WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 76 | 77 || 79 | 80 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 78 ] --

За време српског устанка против Мађара 1848. године понуђено му је место начелника православне цркве у мађарском министарству просвете. Овај положај је успео да избегне, али се морао примити управе над целом Српском православном црквом у Угарској, која је патријарха Јосифа (Рајачића), духовног вођу овог устанка, прогласила за издајника. У исто време епископ Платон је 24. јуна 1848. године постављен за епископа Бачке епархије без знања патријарха Јосифа. Овај премештај је изазвао сукоб између патријарха Јосифа и епископа Платона и он је трајао годинама. Ни Његошев покушај да их измири у Бечу није успео. Последица овога спора била је Платонова апологија, коју је 1850. штампао у Бечу под насловом Аналитика. До измирења је дошло 1851. под условом да се сви примерци Аналитике спале.

Епископ Платон је дошао у разорену Бачку епархију која је у току мађарске буне тешко пострадала. Требало је обновити многе разрушене и оштећене храмове и инвентар у њима, а такође оспособити и епископску резиденцију у Новом Саду, у којој је изгорела драгоцена архивска грађа ове епархије и многе црквене старине из времена пре Велике сеобе. У врло кратком периоду обновљене су све цркве и тада најпознатији сликари исликали су десетак нових иконостаса. Поред рада на грађевинама, епископ Платон је све своје време посветио верском просвећивању својих епархијана, јер он је ипак остао професор. Као књижевник био је врло плодан, написао је око четрдесет дела различите садржине.

Највећа његова заслуга је што је радио на издавању нових веронаучних књига, које су на територији Карловачке митрополије не само замениле застареле уџбенике, већ су се и дуго после његове смрти употребљавале у основним школама и у гимназијама, и имале велике тираже.

Посебан значај имају преводи епископа Платона. Превео је већи део Старога завета и неке делове Новог завета, имајући у виду оне делове који су намењени богослужбеној употреби.

Подизањем цркве на алмашком гробљу, зграде за школу и учитеља, даривањем своје куће за оснивање правне академије у Новом Саду и штампарије новосадској пнмназији, као и оснивањем Платонеума, интерната за сиромашне ученике Сомборске учитељске школе, владика Платон уврстио се у ред великих добротвора. Епископ Платон био је члан „Обшчества историји и древности" Московског универзитета, чешког музеја у Прагу, Друштва српске словесности у Београду и један од најистакнутијих председника Матице српске.

Умро је 2. априла 1867. у Новом Саду и сахрањен је у својој задужбини на Алмашком гробљу.

Епископ Платон (у свету Миливоје Јовановић) рођен је у Београду 29. септембра 1874. од родитеља Илије, пешадијског поручника, и мајке Јелке, рођ. Соколовић. Гимназијује учио у Врању и Нишу, а потом се уписао у Београдску богословију.

Замонашио се већ као ученик трећег разреда богословије. По завршетку богословије, пошто је рукоположен у чин ђакона и презвртера, упутио га је митрополит Михаило за сабрата Српског подворја у Москви 1896, где је годину дана учио руски језик.

Потом се уписао у Московску духовну академију коју је завршио 1901. године са степеном кандидата богословља.

По повратку из Русије постављен је прво за старешину манастира Рајиновца, а убрзо за суплента у Београду. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита.

Епископ Платон се врло рано почео бавити књижевним радом, а његов радје историјског и догматско-апологетског карактера. За време свог службовања у Београду био је члан уређивачког одбора Хришћанског весника, потом уредник Гласника православне цркве у Краљевини Србији, званичног органа Српске цркве, а онда је дошло до ратова и прекида Платоновог књижевног рада. За време рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни протојереј. Врло кратко време је био администратор Охридске епархије, а окупацију је провео у Србији и помоћу својих веза у иностранству помагао све оне који су били унесрећени, а нарочито сирочад и удовице.

Након завршетка рата архимандрита Платона су пензионисали његови политички противници и пошто је остао без средстава за живот, запослио се прво у једној столарској радионици, а потом је постао управник једне штампарије у Београду. За управника Монашке школе и настојатеља манастира Раковице постављен је 1922. године. За то време је у манастиру Раковици подигао зграду за штампарију, али га његови непријатељи ни овде нису оставили на миру. Поново је остао без службе. Примио га је епископ нишки Доситеј и предложио за професора у Нишу. Међутим, предлог није усвојен и архимандрит Платон се за краће време нашао на положају настојатеља манастира Поганова. У то време покреће лист Верољуб, који, на жалост, није био дугог века. Његова борба за опстанак најзад је прекинута избором патријарха Варнаве, који га је поставио за управника манастирске штампарије у Сремским Карловцима (1932-1938) и уредника Гласника Српске патријаршије (1932-1938).

