WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 74 | 75 || 77 | 78 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 76 ] --
Епископ Пенарет познат је као претпоследњи викарни епископ у Штипу за време администрације Цариградске патријаршије у времену од 1858. до 1860. године. архиепископ бјелгородски и обојански О архиепископу Петру (Смелићу), Србину по рођењу, зна се врло мало. Вероватно је био образован будући да је 1713.

примљен у сословије московског ставропигијалног Симоновог манастира, који је 1370. основао Теодор, рођак преподобнога Сергија Радоњешког. Након дванаест година, 1725, Петар је постао сабрат Александроневске лавре у Петрограду. „По дозволи императорице Катарине од 10. новембра те године завео је у Александроневској духовној школи (садашња Петроградска духовна академија) предавање грчког и латинског језика и преименовао је у Словено-грчко-латинску семинарију са главном сврхом образовања достојних црквених служилаца. 20. јула 1736.

години хиротонисан је за архиепископа бјелгородскога.

Реформисао је и Харковски колегијум тако што је увео нових седам класа наука за чије је предавање довео наставнике са стране. Године 1742. оставио је епархију и отишао у московски Васкресенски Новојерусалимски манастир, где је и умро 27.

новембра 1744. године". За све време свога боравка у Русији није прекидао везе са својом отаџбином. Рођен је у Карловцима око 1740. године. Учио се књизи, словенској и латинској, у Карловцима. Рукоположен је у чин ђакона у придворном храму Св. мученика Трифона од митрополита Павла (Ненадовића) 14. јануара 1755, који га 14.

маја исте године постриже у монашки чин у манастиру Раковцу.

Рукопроизведен је за архиђакона 1757. Презвитером и протосинђелом је постао 1759. За архимандрита раковачког произведен је од митрополита Јована (Ђорђевића) 23. јуна 1774.

За епископа горњокарловачког је синодално изабран и посвећен 1. новембра 1774. од митрополита Викентија (Јовановића) у Саборној цркви у Карловцима.

За време његовог архипастирствовања у најпространијој епархији Карловачке митрополије заведен је непопуларни Српски регуламенат из 1777. године, који је у народу изазвао велико незадовољство. Јер су њиме нека права из привилегија сужена или сасвим укинута. Затим је дошло до редукције празника, којом приликом су празници девет светих Срба, изузев светога Саве, проглашени за радне дане, увођење и нове године од првог јануара и отварање штампарије за Србе у Бечу, а не у Карловцима, седишту митрополије. Посебно узнемирењеје изазвала забрана сахрана по старом српском обичају, ношење умрлих у отвореном ковчегу, и сахрањивање у црквеним портама.

ПЕТАР (Петровић) епископ темишварски Одлуком царске власти епископ Петар је мимо своје жеље премештен у Арадску епархију 26. јанура 1784. године. Две године доцније, 11. октобра 1786, устоличен је за епископа темишварског. После смрти митрополита Мојсија (Путника), 1790, био је администратор Митрополије до избора Стефана (Стратимировића) за новог митрополита 21. новембра 1790.

Када је у Бечу 1791. установљена Илирска дворска канцеларија, епископ Петар је позван у Беч и постављен за референта, а када је она укинута 22. јуна 1792, премештен је у истом својству у Угарску дворску канцеларију у чију надлежност су спадали послови Српскога народа у Аустроугарској. За то време у епархији га је замењивао архимандрит бездински Максим (Секулић).

О школовању епископа Петра се још ништа не зна.

Претпоставља се да је као питомац митрополита Павла (Ненадовића) стекао више образовање негде на страни. Епископ Петар спада у ред најобразованијих и најначитанијих Срба осамнаестог века. Тако су га представљали царском двору и царски комесари са наших црквено-народних сабора. Велики утицај на њега је имао француски философ Пјер Бел (Piere Bayle), чија је дела читао у оригиналу.

„Образован у класичном духу, говорио је поред других језика и француски. Највише се бавио философијом, нарочито тада модерним француским енциклопедизмом. Због своје учености и угодне спољашности уживао је и на царском двору угледа.

Леополд II именовао га је стога дворским саветником Илирске Дворске канцеларије..." Умро је 23. децембра 1800. у Темишавару и сахрањен у Саборној цркви, која је за његово време споља обновљена 1791.

После његове смрти извршен је и попис библиотеке, дворске и епископа Петра. Библиотека епископа Петра ималаје „ француских дела у 348 књига, 10 енглеских дела у 29 књига, немачких дела у 377 књига, 35 руских дела у 96 књига, латинска дела у 92 књиге и 39 славеносрпских дела у 68 књига, дакле свега 389 разних дела у 910 књига.

