WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 80 | 81 || 83 | 84 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 82 ] --

„Прва промена која се догодила унутар Српске архиепископије, а односила се на једну њену стару епископију, било је премештање седишта Хумске епископије у унутрашњост српске земље, у Полимље".39 Питање премештања седишта хумских епископа који су „резидирали у Стону све док је то било могуће због прилика које су тамо настале" спорно је.

Поставши архиепископом, Сава II „пазио је самислено на првозаконо предање, што је светим апостолима и богоносним оцима утврђена права вера и савршени устави по достојању". Архиепископ Сава II управљао је Српском црквом седам година. Умро је 8. фебруара 1271. и сахрањен у пећком храму Светих Апостола. Српска православна црква уврстила га је у ред светитеља.

Помиње се у Пљеваљском синодику православља, заједно са осталим липљанским епископима, иза Мавројана и Варнаве, а пре Јована.

САВА III

Архиепископ Сава III богословско образовање добио је у манастиру Хиландару. Зато Данило II и каже за њега да је био „васпитање и наук Свете Горе, и отуда се беше навикао благодати и смотрену разуму".43 Као игуман манастира Хиландара

САВА III

постао је епископ призренски, али се не зна тачно време његовог доласка у Призрен. Нагледао је грађење цркве Богородице Љевишке. У сваком случају то је морало бити пре 1307. године.

Наиме „натписи узидани у цркву у којима се спомње име епископа Саве из истог су времена из којег је и велики ктиторски натпис са источне стране цркве који је тачно датован. Пошто су ти натписи узидани у зидове цркве 1307. године на оним местима која показују да је црква била при завршетку, може се као сасвим сигурно сматрати да је Сава дошао бар годину-две раније пре почетка зидања цркве". Епископ Сава је на архиепископском престолу заменио Јевстатија II после његове смрти 1309. године. Краљ Милутин се саветовао са њим пре подизања манастира Бањске, чије довршење Сава није доживео. Приликом повратка Данила II из Свете Горе у Србију, Сава му је за пребивање даровао своју келију. Потврђујући својом повељом даровницу краља Милутина манастиру Хиландару назвао се архиепископом свих српских и поморских земаља.

„Личност архиепископа Саве III постаје нарочито значајна за развој средњовековне архитектуре у Србији зато што је везана за оне споменике који почињу да се граде у једном сасвим новом стилу. Он је био можда тај који је стајао на челу Хиландара док се овај градио; он је био тај под чијим се надзором обнавља Призренска епископија у његово време, док је стајао на челу српске архиепископије, обновљена је црква Св. Ђорђе у Старом Нагоричану." По сведочанству архиепископа српског Никодима, његовог наследника, испуњавајући аманет светога Саве, редовно је давао помоћ манастиру Хиландару. То је захтевао и од свих наследника. Умро је 26. јула 1316. године.

САВА IV

После смрти Јоаникија, првог патријарха српског (3.

септембра 1354), цар Душан је у Серу сазвао сабор „српски и грчки" који је 29. новембра 1354. године за другог српског патријарха изабрао игумана хиландарског Саву. Патријарх Сава је више од двадесет година провео у манастиру Хиландару где је био еклисијарх, а краем 1347. или почетком 1348. године је постао и игуман. Сава, будући српски патријарх, живео је у Светој Гори у време њеног процвата, када је српско обележје било нарочито наглашено. У то време су у Светој Гори живели свети Григорије Палама и будући цариградски патријарси Калист I (1354-1355; 1364-1370) и Фотије (1355-1363; 1376-1379). Сава је лично познавао Григорија Синаита и пустињака Јефрема, потоњег српског патријарха.

Сви су изгледи да се патријарх Сава бавио књигом јер „једно Јеванђеље, писано на пергаменту и украшено врло лепим минијатурама, носи име патријарха Саве". Патријарх Сава је себе назвао патријархом Срба и Грка47. Као патријарх, Сава је тесно сарађивао са царем Урошем. У време патријарха Саве отпочео је рад на измирењу Српске и Византијске цркве, које није дочекао. Умро је у недељу Антипасхе, 29. априла 1375. године. Сахрањен је у цркви Светог Димитрија у Пећи.

Патријарх Сава V наследио је патријарха Данила III, али нам није познато када се то тачно догодило. Сава V се потписивао као патријарх Срба и Грка.48 Приликом смрти патријарха Јефрема, 1400, опростио се са њиме и пренео га у велику цркву у Пећи. За време његово и под његовим председништвом свештени сабор Српске цркве је канонизовао патријарха Јефрема прогласивши га светитељем 1407. године. Умро је 7. априла, али се не зна које је то године било.