Будући да је дуги низ година радио са децом, архимандрит Платон је добро знао да „српска деца нису имала свога листа, из кога би црпила религиозно васпитање, као што имају деца у другим земљама. Она су имала потребу за једним солидним листом, у коме би и она могла да сарађују".115 Дошавши у Сремске Карловце, архимандрит Платон је покренуо месечни лист за децу Мали Богољуб који је почео излазити 1933. године.

Платонове способности на књижевном пољу дошле су до изражаја још приликом његове десетогодишње борбе за Дечане, чијим је старешином био свега шест дана: „У борби за Дечане Платон је остао до краја жучан и непопустљив. Он је чак ступао у полемику у штампи са појединим личностима из званичних кругова, и побијао њихово тврђење о корисности предаје Дечана руским круговима".116 Међутим, плод његове публицистичкопропагандистичке способности побрало је Православље за време конкордатске борбе. Ту треба напоменути и брошуру полемичког карактера – И опет о конкордату, која се појавила под његовим именом. За време конкордатске борбе епископ Платон је био веома активан, о чему сведоче и странице патријаршијског Гласника, пуне и празне, јер државна цензура није дозволила да се поједини чланци у званичном гласилу објаве. Епископ Платон је, заједно са епископима шабачким Симеоном и сремским Савом, учествовао у крвавој литији у Београду 1937. године. У току конкордатске борбе се појавио и једини примерак његовог новог листа Стари Небојша.

Поред својих редовних дужности у Сремским Каровцима, Платон је био и старешина манастира Крушедола (1934-1936). На овом положају га је затекао и избор за епископа моравичког.

Хиротонисан је у Сремским Карловцима 4. октобра 1936. од патријарха Варнаве, митрополита загребачког Доситеја и Анастасија, поглавара Руске заграничне цркве, епископа: бачког Иринеја, сремског Саве и бостонског (руског) Макарија. На овом положају је остао до 22. јуна 1938, када је изабран за епископа охридско-битољског. У Охридско-битољској епархији, епископ Платон је затекао врло тешку ситуацију и отпор код извесног броја парохијских свештеника, а што је изазвало реакцију новога епископа његовим нападом на свога претходника на епископској катедри. Иако је овај случај решен на опште задовољство, дошло је до премештаја епископа Платона у Бањалуку 8. децембра 1939.

Међутим, са стране су чињени потези да епископа Платона не приме у Бањалуку. Министарство правде је намеравало да пензионише епископа Платона, али на сву срећу до тога није дошло. Краљев указ о избору епископа бањалучког Платона потписан је тек 6. априла 1940. Ситуација се, пак, и после потписивања указа у Бањалуци није смиривала и о неком дочеку новога епископа није било ни говора. Зато је епископ Платон ненајављено дошао у Бањалуку 1. октобра и без устоличења преузео дужност епархијског архијереја, што представља јединствен случај у Српској цркви између два светска рата.

Поводом овога случаја свети архијерејски синодје донео одлуку да „се прекрати у будуће са оваквом праксом и неуобичајеним начином у цркви ступања на катедру". Ситуација се у корист епископа Платна убрзо поправила, јер су његови епархијани били задовољни наступањем епископа Платона, али је убрзо дошао рат. Чим је сазнао да ће сви они који су рођени у Србији морати напустити Босну, епископ Платон је одлучио да своје место не напушта. Болесног епископа Платона усташе су ухапсиле ноћу између 4. и 5. маја 1941, убиле га и тело му бацили у реку Врбању. Епископ Платон је првобитно био сахрањен на војничком гробљу у Бањалуци, а 1973. године је пренет у нову Саборну цркву у Бањалуци.

Епископ браничевски Порфирије помиње се у Синодику из времена бугарског цара Борила (1217-1218), који је прихваћен на сабору у Трнову. Прокопије Поповић као удов парохијски свештеник примио је монашки чин у Славонији. Епископ пакрачки Софроније (Јовановић) произвео га је у чин архимандрита 24. фебруара 1751.

у Пакрацу и поставио га је за настојатеља манастира Ораховице.

