WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 78 | 79 || 81 | 82 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 80 ] --

Његовим благословом презвитер Лазар сагради 1627. храм Благовести „трудом и подвигом ктитора: воеводе Мрчете Вуиновића, Новака и Николе Радована с братїомъ". У цетињском манастиру је, иначе, чуван „Крст окован сребром владике Руфима". Помиње се поводом живописања храма Вазнесења Господњег између Штипа и махале Ново Село. Живописање храма ктиторством Павла Мутавџије, а при свештенику Дојку, отпочело је 13. маја, а завршило се 6. јула 1601. године. митрополит црногорски и приморски Митрополита Мардарија је на цетињском престолу наследио митрополит Рувим (Бољевић). Дуго времена се није знало када је Рувим посвећен, те је и проф. Рад. М. Грујић био мишљења да је Рувим постао митрополит 1673. године.15ви су, пак, изгледи да је Цетињска катедра била попуњена већ 1662. године, јер се епископ Рувим помиње 3. октобра 1662. Из извештаја опата Андрије Змајевића, из Пераста, од 16.

октобра 1663. године се види „да е у његов крај стигао владика Рувим, егзарх пећког патријарха Максима. Он обилази и надгледа рад епископа, калуђера и свештеника у манастирима и парохијама, али је дошао поглавито да убере од народа дажбине, да би се за ту годину платио султану данак према одлуци провинцијалног синода, одржаног по Васкрсу у пећком манастиру”. „Змајевић је, према наредби Конгрегације од 3. октобра 1662, настојао да се спријатељи с епископом Руфимом који га је посетио по налогу патријарха Максима да му захвали на љубазности с којом дочекује калуђере у својој кући. Епископа Руфима задржао је опат Змајевић пет дана у Перасту” За владику Рувима (Бољевића) Јован Радонић је мислио да је викарни епископ патријарха Максима. Међутим, Рувим је био митрополит црногорски и скендеријски коме „за љубав” стари патријарх Максим шаље Цетињском манастиру минеј за септембар 1676. године. Трошком митрополита Рувима преписао је, 1682. Апостол јеромонах Василије у келији Успенија пресвете Богородице близу манастира Светог Павла у Светој Гори Атонској. Митрополит Рувим умро је 1685. године.

Митрополит нишавски Рувим први пут се помиње у поменику манастира Светога Николе у Бијелом Пољу пре митрополита скопског Силвестра (1663-1669). Записи о њему приказују га као књигољупца. Уписао се на Типику „по језику српскоме”22 1680, а 1692 године је у истом типику написао: „по мојој смрти ко је узме, да ми има одржати велики сарандар, Божји му аманет”. Митрополит Рувим је 1689. године посетио Цетињски манастир и том приликом у једном рукопису оставио следећи запис: „Ва лЕто 7197 азъ грЕшни Роувимъ владика придохъ на манастир ЦетинЕ ва Чернеи Гори оть велїе бЕде кою презъ да кажу, свак мудри може знати што се чини када се царстви измЕнуе, тачию уви! уви! што дочекасмо грЕх ради нашихъ.

Може богъ дати и видети всњмъ архїереомъ обштаго отца и патрїарха въ свою епархїю да нЕсмо разагнати од безбожних чед.

Тожде врЕме држешту сему манастиру васеосвЕщени митрополитъ кир Висарионъ, емуже многая лЕта, зане велми милуе иноке”. Јован Радонић је мислио да се овде ради о викарном епископу Рувиму „која провидур Дуодо спомиње у писму од 5. маја 1689”.

Међутим, по препису горе наведеног записа од стране М.

Драговића, види се да се овде ради о викарном епископу пећке патријаршије, јер митрополит Рувим каже за себе: „Здје придох на љето з.р.ч.з. аз грјешни Рувим, владика наречени Нишу и Љесковцу...” О митрополиту ариљском Рувиму сачуван је помен из 1688, када је, по његовом наређењу, руком јеромонаха Христофора Рачанина, 31. јула 1688, преписана служба преподобнога Петра. 1 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Београд 1982, 4616.

2 Иларион, епископ горњокрловачки, Српска црква под охридском архиепископијом, Гласник Српске православне патријаршије, Срем. Карловци 1930, 264.

3 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 22.

4 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас СССХХХ, Одељење историјских наука, Београд 1992, 124.

5 Иларион, епископ горњокарловачки, исто 264.

6 Љуб. Стојановић, исто, IV, 6303.

7 Исто, 6446.

8 Исто, I, 960, 972.

9 Исто, 980.

10 Исто, 1083.

11 Исто, 1084.

12 Исто, 1183.

13 Исто, 1330.

14 Исто, IV, 6489.

15 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 289.

16 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 343.

17 Исто, 159.

18 Исто, 343.

19 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1708.

20 Исто, 1788.

21 Д. Н. Анастасијевић, Споменици из старих цркава у „Санџаку" неиздани или с погрешками издани, Богословље, VI, Београд 1931, 69.

