WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 77 | 78 || 80 | 81 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 79 ] --

Након смрти патријарха Самуила (Маширевића) изборни сабор је изабрао за новога патријарха Арсенија (Стојковића), чији избор од стране Беча није потврђен. Приликом новог избора митрополит Прокопије је изабран 31. јула 1874. за патријарха српског, а устоличен на Преображење исте године. Пензионисан је 11. децембра 1879. Извесно време је живео у Даљу, а затим се преселио у Белу Цркву, где је и умро 11. маја 1881. Сахрањен је у Саборној цркви у Сремским Карловцима.

ПРОХОР

Први познати нам епископ Епархије хвостанске био је Прохор. Помиње се 1221. године и резидирао је у манастиру Свете Богородие у „Малој Студеници", у области Пећи, где је било седиште ове епархије. 1 Ђуро Даничић, Животи краљева и архиепископа српских, написао Данило II, Загреб 1866, 99-100.

2 Ст. М. Димитријевић, Узајамне везе између Срби и Руса у прошлости, Црква, календар Српске православне патријаршије за преступну 1948. годину, Београд 1948, 59.

3 Рајко Л. Веселиновић, Стање Српске цркве од пада српскх држава под турску управу до обновљења под патријархом Макаријем, Богословље XII, Београд 1937, 278.

4 Исто.

5 Ђорђе Сп. Радојичић, Из прошлости Српске цркве, Весник Српске цркве XXXII, Београд 1927, 628.

6 Љуб. Стојановића, Стари српски записи и натписи III, Београд 1984, 4971.

7 Рад. М. Грујић, Антиминс битољског митрополита Павла из 1616. год., Гласник скопског научног друштва XIII, Скопље 1934, 209-210.

8 Љуб. Стојановић, Исто, II, 2873.

9 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 160.

10 Исто.

11 Рад. М. Грујић, Др Дамаскин Грданички, Посланице митрополита Павла Ненадовића (1699-1768). Прилог за историју српског црквеног проповедништва у 18. веку. Прештампано из „Богословља", св. 1, год. IV, Београд 1928, 8°, 32, Гласник историског друштва у Новом Саду II, Сремски Карловци 1929, 283.

12 Јохан Хајнрих Швикер, Хисторији унијаћења Срба у Жумберку, Крагујевац 1991, 9.

13 Радослав М. Грујић, Прилози историји одношаја наших с Румунима у XVIII-том веку, Српски Сион, Срем. Карловци 1906, 196.

14 Исто, 232.

15 Исто, 233.

16 Предраг Пузовић, Павле Ненадовић (1699-1678), у књизи најзнаменитијих Срба, Београд-Нови Сад 1993, 105.

17 Исто, 18 Ђоко Слијепчевић, Пајсије, архиепископ пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни ридник, Богословље VIII, Београд 1933, 125.

19 Исто.

20 Александар Младеновић, Записи из XVII и XVIII века у рукописним књигама манастира Грачинице, Археографски прилози 2, Београд 1980, 204.

21 Исто, 22 Исто, 23 Исто.

24 Исто.

25 Љуб. Стојановић, исто, I, 1080.

26 Исто, 118.

27 Исто, 1186.

28 Исто, III, 29 Исто, 4986.

30 Исто, 4988.

31 Исто, I 1208.

32 Љуб. Стојановић, исто, III, 133.

33 Љуб. Стојановић, исто, III, 5656.

34 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 68-69.

35 Исто, 220.

36 Љуб. Стојановић, исто, I, 1276.

37 Исто, 1325.

38 Исто.

39 Исто, 40 Исто, 1410.

41 Исто, IV, 6829.

42 Ђоко Слијепчевић, исто, 43 Јован Радонић, исто, 36.

44 Исто, 171.

45 Ђоко Слијепчевић, 254.

46 Исто, 255.

47 Исто, 2359-160.

48 Сретен Петковић, Зидно сликарство ни подручју Пећке патријаршије 1557-1614, Нови Сад 1965, 49 Ђоко Слијепчевић, исто, 50 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, 2, Београд 1980, 156.

51 Сретен Петковић, исто, 52 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 182.

53 Исто.

54 Љуб. Стојановић, исто, I, 1325.

55 Радмила Тричковић, исто, 106-107.

56 Исто, 148.

57 Милан Савићевић, Оногошка митрополија и св. Василије Острошки у књизи Св. Василије – Острошки чудотворац, Београд 1971, 34.

