WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 6 | 7 || 9 | 10 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 8 ] --

Из времена његовог управљања Скопском епархијом сачуван је један запис који се односи на покривање постоља главног кубета Марковог манастира код Скопља. За патријарха пећког митрополит Атанасије је саборно изабран те је био признат за српског патријарха од свих Срба изван Турског царства. Тако је и поред своје краткотрајне управе „настојао да и у Карловачкој митрополији одржи на снази стару праксу Пећке патријаршије, у којој се од давнина састајао народно-црквени сабор сваке године између Васкрса и Спасовадне". Карловачки пак митрополити називали су се, између осталог, и егзарсима „трона пек'скаго". Тако је патријарх Атанасије за наследника умрлог митрополита карловачког Софронија (Подгоричанина) „из раније послао своју потврдну грамату, у којој је требало испунити само име на сабору изабраног митрополита". Иларион Руварац је заступао мишљење да је Карловачка митрополија постала „самовласном" још 1708, и да већ од тада нису „патријарси пећки са истима јепископијама имали никакава посла и сва се зависност првих овдашњих српских архијепископа од Пећке патријаршије састојала у том што су први овдашњи архијепископи (...) признавајући пећког партријарха (...) за старијег од себе, молили истог да им као својим ексарсима у Угарској благослови, да се могу називати великим или првим или врховним митрополитима у овој земљи".185 Међутим, између Пећке патријаршије и Карловачке митрополије односи су били врло живи, изузев када је у Пећи седео наметнути патријарх који није био саборно изабран. Тако, на пример, патријарх Атанасије I даје будимском епископу Викентију (Поповићу) титулу митрополита," а то је значило да Пећка патријаршија има у њему нарочито поверење и да он треба да буде изабран за митрополита".186 И не само то, него се из напред поменуте потврдне грамате видело да нови митрополит има бити „подклоњен под ипекскоје наше престолно је мјесто српскаго патријаршаства неотимане и до нас допитавати се о црковних наших духовних вештеј". Да је на карловачкога митрополита гледао као на свога егзарха, види се из даљег текста ове грамате патријарха Атанасија I: „Поње имјејемо га суште в' мјесто својего образа тамо помежду васех вас православних". Ако ли, пак, неко „помежду вас", каже патријарх Атанасије, „или от архијереји, или от свештених каков чловек, или от воинствених, или от осталих јаков чловек, супротиван или непокоран својему врховному митрополиту, такови да јест првјеје от Господа Бога всјех држитеља и васех светих просветитељ ср'бских и от нашего умиренија проклет и непроштен, дондеже ва чувство паки приидет благословеније да примит". Патријарх Атанасије I умро је 23. априла 1712. године.

Митрополит коласијски Атанасије помиње се заједно са митрополитом самоковским Јефремом, са којим је 12. септембра 1732. године посетио Рилски манастир. Учествовао је на тајном састанку у Пећкој патријаршији у марту 1737. године. Састанак је сазвао патријарх Арсеније IV (Јовановић Шакабента), који је успоставио везе са ћесаревцима након пада Београда.

Избор за патријарха пећког затекао је Атанасија (Гавриловића) на положају митрополита скопског. Као митрополит скопски Атанасије се помиње 1741. године у једном минеју, који се чувао у манастиру Лешку. Године 1747. Атанасије „узведен би на српски престо Пећке патријаршије" и већ исте године био је у канонској посети Сарајеву. Поводом његовог избора за патријарха Мојсеј Фрушкогорац је записао да би велика радост свим Србима и Бугарима и свим околним крајевима. У пратњи свога јерођакона Михаила, патријарх Атанасије посетиоје 1749. године Рилски манастир. Односи између Пећке патријаршије и Карловачке митрополије, након сеобе под Арсенијем IV, потпуно су прекинути јер је на његово место дошао Грк Јанићије Караџа.

„Када је затим успео да завлада пећким престолом Србин Скопљанац Атанасије II Гавриловић (1747-1752), обнављају се поново односи између Карловачке митрополије и Пећке патијаршије, иако само на кратко време Атанасијева патријарховања".195 Тако су из Сремских Карловаца уступљене патријарху Атанасију бакрорезне плоче ради штампања благословних књига.