Поред митрополита Јакова, катедру серских митрополита заузимао је још један Србин – митрополит Сава. Катедру серских митрополита је заузео пре августа 1365. године, јер „у августу 1365. године митрополит Сава, председавајући црквеним архонтима и у присуству световних, изрицао је свој акт којим је пресудио да црква Светог Ђорђа у Цинцосу буде одузета Костамониту и да се врати у власништво Есфигмена чији су монаси показали пуноправна документа о власништву. У време деспота Јована Угљеше радом суда у октобру 1355.

године руководио је сам деспот. „Пошто је решио да се повуче са процеса, деспот је наредио митрополиту да донесе пресуду и одредио му састав суда". Митрополит Сава је био присиљен да напусти своју катедру у Серу, јер је иста опет потпала под Васељенску патријаршију, те га 1382. године видимо у Хиландару као сабрата манастира,51 а 1386. године као игумана манастира Хиландара.

У једном поменику из времена деспота Ђурђа Бранковића, у коме су имена владалачке породице и најугледнијих политичких личности, налазе се и имена црквених великодостојника. Међу њима је и име архиепископа будимског Саве52 за кога се раније није знало и зато његовог имена и нема у каталогу будимских архијереја, објављеног у календару Епархије бачке за 1942. годину.

Помиње се после Мохачке битке, 1526, иза епископа Филипа, али се не зна тачно време његовог архипастирствовања. У другој половини шеснаестог века око Сасвароша и Ланкерка у Ердељу од српских пребега образовала су се српска насеља и српски елеменат је у Ердељској кнежевини почео дајача. Око 1570. године епископ Сава је покушао да у овим краевима оснује српску православну епископију. Међутим, његов покушај није успео. Пошто се није покорио калвинским законима, морао је напустити Ердељ. После ослобођења Поморишја и Липова од Турака почетком седамнаестог века, ови крајеви су поново дошли под власт ердељског кнеза, а у црквеном погледу под јурисдикцију митрополита Саве I, који је био јенопољски, а сада постаје и липовски.,Дакле, делови раније Угарске епархије поново су здружени били. Штавише, Сава је тада пренео у Липову и седиште своје проишрене епархије, па је ту, заједно са српских породица из Липове, добио ердељско племство и велика добра око Липове и Арада".55 Будући да ово стање није било дугог века, вероватно је ова опет постала самосталном епархијом.

После смрти епископа вретанијског Висилија, српске народне старешине су изразиле жељу да им се за епископа постави архимандрит Сава (Станиславић), пострижник и бивши игуман манастира Рмња у Босни. „Ратни савет на основу Галерове информације, предложиоје цару Фердинанду III Саву за епископа. Овај га је у августу 1648. именовао за свидничког епископа с тим да добије потврду од Рима, где би имао признати папу као свога старешину.56 Међутим, и по својој и по народној жељи, архимандрит Сава је отишао у Пећ и тамо је хиротонисан од патријарха пећког Гаврила I (Рајића). Нови епископ је добио јурисдикцију над свим Србима православне вере од Дунава до Јадранског мора. Чим је примио управу епархије, епископ Сава је срушио дрвену цркву манастира Марче, подигнуту 1564. године, и подигао у Марчи нови саборни храм Св. архангела Михаила и Гаврила, у српско-византијском стилу.

Енергични епископ Сава имао је доста проблема не само са римокатолицима већ и са архимандритом Симеоном (Кордићем), кога је морао чак и затворити, што сведочи да је стање у Марчанској епархији било врло тешко. Епископ Сава је још у току свога живота одредио да га наследи јеромонах марчански Гаврило (Мијакић), који га је пратио у Пећ када је ишао да прими епископску хиротонију. Умро је 1661. године.

Сава (у свету Симеон) потиче из угледне српске породице Бранковића која се доселила у Банат и Поморишје из Херцеговине. Ова породица је дала неколико архијереја: Саву I, Матију, Лонгина и Саву II.

После повлачења са катедре митрополита јенопољских Лонгина, црквеним пословима у Јенопољу управљали су протопопи, међу којима је био и Симеон Бранковић. Када се катедра законским путем упразнила, за архиепископа јенопољског постављен је Симеон који је у монаштву добио име Сава. „По дипломи Ракоцијевој, Сава је постављен епископом свију Грка, Срба и Румуна у Ердељу, те Варадској, Бихарској, Солночкој, Крашовској и осталим жупанијама и дистриктима, а особито Белењешком, – који тада потпадаху под власт ердељског кнеза".57 Потврдна диплома ердељског кнеза Ђорђа II Ракоција издата је 28. децембра 1656. године, након хиротоније у Трговишту на Крстовдан исте године.

Одмах после хиротоније, митрополит Сава је успоставио везе са Пећком патријашијом и стално их одржавао. „Као раније патријарси Пајсије и Гаврило, и Сава Бранковић надао се да ће се тешко стање православних у Ердељу, услед притиска протестаната, олакшати акцијом православнога цара у Москви.

