WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 72 | 73 || 75 | 76 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 74 ] --

,Дошло је оно време, да смо отишли ко гробом мртвих и рекли смо: изађите мртви из гробова, да уљеземо ми живи, јако не можемо веће терпити озлобљенија от попов унијатских и от землних господеј, да не знамо что већ творити". На интервенцију митрополита Павла државна комисија је посетила поједина села у Ердељу у вези са унијатском пропагандом и насиљем, а православни Румуни извештавају о томе митрополита и моле да им пошаље из Карловаца епископа, кога су сви и пред комисијом царском искали”.15 За време митрополита Павла дошло је до укидања војне границе, што је изазвало сеобу Срба у Русију. Томе се митрополит супротстављао „имајући у виду интересе Српске цркве. Знао је да ће се исељавањем смањити српски живаљ под његовом јурисдикцијом, па ће тако бројно ослабљен живаљ и материјално сиромашнија Црква теже моћи да се одупру унијаћењу. Исто тако, знао је митрополит да ће се Срби у Русији утопити у руски народ, што се и догодило. Због оваквог свога става према исељавању Ненадовић је био веома омрзнут на руском Двору, који је радио да га православни Срби више не признају за свога митрополита, него да га збаце, а преко својих емисара оптуживали су га због јереси". Као одличан организатор и брижан архипастир, митрополит Павле је желео да подигне углед парохијског сештенства и у том циљу средио је питање свитка, односно питање свештеничких прихода и радио на укидању установе парохијских капелана.

Заслужни митрополит Павле „за две деценије свога рада створиоје сјајну епоху у историји Карловачке митрополије и у историји српског народа уопште". Умро је 15. августа 1768. у Карловцима и сахрањен у Саборној карловачкој цркви.

Епископ Павле потиче из угледне српске породице Авакумовић која се из Коморана преселила у Сентандреју. У овој „српској вароши" рођен је Павле од оца Николе који је био варошки биров. Рођени брат Стефан био је прво епископ горњокарловачки, а потом темишварски. Као и брат му, рукоположен је у целибату за ђакона 29. јула 1761, а 26. септембра 1764. је примио монашки чин у манастиру Раковцу. Од 1778. до 1783. био је настојатељ манастира Бездина и на овом положају га је затекао избор за епископа пакрачког. За епископа га је хиротонисао митрополит Мојсије (Путник) у Темишвару 29. октобра 1783. После трогодишње управе Пакрачком епархијом премештен је у Арад 1786.

У Пакрачкој епархији се истакао отварањем српских народних школа, јер су српска деца до њега похађала немачке школе, а у Арадској епархији као борац против насртљиве унијатске пропаганде.

Умро је у Араду 1815.

Патријарх Пајсије I, син попа Димитрија, родио се у Јањеву око 1542. године. О његовом школовању не зна се скоро ништа.

Претпоставља се да су богати Јањевци, чији су „рудници, мањевише, стално радили",18 у то време имали своју основну школу коју је Пајсије похађао. Своје даље школовање наставиоје у манастиру Грачаници. „Јер сви који су писали о Пајсију слажу се у томе, да је био редак библиофил, љубитељ црквене књиге, о чему сведоче многи записи". Пајсије је постао митрополит грачанички 1612. године, о чему сведочи његов својеручни запис који је недавно, објављен транскрибован данашњим писмом, у коме каже: „Обретох си минеј непотписан у Митрополији Градчаници аз грешнии недостојни Пајсеј, маанијем преблагаго владики Христа и молитвами пресветије Богородице вазведену ми бившу на сеј престол, јаж(е) несми достојни сеј благодати слову слово ваздати, рукоју преосвештенаг(о) патријарха пећкаго кир (ћир?) Ијоана.

Ва лето 7120 (=1612) месеца ијул(а) дан 15, индиктион 9". „У чему се састојала Пајсијева црквена делатност од почетка његове управе мигрополијом новобрдском до избора за патријарха није познато. Вероватно да је његов рад и пре и сада био знатан, јер је ускоро затим био изабран за патријарха пећког".21 Сви наши историчари се слажу да је митрополит новобрдски Пајсије саборно изабран за патријарха пећког 1614.

године.

Избором Пајсијевим за патријарха почиње период његовог веома активног рада. По записима који су нам се сачували ми делимично можемо створити преглед његове активности. Он се у записима помиње врло често; више него и један патријарх наш.