Оне су у Карловачкој митрополији радо примане, а Пећка патријаршијаје од њих добијала лепе приходе. Да би скупљао милостињу, патријарх Атанасије је послао у Карловачку митрополију свога егзарха архимандрита студеничког Василија (Петровића). Пошто је архимандрит Василије умро за време скупљања милостиње за Пећку патријаршију 30. новембра 1750, патријарх Атанасије шаље „милостиње ради" у Ваљевску епархију, на чијем је челу тада стајао митрополит Пајсије, 11.

фебруара 1751. године свога протођакона и епитропа.

За време патријарха Атанасија II попуњена је Дабро-босанска епархија избором Пајсија, архимандрита манастира Пиве, кога је 27. јуна 1752. године посветио патријарх заједно са митрополитима: нишким Гаврилом, ваљевским Пајсијем и велетским Дионисијем.

Патријарх Атанасије II умро је 1752. године пошто је на патријарашком престолу провео пет година и четрдесет дана.

На зиду припрате манастира Грачанице убележен је „Кvр Аданасїе", али без навођења епархијске припадности и године његовог архијерејског служења. Епископ Атанасије (Живковић) рођен је у Сегедину, где је био парохијски свештеник, а касније и окружни протопрезвитер сегедински.197 За ђакона и презвитера рукоположио га је епископ бачки Висарион (Павловић). Када је остао удов, замонашио га је 15. августа 1755. у манастиру Ковиљу јеромонах Јоаникије и предао му управу манастира. Игуманом овога манастира постао је 4. априла 1756. Као настојатељ манастира Ковиља постављен је од епископа бачког Мојсија (Путника) за егзарха Епархије бачке.

За епископа будимског изабран је 11. децембра 1769, али га царица Марија Терезија потврди за епископа пакрачког. За архимандрита произвео га је 19. марта 1770. митрополит карловачки Јован (Ђорђевић), а на Благовести га је, уз садејство епископа бачког Мојсија (Путника) и будимског Арсенија (Радивојевића), посветио у Саборној карловачкој цркви за епископа пакрачког. Устоличен је у Пакрацу на Петровдан исте године.

За време „његове управе Пакрачком епархијом збиле су се врло многе значајне промене, не само у овој епархији него и по целој Карловачкој митрополији, које су умногим измениле дотадашњи начин црквене управе".198 Наиме, у циљу регулисања црквено-народног живота Срба на својој територији, аустроугарска државна власт донела је 1770. Регуламент, који је касније повукла и донела 1779. Деклараторију. Све ове реформе морао је у Пакрачкој епархији да спроведе у живот епископ Атанасије. За његово време уређене су Екстраординарне и Ординарне конзисторије и укинута су три манастира: Дреновац, Св. Ана и Бршљанац, приликом редукције манастира од стране државних власти.

Када је епископ бачки Арсеније (Радивојевић) оболео, епископ Атанасије, на предлог митрополита Мојсија (Путника), премештен је 24. августа 1781. за епископа бачког. Устоличен је у Новом Саду 23. јануара 1781, а умро је већ 12. марта 1782.

1 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, Београд 1984, 4986.

2 Исто, 4988.

3 Исто, I, 1234.

4 Др М. Ал. Пурковић, Српски епископи и митрополити средњега века, Хришћанско дело, III, Скопље 1937, 251.

110.

6 Миленко С. Филиповић, Почеци и прошлост Зворничке епархије, Богословље, VIII (XXIII) Београд 1964, 114-115.

7 С. Душанић, Просветна делатност тројице грчких владика у Босни, Гласник Српске православне цркве, Београд 1951, 114.

8 Др Душан Љ. Кашић, Архијереји зворнички и зворничкотузлански, Српска православна епархија зворничко-тузланска, Шематизам, Тузла 1977, 65.

9 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката Цариградске патријаршије, Богословље, VIII, Београд 1933, 119.

10 Исто.

11 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 268.

12 Исто, 210.

13 Душан Митошевић, Епископи и митрополити са територије данашње Браничевске епархије, Шематизам Епархије браничевске, Гласник Српске православне цркве, Београд 1961, 227.

14 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 1, 807.

15 Исто, 809.

16 Исто, 821.

17 Исто, 822.

18 Исто, IV, 6435.

19 Исто, 6524.

20 Исто, II, 2510.

21 Исто, 2519.

22 Исто, 2534.

23 Исто, 2555.

24 Исто, 2681.

25 Иларион Руварац, О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766, Мостар 1901, 30.

26 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи II, 41119.

27 Исто, 4117.

28 Исто, 4122.

29 Владимир Ћоровић, Мостар и његова српска православна општина, Београд 1935, 52.

30 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 2780.