Од ћесара Леополда I православни у Ердељу нису могли очекивати неке помоћи. Њима добро беше познат утицај језуита на Бечком двору који беше јако нетрпљив према протестантима у Угарској. Пошто је добио препоруку од ердељскога кнеза Михаила Апафија и пољскога краља Јана Казимира, стигао је митрополит Сава Бранковић, лети 1668, у Москву. 2. јуна предао је он занимљиву представку цару Алексију". Услед организоване завере митрополит Сава II допао је затвора 1680. године. Наиме, митрополит Сава је најенергичније пружао отпор калвинском прозелитизму и сав се био заложио у борби за очување православне вере у повереној му епархији.

Захваљујући влашком кнезу Шербану, митрополит Сава је ослобођен затвора, али је убрзо, 1681. године, и умро измучен у тешкој и неравноправној борби.

Канонизовала га је Румунска и Српска православна црква и слави се 24. априла /7. маја.

Митрополит Сава је на катедри Цетињске митрополије наследио митрополита Висариона (1685-1692). За епископа су га посветили 27. новембра 1694. године митрополит београдски хаџи Симеон, захумски Саватије и херцеговачки Герасим у Новом, Бока Которска. Митрополит Сава (Петровић) наследио је владику Данила.

Посветио га је патријах пећки Мојсије и тако је „наставио оно што је стриц му Данило завео: да у једној личности буду удружени и световна и духовна власт. Својим симпатијама био је уз православну Русију. Али знао је добро колико су Руси далеко ако затреба помоћ, па је желео да буде у најбољим односима с блиским Млечанима. Сава је лично одлазио у Русију да би обезбедио нешто помоћи". Везу митрополита Саве са Русијом истицао је и бискуп Матија Караман, у вези са превођењем православних Срба у Далмацији у римокатоличку веру будући да је владика Сава велики противник римокатолицизма, а православни „стоје под утицајем руским преко црногорског владике и под утицајем српског патријарха". У време владике Саве у Црној Гори се појавио лажни цар Шћепан Мали (1768), узео сву власт у своје руке, а владику Саву затворио.

Поводом „укидања" Пећке патријаршије митрополит Сава је 26. фебруара 1776. године потписао протест узевши у заштиту стародревну Српску патријаршију. Међутим, са свргнутим патријархом пећким Василијем (Бркићем), који је избегао у Црну Гору и онде тешко живео, митрополит Сава није нашао заједнички језик.

„Владика Сава је, својим неинтересовањем за ствари, појачаним сада и старошћу, имао све мање угледа.62 Умро је 26.

фебруара 1781.



Pages:     | 1 |   ...   | 80 | 81 || 83 | 84 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«МКОУ СОШ № 4 Арамильский городской округ 2011 Проект реализован при поддержке Арамильского городского Совета ветеранов войны и труда вооруженных сил и правоохранительных органов, и лично Зудовой Елены Вениаминовны Данное пособие продолжает тему изучения исторического прошлого нашей страны и конкретного жителей города Арамиль. О Великой Отечественной войне много сказано в различных источниках. Но о вкладе арамильцев в победу над фашисткой Германией информации недостаточно. В сборнике...»

«РЕВОЛЮЦИЯ, РЕФОРМА И ВОЙНА Немцы Поволжья в период заката Российской империи Саратов 2008 1 УДК 94=112.2 (470.44/47). 084.1 ББК 63.3 (235.54) 524 Д 33 Дённингхаус В. Д 33 Революция, реформa и война: немцы Поволжья в период заката Российской империи / Под ред. проф. А. А. Германа. – Саратов.: Изд-во Наука, 2008. – 248 с. ISBN 978-5-91272-508-1 В предлагаемой читателю книге представлены основные историкодемографические данные о населении Саратовской и Самарской губерний на рубеже XIX-XX вв.,...»

«ЛЕНИН ПОЛНОЕ СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 18 ПЕЧАТАЕТСЯ ПО ПОСТАНОВЛЕНИЮ ЦЕНТРАЛЬНОГО КОМИТЕТА КОММУНИСТИЧЕСКОЙ ПАРТИИ СОВЕТСКОГО СОЮЗА ИНСТИТУТ МАРКСИЗМА-ЛЕНИНИЗМА ПРИ ЦК КПСС В. И. ЛЕНИН ПОЛНОЕ СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ ИЗДАНИЕ ПЯТОЕ ИЗДАТЕЛЬСТВО ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ МОСКВА • 1968 ИНСТИТУТ МАРКСИЗМА-ЛЕНИНИЗМА ПРИ ЦК КПСС В. И. ЛЕНИН ТОМ 18 МАТЕРИАЛИЗМ И ЭМПИРИОКРИТИЦИЗМ ИЗДАТЕЛЬСТВО ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ МОСКВА • 1968 3К2 11 2 68 VII ПРЕДИСЛОВИЕ Восемнадцатый том Полного собрания сочинений В. И. Ленина...»