Поред Орфелинове библиотеке, ово је била највећа српска приватна библиотека у 18 веку..." Митрополит Петар рођен је око 1748. године у Његушима од родитеља Марка Дамјанова Петровића и Марије рођене Мартиновић. Митрополит скендеријски и црногорски Сава изабрао га је за свога наследника још као десетогодишње дете и довео у Цетињски манастир да се учи књизи код монаха Данила.

Овде је замонашен у дванаестој години, а у седамнаестој години рукоположен је у чин ђакона.

Приликом свог трећег одласка у Русију митрополит Василије, помоћник митрополита Саве, одвео га је на школовање. Међутим, школовање није трајало дуго, јер је митрополит Василије умро у Русији 10. марта 1766. и јерођакон Петар се вратио натраг у Црну Гору. Убрзо је рукоположен у чин јеромонаха и произведен за архимандрита. Као архимандит живео је манастиру Стањевићима и у Цетињском манастиру. За митрополита хиротонисн је у Карловцима 13. октобра 1784. године и означавао се „као митрополит черногорски, скендеријски и приморски". Митрополит Петар I увећао је број храмова и парохијског свештенства у својој митрополији. „Има помена да је Петар I установљавао парохије по заједницама у гори и паши". „Главна заслуга Петра I је што је укинуо власт гувернадура, који су успели да владику држе искључиво у оквиру цркве и да му одузму свако право мешања у световна питања. Смирио је племена која су била у дугој завади и тежио је да укине крвну освету. Прегао је свим силама да створи администрацију. Изнад свега, трајна му је заслуга што је створио законодавство и правосуђе. Црна Гора је добила евој први писани закон 1798". Умро је 18. окобра 1830. На дан четворогодишњице његове смрти, проглашен је за светитеља.

Службу св. Петру Цетинском написао је митрополит српски Михаило и она је објављена у Москви 1895. године.

Митрополит Петар „стално се залагао за мир, међусобно и међудржавно признавање и уважавање. Посланице 'које је писао првенствено ради обезбеђења слоге и јединства у народу, су остварења са јаким мисаоним (нарочито етичким) набојем.

Стварао је и пјесме у епском духу (прожете морализаторским поукама) како би, у недостатку школа и на тај начин просвећивао народ. У жељи да се сачува истина о прошлости написао је и Историју Црне Горе. Као врло образована личност... са познавањем седам свјетских језика, много је допринео афирмацији моралног преваспитавања народа.

Повезивао се са свим значајним културним радницима тога доба и имао богату библиотеку, попуњену разноврсном свјетском литературом на више језика. У књижевности се први почео служити народним језиком и био претеча реформатора". Епископ Петар (Јовановић Видак) рођен је 1. јула 1768. у Карловцима. Гимназију је завршио у Пожуну, а потом се уписао на универзитет у Јени, где је три године „богословске науке охотно изучавао".

Замонашио га је 21. септембра 1793. у манастиру Хопову епископ бачки Јован (Јовановић).

Приликом отварања клирикалне школе у Карловцима, 1794.

године, за првог учитеља постављен је протосинђел Петар (Јовановић Видак), придворни монах ученог митрополита Стефана (Стратимировића). У току првог течаја протесинђел Петар је предавао „пространи катихизис", а у другом течају „о дужностима презвитерским".

За архимандрита хоповског произведен је 2. јуна 1797, а већ идуће године је постао архимандрит гргетешки. На овом положају није се дуго задржао, јер је већ 30. јула 1801.

хиротонисан за епископа горњокарловачког.

Као епископ горњокарловачки нарочиту пажњу посветио. је катихизацији. Свима паросима, капеланима и ђаконима наредио је да поучавају „одрасле своје парохијане у свако вријеме и на сваком мјесту... још и сву дјецу обојега пола парохије своје без изузетка, мушку од 6 од 17, а женску од 8 до 16 година, договорно са надлежном компанијском командом, сваке недеље и празника, особито у љетно вријеме у цркву сабрати дати, и ту пређе божанствене службе од 9 до 10 сати у хришћанској науци обучевати". Епископ Петар је 1802. године отворио клирикалну школу у Плашком и у њој, заједно са протођаконом Павлом (Хаџићем), предавао две године. Године 1804. отворио је и „Славено-сербску школу". Његов плодан црквенопросветни рад у најпространијој епархији Карловачке митрополије прекинут је његовим премештајем на Вршачку епархију 8. новембра 1806. године.

Умро је у Вршцу 9. децембра 1818. године и сахрањен у Светониколајевској вршачкој саборној цркви.

