WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 75 | 76 || 78 | 79 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 77 ] --

Његош се у свом индивидуално верском самообразовању од почетка упутио једном нарочитом хришћанству". Иако самоук у богословљу, митрополит Петар II је добро знао Свето писмо, што се види из његових дела, а своју дубоку веру у Христа исповедио је у Лучи Микрокозма.

„Његош није био само владика, него и владар, који је често морао да употребљава и круте мере и који је, када је то бивало неопходно, морао да се мири и са извршењем смртне казне.

Песник целим својим бићем, он је био раздиран сплетовима ПЕТАР II (Петровић Његош) потребних несклада у животу, а и онеспокојаван неслогом и непослушношћу главара, који су робовали својој самовољи". Митрополит Петар II умро је 19. октобра 1851. „Била је чудна игра судбине да је његов претходник, св. Петар Цетињски, умро уочи Лучина дана, а Његош на сам Лучин дан. Ако су му, за време његовог земаљског живота, пребацивали да је био сувише мало владика, Његош се упокојио и као добар хришћанин и као побожан архијереј",103 што се види из сачуваног описа његових последњих часова.

Петар (у свету Павле Јовановић) рођен је 18. фебруара 1800. у Илоку. Гимназију и богословију завршио је у Карловцима, а филозофију у Сегедину. Од 1819. до 1829. био је професор Карловачке гимназије, а 1830. прешао је у Србију, где је постао секретар највишег народног суда, а касније секретар кнежеве канцеларије. На овом положају затекао га је избор за митрополита Србије. Замонашио га је, рукоположио у чин ђакона и презвитера и произвео у све чинове епископ ужички Никифор.

Чин архијерејске хиротоније над архимандритом Петром извршио је 6. децембра 1833. патријарх цариградски Константин у патријарашком храму Светога великомученика Георгија у Цариграду.

Дошавши у Србију, митрополит Петар затражио је од искусног митрополита Стефана (Статимировића) упутства за свој рад. Митрополит Стефан препоручио је новом митрополиту:

„отварање школа где год се то покаже могућим, да на сваком месту где има црква, буде поред ње и школа као што је то, вели, раније било и у Срему. У тим школама треба да се деца поучавају пјевању црквеном и читању и разумевању богослужења". Митрополит Петар такође е добио упутства и из области брачног права у које се кнез Милош највише мешао и самовољно доносио одлуке.

Приликом првог заседања свих епископа, митрополит Петар је 5. фебруара 1834. предложио оснивање Конзисторије и оснивање клерикалних школа. Међутим, ова идеја није остварена.

Законом о црквеним властима од 23. августа 1847. устројене су епархијске Конзисторије, Апелаторија и Свети архијерејски сабор. Овај закон је јасније разграничио црквену и државну власт. Црква је у многоме постала самосталнија и њено устројство је добило канонски карактер у пуном смислу. У њему се огледа оганизаторска способност митрополита Петра и државотворство уставобранитеља, који су гледали на народну ствар онако како је тај народ желео". Митрополит Петар улагао је много труда на увођењу дисциплине међу свештеницима, а исто тако се заузимао за побољшање њиховог материјалног стања. Велику пажњу је митрополит обратио манастирима. Трудио се да и овде заведе дисциплину, регулише имовинско-правне односе и пропише правило о руковању црквеном имовином.

„Изванредан старешина цркве са широким образовањем, које је задивило и рускога посланика у Цариграду и са јасним погледом у даљу будућност цркве почео је митрополит Петар да рано брине о спремању црквеног подмлатка и себи наследника".106 У том циљу основаоје богословију у Београду 1836. године. Међутим, није стао на томе. Будући далековидан и просвећен, знао је да ова богословија не даје довољно знања. Зато је 1846. године послао у Русију шест кандидата ради вишега образовања, међу којима је био и Милоје Јовановић, потоњи митрополит српски Михаило. Исто тако је слао кандидате у новоотворену вишу богословску школу на острву Халци. За младе пак Србе из Старе Србије, Босне и Херцеговине издејстовао је месечне стипендије од Попечитељства просвете.

ПЕТАР (Јовановић) „Дуго времена, све док нису прирасле нове генерације способне за то, митрополит Петар се старао и о увођењу световних школа и просвете. Отваране су школе поред цркве и у селима и градовима.Митрополит се старао о бирању и постављању учитеља, а сам је, у прво време, писао уџбенике и то не само из веронауке за гимназије, него и из осталих предмета.

