WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 82 | 83 || 85 | 86 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 84 ] --
Почетком деветнаестог века на челу Нишавске епархије помиње се митрополит Самуило, Грк по народности.

Будући „унесрећена прекорним животом и неприличним владањем свога митрополита Самуила, Нишавска епархија је актом цариградског патријарха Кирила VI и Синода била сједињена с ратовима опустошеном Нишком епархијом у једну, Нишку митрополију, на челу с митрополитом Мелетијем, егзархом Доње Мизије". У погледу на бившег дијецезана, Синод је одлучио „да горе поменути Самуило који је у епархији Нишавској наопако архијерејствовао све до сад, остане од ње сасвим удаљен и отуђен и да никакве уопште нема са њом везе ни основа за поглаварство и господарење". Самуило (Маширевић) рођен је 1803. године у Сомбору. На крштењу је добио име Сава. После завршених гимназијских, правних и богословских наука, замонашен је 4. јула 1826. у манастиру Крушедолу од архимандрита Димитрија (Крестића).

До избора за епископа био је архиђакон, синђел и професор богословске школе у Вршцу. Као архимандрит је био старешина манастира Светога Ђурђа и Бездина. Као бездински архимандрит изабран је 30. октобра 1852. за епископа темишварског, а посвећен 8. маја 1853. После смрти патријарха Јосифа (Рајачића) постао је администратором Карловачке митрополије. На изборном сабору 25. јула 1864. изабран је за митрополита карловачког и патријарха српског. За време његовог патријарховања извршена је деоба између Карловачке митрополије и Румунске митрополије. Умро је 20. јануара 1870. и сахрањен у карловачкој Саборној цркви.

Самуило (Пантелић) рођен је 1841. у Јаску, у Срему, од оца Јована, директора карловачке гимназије,и мајке Евице. Основну школу завршио је у Панчеву, гимназију и богословију у Срем.

Карловцима, филозофију у Пешти и права у Бечу. Замонашио се 1866. године и постављен за професора Богословије у Срем. Карловцима. На позив митрополита београдског Теодосија (Мраовића) прешао је у Србију и изабран беше за епископа шабачког. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 6. маја 1884. Одликовао се беседничким даром и одличним познавањем црквеног појања. Умро је 25. марта 1886. и сахрањен у шабачкој Саборној цркви.

Митрополит Севастијан I је први познати архијереј Будимске епрхије. Заузимао је епископску катедру у Будиму „у четвртом или петом деценију 17. века, па је у шестом деценију дао оставку..." по Радославу Грујићу.73 Међутим, недавно је пронађено да је митрополит Севастијан „свргнут средином 1643.

године и тада је, на предлог патријарха Пајсија, издат берат његовом имењаку Севастијану II.

СЕВАСТИЈАН II

Митрополит Севастијан II на катедри будимских архијереја наследио је свога имењака митрополита Севастијана I, који је свргнут са свога положаја средином 1643. године. „Његовој епархији припојена је тада и област пређашње Мохачке митрополије..." Није познато када се митрополит Севастијан II повукао са катедре у манастир Раковац. Вероватно је манастир Раковац, у коме су примали монашки чин придворни монаси карловачких митрополита, био постриг и митрополита Севастијана II чим се он повукао баш у овај манастир, где је и умро 1662. године. У протоколу манастира Раковца постоји запис о Севастијановој смрти у коме се каже: „Севастїанъ, епископъ Будимски, преставил са здЕ в' монастирЕ РаковцЕ и погребенъ во общем гробїи на егоже камену натписъ: владика Севастїань Будимскїи, лЕта 7170". митрополит темишварски, бечкеречки и чанадски Када је свргнут са темишварског трона митрополит Јосиф (Фуско), „на његово место дошао је монах Севастијан. На основу арза монаха Пајсија, патријарха Ђаура области Пећи и њеног подручја,и сходно узвишеном ферману од 20. реџеба" [22.

септембра 1644. године]77. Иако је за свој положај добио ферман поменутог датума, митрополит Севастијан је нов берат добио" последњег дана реџеба, 30. реџеба 1504, што значи 2. октобра 1644. године". С правом истиче Радмила Тричковић да је „ово непобитан знак о тешком раздору унутар српске црквене јерархије у наведеној години, за коју су два митрополита нудила порти кесим, тражећи заузврат патријаршијски берат". И поред тога митрополит Севастијан је свргнут, а на његово место је опет дошао митрополит Јосиф (Фуско),који је платио пешкеш 7. септембра 1645. године. Пошто је митрополит Јосиф поново свргнут „на основу арза Пајсија, патријарха Ђаура Пећи.

