WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 70 | 71 || 73 | 74 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 72 ] --

После смрти патријарха српског Кирила, између 1418. и 1420, његовим наследником је постао Никон. Први помен о њему имамо из 1420. Наиме, епактит Андоније Рафаил, књижевник грчког порекла који је избегао у Србију, написао је те године похвално слово кнезу Лазару, за време васељенског патријарха Јосифа II (1416-1439), а за Никона каже:,Далматскыа же державы сващенства началство праващу патрїарху кvр Никону". Попут својих претходника резидирао је у манастиру Жичи, из које се око 1428. морао уклонити. Наиме, из једног записа у рукописном јеванђељу, који је оставио један светогорски монах око 1428, а који се задржао у Србији по жељи деспота Стефана и патријарха Никона ради преписивања књига, сазнаје се да се патријарх Никон уклонио са престола у Подунавље, са већим бројем бегунаца, када је Мурат II упао у српску земљу. Патријарх Никон се склонио код Деспота Ђурђа.

Никон је изванредно „заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност: по његовој заповести и захтеву записао је Константин Филозоф Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске књижевности средњег века". Последњи пут патријарха Никона помиње 1435. у једном запису у рукописном триоду јерођакон Арсеније. Митрополит студенички Никон, чије је седиште било у Малој Студеници која се налазила североистично од Пећи,учествовао је у раду првог Охридског сабора између 1. септембра 1528. и 31.

августа 1529. године.

Митрополит Никон је оставио запис у Дечанској хрисовуљи, односно поруку своме наследнику у којој каже „да је на знање брату ономе који ће наставити после мене, митрополиту хвостанском, како ја дођох да узмем бир од црквених села". Нићифор (у свету Никола Перић) рођен је 4. децембра 1862. у Баранди од родитеља Петра и Олимпије. Основну школу завршио је у родном месту а гимназију и богословију у Београду.

Замонашио се у манастиру Враћевшници 14. септембра 1880. и рукоположен је исте године за ђакона. Следеће године је 1. марта постао презвитер. Богословску школу на Халки завршио је 1892. године. До избора за митрополита био је чиновник у канцеларији митрополита српског Михаила, старешина манастира Раванице, професор српске гимназије у Цариграду, протосинђел скопске епархије и настојатељ храма Светих апостола у Цариграду. Хиротонисан је за митрополита рашкопризренског 21. јануара 1901. у патријаршијском храму у Цариграду.

Одмах по доласку у Призрен установио је редовни духовни суд, а за материјалне ствари мешовити суд састављен од свештеника и световњака. Желећи да унапреди просвету, у Призрену је установио главни просветни одбор, а у свим осталим градовима пододборе. Највећи проблем састојао се у решавању дечанског питања, јер су Дечани због недомаћинског пословања архимандрита Јоаникија дошли у врло тешку ситуацију.

„Митрополит Нићифор је акцијом око смењивања Јоаникија и спасавања Високих Дечана стекао значајан углед у народу, али и нове непријатеље. Успех у дечанској афери дао му је самопоуздање да одлучно настави послове око заштите лавре и рашчишћавања нерешених питања из рада црквено-школских општина у Метохији. Довођењем руских келиота из келије Светога Јована Златоустог у Светој гори у манастир Дечане, митрополит Нићифор је себе довео у врло деликатан положај, а српска штампа се свом жестином окомила на њега. Главни противник „златоустоваца" био је јеромонах Гаврило (Дожић), потоњи патријарх српски.

Будући да је дошло до размимоилажења Нићифоровог са српском дипломатијом не само по питању Високих Дечана, већ и по питању школства, Нићифор је 1911. године поднео оставку на свој положај. За време Првог светског рата митрополит Нићифор је интерниран у Бугарску.

Митрополит призренски Нифон први пут се помиње у записнику архијерејског сабора охридске црквене области, који се састао да „расправи сва питања која су тада тиштала његову област".125 Записник овога заседања које је одржано између 1.

септембра 1528. и 31. августа 1529. потписао је и Нифон заједно са седморицом других српских архијереја.

Нифон је учестовао и у раду другог сабора у Охриду, који је 13. марта 1532. године изрекао пресуду архиепископу смедеревском Павлу и епископу Теофану. 1 Др Ђоко Слијепчевић, Хумска епархија и епископи од 1219. до краја XIX века, Богословље, XIV, Београд 1940, 291.

2 Исто, 291- 3 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 4 Др Ђоко Слијепчевић, исто, 259.

5 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, Београд 1984, 5738.

6 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 226.

7 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката Цариградске патријаршије, Богословље VII, Београд 1933, 111.

8 Илија Николић, Тефтер црквене општине у Пироту (1834-1872), Историјски часопис, књ. XII-XIII, 1961-1962, Београд 1963, 275.

9 Блаженоупокојни Митрополит дабро-босански Нектарије, Гласник Српске православне цркве, Београд 1966, 270.

10 Ђорђе Сп. Радојичић, Будимљански епископи, Богословље I, Београд 1926, 269.

11 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1982,19.

12 Историја Црне Горе, II, Титоград 1970, 108.

