WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 79 | 80 || 82 | 83 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 81 ] --

„Сава је, проницљивом снагом свога духа, подигао и организовао Хиландар за живот и образовање српских монаха на Св. Гори у духу српског православља, које ће он помоћу њиховом створити; па су из Хиландара излазили, не само први најбољи наши књижевници, него и управници Српском црквом, архијепископи, патријарси и други. А средњевековни српски владари, ценећи значај Хиландара, богато су га обдаривали разним драгоценостима и многим властеоским имањима тако да је он од XII до XV века, на територији од Егејског мора до више Параћина у Србији, имао преко 360 села под својом властеоском влашћу... Тако је Хиландар све до XVIII века био наша највећа школа и расадник наше духовне просвете и културе; па је и данас он још најзнатнија ризница драгоцених споменика наше средњовековне уметности, највећа библиотека наших старих рукописних књига и најбогатији архив златом печаћених (хрисовуља) и других повеља наших царева, краљева и осталих великих и моћних људи наше прошлости..." После представљења монаха Симеона, монах Сава се често повлачио у Карејску ћелију. „Ту у тишини и миру божанствне природе светогорске, долазиле су му и најсрећније мисли за његове даље акције у духовном вођству свога народа". По повратку у Хиландар, монах Сава је рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха да би се после рукоположења опет повукао у Карејску ћелију. У Карејској ћелији „збио се и судбоносни прелом у души Савиној, када је сазнао за страшне невоље које су снашле његову Отаџбину – Србију ради грађанског рата, који је повео старији брат, римокатолик Вукан, зетски господар, против млађег, православног брата Стефана – наследника Немањиног. Велико и родољубиво срце Савино, и поред највећег аскетског расположења, није могло да му допусти да он мирно остане, моли се и испашта у Св. Гори, док се у његовој Отаџбини руше и упропашћују животне тековине његовог великог оца и светитеља Симеона – Немање. И он, који је раније стоички одбијао потресне молбе оца и мајке своје да дође у Србију, ма само да се виде, сада је одлучио да притекне у помоћ своме народу: и са посвећеним моштима оца свога, чији је култ већ знатао развијен био, отпутовао је Сава у Србију". Оставивши слатку му пустињу, где је спасавао своју душу, архимандрит Сава је дошао у Србију да измири своју браћу и да спасава душу свога народа. По доласку у своје Отачаство, архимандрит Сава се, заједно са својим ученицима које је повео из Хиландара, настанио у манастиру Студеници. Боравећи овде у очевој задужбини, архимандрит Саваје проучавао „потребе и задатке Српске цркве". За време путовања по Србији, архимандрит Сава је „поред разних недостатака црквене организаије, опазио и недовољну спрему парохијског свештенства, тих главних носилаца хришћанске просвете и цивилизације у масе народне, а уједно се уверио колико је по духовне црквене и државне интересе штетно што Србија нема још своју самосталну и добро организовану вишу јерархију, већ сав посао око тако важне унутрашње мисије лежи на једном једином православном епископу у Расу, који је потчињен охридском архијепископу, енергичном заступнику грчких политичких и културних интереса. Стога је он одмах приступио, опрезно и мудро, издвајању православне пркве у самосталној држави свога брата из погрчене Охридске архијепископије, која је тада била под политичком влашћу епирског деспота Теодора, коме никако није могло бити по вољи не само политичко снажење него ни културно развијање младе српске самосталне државе у непосредном суседству његовом". Године 1217. архимандрит Сава вратио се у Свету Гору, јер је „у тишини њеној хтео одахнути од трудних путовања и напрезања, зановити дух, обновити стара пријатељства и везе са меродавним и утицајним за добијање архиепископије, и преко ње улажење и у више и обимније архипастирско учитељство". Поред Рашке епархије, Охридској архиепископији припадали су у XII веку и епископи Београда, Браничева, Ниша, Призрена и Липљана.15 У таквим приликама преузима Сава главну улогу у решавању црквених потреба српских земаља16 „и одлази 1219. у Никеју да затражи самосталност Српске цркве. Убедивши цара Теодора I Ласкариса и патријарха Манојла Сарантина „да није у њиховом интересу сувишно снажење Охридске цркве",17 која није у стању да мисионари у овим покрајинама, архимандрит Сава је успео 1219. године „да постигне и оснивање архиепископије и добијање автокефалије, а да је велики део тога посла био његов лични успех". За првог српског архиепископа архимандрит Сава је хиротонисан на празник Успенија пресвете Богородице 1219. у Никеји. У раду пак „на организацији архиепископије има мало података о епископима и епископским центрима, осим усамљеног помена епархије Раса и Призрена у писму Димитрија Хоматијана". У погледу броја епархија које је архиепископ Сава основао наши историчари имају различита мишљења." Она су углавном подељена на питању да ли су и Липљанска и Призренска епископија, или само Призренска, биле у саставу Српске цркве у време њеног формирања. Осим тога, постоје и различита гледишта о броју старих катедри које је наследила домаћа архиепископија". На основу најновијих истраживања „у земљи су, поред старих епископија у Расу, Липљану и Призрену основане нове епископије. У Приморју су основане две (Хумска, Зетска) и у унутрашњости Србије шест (Жичка, Хвостанска, Будимљанска, Дабарска, Моравичка,Топличка). Седишта епископија нису била у градовима, јер српска држава тада није имала већи број градских насеља, већ при појединим манастирима. Нове ешскопије су покриле земљиште по коме се дотле нису делотворно старали црквени центри.21 Седиште нове Српске архиепископије било је у Жичи.