22 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, IV,744.

23 Исто, 7165.

24 Исто, I, 1908.

25 Исто, IV, 7165.

26 Исто, I, 1636.

Растко, најмлађи син Стевана Немање и Ане, рођен је око 1173. године. На двору својих родитеља добио је врло солидно образовање и од ране младости показивао је љубав према књизи.

Успеси његовог оца на стварању српске државе „које је извођено на његове очи, као да нису занимали младога Растка".' Растко се посветио проучавању житија светих, нарочито житија светих мученика и „он је био више склон да се предаје молитви, посту и читању Светог писма и светих књига него весељу, уживању и разоноди".2 Тежећи савршенијем животу, млади Растко напустио је дом својих родитеља и отишао у Свету Гору, где је већ било српских монаха, и у осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Подвижнички живот монаха Саве најбоље је описао Теодосије: „Хлеба и воде окушаше и то оскудно, те исорпљиваше младићки цвет; уз то се мрзнуо од зиме, и само худа власена хаљина беше му довољна, и увек бос ходећи, доби тако очврслу кожу, да се није бојао од каменог боја".3 У току свог шеснаестогодишњег живота у подвигу изградио се у њему човек стваралац и прегалац, особине које су наши монаси показивали вековима". Захваљујући материјалној помоћи коју су му слали родитељи и брат, монах Сава је помагао светогорске манастире, а пре свега манастир Ватопед" и сазидао је у њему три цркве: цркву Богородице на граду, на пиргу цркву Преображења и цркву Св.

Јовану Златоусту. Сем тога, покрио је оловом велику манастирску цркву". Када је Стеван Немања предао престо свом млађем сину Стевану, задржао се у Србији још извесно време, а потом је дошао у манастир Ватопед. Одавде су два монаха 'Сава и Симеон, кренули на поклоничко путовање светогорским светињама. Иако су постали други ктитори манастира Ватопеда, где су стално били окружавани пажњом, пожелели су и остварили племениту намеру да подигну у Светој Гори за синове своје земље српски манастир". Бавећи се у Цариграду пословима манастира Ватопеда, монах Сава је добио дозволу да обнови разорени манастир Хиландар да би „учинио од њега први српски манастир у Светој Гори, силан и богатством и интензивношћу духовног живота његових монаха". Обнова манастира Хиландара завршена је 1199. године. За потребе манастира Хиландара монах Сава је написао хиландарски типик, прерадивши типик манастира пресвете Богородице Евергетиде из Цариграда, а за Карејску ћелију Карејски типик који је јединствен у целом православном свету.

Наиме, у току једне седмице Псалтир се на богослужењу прочита једанпут, а у току Ускршњег поста двапут. Међутим, по Карејском типику Псалтир се цео прочита у току једнога дана.



Pages:     | 1 |   ...   | 78 | 79 || 81 | 82 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«АПОСТОЛЫ гностико эллинские истоки христианства УДК 929 ББК 86.37–228 В57 Александр Владимиров В57 АПОСТОЛЫ: гностико эллинские истоки христианства. М.: Беловодье, 2003. — 582 c. Новая книга А.Владимирова, исследователя древней духов ной культуры Востока и Запада, посвящена теме раннего христи анства. А.Владимиров, обнаружив новые факты, сумел осветить раннее христианство под новым углом зрения, по иному осмыс лить новозаветное предание и придти к таким выводам, которые способны кардинально...»

«РЕФЕРАТ на тему: эволюция развития менеджмента Выполнила: студентка 2 курса группы ММ-20 Ким Виктория Игоревна viktoriya-kim@bk.ru Проверил: доцент Ш.И. Бобохужаев Ташкент 2009 год Содержание 3 ВВЕДЕНИЕ 4 1. Возникновение и развитие менеджмента 1.1 Предпосылки возникновения менеджмента 4 1.2 Эволюция управленческой мысли 5 1.3 Этапы развития менеджмента в мире 8 12 2. Возникновение, формирование и содержание различных школ менеджмента. 2.1 Школа научного управления 12 2.2 Классическая...»

«Е. М. Балдин A L TEX в России Данные текст распространяется под лицензией Creative Commons AttributionShare Alike 3.0 License (CC-BY-SA-3.0). Если будет необходимость перелицензировать его под другой свободной лицензией, то свяжитесь со мной по электронной почте. Замечания и предложения принимаются с благодарностью. e-mail: E.M.Baldin@inp.nsk.su Эмблемы TEX и METAFONT, созданные Дуайном Бибби, взяты со странички Д.Э. Кнута. Оглавление 1. L TEX компьютерная типография 1 A 1.1. Немного истории....»

«Это правдивая история, рассказанная автору принцессой Султаной. За словами автора стоят записки и дневники принцессы. Все человеческие трагедии, описанные в этой книге, имели &место в действительности. Мы позволили себе изменить некоторые имена и детали событий, чтобы обезопасить тех, кого в противном, случае можно было бы легко узнать. Решившись, наконец приступить к написанию этой книги, я не единожды перечитала записки и дневники, которые доверила мне Султана. Отбирая для книги события из ее...»