Он је прегледао и остале стручне књиге". Посебну пажњу је митрополит Петар обратио штампању богослужбених књига. За његово време објављен је Псалтир, Требник, Часослов, Служебник, Молбено пјеније и Општи минеј, а за потребе богословије: Свештена историја, кратка и пространа, Катихизис, кратак и простран, Историја цркве и Догмитско богословље. Његовим благословом штампано је за потребе Бугарске православне цркве Правило свјатаго Јована Рилскаго.

Митрополит Петар управљао је Српском црквом у Србији и после династичких промена за време владе Александра Карађорђевића. Либерална странка га је оклеветала да је противник династије Обреновића. Светоандрејска скупштина, која је вратила натраг кнеза Милоша принудила је честитог митрополита Петра да у јануару 1859. поднесе оставку на свој положај и митрополитје пре повратка кнеза Милоша напустио Србију и настанио се у манастиру Крушедолу. Исте године митрополит Петар је изабран за епископа горњокарловачког.

Дошавши у Карловце ради избора новога патријарха 1864.

године умро је у Карловцима и сахрањен у манастиру Крушедолу.

Митрополит Петар (Зимоњић), син војводе и свештеника Богдана Зимоњића, рођен је у Грахову 24. јуна 1866. Богословију је учио у Рељеву од 1883. до 1887, а потом Богословски факултет у Черновицама од 1887. до 1893. године. На истом факултету положио је оба прописана државна испита. Замонашио се 6.

септембра 1895. Рукоположен је у чин ђакона 7, а у чин презвитера 8 септембра исте године. За суплента је именован 27.

октобра 1893. у Богословском училишту у Рељеву, а 14. октобра 1895. постављен је за професора. Конзисторијалним саветником у Сарајеву постао је 30. јула 1901. На овом положају га је затекао и избор за митрополнта захумско-херцеговачког. Хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. Након његовог доласка у Мостар дошло је у Босни и Херцеговини до измирења црквених представника и народних првака, а 1904. године и до упостављања аутономије у црквено-народном животу.

После умировљења митрополита дабро-босанског Евгенија (Летице) за новог митрополита дабро-босанског изабран је и краљевским указом од 7. новембра 1920. потврђен је митрополит Петар.

Митрополит Петар је између два светска рата уживао углед једнога од највиђенијих српских архијереја. „Са смерношћу монаха без позе, показивао је свој патриотизам одлучним решењима и делима, избегавајући псеудопатриотске манифестације и намрштеност.

Као одани син своје нације био је први потписивач познате Скадарске изјаве, када се јавно и одлучно решио да брани под туђинском управом интересе слободних држава Србије и Црне Горе. Овакво његово држање дало је подстрека и осталим националним борцима и вођству народа да заузму енергично непомирљиво држање у овом питању. Тако је било његово држање у босанском Сабору и његови енергични протести у почетку Светског рата када су се на граници Црне Горе подизале шуме вешала". По избијању Другог светског рата 1941. године митрополиту Петру је саветовано да се склони „на неколико дана из Сарајева, док се стање мало не стиша".109 Међутим, митрополит је одлучио да остане са својим народом. После жучних објашњења са немачким и усташким властима, па и са римокатоличким жупником Божидаром Брале, који му је забранио употребу ћирилице у црквеној администрацији, 12. маја 1941. хапсе митрополита Петра. Митрополит је прво затворен у Сарајеву, а потом у Загребу и Госпићу. По једној верзији, митрополита Петра су из Госпића одвели у Копривницу, а по другој у Јасеновац. Сви су изгледи да је митрополит Петар убијен у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ.

Када је митрополит дабро-босански Гаврило (Аврамовић) прешао у аустријску царевину, на катедри га је заменио митрополит Петроније који се помиње 1578. године. Њему је извесна попадија Даница поклонила крст „на просвећење свете цркве дабарске".110 Крст је недавно пронађен у манастиру Бањи.

О митрополиту Петронију знало се и раније „али без утврђеног времена живљења. Сада не само што се зна када је митрополит Петроније управљао својом дијецезом, већ овај крст представља један од доказа да је и после митрополита Јосифа, за којег се сматрало да је био последњи дабро-босански епископ који је столовао у Бањи, седиште митрополије и даље било при цркви Св. Николе Дабарског". Митрополит Петроније помиње се и у Поменику манастира Грабовца у Будимској епархији, али без титуле. После њега помиње се митрополит Авксентије, такође без титуле, 112 а познато је да је Петроније на катедри Дабро-босанске епархије наследио Авксентија управљајући њоме у времену од 1589. до 1610. године." Платон (у свету Павле Атнацковић) рођен је 12. јула 1787. у Сомбору, где је у Ковачићевој „граматикалној школи" и започео своје школовање. Потом је завршио гимназију са философијом, правне науке и Богословију у Карловцима 1809. Када се оженио и рукоположио у чин ђакона и презвитера, постао је учитељ.