За епископе новооснованих епархија архиепископ Сава је посветио своје најбоље ученике које је повео из Хиландара.

Њимаје предао „потпун циклус потребних каига у аутентичном препису и послао их је на дужност са врло разборитим нареењем: да свештенство по епархијама може вршити преписе потребних му црквених књига само из тих проверених епископских примерака. И у тој наредби огледа се Савина дубока проницљивост и ванредан организаторски смисао; јер је то наређење имало задатак да у Српској цркви спречи кварење текстова које се неминовно збива при преписивању са непроверених преписа". Тада је постала Крмчија Светога Саве. Најновијим истраживањима дошло се до закључка да је Свети Сава превео Крмчију, која је у животу српске државе и цркве овога времена, а и касније, имала врло велику улогу у стварању културе. Све ово сведочи да је Свети Сава поседовао велико знање и велике организаторске способности.

Све епархије Свети Сава поделио је на протопопијате. На њиховом челу су стајали протопош чија је дужност, између осталог, била да раде на искорењиваљу многобожачких обичаја, на крштавању некрштених и венчавању многобожачких бракова.

Тако је, захваљујући настојању Св. Саве преко ојачаних породица учвршћена моралним везама и државна заједница. Приликом организовања Српске православне цркве, поред унутрашњих Свети Сава је имао и спољњих тешкоћа које су долазиле од архиепископа охридског Димитрија Хоматијана, чија је архиепископија оснивањем Српске архиепископије изгубила неколико епархија. Зато је Димитрије Хоматијан и писао патријарху цариградском Герману да је „на нашу штету рукоположен архиепископ Србије". За време краља Радослава Свети Сава одлази на своје прво путовање у Свету земљу. Том приликом дао је „да се подигне манастир Св. Георгија као прихватилиште за српске хаџије, које ће, после, ту одседати. Он је подигнуо и манастир Св. Јована Богослова на Сиону". Вративши се са поклоничког путовања Св. Савајејош четири године управљао Српском црквом. Пошто је извесно време провео у манастиру Студеници, „сам пропутовао по земљи народа свога, све утврђиваше учењем у вери, у свима манастирима предаваше уставе и обичаје иночкога живота да их се држе, како је видео у Светој Гори и у Палестини и у Азији". Постоји мишљење да је Свети Сава по повратку из Јерусалима уводио „јерусалимско исправљање".27 Међутим, прве вести о јерусалимском поретку служби у словенском свету везане су за име Светога Саве још у Хиландарском ктиторском типику (1200-1207).

После крунисања краља Владислава, Свети Сава се убрзо повукао са свога положаја и одлучио да крене на друго поклоничко путовање по Светој земљи. При повратку са овог путовања упокојио се 14. јануара 1235. у Трнову. Његове мошти пренете су из Трнова у манастир Милешеву у мају 1237. године и овде су почивале све до 1594, док их Синан-паша није однео у Београд и спалио на Врачару.