58 Љуб. Стојановић, исто, 1748.

59 Исто, 1765.

60 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 210.

61 Исто.

62 Владислав Скарић, Изабрана дјела II, Сарајево 1985, 42.

63 Гласник Српског ученог друштва 35, Београд 1872, 82.

64 Исто.

65 Владислав Скарић, исто, 47.

66 Др Јован Хаџи-Васиљевић, Скопски митрополит Пајсије, Гласник Српске православне патријаршије, Сремски Карловци 1934, 582.

67 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 66.

68 Д. Р. Автобиографија Партенија Павловића, епископа посвећења, Српски Сион, Сремски Карловци 1905, 555.

69 Петар Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку, V, 9301.

70 Љуб. Стојановић, исто, V. 9301.

71 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката Цариградске патријаршије о њеним епархијама, Богословље VIII, Београд 1933, 122.

72 Љубица Штављанин-Ђорђевић, Један недовољно познат поменик из времена деспота Ђурђа Бранковића, Археографски прилози 9, Београд 1987, 341.

73 Рајко Л. Веселиновић, Стање Српске цркве од пада српских држава под турску управу до обновљења под патријархом Макаријем, Богословље XII, Београд 1937, 280.

74 Радослав М. Грујић, Скопска митрополија, Скопље 1935, 212.

75 Љуб. Стојановић, Српска црква у међувремену од патријарха Аренија II до Макарија (око 1459-63. до 1557. г. Глас Српске краљевске академије 56, Београд 1923, 113-131.

76 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 274.

77 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 658.

78 Сретен Петковић, исто, 34.

79 Љуб. Стојановић, исто, I, 658.

80 Мирослав Тимотијевић, Први српски штампани антиминси и њихови узори, Зборник Матице српске за ликовне умености 23, Нови Сад 1987, 39.

81 Бранислав Ђурђев, О одласку црногорског владике Пахомија у Цариград у другојполовини У1века, Историски часопис, орган Историског института САН, II (1949-1950), Београд 1951, 134.

82 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 288.

83 Д. Р, Архимандрити раковачки, Српски Сион, Ср. Карловци 1907, 183.

84 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 303.

85 Ст. М. Димитријевић, Узајамне везе између Срба и Руса у прошлости, Црква Календар Српске православне патријршије за преступну 1948. годину, Београд 1948, 61.

86 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 237.

87 Др Мита Костић, Штетан утецај француског философа Bayle-а на темишварског епископа Петра Петровића, Гласник Историског друштва у Новом Саду, Сремски Карловци 1928, 68.

88 Др Мита Костић, Темишварски епископ Петар Петровић по књигама његове библиотеке, Гласник Историског друштва у Новом Саду, Сремски Карловци 1935, 455.

89 Ђоко Д. Пејовић, Црна Гора у доба Петра I и Петра II Петровића, Београд 1981, 124.

90 Исто, 127.

91 Миодраг Ал. Пурковић, Српски владари, Виндзор 1958, 120.

92 Др Чедомир М. Лучић, Митрополит Петар Први Петровић, Титоград 1991, 216.

93 Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац 1893, 239.

94 Петар Петровић, Посланице, Цетиње 1993, 22.

95 Др Чедомир М. Лучић, исто, 96 Милисав Д. Протић, Његош, владар-првосвештеник-песник, Гласник Српске православне цркве, Београд 1951, 272.

97 Вукова преписка, Београд 1909, 47.

98 Др Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, Минхен 1966, 286.

99 Мираш Кићовић, Петар Петровић-Његош, Писма (1830-1837), Београд 1951, 433.

100 Исто, 165-166.

101 Николај Велимировић, Религија Његошева, Београд 1911, 106, 107.

102 Др Ђоко Слијепчевић, исто, 299.

103 Исто, 298.

104 Исто, 105 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, Развитак основног црквеног закона у Шумадији у првој половини XX века (1804-1847), Београд 1947, 25.

106 Др Ђоко Слијепчевић, Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије, Минхен 1980, 15.

107 Др Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, Минхен 1966, 381.

108 Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит Господин Петар, Братство X, Сарајево 1938, 109.

109 Драгослав Страњаковић, Пре десет година, Гласник Српске православне цркве, Београд 1951, 110 Мирјана Шакота, Ризница манастира Бање, Београд 1981, 111 Исто, 102.