Пошто се истакао као врло добар педагог, постао је први професор српске препарандије у Сентандреји и на овом положају остао пуних седамнаест година (1812-1829). Када је препарандија премештена из Сентандреје у Сомбор, и он је прешао са њом и постао ПЛАТОН (Атанацковић) истовремено и парох сомборски. Оставши удовац, одлучио је да се замонаши, на изненађење митрополита Стефана (Стратимировића), који је добро знао да је Павле Атанацковић писао против монаштва и да је према њему био нерасположен.

После дужег искушеништва замонашен је у манастиру Крушедолу од архимандрита Димитрија (Крестића), познатог зналца и реформатора српског народног црквеног појања. Тек три године доцније, 1832, постао је игуман, а убрзо и архимандрит манастира Шишатовца, одаклеје 1834. премештен за архимандрита манастира Бездина. На овом положају затекао га је избор за епископа будимског. Није тачна тврдња да је Платон први епископ из редова тзв. белог свештенства, јер је било и пре њега архијереја који су били прво мирски свештеници, а када су остали удови, примили су монашки чин (Исаија, епископ јенопољски, Атанасије, епископ пакрачки и други).

Платон је посвећен за епископа будимског 12. септембра 1839. у Карловцима. У епископу Платону је дотадашњи епископ Пантелејмон (Живковић) заиста добио достојну замену. Платон није био непозната личност у Будимској епахији, јер је у њој био парохијски свештеник, професор и народни посланик. Новом епископу је било познато да је на тој катедри седео Дионисије (Новаковић), први учени српски богословски књижевник и професор. Епископ Платон је био не само учен, већ и први плоднији писац и научни радник у Карловачкој митрополији, који није по доласку на епархију господствовао, већ је одмах почео да ради. У то време све црквене општине су се управљале без икаквих црквено-општинских правила или одредаба. Позивајући пештанску црквену општину да сачини себи устав, епископ Платон је дао основ црквеним општинама, тим организацијама које су, поред сталешких еснафа и руфета, окупљале наш народ у великом броју. Кроз црквене општине, чији је сарадник била и сва српска интелигенција, чувана је и сачувана и вера и народност у Аустроугарској монархији.

Епископ Платон је замерао митрополиту Стефану (Стратимировићу), иначе великом и ученом јерарху у сваком погледу, што за време своје скоро педесетогодишње управе Карловачком митрополијом никада није сазивао народно-црквене саборе, а последњих двадесет година ни Синод, ради избора нових епископа. Зато је од новога митрополита Стефана (Станковића), који га је бирао за епископа и посветио, тражио да саборно управља Црквом.



Pages:     | 1 |   ...   | 75 | 76 || 78 | 79 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Оздоровительные упражнения Древнего Китая Джет Лин 2 Книга Джет Лин. Оздоровительные упражнения Древнего Китая скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Джет Лин. Оздоровительные упражнения Древнего Китая скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Лин Джет Оздоровительные упражнения Древнего Китая 4 Книга Джет Лин. Оздоровительные упражнения Древнего Китая скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! ВВЕДЕНИЕ Уникальные...»

«ОснОвная инфОрмация О выставОчнОм движении ЭКсПО Общие сведения О международном бюро выставок (мБВ) Висенте Гонсалес Лоссерталес, Генеральный секретарь мБВ Процедура подачи заявок на проведение Всемирной выставки ЭКСПО-2020 20 самых известных архитектурных чудес ЭКСПО 1 | СОДЕРжАНИЕ | История участия России в ЭКСПО Предыдущие выставки мБВ О ЗаявКе еКатеринБУрГа на ПрОведение ЭКсПО-2020 Екатеринбург: cовременный город и важный региональный центр Гид ПО еКатеринБУрГУ Культура и образ жизни...»

«Древнейшие сведения об убыхах Кавказское побережье Черного моря очень рано было заселено человеком. Археологические работы, проведенные старшим научным сотрудником Института антропологии, археологии и этнографии Академии наук СССР С.Н. Замятниным, констатируют наличие раннепалеолитических культур в Абхазии, Сочинском и Туапсинском районах. Им найдены орудия типа мустье и даже ашеля. Раннепалеолитические находки, между прочим, обнаружены по рекам Мзымта, Кудепста и Хоста. Он же нашел...»

«Киев: София, 2000. — 480 с. Перевод с английского: К.Богуцкий, В.Трилис АНОНС Имя Мирчи Элиаде хорошо известно русскоязычному читателю по ранее переведенным книгам Священное и мирское, Аспекты мифа и сборнику Космос и история, в который вошли две главы из данной книги. Десятки работ этого выдающегося ученого, профессора нескольких европейских и американских университетов, переведены на многие языки мира. Эту книгу можно охарактеризовать словами автора из предисловия: Шаманизм является одной из...»