Свети Сава је закорачио „на све стране и сваки његов корак био је поуздан и добар; дотакао се много чега, и сваки његов додир био је мелем; осврнуо се на много шта,и сваки његов поглед претворио се у дивно дело".30 Његов уметнички дух провлачиће се од Хиландарског типика „па преко његове службе Светоме Симеону до Живота Немањина... Служба Светоме Симеону већ по самој својој природи јесте распеваност душе Светога Саве".31 На тај начин Св. Сава је утицао на развијање умет-ничког духа у нашем народу. „Сви писци Савиних биографија забележили су његову блискост с уметношћу, кад су описивали његову ктиторску делатност у Србији, на Светој Гори, у Цариграду, Солуну и Палестини. Где год се кретао ступао је у додир не само с градитељима и сликарима, него и са преписивачима књига и њиховим илуминаторима, као што је, путујући, набављао црквене уметничке предмете како би их поклањао својим домаћинима или манастирима у својој земљи." У Хиландарском и Студеничком типику налазе се и прописи за болнице у овим манастирима. „Према томе, Св. Сава је не само први оснивач наших болница већ и први медицински писац, здравствени радник и здравствени законодавац. И оснивање ових болница треба везати за Савино путовање, јер су му манастирске болнице у Цариграду биле модел и повод да и у нашим манастирима подигне сличне здравствене установе". И после спаљивања моштију свети Сава је остао духовни вођ српскога народа. Његов култ се, у прво време, неговао и ширио заједно са култом преподобнога Симеона Мироточивог.

„Доцније, кроз призму векова, одвајао се је све више култ Св.

Саве од култа Св. Симеона, великог оца његовог, и почео је да сија сам својом светлошћу". Српске школе прихватиле су светога Саву као свога патрона и славе га не само у отачаству, него и у целом расејању.

Култ светога Саве „прешао је све политичке и црквене границе и доспео у све крајеве света где Срби данас живе и још му подижу нове храмове". Захваљујући распрострањености култа светога Саве, српски народ пружао је жилав отпор да би очувао православну веру, националну свест и успомену на своју мукотрпну али сјајну прошлост. У томе му је помогао свети Сава, јер је био и остао „вођа пута који у живот води".

Када је архиепископа српског Арсенија ударила капља, за српског архиепископа постављен је 1263. године епископ хумски Сава, брат краља Уроша. Пљеваљски синодик православља даје податке о првим епископима хумским, али епископа Саву не помиње.36 „Чудноват факт", каже Станоје Станојевић," да се у Савиној биографији уопште не помиње да је он био хумски епископ, показује, као што сам једном приликом напоменуо, да се у то доба црквене традиције понекада, противно сваком очекивању, рђаво држале". Приликом оснивања Хумске епархије њој су припали поседи у околини епархијског седишта Свете Богородице у Стону, које је касније премештено у Полимље при храму Светога Петра на Лиму. После бугарске провале и пљачкања цркве Св. Петра одржан је сабор. На овоме сабору је „у присуству краља Уроша I, архиепископа Арсенија и хумског епископа Саве, краљевог брата, властеле, епископа и игумана решавано питање спајања Петровског властелинства и властелинства Хумске епископије.

Очигледно, велику улогу у овом послу имао је краљев брат, хумски епископ Сава, као главни сведок који је потврђивао течност поседа епископије и имања Петровског властелинства". Не зна се тачно када је био овај сабор, али је он поменут у Лимској повељи насталој у времену од 1254. до 1263. године.



Pages:     | 1 |   ...   | 79 | 80 || 82 | 83 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Международная Интернет-Ассоциация транспортных систем городов и организации городского движения Биобиблиография ученых и специалистов транспортных систем городов и зон их влияния Составитель С.А. Ваксман Алфавитный указатель публикаций в сборниках международных (екатеринбургских) научно-практических конференций Социально-экономические проблемы развития и функционирования транспортных систем городов и зон их влияния (1986-2010 гг.) Екатеринбург 2010 2 Редакция издания Материалы к биобиблиографии...»

«Н. Л. Кременцов Принцип конкурентного исключения К счастью, при той скорости, с которой растет советская наука, та борьба, которая кажется неизбежной между учеными разных темпераментов и убеждений, необязательно должна вести к тем же проблемам, к которым она ведет в других странах, потому что, благодаря быстрой экспансии науки, для молодого или непонятого ученого всегда существует возможность создать свой собственный институт. Дж. Бернал, Социальная функция науки 1939.1 В 1934 г. молодой...»

«ПРЕДИСЛОВИЕ 1 апреля 1924 г. я был заключен в крепость Ландcберг - согласно приговору мюнхенского суда. Я получил досуг, позволивший мне после многих лет беспрерывной работы засесть за писание книги, которую многие мои друзья уже давно приглашали меня написать и которая мне самому кажется полезной для нашего движения. Я решился в двух томах не только изложить цели нашего движения, но и дать картину его развития. Такая форма даст больше, чем простое изложение нашего учения. При этом я получил...»