31 Д. Р., Хрватско-северинско владичанство, Српски Сион, Ср.

Карловци 1905, 124.

32 Исто, 135.

33 Исто, 124.

34 Петар Д. Шеровић, Записи и натписи на разним старинама у костајничким црквама, Гласник историског друштва у Новом Саду, VII, Сремски Карловци 1934, 341.

35 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, 7814.

36 Исто, 7829.

37 Исто, 7883.

38 Исто,7932.

39 Владимир Мошин, Сербския редакция синодика в неделю православия, Византийский Временник, VI, Москва 1959, 324.

40 Стојан Новаковић, Српски поменици XV-XVIII века, Гласник 45, Београд 1875, 35.

41 Гордана Бабић, Низови портрета српских епископа, архиепископа и патријараха у зидном сликарству (XIII-XIV в.), Сава Немањић - Свети Сава. Београд 1979, 327.

42 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 41.

43 Исто, 234.

44 Исто, 268.

45 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 46 Исто, 797.

47 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 48.

48 Љуб. Стојановић. Стари српски записи и натписи, VI, 10106 и 10107.

49 Азбучник Српске правос. швне цркве по Радославу Гру/ићу, 278.

50 Димитрије Витковић, Дабро-босански митрополит Гаврило Аврамовић и гомирско или жумберачко владичанство, Богословски гласник, XXI, Сремски Карловци 1912, 283.

51 Исто.

52 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу.

226.

53 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи. II, 4269.

54 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 226.

55 Исто, 278.

56 Миленко С. Филиповић, Почеци и прошлост Зворничке епархије, 84.

57 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 378.

58 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

59 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 3375.

60 Исто, 5500.

61 Исто, 3499.

62 Исто, 5503.

63 Др Рад. М. Грујић, Скопски митрополити, Скопљe 1935, 245.

64 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 219.

65 Јевстатије Караматијевић, Синђелије рашких владика, Гласник Српске православне патријаршије, Сремски Карловци 1931, 41.

66 Др Рад. М. Грујић, Скопске митрополија, 67 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 277.

68 Исто, 5736.

69 Душан Митошевић, Епископи и митрополити са територије данашње Браничевске епархије, 70 Драган Вукић, Упокојио се у Господу епископ сремски Андреј, Гласник Српске православне цркве, Београд 1986, 70-71.

71 Радмила Тричковић, Српска цркве средином XVII века, Глас СССХХ, Одељење историјских наука, 2, Београд 1980, 133.

72 Владимир Мошин, Сербския редакция синодика в неделю православия, 303.

73 Ванчо Бошков, Турски документи о односу католика и православне цркве у Босни, Херцеговини и Далмацији (XV-XVII) век, Споменик CXXX, Одељење историјских наука, Београд 1992, 74 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVI века, 161.

75 Азбучник Српске православне цркве 110 Радославу Грујићу, 234.

76 Др Ђоко Слијепчевић, Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219. до краја XIX века, Богословље, XIV, Београд 1939, 30.

77 Исто, 32.



Pages:     | 1 |   ...   | 6 | 7 || 9 | 10 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«В.Е. Семенков, И.Н. Алексеев ЦЕНТРЫ И ФИГУРЫ ВЛИЯНИЯ ПРАВОСЛАВНОГО САНКТ-ПЕТЕРБУРГА 1990-х годов Социологами уже отмечено, что современная религиозность перестает быть институциональной по преимуществу [1, с. 232–241]. Если институциональная религиозность оперировала такими территориальным понятиями, как страна, государство, цивилизация, то современная религиозность становится чувствительна региональному, т.е. городскому сообществу. Современная религиозность существует не столько в странах,...»

«ВРЕМЯ И СОБЫТИЯ Календарь-справочник по Дальневосточному федеральному округу на 2013 год Хабаровск ДВГНБ 2012 ББК 91.11(2Рос55) В 818 Редакционная коллегия: Г. А. Бутрина, Т. В. Кирпиченко, Р. В. Наумова, Е. И. Куритник (ответственный за выпуск) Составитель и редактор Г. А. Бутрина Авторы-составители: Г. А. Бутрина, Н. О. Дембо, Н. С. Иванцова, Н. И. Курохтина, О. Пахомова, Г. Н. Сафроненко, С. И. Симонова, Л. И. Скопенко, Н. Н. Толстякова, Л. Г. Федорова, И. В. Шамашова и другие. Время и...»

