква Марковог манастира покривена оловом и његовим старањем, о чему нам је оставио запис у коме се каже: „Узпе се на цркву грешни Силвестар, митрополит скопски, љета 1663, месеца априла 8". Пре избора за митрополита скопског, Силвестар је био егзарх патријарха пећког Пајсија, те је био у прилици да по службеној дужности посети Самоков, Софију, Београд, Бачку и Херцеговину.

Као егзарх одржавао је посебну везу са својим постригом манастиром Морачом, којој је поклонио књигу Житије Андрије Јуродивог и један панагијар, који се пре Другог светског рата налазио у ризници манастира Крушедола.

Најзад, по запису из 1645. год. на једној икони у манастиру Морачи, изгледа да се Силвестар доцније вратио у свој манастир Морачу и да је те године био „дофиар". Ако је то тачно, онда бисмо знали и за његово презиме, јер се морачки дохијар Силвестар на тој икони назива „от Лазаревић". Лако је могуће, каже проф. Радослав М. Грујић, да је доцније Силвестар директно из манастира позван за митрополита скопског, после митрополита Никанора, који се још 1646. год. помиње као митрополит Скопља и Полога. Запис о смрти митрополита скопског Силвестра је „урезан брзописом, оштрим тврпим предметом на зиду с десне стране слике св. Андрије, ниже левог колена светитељева"113 у нартексу манастира Грачанице на Косову.

Запис о смрти овог „одличног представника Српске цркве и народа у Скопљу... живо карактерише тугу записивача за преминулим, 1669. године, скопским митрополитом Силвестром, како се у запису каже: јединствено добрим оцем и учитељем онога времена у целој српској земљи". Име митрополита Силвестра унето је у поменик умрлих цркве Светога Николе у Бијелом Пољу после Руфима нишевског.

СИЛОАН

Силоан је постао митрополит топлички око 1451. године.

Помиње „се међу спахијама Топлице, којима су ујесен 1453.

године потврђени тимари изгубљени после враћања тих области деспоту Ђурђу заједно с његовом кћерју, удовицом Мурата царицом Маром..."6 Тада је, наиме, и њему враћен тимар који се састојао „од четири села и једног пустог селишта у области Крушевца, Бовна и Топлице. Међу њима се налазило и село Никољани, спада под Куршумлију, вероватно Прњавор цркве Св.

Николе, столица старе Топличке епископије. Уз име митрополита Силоана забележено је HIS-I PAA, пашин рођак, што би значило да је био рођак тадашњег беглербега Румелије, односно великог везира".

СИМЕОН

Приликом посете манастиру Жичи, епископ Симеон се потписао на зиду, али без титуле.

СИМЕОН

Митрополит липљански (грачанички) Симеон помиње се 1383. Наиме, „у немирним временима око Косовске битке ( рушилачким упадима Турака била је изложена Грачаница, која је у једно пожару изгубила свој књижни фонд".119 Мора бити да су том приликом настрадали и остали објекти, јер монах Никодим говорећи о подухватима архиепископа Симеона каже: „иже много потроудив се вь семь светЕм монастыри, все ис темелига вьздвиже, и пвкы всакыми правдами оукрасивь и испльнив вьноутрьними и вьнЕшними...". Од већег броја књига које су настале у Симеоново време, данас се у Грачаници налази само шест листова Служабног минеја за април и исто тако врло фрагментарно очувани одломци једног јеванђеља, апостола и Триода.

СИМЕОН

У Призренском поменику Симеон се помиње као први епископ призренски у првој половини петнаестог века.

СИМЕОН I

Митрополит Симеон I био је на челу Рашке епархије у времену од 1526. до 1550. године. „Из записа рашког митрополита Симеона који се налазио у рукописном Четворојеванђељу које је изгорело 1941. у Народној библиотеци у Београду види се да је овај рукопис завршен 1547, да је написан по његовом тражењу и затим да је митрополит Симеон књигу приложио цркви великомученице Варваре, коју је саздао у својој дијецези, близу реке Рас (Рашке) и потом тај храм снабдео многим утварима, себи за спасење, а својим родитељима за душу". Године 1550. митрополит Симеон је постао архиепископ охридски, али на овом положају није саставио ни годину дана. Његов ручни крст чува се у ризници манастира Свете Тројице код Пљеваља.

СИМЕОН

Помен о митрополиту пећком Симеону сачуван је захваљујући његовом учествовању у раду архијерејског сабора који је сазвао архиепископ охридски Прохор у времену од 1.

септембра 1528. до 31. августа 1529. године.

СИМЕОН

Митрополит новопазарски Симеон познат је по учествовању у раду архијерејског сабора у Охриду који је 13.марта 1532.

године судио и осудио архиепископа смедеревског Павла.

СИМЕОН

Симеон је у науци познат захваљујући једном његовом писму упућеном јеромонаху Гаврилу у Далмацији. Писмо је потписао као „митрополит дабро-босански, зворнички, клишки и целе Далмације". Митрополит Симеон се потписао и као „зворнички" јер је себе сматрао егзархом Босне и Далмације.