«Издательство „Мецниереба”, 1976 ВАХУШТИ БАГРАТИОНИ 1 В XVI — XVII вв. грузинский народ прошел через серьезнейшие испытания. После тяжелого монгольского ига и опустошительных нашествий Темура царская власть в XV веке попыталась воссоединить страну, однако внутренняя и внешняя реакция помешала этому. XVI век Грузия встретила раздробленной на отдельные царства и княжества. [Тем не менее, объединительные тенденции не только продолжали существовать, но и перманентно проявлялись в деятельности...»

«Аспирантура по специальности 07.00.15 История международных отношений и внешней политики отрасль науки: 07.00.00 Исторические науки и археология Кафедра истории государства и права России и зарубежных стран Дисциплина: История международных отношений и внешней политики России Статус дисциплины: [ОД.А.03] ЗЕТ: [2] Руководитель дисциплины: канд. ист. наук, профессор В.В. Зюзин Контактный телефон: +7 879 3 400 352 E-mail: history@pglu.ru Пятигорск, 2012 I. ОРГАНИЗАЦИОННО-МЕТОДИЧЕСКИЙ РАЗДЕЛ 1.1...»

«Б.Н. Миронов Можно ли увидеть всю Россию из Малых Пупков? В своей статье1 тамбовские историки В.Л. Дьячков и В.В. Канищев, на первый взгляд пытаются опровергнуть точку зрения, которую я разделяю, о влиянии постов на помесячную вариацию рождаемости русских крестьян в XIX — начале XX в. и о влиянии религии на демографическое поведение. В действительности дело обстоит намно го серьезнее. Что, если о нас через сто лет скажут, — вопрошают кри тики: “Подавляющее большинство советских людей были...»

«САМАЯ БЛИЗКАЯ К НАРОДУ ВЛАСТЬ (ОМЕСТНОМСАМОУПРАВЛЕНИИДЛЯВСЕХ) Пособие для населения и некоммерческих организаций Новосибирск 2009год УДК378.14 ББК74.560. Межрегиональныйобщественныйфонд Сибирскийцентрподдержкиобщественныхинициатив 630102,г.Новосибирск,ул.Восход,14/1,3-йэтаж, тел.:(383)254-00-24,254-00-25 www.cip.nsk.su БабунР.В.Самаяблизкаякнародувласть(оместномсамоуправлении для всех) / Р.В.Бабун, Н.В.Мальковец. — Новосибирск: Межрегиональный общественный фонд Сибирский центр поддержки...»

«Посвящается памяти моей матери, Сьюзан О. Гэн и старым одноклассникам из Техаса, штата, где я родился. Тоннель через воздух или Воспоминания 1940 года В. Д. Гэн Автор книги Спекуляция – это прибыльная профессия Данная электронная версия книги не для продажи. Это книга опубликована Гэн Стади Групп (группа, изучающая работы Гэна) и является бесплатной образовательной услугой в интересах общества. Предисловие Счастлив тот человек, который достиг мудрости и тот, кто обрел разум. Книга представляет...»

«УТВЕРЖДАЮ Ректор Минского института управления Н.В. Суша _2010г. Регистрационный № УД-_/р. ЕВРОПЕЙСКОЕ ПРАВО Учебная программа для студентов специальностей: 1-24 01 02 Правоведение Факультет правоведения Кафедра гражданского и государственного права Курс – 5 Семестр – 9 Экзамен – 9 семестр Лекции – 40 ч. Практические занятия – 56 ч. Всего ауд. часов по дисциплине – 96 ч. Форма получения высшего образоВсего часов по дисциплине – 156 ч. вания – дневное 2012 Учебная программа составлена на основе...»

«Институт научной информации по общественным наукам ЛУИС ВИРТ ИЗБРАННЫЕ РАБОТЫ ПО СОЦИОЛОГИИ Сборник переводов Москва 2005 ББК 60.5 Л 82 Серия Теория и история социологии Центр социальных научно-информационных исследований Отдел социологии и социальной психологии Ответственный редактор Л.В.Гирко, составитель и переводчик В.Г.Николаев Вирт Луис. Избранные работы по социологии. Сборник Л 82 переводов / РАН ИНИОН. Центр социальных научноинформационных исследований. Отдел социологии и социальной...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.