«На всю оставшуюся жизнь (К 65-летию Великой Победы) Издательство ГОУ ВПО Дальневосточный государственный медицинский университет Хабаровск 2010 УДК 61 (09с19) ББК 5Г Б 772 Бойко Т.А. Б 772 На всю оставшуюся жизнь (к 65-летию Победы). – Хабаровск: Издательство Дальневосточного государственного медицинского университета, 2010. – 184 с. ISBN 978-5-85797-183-3 Книга посвящена 65-летию Победы советского народа в Великой Отечественной войне и разгрому милитаристской Японии, который стал завершающим...»

«2 Быстров Николай Михайлович Память Поколеньем спасенным нас назвали когда-то. Теперь у нас внуки, и легла на виски седина, Но память, но память,...»

«Кризис национально-культурной идентичности в советскую эпоху трансформировался в кризис межкультурной коммуникации в эпоху постсоветскую. Концепт единство многообразия, издавна присутствовавший в мировом гуманитарном дискурсе, оказался на периферии научных интересов как заложник былых идеологических коннотаций. В литературоведческой практике семантический разрыв между этнокультурным и коммуникативным подходами обернулся сужением анализа смысловой многомерности художественного произведения....»

«ФЕДЕРАЛЬНОЕ ГОСУДАРСТВЕННОЕ БЮДЖЕТНОЕ ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ ВЫСШЕГО ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ ПЯТИГОРСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ ЛИНГВИСТИЧЕСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ Утверждаю Проректор по научной работе и развитию интеллектуального потенциала университета профессор З.А. Заврумов __2012 г. ПРОГРАММА-МИНИМУМ кандидатского экзамена по специальности 19.00.01 Общая психология, психология личности, история психологии Кафедра методологии психологии и психолого-педагогического образования Дисциплина: Общая...»

«ЭКОНОМИЧЕСКИЕ НАУКИ ECONOMIC SCIENCES УДК 141.333 ОБРАЗ ЭКОНОМИЧЕСКОГО ЧЕЛОВЕКА В РАБОТАХ Ю. ХАБЕРМАСА THE IMAGE OF HOMO ECONOMICUS IN THE STUDIES OF J. HABERMAS Козлова В.А., Ростовский (г. Ростов-на-Дону) юридический институт (филиал) ФГБОУ ВПО Российская правовая академия Министерства юстиции Российской Федерации, доцент кафедры гуманитарных и социально-экономических дисциплин, кандидат экономических наук Kozlova V. A., the Rostov juridical institute (branch) of The Russian Law Academy of...»

«ГОСУДАРСТВЕННОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ ГОСУДАРСТВЕННАЯ ИНСПЕКЦИЯ ПО ИСПЫТАНИЮ И ОХРАНЕ СОРТОВ РАСТЕНИЙ ПАТЕНТОВАНИЕ СОРТОВ РАСТЕНИЙ В РЕСПУБЛИКЕ БЕЛАРУСЬ АНАЛИТИЧЕСКИЙ ОБЗОР Минск 2011 УДК 633/365:631.526.32:001.894(476) ББК 41/42 П 20 Авторы: В.А. Бейня, Т.В. Семашко, Т.В. Савченко, Е.А. Ошмяна, И.А. Русских Рецензенты: канд. биол. наук Карбанович Т.М. канд. с.-х. наук Шкуринов П.И. Перевод: М.Г. Солодухо, Е.В. Грибко Патентование сортов растений в Республике Беларусь: аналитический обзор / Т.В. Семашко...»

«Jiayu G4. User manual Baoji Jiayuyutong Electronic Co., Ltd Version 1.0 Оглавление Вступительное слово Благодарность О руководстве Внешний вид и интерфейс устройства Основные функции Телефонные вызовы Осуществление телефонных вызовов Прием телефонных вызовов История вызовов Использование телефонной книги Дополнительные опции во время разговора СМС-сообщения Создание и отправка сообщений Черновики Очистка сообщений Дополнительные возможности Настройки Адресная книга Общие сведения Создание,...»

«Виктор Владимирович Сонин родился 26 июня 1934 г. в с. Крутогоровск Большерецкого района Камчатской области в семье рабочего. В 1959 г. закончил историко-филологический факультет Томского государственного университета. В 1976-1981 гг. обучался на факультете повышения квалификации при Московском и Ленинградском университетах по специальности “Юриспруденция”, специалист в области государства и права, политических и правовых учений, философии права и римского права. В 1968 г. завершил аспирантскую...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.