Записи обично бележе његов пут, саопштавајући истовремено датум и годину, као и место у коме се налази. За време свог дугогодишњег патријарховања путовао је јако много. Нарочиту пажњу је обраћао периферним епархијама, јер је знао да се оне налазе у сталној опасности. Његове канонске посете почеле су, према записима, 1620. године. Те године је посетио запустелу Жичу и одатле однео у Пећку патријарПАЈСИЈЕ I (Јањевац) шију тетраеванђеље да се сачува док се Жича не обнови.23 Сви су изгледи да је после ове посете, на патријархову иницијативу, почела обнова Жиче, коју је 1651. године опет посетио.24 После прве патријархове посете уследиле су и друге. Године 1623.

посетио је манастир Убожац,25 а 1626 „Богохраними град Бечкерек",26 у коме је резидирао бечкеречки митрополит, а што се види из записа.

У Срему је патријарх Пајсије био неколико пута. Први путје био 1627. године.27 Две године касније, 1629, посетио је манастир Привину Главу и село Врдник.28 Из манастира је узео књигу „Чатовникъ съ образи", повезао је и вратио манастиру 1630.

године. Патријарх је поново посетио Срем, заједно са митрополитом београдским Авесаломом, и 7. октобра 1632.

поклонили су се моштима св. Стефана Штиљановића у манастиру Шишатовцу.29 Том приликом узео је кондак и књигу св. Стефана да је препише „у цароставник пекски" После посете Темишвару, 1629. године,31 патријарх Пајсије посетио је манастир Горњак и потписао се „на једној књизи манастира Горњака 29. децембра 1629. године"32 а 30. августа 1631. посетио је манастир Војловицу. Из Војловице патријарх је узео посни триод за који вели: „сїи типик... писахъ (!) своею рукою азъ смЕрЕни Паvсеи". Будући да се патријарх Пајсије много интересовао за прилике у Војној граници, он је 1631. године дошао са „митрополитом Софијским Јефтимијем у Марчанску епархију, о чемује славонски заповедник, кнез Егенберг, известио Ратни савет у Грацу.

Патријарх Пајсије није био задовољан дојакошњим држањем епископа Симеона, који се још 1633. спомиње као жив, па му је одузео епархију... Патријарх Пајсије брзо се вратио у своју архидијецезу, али је оставио онде, још за извесно време, митрополита Јефтимија. Овај, пак, у интересу православних Срба иступио је тако енергично да га је Бечки двор, у споразуму с папским нунцијем, позвао био у Беч, али Јефтимије није хтео онамо поћи без јаке пратње Срба".34 Покушај патријарха Пајсија да пошаље у манастир Марчу новопосвећеног епископа марчанског Михаила, коме је издао синђелију 2. априла 1647.

године35, није успео и епископ Михаило је и даље остао у манастиру Хопову чији је раније сабрат и био.

Патријарх Пајсије је са својом пратњом посетио 25. августа 1635. манастар Дечане и овде је рукоположио четири ђакона и два презвитера. Приликом поделе имања и уписивања граница у манастару Морачи патријарх лично присуствује, што значи да је строго водио рачуна о манастирским имањима.37 Отуђивање манастирске имовине забранио је клетвом. Када је посетио манастир Раваницу, 1641, патријарх је нашао службу св. апостолу Луки и однео је ради преписивања.39 У вези са његовим путовањима у Призрен 1642. године,40 и Велики Лукавац41 помиње се обавезно узимање књига ради повезивања, а потом се исте враћају власнику. Иако у дубоким годинама патријарх Пајсије је у времену од 24. октобра 1646. до 28. јуна 1647. године био у Јерусалиму.42 „Пада у очи да је Пајсијева активност на крају живота била живља; бар записи дају више података о томе". У свом национално-политичком раду патријарх Пајсије се угледао на патријарха Макарија (Соколовића) и вратио његовој политици. С друге страке, патријарх Пајсије је радио на учвршћивању сталних односа између Пећке патријаршије и Русије будући да је његова национална политика била русофилска.

Путујући често по својој патријаршији, патријарх Пајсије се могао уверити да прекосавски Срби нису могли несметано исповедати своју веру. Римска курија је ставила у задатак призренском бискупу Масреку да настави са покушајима да Србе преведе на унију и да дође у везу са патријархом Пајсијем.