13 Др М. Ал. Пурковић, Српски епископи и митрополити средњега века, Хришћанско дело III, Скопље 1937, 18.

14 Василије Марковић, Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији, Сремски Карловци 1920, 75.

15 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1982, 23.

16 Владимир Мошин, Сербския редакция синодика в неделю православия, Византийский Временник XVI, Москва 1959, 304.

17 Радивоје Љубинковић, Хумско епархиско властелинство и црква Светога Петра у Бијелом Пољу, Старинар, Нова Србија, књ. 1Х-Х, Београд 1958-1959, 118.

18 Рајко Л. Веселиновић, Стање Српске цркве од пада српских држава под турску управу до обновљења под патријархом Макаријем, Богословље, XII, Београд 1937, 279.

19 Ђорђе Сп. Радојичић, Митрополит темишварски Неофит и митрополит београдски Висарион, Гласник Историског друштва у Новом Саду, X, Нови Сад 1937, 318.

20 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, 1982, 4985.

21 Исто, IV, 6534.

22 Др Радослав М. Грујић, Духовни живот, Војводина I, Нови Сад 1939, 392.

23 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас СССХХ, Одељење историјских наука, 2, Београд 1980, 105.

24 Валеријан Прибићевић, Акти о укидању Пећске патријаршије, Богословски гласник, V, Сремски Карловци 1905, 379.

25 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, 5884.

26 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

27 Dr Gheorghe Litiu, Istoria Eparhiei aradului, Episkopia aradului, Arad 1989, 51.

28 Ђорђе Сп. Радојичић, Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад 1967, 291.

29 Исто, 288-289.

30 Милан Ивановић, О натпису грачаничког митрополита Никанори из 1551. године на крсту из села Смире, Зборник Матице српске за ликовне уметности, 22, Нови Сад 1986, 247.

31 Исто, 248.

32 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 490.

33 Исто, 525.

34 Исто, 533.

35 Иларион Руварац, О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766, Мостар 1901, 13.

36 Радослав М. Грујић, Скопска митрополија, Скопље 1935, 226.

37 Сретен Петковић, Зидно сликарство ни подручју Пећке патријаршије 1557-1614, Нови Сад 1965, 176.

38 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, IV, 6759.

39 Рад. М. Грујић, Полошко-Тетовска епрхија и манастир Лешак, Гласник скопског научног друштва, XII, Скопље 1933,70.

40 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, IV, 6823.

41 Радослав М. Грујић, Скопска митрополија, 198.

42 Иларион, епископ горњокарловачки, Српска црква под Охридском архиепископијом, Гласник Српске православне патријаршије, Срем. Карловци 1930, 268.

43 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 2214.

44 Иларијон и Димитрије Руварац, О епархији печујско-мохачкосечујско-сигетској од 1695-1733, Гласник Српске православне патријаршије, Срем. Карловци 1922, 249.

45 Исто.

46 Исто.

47 Радослав М. Грујић, Прилози историји одношаја наших с Румунима у XVIII-том веку, Српски Сион XV, Ср. Карловци 1905, 194.

48 Исто, 195.

49 Др Рад. М. Грујић, Пећки патријарси и Карловачки митрополити у 18. веку, Гласник Историског друштва у Новом Саду, IV, Сремски Карловци 1931, 226.

50 Др Радослав М. Грујић, Пакрачка епархија. Историјскостатистички преглед. Споменица о Српском православном владичанству пакрачком, Нови Сад 1930,190.

51 Исто.195.

52 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 311.

53 Иларион, епископ горњокарловачки, Српска црква нод Охридском архиепископијом, 54 Др Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског нироди, Београд 1950, 329.

55 Радослав М. Грујић, Скопска митрополија, 212.

56 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

57 Др Радослав М. Грујић, Пакрачка епархија, 140.

58 Марија Бајаловић-Бирташевић, Манастир Ново Хопово у Фрушкој гори, Зборник Матице српске, серија друштвених наука 5, Нови Сад 1953, 70.

59 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, Епископ ужички Никифор и млади Његош. Краљево 1960, 73.

60 П. В. Гагулић, Неки записи и натписи у црквама на територији Епархије нишке, Православна мисао X, Београд 1967, 61 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 167.

62 Др Лазар Мирковић, Типик архиепископа Никодима, Богословље I (XVI), Београд 1957, 16-17.

63 Исто, 64 Ст. Станојевић, Српски архиепископи од Саве II до Данила II (1263-1326), Глас Српске краљевске академије CLIII, други разред, 77, Београд 1933, 77.

65 Исто.

66 Исто 72.

67 Леонтије Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965, 97-98.

68 Ђорђе Сп. Радојичић, Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад 1967, 69 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 128.

70 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, 150.

71 Душан Митошевић, Епископи и митрополити са тертпорије данашње Браничевске епархије, Гласник српске православне цркве, Београд 1961, 230.

72 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

73 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1672.

74 Свет. Ст. Душанић, Будимљанска епархија и манастир Успење у Сељанима код Пријепоља, Гласник Српске православне цркве, Београд 1964, 124.