Из руке зимије Раде",80 митрополит Севастијан је платио „стари пешкеш: 5.000 акчи и поново дошао на темишварски митрополитски трон. Коначно, после смрти митрополита Севастијана, за митрополита темишварског је опет дошао митрополит Јосиф" на основу арза пећког патријарха. Из руке зимије Раде", а стари пешкеш у износу од 5.000 акчи је платио 28.

септембра 1648. године. Митрополит Севастијан рођен је 1869. године у Липљану.

После завршене призренске богословије завршио је и учитељску школу у Београду. Замонашио се 30. новембра 1894. године, а 4.

децембра исте године рукоположен је у чин ђакона. Богословску школу завршио је на острву Халци 1901. По избору за митрополита скопског рукоположен је 17. јануара 1904. за презвитера, а 18. јануара хиротонисан је за епископа у Цариграду.

Митрополит Севастијан није ни видео своју епархију. Умро је од туберкулозе у Цариграду 23. јануара 1905. године, а сахрањен у цркви Светог Спаса у Скопљу.

СЕРАПИОН

О епископу полошком Серапиону знамо захваљујући његовом учестовању у раду Охридског сабора одржаног између 1. септембра 1528. и 31. августа 1529. године.

СЕРАПИОН

Серапион се помиње 1757. године као ћустендилски митрополит. Председавао је црквеној конференцији у Нишу 1761, која је покушала да врати патријарха пећког Гаврила III на пећки престо.

СЕРАФИМ

Серафим је постао митрополит руднички и веначки око 1627.

године. Те године је, наиме, његовим наређењем и настојањем преписан у манастиру Драчи крај Крагујевца псалтир, који се данас чува у Цетињском манастиру. Други пут се помиње у опширном запису у припрати храма рудничког манастира Благовештење, јер је он дао благослов за живописање овога храма". Помиње се и у натпису у параклису Св. Стефана у манастиру Морачи као Серафион, бивши сабрат манастира.85 И пре и касније помагао је манастир Морачу, али се не каже где је био владика.86 Очевидно да се овде ради о једној истој личности, која се помиње као Серафим и Серафион, рудничком митрополиту који је заузимао катедру Рудничке митрополије до 1632, а живео је до 1644. године.

СЕРАФИМ

У време „укидања пећке патријаршије", 1766, на трону митрополита дабро-бо-санских затекао се митрополит Серафим, Србин по народости, човек „образован и просвећен, склон испосничком животу",87 пострижник Рилског манастира у којем га је и хиротонисао за епископа штипског патријарх пећки Кирил „када је овај 1753. г. посетио Рилски манастир". Постоји мишљење да је он окупио око себе затечене српске архијереје у Цариграду 1758. године, ради избора новог пећког патријарха место патријарха Гаврила, који је своју катедру напустио.

Име митрополита Серафима нашло се међу именима оних епископа што су предложили да се укине Пећка патријаршија. Он је наведен као шести потписник, а потписао га је, на основу овлашћења, скопски владика Константин. После „укидања" Пећке патријаршије даоје свој глас, опет преко скопског митрополита Константина, за избор новог призренског митрополита.

У вези са његовим архипастирским радом сачуваноје неколико записа. Наиме, 1766. године осветио је антиминс за цркву у селу Раткову код Кључа,90 а 11. септембра 1768. године за цркву Св. апостола Петра и Павла у селу Врућици.91 Исте године помиње се на једном надгробном крсту села Јошавке код Бањалуке. Као пострижник манастира Светога Јована Рилског, митрополит Серафим је 7. септембра 1770. године преписао параклис светоме Јовану Рилском и поклонио га Рилском манастиру. Овај параклис је „најглавнији и најјачи доказ да је овај архијереј по народности Србин..." „Лепота и чистоћа нашег језика, које нам пружа овај докуменат, а које прави Грк покрај најбољег труда и воље никад не би могао да постигне, затим сам факат да он пише, односно преписује славенску књигу, да се служи нашим писмом и употребљава наш језик, уз то и његова два потписа из 1770. и 1790. г. – несумњиви су докази, покрај већ наведених, да он није био Грк већ Србин, и то последњи Србин на дабро-босанској митрополитској столици.