Приликом разговора архиђакона Леонардија са патријархом Пајсијем, а што се види из докумената патријарх и његова ужа околина били су „спремни да у догматским питањима полемишу ученим теологом Леонардијем. Своје знање црпли су они, углавном, из крмчије, законодавног зборника православне цркве..." За време патријарховања Пајсијевог, 1626. године, „пада покушај унијаћења митрополита цетињског Мардарија и херцеговачког Василија. О ученом патријарху Пајсију као књигољупцу има много податка. „Записи, који говоре о њему и његовим путовањима кипте подацима о његовом великом библиофилству толико, да се човеку, док их студира, намеће мисао, као да је циљ свих Пајсијевих путовања био да проналази и повезује књиге. Згодно је речено за њега да се је трудио да повеже прекидане нити средњовековне културе. У овоме прикупљању и изналажењу књига он је био неуморан". Прикупљајући старе књиге и обнављајући их, патријарх Пајсијеје и на тај начин сузбијао ширење унијатских књига које је Римска курија убацивала на територију Пећке патријаршије.

Његов рад није се ограничавао само на скупљање и коришћење књига, које је после враћао власнику, већ и на писање књига по нашим манастирима по његовом налогу.

За време дугогодишње управе патријарха Пајсија у оним „тешким и нужним" временима учињено је много на обнови храмова и живописа у њима. „Одричући се ослободилачких акција, наследник Јованов, Пајсије, разочаран обманама Запада, почео је, од друге деценије XVII века, акцију у духу макаријевских времена. Она се састојала, најпре, у напору зајачање цркве и у вези са тим у оживљавању уметничке делатности, нешто занемареној у немирним временима, а са друге стране, у тежњи да се поправе поремећени односи са Турцима. У томе је стари патријарх готово потпуно успео и његова владавина пећком патријаршијом била је доба сређених црквених прилика, усклађених односа са турском влашћу, док је позна српска уметност у средњовековним традицијама доживела тада свој други и последњи процват." Судећи по изведеним радовима изгледа да је стари патријарх Пајсије средио финансијске прилике Пећке патријаршије.

Прекрио је цркве Пећке патријаршије и манастира Грачанице, обновио живопис у Пећи и трпезарију.

У току његовог патријарховања обновљено је много храмова и живописа и у другим епархијама, јер су многи следили његов пример.

Дугогодишње управљање патријарха Пајсија Пећком патријаршијом карактерише саборно управљање црквом, о чему имамо доста података. И он је изабран саборно у манастиру Грачаници, а „као и други наши патријарси, имаоје уза се стални синод чији су се чланови мењали периодично; то је клирос сватіє и великие церкви, како га Пајсије назива.

О саборном начину Пајсијеве управе Црквом имамо директних сведочанстава у синђелијама које је давао појединим изабраним епископима".49 Наиме, епископе је на саборима бирао и са члановима сабора их посвећивао. За сада је познато да је за време патријарха изабрано двадесет два архијереја, али је и свргнуто девет. Неки од њих су враћени на своје катедре, а онда опет свргнути. Да ли се овде радило „о тешком раздору унутар Српске црквене јерархије",50 или самовољи турских грађанских власти, није у науци још познато.

Патријарх Пајсије је познат и као последњи црквени биограф.

Написао је Живот цара Уроша и Службу цару Урошу. „Његова биографија Уроша V у којој се мешају народна и историјска предања, не поседује неку већу уметничку вредност, али изванредно илуструје дух времена".51 Патријарх Пајсије је канонизовао „последњег Немањића на српском престолу",52 цара Уроша.

Патријарх Пајсије је умро у Пећи 2. новембра 1647."



Pages:     | 1 |   ...   | 72 | 73 || 75 | 76 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«2 Содержание Читателю об этой книге 1. Конфликты на постсоветском пространстве как поле миротворческой деятельности. 1.1. Исторические корни конфликтов на постсоветском пространстве. 1.2. Концептуальные основы работы с конфликтом в современном мире. 1.3. Международные аспекты гражданского миротворчества в СНГ. 2. РГ НПО СНГ по урегулированию и предотвращению конфликтов: прошлое и настоящее. 2.1. История создания РГ НПО СНГ по урегулированию и предотвращению конфликтов. 2.2. Структура и...»

«ПРОГРАММА поисково-исследовательской деятельности музея Боевой и Трудовой Славы Возрождение г. Нижневартовск 2012 год Пояснительная записка Музей - специфический институт науки, культуры и образования. Он призван выполнять свои, присущие только ему функции. К исторически сложившимся социальным функциям музея относят функцию документирования и образовательно-воспитательную. Другими функциями музея являются исследовательская, охранная, коммуникативная, профориентационная и т.д. Школьный музей -...»

«Почему русские патриоты до сих пор не у власти. Самые распространённые мифы, бытующие в национал-патриотическом лагере. Разоблачение стукачей и провокаторов и недоумков. Конструктивные предложения по преодолению нынешнего кризиса. Всё это и многое другое в концептуальном сборнике статей Истислава Мифы патриотов. СОДЕРЖАНИЕ Глава 1. Великая Война: правда против вымысла Глава 2. Розовый туман Глава 3. Расизм по-русски Глава 4. Ступени к Победе Глава 1. Великая Война: правда против вымысла История...»