У своме тестаменту свети Петар Цетињски оставио је поруку која се односи на његовог наследника рекавши: „а ја на моје мјесто насљедником и управитељем од свега мојега, народскога и црквенога чиним и остављам синовца мојега Рада Томова, у којега се надам да ће бити човјек од посла и разума..."94 После смрти митрополита Петра I „представници сва четири сједињена племена, у заједници са црногорским главарима, одмах су признали Радивоја Петровића за господара Црне Горе и Брда". Радивој Петровић рођен је 1. новембра 1813. од родитеља Тома и Иване у Његушима. Школовао се у Цетињском манастиру и у Боки. Замонашио се почетком фебруара 1831. године.

Рукоположио га је у чин ђакона и презвитера, а такође и произвео у чин архимандрита митрополит рашко-призренски Захарије.

Док је још Петар био архимандрит, у Црној Гори се појавио као избеглица епископ ужички Никифор (Максимовић), човек „високог образовања и велике културе",96 солидан говорник, појац, калиграф и наставник. Његош се обрадовао доласку епископа Никифора, јер му је он помогао у припремању свештеничких кандидата у новоотвореној клирикалној школи у манастиру Брчелима. Епископ Никифор је, у исто време, рукополагао свештеничке кандидате, јер у Црној Гори тада није било архијереја.

Архимандрит Петар хиротонисан је за архијереја 6. августа 1833. године у Петрограду. По повратку новопосвећеног митрополита Петра II из Русије, на пролазу кроз Боку митрополит је, по наређењу аустријских власти, дочекан не само без уобичајених почасти, већ и врло хладно.

О митрополиту Петру II као архијереју говорило се да није „за владику створен",97 будући да се радило о човеку „опсењеном чарима поезије и узнемираваном неутољивом радозналошћу и сталном духовном глађу".98 Међутим, Његош није био небрижан архијереј, што се види из не тако бројних података који се односе на његов архипастирски рад. Приликом издавања грамате новопроизведеном игуману острошком Никодиму (Раичевићу), Његош наређује острошком братству да споразумно раде у манастиру „и који би се овоме противио биће одлучен од свега како противник наше архијерејске власти и правилах нашега закона".99 Оштар став је заузео Његош и према Залажанима који су одбили давање одређеног бира своме свештенику.

Већ у првој години свог архијерејског служења митрополит Петар II пише Вуку Караџићу:,Ја сам намјеран штампати овдје Букваре, Часловце и Псалтире, и то на малом колу". О митрополиту Петру II као црквеном човеку епископ Николај (Велимировић) је рекао да је његова вера била „вера изузетна, своја, самостворена, самооснована, за разлику од вере комуналне, заједничке, акцептиране и предаване с колена на колено... Но индивидуалност вере може да послужи и као најпоузданији пут ка најбољем хришћанству, али и као најпоузданији пут ка потпуном отуђењу од сваког хришћанства.



Pages:     | 1 |   ...   | 74 | 75 || 77 | 78 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«ЛЕНИН ПОЛНОЕ СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 15 ПЕЧАТАЕТСЯ ПО ПОСТАНОВЛЕНИЮ ЦЕНТРАЛЬНОГО КОМИТЕТА КОММУНИСТИЧЕСКОЙ ПАРТИИ СОВЕТСКОГО СОЮЗА ИНСТИТУТ МАРКСИЗМА-ЛЕНИНИЗМА при ЦК КПСС В. И. ЛЕНИН ПОЛНОЕ СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ ИЗДАНИЕ ПЯТОЕ ИЗДАТЕЛЬСТВО ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ МОСКВА • 1972 ИНСТИТУТ МАРКСИЗМА-ЛЕНИНИЗМА при ЦК КПСС В. И. ЛЕНИН ТОМ 15 Февраль ~ июнь 1907 ИЗДАТЕЛЬСТВО ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ МОСКВА • 1972 3К2 0112 — 077 Л Подписное 079(02) — 73 VII ПРЕДИСЛОВИЕ В пятнадцатый том Полного собрания...»

«Часть 3. Жизнь человечества: толпо-элитаризм — историко-политическая реальность и перспективы (Книга 2) Санкт-Петербург 2010 г. На обложке репродукция картины М.К. Чюрлёниса (1875 — 1911) Rex. Взгляд на неё вызывает в памяти слова из Корана: И Он тот, который создал небеса и землю в шесть дней, и был Его трон на воде, чтобы испытать вас, кто из вас лучше в деле (Коран, сура 11. Худ, аят 9 (7) в переводе И.Ю. Крачковского). © Публикуемые материалы являются достоянием Русской культуры, по какой...»