Овом приликом потребно је истаћи једну чињеницу достојну пажње и признања, наиме факат да митрополит Серафим поклања пажњу књизи, доприноси њеном ширењу улажући и свој лични труд". На трону дабро-босанских митрополита, на који је дошао у не баш младим годинама, митрополит Серафим је био више од десет година, а када је „био врло остарио и по његовом признању постао неспособан за вршење дужности", поднео је оставку на дужност.

Изгледа да је митрополит Серафим након одступања са трона још дуго живео, јер се помиње у једном запису у Отечнику Рилског манастира 1790. године. Међутим, тешко би се могли сложити са бугарским научником Ј. Ивановим да је митрополит Серафим после Дабро-босанске епархије „управљао Самоковскодупничком митро-полијом, коју је од старости, захваливши се, напустио". Митрополит Серафим је вероватно умро у Рилском манастиру, где би требало потражити његов гроб.

СЕРАФИМ

Митрополит струмички Серафим помиње се 1759. године.

Вероватно се налазио на овом положају до 1767. године када се помиње нови митрополит Ананије. митрополит захумско-херцеговачки Митрополит Серафим рођен је 22. јуна 1827. у селу Горици, Требињски срез. Детињство је провео у манастиру Житомислићу, где се и књизи учио. Замонашио се у манастиру Дужи 1848.

Рукоположио га је митрополит Јосиф у чин ђакона 8. новембра, а у чин презвитера 6. децембра 1848. По завршетку београдске богословије, заједно са својим школским другом Нићифором Дучићем, посветио се просветном раду у Херцеговини као учитељ у мостарским основним школама.

Пошто је прибројан братству манастира Житомислића, митрополит Григорије га је произвео 1858. године у чин игумана и поставио га за настојатеља овога манастира. За архимандрита је произведен 1864. од митрополита Прокопија. Извесно време је провео у Србији и Русији скупљајући прилоге за свој манастир и школу.

Као највиђенији Србин у Херцеговини, би затворен и осуђен на доживотну робију, коју је издржао у Фезану, у Африци, од 1871. до 1876. године. Из затвора је ослобођен заузимањем Русије. За време руско-турског рата 1877. придружио се устаницима. После завршетка рата са врло великим успехом је управљао манастиром Житомислићем. После смрти митрополита Леонтија хиротонисан је за митрополита захумско-херцеговачког 16. априла 1889. године.

За време његове управе отворена је конзисторија у Херцеговини 25. маја 1897. „Крај Серафимова живота био је пун немира и непријатности. Године су остављале видљив траг на њему: он није био више онај стари борбени Серафим, него старац подложан разним, често нимало добрим утицајима. За време аутономне борбе био је на страни владе и у том правцу показао упорност која није била нимало позитивна, нити општој народној ствари корисна. Последица је била што је народ почео да избегава цркву и да се клони човека који је имао тако лепу и творачку прошлост".97 Умро је 17. фебруара 1903. у Мостару, а сахрањен је у манастиру Житомислићу.



Pages:     | 1 |   ...   | 82 | 83 || 85 | 86 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Эвелин Ривал, дочка и внучка адвокатов Одессы Поистине неисповедимы пути Господни! Кто бы мог подумать, что почти через 100 лет, гражданка Франции будет возрождать историю жизни своих родственников на исторической родине, их принадлежность к Совету присяжных поверенных в округе Одесской судебной палаты. Редакция полагает, что приведенные ниже сведения, будут небезынтересны для нынешнего поколения адвокатов. Русский язык решила выучить парижанка Эвелин Ривал, но не потому, что разделяет...»

«КНИГА В РОССИИ XVIII— СЕРЕДИНЫ XIX в. ИЗ ИСТОРИИ БИБЛИОТЕКИ АКАДЕМИИ НАУК СБОРНИК НАУЧНЫХ ТРУДОВ Л Е Н И Н ГР А Д 1989 Редколлегия: А. А, Зайцева (отв. ред.), Н. Г1, Копанева, В. А. Сомов 4503000000-24 ^ „ К— 042(02)-89— ^ ® Библиотека Академии наук СССР, 1989 ПРЕДИСЛОВИЕ Сборник Книга в России X V I II — середины X I X в.: Из истории Библиотеки Академии наук продолжает серию тру­ дов, подготовленных научно-исследовательским отделом ис­ тории книги Библиотеки Академии наук С СС Р. Он посвящен...»