«Предлагаемая монография – летопись Николаевской гимназии №2, которая 170 лет не прекращает учебно-воспитательный процесс. Вряд ли можно подсчитать, какой мощный интеллектуальный потенциал дала эта школа для нашей страны, для всей планеты, так, как наши ученики, разъехались – разлетелись по всем странам и континентам. Уникальная школа прошла долгий и интересный путь развития. Из справки Николаевского краеведческого музея: История второй женской гимназии восходит к основанному 31 октября 18843...»

«Artykuy teoretyczne i historyczne Теоретические и исторические статьи Илья Я. Левяш Национальна академиа наук Беларуси, Минск От геополитики к геоглобалистике: проблема синтеза интересов и ценностей Od geopolityki do geoglobalistyki: problem syntezy interesw i wartoci Интересы и ценности в зеркалах идентификации и самоидентификации Кто же здесь, собственно, задает нам вопросы? (.) Кто из нас здесь Эдип? Кто сфинкс? Фридрих Ницше Безотносительно к тем или иным субъектам культуры/цивилизации,...»

«Саратов 2009 2 УДК 329 (470+571) ББК 66.3 (2 Рос) 6 В 44 В 44 Вилков А.А., Николаева А.А., Российский менталитет и перспективы социал-демократии и левоцентризма в политической жизни России: Саратов: Издательство Саратовский источник, 2009.-235с. ISBN 978-5-91879-022-9 В монографии рассматриваются проблемы влияния российского менталитета на развитие социал-демократии и левоцентризма в политической жизни России, анализируются идейно-исторические и политические корни возникновения партии...»

«3. П. С о к о л о в а 1 АКТУАЛЬНЫЕ ПРОБЛЕМЫ СИБИРЕВЕДЕНИЯ Говоря об актуальных проблемах сибиреведения, необходимо хотя бы коротко подвести итоги исследований в области этнографии народов Сибири за истекшие 30 лет. В 19-50—1960 гг. завершился определенный этап в развитии советского сибиреведения и североведения. В 1956 г. в серии Народы мира вышел том Народы Сибири (М.; Л., 1956), который до сих пор не теряет своего фундаментального и обобщающего значения. К нему продолжают обращаться все...»

«ИЗДАТЕЛЬСТВО А К А Д Е М И И НАУК СССР A K A Д Е МИ Я НАУК СССР Г Е О Л О Г II Ч Е С К И Й И Н С Т II Т V Т ОЧЕРКИ ПО ИСТОРИИ ГЕОЛОГИЧЕСКИХ ЗНАНИЙ ВЫПУСК 5 ИЗДАТЕЛЬСТВО АКАДЕМИІІ II A V K CCCP М о с к в а 1956 А. С. Поваренных МИНЕРАЛОГИЧЕСКОЕ ОБЩЕСТВО В ТЕЧЕНИЕ ПЕРВЫХ СТА ЛЕТ СВОЕГО СУЩЕСТВОВАНИЯ ВОЗНИКНОВЕНИЕ МИНЕРАЛОГИЧЕСКОГО ОБЩЕСТВА В РОССИИ И начало прошлого в ока, 19 январи 1HI7 г., is Петербурге было основано Минералогическое общество. ()по сыграло очень большую роль и истории развития...»

«Polina8 Я.А. Пляйс доктор исторических наук, профессор кафедры политологии Финансовой академии при правительстве РФ ПОЛИТОЛОГИЯ В РОССИИ:ИТОГИ ПЕРВОГО ДЕСЯТИЛЕТИЯ РАЗВИТИЯ В данной статье речь пойдет о становлении политической науки в России как науки систематизированной, науки в полном смысле слова, со всеми ее неотъемлемыми слагаемыми. К этим слагаемым, как известно, относится не только теоретическая база, заимствованная в целом у западной политологии, но и все то, без чего наука не может...»

«Конспект лекций по ИМР Тема 1. Введение в предмет. Религия –это важнейший фактор человеческой жизни. Все попытки ученых отыскать нерелигиозное сообщество, даже самое примитивное, окончились неудачей. Самые древние известные культуры носят откровенно религиозный характер. Все древнейшие письменные памятники являются религиозными текстами. Древнейшие и самые известные архитектурные памятники – мегалитические постройки каменного века, гробницы-пирамиды Египта, зиккураты Вавилона, Парфенон Античной...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.