Због разних преступа одлучен је од чинодејства и напустивши свој манастир отишао је у Црну Гору. Овде га је митрополит црногорски Сава (Петровић) посветио за епископа. Као епископ појавио се у Бечу, одакле је о својој епископској хиротонији писмено обавестио митрополита Павла (Ненадовића). Након сазнања о његовој хиротонији, Прокопија је Свети архијерејски синод, на челу са митрополитом Павлом, лишио епископског чина и о томе обавестио све окружне протопрезвитере. Митрополит Прокопије наследио је митрополита Јосифа који је 1836. преме-штен на катедру димитријадску. Прокопије, дотадашњи митрополит созоагатопољски, дошао је у Мостар 11.

фебруара 1837.120 Међутим, исте године је уклоњен из Херцеговине, што је забележено и у записима: „Доће Прокопије, владика, горди и злонравни, 1837; и нЕга богь порази, диже га потргархъ.121 Из другог записа се види да је Прокопије уклоњен синодском одлуком са епархије: „...по нЕговои неблагодарности диже га синодъ патриаршескї и из Херцеговине прие године, и доће господинь Авзентїе 1838".122 Као бивши митрополит херцеговачки, Прокопије је исте године посетио Фочу. Митрополит Прокопије управљао је Дабро-босанском епархијом пет година. Због сукоба са сарајевском црквеном општином у питању проширења цркве, Цариградска патријаршија га је повукла 1865. године.

Митрополит Прокопије, Бугарин по рођењу, дошао је на катедру херцеговачких митрополита 6. априла 1864. Био је много бољи од својих претходника. О своме трошку обилазио је паству, бринуо се о просвети, а свештенство је штитио од турског зулума.124 Када је увидео да ће доћи до турско-црногорског рата, затражио је премештај на мелничку катедру и прешао у Мелник 7. јула 1875.

За његово време освећен је обновљени храм манастира Милешеве 1868. и нови мостарски храм 1873. године.

Прокопије (у свету Петар Ивачковић) рођен је 1809. у Делиблату. Отац, Андрија Ивачковић, био је парох делиблатски.

Основну школује завршио у свом родном месту, немачке школе у Ковину и Вршцу, гимназију у Оравици и Новом Саду.

Филозофију је слушао у Кежмарку, правне науке у Шарошпатаку а богословију је завршио у Вршцу. Пошто је замонашен на Петровдан 1835, митрополит Стефан (Стратимировић) га је као протођакона поставио за учитеља у Богословској школи. На овом положају је остао од 1835. до 1844.

За архимандрита крушедолског произведен је 1846. и на том положају га је затекао избор за епископа арадског. Посвећен је 1853. Када су се Румуни оделили од Карловачке митрополије, епископ Прокопије је потпао са својом епархијом под румунског митрополита. Његови покушаји да добије једну од епархија у Карловачкој митрополији или манастир, нису успели. После смрти митрополита Андреја (Шагуне) изабран је за архиепископа сибињског и митрополита романског 1873.



Pages:     | 1 |   ...   | 76 | 77 || 79 | 80 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«1 Проект Положение о порядке присуждения учёных степеней в Российской Федерации Проект Положения разработан Якушевым Александром Николаевичем, доктором исторических наук, кандидатом юридических и педагогических наук, профессором, заведующим кафедрой теории и истории государства и права НОУ ВПО Международный инновационный университет Высоковым Эдуардом Анатольевичам I. Общие положения 1. Настоящее Положение устанавливает нормативные основы правового регулирования присуждения учёных степеней в...»

«http://interbigencyclopedia.narod2.ru/noosfernaya_nauchnaya_shkola_v_rossii_itogi_i_perspektivi/ Ноосферная научная школа в России: итоги и перспективы.-© Субетто Александр Иванович, С.-Петербург, 2012-Ноосферная общественная академия наук/-Под научной редакцией доктора философских наук, профессора Зеленова Льва Александровича. СПб.: Астерион, 2012. – 75с. В монографии доказывается, что за последнее столетие в России сложилась Ноосферная научная школа, имеющая мировое научно-культурное...»

«М еня часто спрашивают, как это я связала свои профессиональные интересы с такой далекой и малодоступной для российского человека страной как Австралия. На Историческом факультете МГУ я специализировалась по кафедре этнографии. У нас преподавал известный ученый – Владимир Марьянович Бахта. Он великолепно читал курс Австралия и Океания. Таких интересных курсов у нас было немного. Однажды В.М. Бахта показал нам Сборник мифов аборигенов Юго-Восточной Австралии и сказал, что по этой книге можно...»