«ОСОБЕННОСТИ ПРОИЗВОДСТВА ПОСЕЛЕНИЯ АЛТЫН-ДЕПЕ В ЭПОХУ ПАЛЕОМЕТАЛЛА Санкт-Петербург, 2001 РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК ИНСТИТУТ ИСТОРИИ МАТЕРИАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ ОСОБЕННОСТИ ПРОИЗВОДСТВА ПОСЕЛЕНИЯ АЛТЫН-ДЕПЕ В ЭПОХУ ПАЛЕОМЕТАЛЛА МАТЕРИАЛЫ ЮЖНО-ТУРКМЕНИСТАНСКОЙ АРХЕОЛОГИЧЕСКОЙ КОМПЛЕКСНОЙ ЭКСПЕДИЦИИ ВЫПУСК 5 Санкт-Петербург, 2001 Особенности производства поселения Алтын-депе в эпоху палеометалла. Материалы Южно-Туркменистанской археологической комплексной экспедиции, выпуск 5. — СПб, 212 стр....»

«Бургарт Л.А. Немецкое моноконфессиональное село в Казахстане: возникновение, развитие, разрушение (историко-демографический аспект) //Этнодемографические процессы в Казахстане и сопредельных территориях: Сб. научных трудов XII Meждунар.науч.-практ. конф. 26-27 мая 2011 г., г. УстьКаменогорск, - Усть-Каменогорск: Либриус, 2011. С 27-39. Немецкое моноконфессиональное село (колония), как таковое, возникло в России в 60-е гг. XVIII в., в процессе миграции выходцев из немецких земель на основании...»

«Дашенька Рассказы и сказки Новой цивилизации для детей и взрослых Псков Издательство 2008 ББК 111 М 42 Авторские права. Бородай А.В. М 42 Дашенька. Рассказы и сказки Новой цивилизации для детей и взрослых Псков: Издательство. Сборник называется Рассказы и сказки Новой цивилизации для детей и взрослых. Под словами Новая цивилизация автор имеет в виду мышление будущего, принципиально новое отношение ко всему: к людям, природе, Богу, к жизни и смерти. © А.В Бородай © издательство © Оформление...»

«66 Отправляясь в Алжир, куда я прибыл 17 ноября [1909 года], я не преследовал никакой особой магической цели. Со мною был мой чела — Брат Omnia Vincam, Неофит АА, скрывавшийся под именем Виктора Нойбурга 1. Мы хотели всего лишь распробовать как следует новый и занимательный уголок планеты, на которой паразитировали от рождения. Наспех закупив кое-какой провизии, мы доехали на поезде до Арбы 2, перекусили и двинулись дальше на юг безо всякой определенной цели — только лишь ради того, чтобы...»

«Вече; М.:; 2005 ISBN 5-9533-1053-6 Аннотация Эта книга предназначена для всех, кто интересуется кошками и мечтает видеть у себя дома этих очаровательных пушистых зверьков. В ней содержится информация о том, как правильно выбрать кошку, как следует ухаживать за ней, чтобы она всегда хорошо выглядела и отлично себя чувствовала. Ю. В. Сергиенко. Ваша кошка Содержание Введение 4 1. Немного истории 5 2. Биологические особенности кошки 8 3. Выбор и приобретение котенка 14 4. Уход за кошкой 19 Гигиена...»

«ИСТОРИЯ АЗЕРБАЙДЖАНА С ДРЕВНЕЙШИХ ВРЕМЕН ДО НАЧАЛА XX ВЕКА БАКУ ЭЛМ 1995 Под редакцией чл. - корр. АН Азербайджана ИГРАРА АЛИЕВА История Азербайджана с древнейших времен до начала XX в. - Баку: Элм, 1995 - 432с. ISBN 5—8066—1867—6 Настоящая книга, являвшаяся результатом труда группы ведущих сотрудников Института истории АН Азербайджана, посвящена рассмотрению исторических судеб нашего Отечества на протяжении огромного периода, охватывающего значительно более чем миллион лет - с древнейших...»

«Г. И. Чернявский ВОЙТИНСКИЙ И ЕГО ВРЕМЯ Не только специалистам, но и читателям, интересующимся сравнительно недавним прошлым России, предлагаются воспоминания социал-демократа Владимира Савельевича Войтинского, посвященные событиям того года, который стал переломным в истории многострадальной страны. В 1923 1924 гг. в Берлине в русском издательстве З.И. Гржебина вышли два тома мемуаров Войтинского под названием Годы побед и поражений. Первый том...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.