СИМЕОН



Pages:     | 1 |   ...   | 83 | 84 || 86 | 87 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Об а в т о р е : О.В. Кишенкова — кандидат исторических наук Кишенкова О. В. К 46 ГИА 2013. Обществознание. Тематические тренировочные задания. 9 класс / О. В. Кишенкова. — М. : Эксмо, 2012. — 256 с. — (Государственная (итоговая) аттестация (в новой форме): 9 класс. Тематические тренировочные задания). ISBN 978-5-699-57733-0 Пособие адресовано выпускникам 9-го класса и предназначено для подготовки к государственной (итоговой) аттестации (в новой форме) по обществознанию. Приводятся задания по...»

«Крейсера в бою. От фрегатов до убийц авианосцев Александр Больных 2 Книга Александр Больных. Крейсера в бою. От фрегатов до убийц авианосцев скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Александр Больных. Крейсера в бою. От фрегатов до убийц авианосцев скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Александр Геннадьевич Больных Крейсера в бою. От фрегатов до убийц авианосцев 4 Книга Александр Больных. Крейсера в бою. От фрегатов до убийц авианосцев...»

«ВВЕДЕНИЕ Основные направления исторического развития. УРОК 1. Общие тенденции в экономическом, политическом и культурном развитии стран Европы и Северной Америки УРОКИ 2—3. Развитие стран Европы и Северной Америки в начале XX в. УРОК 4. Страны Азии, Африки и Латинской Америки в начале XX в. УРОК 5. Международные отношения в 1900—1914гг. УРОК 6. Военные действия на фронтах Первой мировой войны УРОК 7. Война и социально-экономическое развитие государств УРОК 8. Образование национальных государств...»

«1 июня 2005 г. в 15-00 в конференц-зале ФИАН состоялся семинар Философия - способ выживания мыслящего 2 июня 2005 г. в 15-00 в конференц-зале ФИАН состоялось продолжение семинара Философия сущего - онтология, конечность бытия 8 июня 2005 г. в 15-00 в конференц-зале ФИАН состоялось продолжение семинара Философия социального бытия - история, этика, идеалы, ценности, сущности индивидуального разума 9 июня 2005 г. в 15-00 в конференц-зале ФИАН состоялось продолжение семинара Совместность...»

«Загадка еврейского успеха Издательство Хаммер/Лейпциг I Предисловие Если в истории народов и есть загадки, то евреи являются одной из самых величайших; и кто, занимаясь проблемами человечества, не касался при этом большой еврейской проблемы, тот так и остался прикованным к поверхностным знаниям. Навряд-ли существует области искусства и литературы, религии и экономики, а так же политики и самых сокровенных сфер любовной жизни и преступности, на которых нельзя было бы обнаружить влияние...»

«ВВЕДЕНИЕ Великая Отечественная война советского народа против фашистской Германии является и героической, и трагической страницей в истории нашего государства. Победа антигитлеровских сил над фашистской Германией стала подлинным символом ХХ века, с которым связано существование и развитие как отдельных народов и государств, так и всего мирового сообщества. Победа, одержанная с помощью военной силы, ознаменовала завершение одного периода всемирной истории и начало другого — становление...»

«Это правдивая история, рассказанная автору принцессой Султаной. За словами автора стоят записки и дневники принцессы. Все человеческие трагедии, описанные в этой книге, имели &место в действительности. Мы позволили себе изменить некоторые имена и детали событий, чтобы обезопасить тех, кого в противном, случае можно было бы легко узнать. Решившись, наконец приступить к написанию этой книги, я не единожды перечитала записки и дневники, которые доверила мне Султана. Отбирая для книги события из ее...»

«РОССИЙСКИЕ МАТЕМАТИКИ О НАУКЕ И ФИЛОСОФИИ Ульяновск 2012 1 ББК 22.3ф 22.3 г 72.3 87.1 87.4 г. Работа поддерживалась грантом РГНФ № 11-13-73003а/В Рецензенты: доктор философских наук, профессор В.А. Бажанов доктор философских наук, профессор А.А. Тихонов Баранец Н.Г., Вервкин А.Б. РОССИЙСКИЕ МАТЕМАТИКИ О НАУКЕ И ФИЛОСОФИИ / Ульяновск: Издатель Качалин Александр Васильевич, 2012. – 160 с. ISBN – 978-5-906007-15-5 Выдающиеся русские математики рубежа XIXXX веков часто обращались к проблемам...»

«ДЕТИ ГОРОДА: РОССИЯ (ВТОРАЯ ПОЛОВИНА ХIХ – НАЧАЛО ХХ ВВ.) Хрестоматия Ставрополь 2008 1 Печатается по решению УДК 947 комплексной научно-практической ББК 63.3(2)5 лаборатории Антропология детства Д 38 Ставропольского государственного педагогического института Научный редактор д-р пед. наук, профессор, Заслуженный учитель РФ Л.Л. Редько Рецензенты: доктор педагогических наук, профессор (Москва) Г.Б. Корнетов, доктор исторических наук, профессор (Ставрополь) Т.А. Невская Авторы-составители: Е.Г....»

«Дайджест новостей сферы науки и образования ИЮНЬ 2013 (по материалам сайта youngscience.ru) СОДЕРЖАНИЕ Новости... 2 Событие месяца: В День России в Кремле вручены Государственные премии Российской Федерации... 2 Президент России: события, встречи, совещания с участием Главы государства. 4 Главные новости сферы науки, образования и технологий - на сайте youngscience.ru.... 6 Региональные новости.. 10 Событие месяца: В Москве состоялось IV Всероссийское совещание советов молодых ученых и...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.