«P: сборник статей к 60-летию проф. С. Б. Сорочана УДК 94(4)0375/1492 ББК 63.3(0)4 P 69 P: сборник статей к 60-летию проф. С. Б. Сорочана // Нартекс. Byzantina Ukrainensis. – Т. 2. – Харьков: Майдан, 2013. – 596 с. ISBN 978-966-372-490-4. Редакционный совет: Онуфрий (О. В. Легкий), архиепископ Изюмский, магистр богословия (Харьков) Н. Н. Болгов, доктор исторических наук, профессор (Белгород) Л. В. Войтович, доктор исторических наук, профессор (Львов) А. Г. Герцен, кандидат исторических наук,...»

«Проблема Примеры Историческая память А. Чехов. Вишневый сад. Надменный лакей Яша из пьесы А. Чехова Вишневый сад не помнит своей матери и мечтает поскорее уехать в Па риж. Он – живое воплощение беспамятства. И. С. Тургенев. Отцы и дети. Базаров, который пренебрежительно относится к старичкам, отрицает их нравственные устои, умирает от пустяковой царапины. И этот драматический финал показывает безжизненность тех, кто оторвался от почвы, от традиций свое го народа. Любовь к родине Ю. Г. Оксман...»

«Кафедра музеологии Мильнева Светлана Владимировна ПРОЕКТ ЛАПИДАРИЯ НА ТЕРРИТОРИИ ХРАМА ВОСКРЕСЕНИЯ ХРИСТОВА В КАДАШАХ Специальность 021000 Музеология Дипломная работа студентки 5-го курса очной формы обучения Допущена к защите на ГАК   заведующий кафедрой Научный руководитель канд. ист. наук, доцент канд. исск-я, доцент _ А.А. Сундиева _ С.И. Баранова 2011 г. Москва 2011 2 СОДЕРЖАНИЕ ВВЕДЕНИЕ..3 Глава I. История собирательства и экспонирования (музеефикации) надгробных памятников..15 I.1....»

«ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА. Рабочая программа по истории составлена на основе федерального компонента государственного стандарта основного общего образования, программ В.И. Уколова, А,И. Ревякина, А.Н. Сахарова, В.А. Ведюшкина, Е.Ю. Сергеева История Академический учебник, М., Просвещение, 2009 и соответствует учебному плану школы. Данная рабочая программа рассчитана на изучение истории в V – IX классах. Программа конкретизирует содержание предметных тем образовательного стандарта, дает распределение...»

«ТЕЗАУРУСНЫЙ АНАЛИЗ МИРОВОЙ КУЛЬТУРЫ Сборник научных трудов Выпуск 25 Под общей редакцией профессора Вл. А. Лукова Москва 2013 УДК 009(001/2)(001/8)(008) ББК 71в6+83.3(0)+60 Т29 Выполнено по проекту Тезаурусный анализ в гуманитарном знании (грант Российского гуманитарного научного фонда № 12-33-01055) Печатается по решению Института фундаментальных и прикладных исследований Московского гуманитарного университета и Русской секции Международной академии наук (IAS, Австрия) Т29 Тезаурусный анализ...»

«С. Н. Темушев ЖИЗНЬ И ТВОРЧЕСТВО В ДВУХ ИЗМЕРЕНИЯХ И ЭПОХАХ (Как сопровождение переиздания монографии советского слависта академика Н. С. Державина) В развитии исторической науки чрезвычайно важным является обращение к творческим достижениям историков (и не только) прошлых лет: многие незаслуженно забытые исследования и столетней давности оказываются очень созвучными современному пониманию вечных проблем истории, в какой-то степени предвосхищают настоящее обращение к ним и даже, возможно, их...»

«ЛЕКЦИЯ № 1 Тема № 1: Предмет и задачи истории медицины. Медицина первобытного общества (1 час). Учебные цели: Раскрыть задачи истории медицины как науки и предмета преподавания. Показать основные аспекты развития медицины в первобытном обществе. План: а) Источники изучения истории медицины. б) Значение истории медицины для практической деятельности медицинских работников. в) Формирование первоначальных понятий о болезни в первобытном обществе. г) Первые медицинские навыки. Медицина (лат. medico...»

«От исторических мостов-вододелителей на р.Зарафшан до ИУВР (Интегрированного Управления Водными Ресурсами) Ташкент 2007 Ответственный редактор - кандидат географических наук В.И. Соколов Настоящая книга опубликована при поддержке Глобального водного партнерства Центральной Азии и Кавказа (www.gwpcacena.org). В книге представлены оригинальные размышления известного ученогогидротехника Узбекистана Абрара Кадырова о прошлом, настоящем и будущем в сфере управления водыными ресурсами в Центральной...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.