«Заполнить таблицу Период времени Имя путешественника Вклад в географическую науку Сообщения готовятся дома. Практическая работа № 2. Определение по картам и глобусу расстояний между точками в градусной мере и километрах. Обозначение на карте маршрутов путешествий с определением местоположения, абсолютных и относительных высот мест остановок, а также направлений и расстояний от пункта пункту Цели работы: 1. Учиться решать по географической карте и глобусу задачи различного содержания. 2....»

«САМАРА 1. Аметов, А. С. Акромегалия и гигантизм [Текст] / А. С. Аметов, Е. В. Доскина. - М. : ГЭОТАР-Медиа, 2010. - 150 с. : ил. - Библиогр.: с. 140-141. Издание посвящено нейроэндокринным патологиям - акромегалии и гигантизму, обусловленным гиперпродукцией соматотропного гормона. Рассматриваются этиология, патогенез, клиническая картина, дифференциальная диагностика и основные принципы лечения (хирургического, радиологического и медикаментозного). Приводятся интересные и редкие клинические...»

«Глава 2. Россия и европейский мир в XV–XVI веках 1. Начало раннего Нового времени на Западе и кардинальные геополитические изменения на востоке Европы во второй половине XV–XVI вв. Русский мир с момента своего появления на свет отличался своеобразием, заключавшемся в постоянной склонности к расширению и изменчивости. До конца XV в. его внутреннее качество постоянно менялось и содержало в себе одновременно несколько вариантов или социокультурных моделей развития. От чисто внешней фрагментарности...»

«ОТ ТАРТУ ДО НАРЫМА Три главы из книги Моя семья Томск, РИА Тоян, 2011 © Ф. Бакшт МИР ВОКРУГ НАС Много важных событий происходило в 1939 году. 23 августа СССР заключил пакт о ненападении с Гитлером. Советские войска (в сентябре) вошли в Западную Украину и Западную Белоруссию. Началась Вторая мировая война. Мы, дети, внимательно прислушивались к разговорам взрослых и тоже обсуждали события, происходившие вокруг нас. Разумеется, что воспринимались они нами хоть и своеобразно, но вполне серьезно....»

«Штырлова М. Л. Студентка 5 курса дневного отделения ДЕТСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В ДОРЕВОЛЮЦИОННОЙ РОССИИ И В ПЕРВЫЕ ГОДЫ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ (дипломная работа) Научный руководитель доцент В. Э. Моциэнок ВОРОНЕЖ 2002 2 СОДЕРЖАНИЕ СОДЕРЖАНИЕ 2 ВВЕДЕНИЕ - 3 ГЛАВА I ДЕТСКИЕ ОБЪЕДИНЕНИЯ И ДЕТСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В РОССИИ ДО РЕВОЛЮЦИИ 1917 ГОДА 19 ГЛАВА II ДЕТСКИЕ ОБЪЕДИНЕНИЯ И ДЕТСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В СОВЕТСКОЙ РОССИИ В ПЕРВЫЕ ПОСЛЕРЕВОЛЮЦИОННЫЕ ГОДЫ - 30 • Религиозные детские объединения - 30 • Кооперативные детские...»

«Организация международного туризма ИЗДАНИЕ ВТОРОЕ, ПЕРЕРАБОТАННОЕ И ДОПОЛНЕННОЕ Рекомендовано Министерством образования Российской Федерации в качестве учебника для студентов высших учебных заведений, обучающихся по специальности Менеджмент Москва Финансы и статистика 2003 2 УДК 338.482.22(100)(075.8) ББК 65.4338 С31 РЕЦЕНЗЕНТЫ: А.Д. Чудновский, доктор экономических наук, профессор, директор Института туризма и развития рынка Государственного университета управления. Президент Ассоциации вузов...»

«К 65-ЛЕТИЮ ВЕЛИКОЙ ПОБЕДЫ: ВЗГЛЯД ИЗ XXI ВЕКА СБОРНИК НАУЧНЫХ ТРУДОВ Новокузнецк 2010 2 УДК 9(47+57)27(06) ББК 63.3(2)62 К 11 К 11 К 65-ЛЕТИЮ ВЕЛИКОЙ ПОБЕДЫ: ВЗГЛЯД ИЗ XXI ВЕКА [Текст]: сборник научных трудов / НФИ КемГУ; под общ. ред. Н.М. Маркдорф, А.П. Яркова. – Новокузнецк, 2010. – 205 с. ISBN-13 978-5-8353-0751-7 В сборнике представлены статьи историков Российской Федерации, Республики Казахстан, Украины, членов городского Совета ветеранов и комитета ветеранов войны и военной службы г....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.