112 Надежда Р. Синдик, Мирослава Гроздановић-Пајић и Катарина Мано-Зиси, Опис рукописа и старих штапаних књига библиотека Српске православне епархије будимске у Сентандреји, Београд-Нови Сад, 1991, 27.

113 Мирјана Шакота, исто, 20.

114 Др Сава Вуковић, Архипастирство епископа Платона Атанацковића у Зборнику радова научног скупа посвећеног епископу Платону Атанацковићу, Нови Сад 1991, 18.

115 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, Платон Јовановић, епископ бањалучки, Еџворт 1978, 118.

116 Исто, 35.

117 Исто, 126.

118 Миодраг М. Петровић, Титулатура патријарха Спиридона и прекосовске црквено политичке прилике у Србији у Свети кнез Лазар, Београд 1989, 117.

119 Д. Р., Прокопије Поповић, Српски Сион, Ср. Карловци 1906, 41-42.

120 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 4113.

121 Исто, 4116.

122 Исто, 4119.

123 Исто, 4123.

124 Летопис Матице српске, књ. 270, Нови Сад 1910, 46-47.

125 Др Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског норода, Београд 1950, 335.

митрополит црногорски и приморски Помен о митрополиту црногорском и приморском Роману, који је заузимао цетињску катедру 1504, имамо сачуван у запису рукописне књиге Берлинске библиотеке у коме се помиње:

„Роман вл[адика] чрънг[рскїи] и прЕм[р]ски[їи]". Митрополит београдски Роман помиње се 1532. године као учесник другог Охридског сабора који је судио митрополиту смедеревском Павлу. Професор Радослав М. Грујић га не помиње у списку београдских епископа, у коме постоји празнина између Максима (1508-1516) и Макарија (1589), што значи да је између њих двојице био Роман.

РОМИЛ I

архиепископ зетски, црногорски и приморски Архиепископ Ромил помиње се у једном писму из 1530.

године које је потписао као „архиепископ Ромио Зецки и црногорски и приморски". Митрополит бањски Ромил је познат као учесник Охридског сабора, 1532. године, који је осудио митрополита смедеревског Павла и његову акцију у вези са обновом Пећке патријаршије.

РОМИЛ II

Митрополит црногорски Ромил II наследио је на цетињској катедри митрополита Дионисија. Ромил се бавио и преписивачким радом. Тако је, 1559, преписао „на мЕсто рекомо ЦЕтине, въ Чрънеи Гори" минеј за април са прологом, потписавши се тајном буквицом „Ромилъ епискупъ".

РУВИМ I

митрополит црногорски и приморски Први пут се помиње у једном запису сачуваном у рукопису Цетињског манастира, који гласи: „У години 1593. постави се епископом игуман Рувим". Из сачуваних записа сазнајемо о преписивачкој и грађевинској делатности његовога времена. Тако је његовим настојањем преписан један минеј 1608.8 а други 1609. године. За време његовог архипастирства живописа се храм Успенија пресвете Богородице, 1620. године, ктиторством Стијепа Јунковића, Никана Андричића и „старца Андрије од Црне Горе".10 Исте године, подигнут је и храм Светога Николе, ктиторством игумана Дионисија и Стефана Давидовића у манастиру Градишту."



Pages:     | 1 |   ...   | 77 | 78 || 80 | 81 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«СОДЕРЖАНИЕ ПРЕДИСЛОВИЕ Глава первая. МАСОНЫ В РОССИИ Глава вторая. МАСОНЫ В ЭМИГРАЦИИ БИОГРАФИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ КОММЕНТАРИИ АРХИВНЫЕ МАТЕРИАЛЫ Кн. Д.О. БЕБУТОВ (1859-1916?) Вел. кн. Н.М. РОМАНОВ (1859-1919) А.И. ГУЧКОВ (1862-1936) Д.С. НАВАШИН (1889-1937) Е.Д. КУСКОВА (1869-1958) А.И. КОНОВАЛОВ (1875-1948) А.Ф. КЕРЕНСКИЙ (1881-1970) В.А. МАКЛАКОВ (1869-1957) Г.Я. АРОНСОН СОВЕТСКИЕ ИСТОРИКИ БИБЛИОГРАФИЯ Русские тексты, опубликованные Русские тексты, неопубликованные Иноязычные тексты,...»