«С. Г. КАРПЮК ЛЕКЦИИ ПО ИСТОРИИ ДРЕВНЕЙ ГРЕЦИИ А Щ НАУЧНО-ИЗДАТЕЛЬСКИЙ ЦЕНТР Ответственный редактор А. И. Павловская Оформление Е. В. Гаврилина К а р п ю к С. Г. Лекции по истории древней Греции. — М.: Ладомир, 1997. — 160 с. © Карпюк С. Г. Лекции, 1996. © Гаврилин Е.В. Оформление, 1996. © Научно издательский центр ISBN 5-86218-205-5 Ладамир, 1996. Лекция 1 Введение. Место греческой ц и ви ли зац и и среди других ц ивили зац и й древности. Географ ическое положение и природные условия Греции...»

«Константин ПРОХОРОВ ТАЙНА ПРЕДОПРЕДЕЛЕНИЯ Издание второе, исправленное и дополненное Константин Прохоров 1. БИБЛЕЙСКАЯ ПОСТАНОВКА ПРОБЛЕМЫ 1.1. ВВЕДЕНИЕ.Вас обрекаю Я мечу, и все вы преклонитесь на заклание, потому что Я звал – и вы не отвечали, говорил – и вы не слушали, но делали злое в очах Моих и избирали то, что было неугодно Мне. (Ис. 65.12) З наю, что на непрочной ладье пускаюсь в дальнее плавание. – говорит Григорий Богослов в своих Песнопениях таинственных. [19, С. 321]. То же...»

«Артемий Лебедев Ководство § 0. Предисловие — Оспоривать с дубиной в руках! — перебил дядя, — мы не в Киргизской Степи. В образованном мире есть другое орудие. И. А. Гончаров. Обыкновенная история Первые параграфы были написаны в качестве глав книги про веб-дизайн в 1997 году. Уже на следующий год стало понятно, что природная лень не позволит автору быстро довести дело до публикации на бумаге, поэтому был открыт одноименный сайт. В разные годы проект менял название. Изначально планировалось...»

«Ежедневно благословляйте своих детей Мэри Руфь Своуп Посвящение Во первых, я посвящаю эту книгу своему внуку, Иосифу Даниэлу Дарбо, рожденному 29 апреля 1985 года. Вo вторых, книга предназначается всем родителям, бабушкам и дедушкам, которые желают оказывать богоугодное влияние на своих детей и внуков, даже если живут они в недосягаемости для членов своей семьи. Признательность Идея создания этой небольшой книги была вдохновенной. Она появилась на свет с такой легкостью и настолько быстро, что,...»

«Аннотация Эта книга для человека, который хочет написать сценарий, поставить фильм и сыграть в нем главную роль. Содержание ЧАСТЬ ПЕРВАЯ. СДЕЛАЙ КЛАССНОЕ 11 КИНО ОТ ШЕКСПИРА ДО ТОЛСТОГО 11 ПОЧЕМУ ЛЕВ ТОЛСТОЙ ТЕРПЕТЬ НЕ 19 МОГ ШЕКСПИРА СТРАТЕГИЯ ВОВЛЕЧЕНИЯ 36 ПЕРВЫЙ ШАГ. ЛЮБОПЫТСТВО – 40 ВОРОТА ЛЮБВИ ВТОРОЙ ШАГ – СОПЕРЕЖИВАНИЕ 48 ТРЕТИЙ ШАГ – САСПЕНС 51 ВОЛШЕБНОЕ ВРЕМЯ ЭЙЗЕНШТЕЙНА 58 САСПЕНС ИЛИ УДИВЛЕНИЕ 61 ЧАСТЬ ВТОРАЯ. СТРУКТУРНЫЕ 65 ЭЛЕМЕНТЫ ЭНЕРГИИ ФИЛЬМА ДРАМАТИЧЕСКАЯ СИТУАЦИЯ 65...»

«АННОТАЦИЯ: В статье рассматривается генезис теории созидательного альтруизма Питирима Сорокина. Среди факторов, повлиявших на появление и развитие теории альтруизма, выделены: биография П.А. Сорокина, отечественная социально-философская традиция и ее осмысление П.А. Сорокиным в ранних работах, поиски путей трансформации человека и общества через утопический проект раннего этапа творчества, а также интегральная методология П.А. Сорокина как пролог создания идеи альтруизма. А.Ю. Долгов ГЕНЕЗИС...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.