«Борис Иванов АКАДЕМИК МИХАИЛ РЕШЕТНЁВ КРАСНОЯРСКИЙ КРАЙ. ЖЕЛЕЗНОГОРСК. 2006 ГОД ЭТА КНИГА, ПОДГОТОВЛЕННАЯ НА ОСНОВЕ ВОСПОМИНАНИЙ КОЛЛЕГ, СОСЛУЖИВЦЕВ, РОДНЫХ И БЛИЗКИХ МИХАИЛА ФЕДОРОВИЧА РЕШЕТНЕВА, А ТАКЖЕ С ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ ОФИЦИАЛЬНЫХ ДОКУМЕНТОВ ВСЕГО ЛИШЬ СКРОМНАЯ – ПОПЫТКА УВЕКОВЕЧИТЬ ДЛЯ ИСТОРИИ ОТДЕЛЬНЫЕ ЭТАПЫ И ПОДРОБНОСТИ ЯРКОЙ И НАСЫЩЕННОЙ ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА, ИМЯ КОТОРОГО С ПОЛНЫМ НА ТО ОСНОВАНИЕМ ВНЕСЕНО В ЗОЛОТОЙ СПИСОК ТЕХ НЕМНОГИХ ЗЕМЛЯН, КАЖДОГО ИЗ КОТОРЫХ ЖИТЕЛИ НАШЕЙ ПЛАНЕТЫ ИМЕЮТ ВСЕ...»

«ПРОГРАММА Трансформация гуманитарного образования в Кыргызской Республике Т. Чоротегин ЭТНИЧЕСКИЕ СИТУАЦИИ В ТЮРКСКИХ РЕГИОНАХ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ ДОМОНГОЛЬСКОГО ВРЕМЕНИ БИШКЕК-1995 1 www.bizdin.kg Данное издание подготовлено в рамках программы Трансформация гуманитарного образования в Кыргызской Республике, осуществляемой Фондом Сороса — Кыргызстан совместно с Министерством образования и науки Кыргызской Республики. Спонсором программы является известный американский финансист и общественный...»

«ЦИВИЛИЗАЦИИ: теория, история, диалог, будущее В двух томах Том II Будущее цивилизаций и геоцивилизационные измерения Москва Институт экономических стратегий 2006 УДК 930.85+008 ББК 63.3(0) К 89 Кузык Борис Николаевич — доктор экономических наук, член корреспондент РАН, директор Института экономических стратегий Яковец Юрий Владимирович — доктор экономических наук, академик РАЕН, президент Международного института Питирима Сорокина — Николая Кондратьева ISBN 5 93618 103 0 (Т. II) © Б. Н. Кузык,...»

«АУКЦИОН № 2 РЕДКИЕ АНТИКВАРНЫЕ КНИГИ, РУКОПИСИ И АВТОГРАФЫ 24 мая 2012 года, 19:00 Москва, Никитский пер., д. 4а, стр. 1 · 1 МОСКВА, 24 МАЯ 2012 Предаукционный показ с 12 по 23 мая 2012 года (с 10:00 до 20:00, кроме понедельника) по адресу: Москва, Никитский пер., д. 4а, стр. 1 (м. Охотный ряд) Справки, заказ печатных каталогов, телефонные и заочные ставки по тел.: (495) 926 4114, (985) 969 7745 или по электронной почте: knigoved@yandex.ru Интернет каталог www.vnikitskom.ru или...»

«ИДЕИ К.Э. ЦИОЛКОВСКОГО: ПРОШЛОЕ, НАСТОЯЩЕЕ, БУДУЩЕЕ Материалы XLVII Научных чтений памяти К.Э. Циолковского Калуга, 2012 Ответственные за выпуск: Н.Г. Белова, Г.А. Сергеева *** ХLVII Научные чтения памяти К.Э. Циолковского 2012 г. проводятся при содействии Правительства Калужской области © Авторы докладов 2 РЕДАКЦИОННАЯ КОЛЛЕГИЯ: Академик РАН М.Я. Маров — председатель, к. т. н. В.В. Балашов, Н.Г. Белова (ответственный секретарь), Ю.В. Бирюков, к. т. н. Н.Б. Бодин, д. т. н., проф. В.В. Воробьёв,...»

«Рецензенты: академик Б. В. Ананьин (СПб ИИ РАН) д. и. н., проф. М. Ф. Флоринский (СТ16ГУ) Печатается по постановлению редакционно издательского совета Исторического факультета СПбГУ У71 Уроки истории — уроки историка Сборник статей к 80-летию Ю. Д. Марголиса (1930-1996) / сост. Т. Н. Жуковская; отв. ред. А. Ю. Дворниченко. — СПб.: Нестор-История, 2012. — 456 е., ил. ISBN 978-5-905986-88-8 В книгу включены исследовательские статьи по проблемам отечественной истории, таким как взаимоотношения...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.