«Н.В. Стратулат ВОССОЕДИНЕНИЕ БЕССАРАБСКОЙ ЕПАРХИИ С РУССКОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ ЦЕРКОВЬЮ В 1940 Г.: ДУХОВЕНСТВО, ВЕРУЮЩИЕ И СОВЕТСКОЕ ГОСУДАРСТВО Статья посвящена теме воссоединения в 1940 г. с Русской Православной Церковью Бессарабской епархии, принудительно аннексированной Румынским Патриархатом в 1918 г. В исследовании рассмотрен процесс воссоединения и раскрыт характер церковной политики ВКП(б) в Бессарабии с июня 1940 по июнь 1941 гг., а также показано отношение духовенства и верующих...»

«Календарь состоит из четырех разделов: 1. Памятные даты в истории ФГБОУ ВПО ОмГАУ им. П.А. Столыпина. 2. Юбилеи выдающихся ученых, внесших значительный вклад в развитие университета. 3. Сотрудники ФГБОУ ВПО ОмГАУ им. П.А. Столыпина - юбиляры 2014 года. В раздел включены юбиляры из числа профессорско-преподавательского состава и руководители структурных подразделений, как ныне работающие, так и вышедшие на заслуженный отдых. 4. Общественно-политические и памятные даты 2014 года. В раздел...»

«Г. Уильямсон Р. Бухейро Военно-историческая серия СОЛДАТЪ Г. Уильямсон Художник Р. Бухейро Москва Астрель • ACT 2006 УДК 355/359 ББК 63.3(4Гем) Компьютерный дизайн обложки: дизайн-студия Дикобраз Настоящее издание представляет собой перевод с английского оригинального издания World War II German Women's Auxiliary Services, впервые опубликованного в 2003 г. Osprey Publishing Ltd, Elms Court, Chapel Way, Botley, Oxford, 0X2 9LP Научный редактор К.А. Залесский Уильямсон, Г. У36 Женские...»

«Американская социология развивалась как наука, потому что была избавлена от необходимости предоставления немедленных практических результатов или рекомендаций. Ее история — это история разделения теории и практики, что стало возможным благодаря ее институционализации в университетах. Там социологии была предоставлена достаточная автономия от спонсоров. Чикагский университет в 20—30 г г. первым вывел социологию на путь превращения в академическую профессию. После второй мировой войны под...»

«© 1990 г. В. В. Пименов ЭТНОГРАФИЧЕСКИЙ ФАКТ Нагромождение фактов — вернейший признак умственного бесплодия. О. де Бальзак Вопрос о факте, о фактической...»

«Предисловие Уилла Гретель 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Сон Харви Стоянка Велотренажер I II III IV V VI Вещи, которые остались после них После выпускного Н. 1 2 3 4 5 6 7 Кот из ада Нью-Йорк таймс по специальной цене Немой Аяна Взаперти Комментарии к После заката notes 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 Стивен Кинг После заката Могу представить, что ты там разглядел. Да, все это, конечно, страшно, но в...»

«АГНЕЦ БОЖИЙ Перевод с литовского, предисловие и комментарии Татьяны Корнеевой-Мацейнене Научное издание Издательство Алетейя Санкт-Петербург 2002 ББК Э37-421.112 УДК 232 M 36 Антанас Мацейна M 36 Агнец Божий / Перевод с литовского, предисловие и комментарии Татьяны Корнеевой-Мацейнене. — СПб.: Алетейя, 2 0 0 2. - 3 0 4 с. ISBN 5 - 8 9 3 2 9 - 4 5 9 - 9 Личность Иисуса Христа на протяжении многих веков привлекала к себе внимание не только обычных людей, к ней о б ращались писатели, художники,...»

«Путилова Елена Геннадьевна, кандидат исторических наук, доцент кафедры социальной работы, управления и права ФГБОУ ВПО Нижнетагильская государственная социально-педагогическая академия, г. Нижний Тагил putilovaelena2011@mail.ru Особенности выставочной работы музея Международного общества Мемориал г. Москва в конце 1980-х – 2000-е гг. Аннотация. В статье рассматриваются особенности выставочной работы музея Международного историко-просветительского, правозащитного и благотворительного общества...»

«Е.М. АЛЕКСЕЕВА М С ОЫ У Р ШН Я А С В Е КА Е И НАСЕЛЕНИЯ А Т Ч Ы ГОСУДАРСТВ НИ Н Х СЕВЕРНОГО...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.