«Хлюстов М.В. Танки в современных конфликтах Обзор применения основных боевых танков за последние 20 лет Москва 2014 УДК 623.4 ББК 68.513 X62 Серия Новая стратегия. Книга 2 ХЛЮСТОВ М.В. Х62 Танки в современных конфликтах. Обзор применения основных боевых танков за последние 20 лет. — М.: АНО ЦСОиП, 2014. — 148 с. (— Новая стратегия, 2) ISBN 978–5–906661–03–6 В книге на основе результатов анализа ряда источников предпринята попытка осмысления нынешнего состояния и перспектив развития такого...»

«Костромской государственный университет им. Н.А.Некрасова Крестьянский государственный университет им. Кирилла и Мефодия Смольный университет Российской академии образования _ Общероссийская общественная организация Российские ученые социалистической ориентации Ленинградское отделение _ Академия ноосферы им. В.И.Вернадского Субетто Александр Иванович СВОБОДА Книга первая Критика либерального разума С.-Петербург – Кострома 2008 2 Субетто А.И. Свобода. Книга первая. Критика либерального разума...»

«Георгий Георгиевич Почепцов История русской семиотики до и после 1917года. Учебно-справочное издание. Издательство Лабиринт. М 1998. - 336 с Редактор И.В.Пешков Рекомендуется в качестве учебного пособия по курсу Культурология Книга посвящена предыстории русской семиотики практически единственной гуманитарной области бывшего СССР, получившей мировую известность Читателя в максимально цитатной форме знакомят с наблюдениями и прозрениями ряда гениальных научных еретиков, вхождение в...»

«Парамаханса Йогананда КРИЙЯ — ВЫСШЕЕ УЧЕНИЕ (СУПЕР-ТЕХНИКА) -1- http://www.orlov-yoga.com/ Парамаханса Йогананда. КРИЙЯ — ВЫСШЕЕ УЧЕНИЕ (СУПЕР-ТЕХНИКА) Содержание Часть I Историческое основание Крийя является введением в Космическое Сознание Сознательная жизнь Прана означает жизненную энергию Повторение первой части Часть II Духовная польза от практикования Крийи Научное основание техники Крийи Ускорение развития души Крийя ускоряет развитие Что такое Космическое Сознание? Повторение второй...»

«HOW YOUR MIND CAN HEAL YOUR BODY Copyright © 2008 by David R. Hamilton Originally published in 2008 by Hay House UK Ltd. Hay House ведет радиотрансляцию в Интернете по следующему адресу: http://www.hayhouseradio.com Все права зарезервированы, включая право на полное или частичное воспроизведение в какой бы то ни было форме. © София, 2010 ISBN 978-5-399-00108-1 © ООО Издательство София, 2010 СОДЕРЖАНИЕ Об авторе 8 Введение 9 Часть І Ум может исцелять тело 15...»

«Евгений Анисимов Русская пытка. Политический сыск в России XVIII века ОТ ИЗДАТЕЛЬСТВА Д ум аем, что нет необходи м ости представл ять читателям автора этой книги - имя петербургского писателя-историка Евгения Викторовича Анисимова хорошо известно всем, кто интересуется отечественной историей. Большинство его книг по истории России XVIII века написаны в лучших традициях научно-популярного жанра. И все же книга, которую вы держите в руках, уникальна. Точнее, у нее есть один аналог: знаменитый...»

«Программа кружка Занимательная математика 5 класс ЗАНЯТИЕ №1. О математике с улыбкой. Веселая викторина. Высказывания великих людей о математике. Цель: привитие интереса учащихся к математике; развитие математического кругозор. Ход занятия: 1.Информация об ученых, 2.Решение интересных задач. М. В. Ломоносов: Математику уже затем изучать следует, что она ум в порядок приводит. М. В. Ломоносов - известнейший русский ученый, в 1756 году 25 января Екатерина вторая подписала указ об утверждении в...»

«ПРЕДИСЛОВИЕ Несмотря на то, что о партизанском движении в Крыму в 1941—44 гг. существует довольно обширная литература (включающая и издание документов), мы еще далеко не всё знаем об этой героической и в неменьшей степени трагической странице нашей истории. Архивы партизанского движения до недавнего времени были доступны лишь узкому кругу специалистов, и то не в полной мере. Опубликованные воспоминания и документы сосредотачивались главным образом и по вполне объяснимым причинам на отражении...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.