75 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 219.

76 Марко Јачов, Аутобиогрифија Никодима Милаша, Посебан отисак из Мешовите грађе историјског института, Београд 1982, 45.

77 Исто, 44.

78 Исто.

79 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, О животу и делу епископа далматинског Др Никодима Милиша. Поговор књизи: Др Никодим Милаш, Славенски апостоли Кирил и Методије и истина православља, Београд 1985, 413.

80 Исто, 414.

81 Марко Јачов, Аутобиогрифија Никодима Милаша, 70-71.

82 Исто, 101.

83 Исто, 95.

84 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, О животу и делу епископа далмитинског Др Никодима Милаша, 430.

85 Списак радова епископа Никодима објавио је поводом преношења његових посмртних остатака из Дубровника у Шибеник др Симеон Санковић у чланку: Др Никодим Милаш, епископ далматинско-истријски, Богословље V, Београд 1931, 265-270.

86 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, О животу и делу епископа далматинског Др Никодима Милаша, 436.

87 Владимир Мошин, Сербская редакция синодика в неделю православия, Византийский Временник XVII, Москва 1960, 304.

88 Никодим Милаш, Стон у средњим вијековима, Дубровник 1914, 56.

89 Рад. М. Љубинковић, Хумско епархиско властелинство и црква Светога Петра у Бијелом: Пољу, Старинар IX-X (1958Београд 1959, 56.



Pages:     | 1 |   ...   | 70 | 71 || 73 | 74 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«КИТАЙ И РОССИЯ В СОВРЕМЕННОМ МИРЕ ВЫПУСК 146 Санкт Петербург 2013 ББК 66.4(2Рос) + 66.4(5Кит) Т45 Рекомендовано к публикации редакционно-издательским советом СПбГУП, протокол № 8 от 18.01.13 Титаренко М. Л. Т45 Китай и Россия в современном мире. — СПб. : СПбГУП, 2013. — 88 с. — (Избранные лекции Университета ; Вып. 146). ISBN 978-5-7621-0721-1 Лекции выдающегося отечественного ученого, академика Российской академии наук, директора Института Дальнего Востока РАН М. Л. Титаренко, прочитанные...»

«Календарь состоит из четырех разделов: 1. Памятные даты в истории ФГБОУ ВПО ОмГАУ им. П.А. Столыпина. 2. Юбилеи выдающихся ученых, внесших значительный вклад в развитие университета. 3. Сотрудники ФГБОУ ВПО ОмГАУ им. П.А. Столыпина - юбиляры 2013 года. 4. Общественно-политические и памятные даты 2013 года. В календарь включены российские и международные праздники и знаменательные даты, сведения о которых были опубликованы. Каждая дата сопровождается краткими сведениями исторического и...»

«Верхотуров Д.Н. Созидатели будущего. Возникновение планирования в СССР 2013 К читателю Эта книга является логическим продолжением предыдущей работы по истории индустриализации СССР - Сталинской индустриализации, вышедшей в печати в виде двух разных книг1. Предшествующие разработки показали, что именно история советской планирования является наиболее плохо разработанной, да и вообще практически неизвестной. В многочисленных публикациях по истории советского хозяйства оказалось невозможно найти...»

«Приграничное сотрудничество на новых и старых границах России Вардомский Л. Б. Руководитель Центра сравнительных исследований трансформационных процессов. Электронная почта: wardom@transecon.ru, wardom@yandex.ru Информация об авторе: Доктор экономических наук (1998). Закончил географический факультет МГУ им. М. В. Ломоносова (1968). Автор более 150 научных публикаций, в том ряда учебников (Регионоведение, Внешнеэкономическая деятельность российских регионов, Современные политические и...»

«Луганск: Глобус, 2010 ББК Проблемы охраны и изучения памятников археологии степной зоны Восточной Европы. Сборник статей. – Луганск: Глобус, 2010. – 488 с. Настоящий сборник посвящен луганскому археологу Виктору Георгиевичу Самойленко (1949-2009), а также другим недавно ушедшим из жизни луганским коллегам: А.П. Филатову, С.И. Мирошниченко, Р.А. Орлу. В издание вошли публикации с воспоминаниями об этих людях, а также научные статьи авторов из Украины, России, Молдовы, Румынии, вводящие в научный...»

«РОССИЙСКАЯ ТРАДИЦИЯ ЭКОНОМИЧЕСКОГО АНАЛИЗА (1890–1935) Научный доклад МОСКВА Институт экономики 2014 Клюкин П.Н. Российская традиция экономического анализа (1890–1935) – М.: Институт экономики РАН, 2014. 40 с. В докладе на обширном текстологическом материале обосновывается и развивается идея о существовании в России традиции экономического анализа в инновационный период 1890–1935 гг. Включая имена таких ученых, как М.И. Туган-Барановский, В.К. Дмитриев, Н.Н. Шапошников, В.И. Борткевич, Г.А....»

«им. М. В. Ломоносова Новые книги Информационный список новых книг, поступивших в единый фонд Централизованной библиотечной системы г. Архангельска. I кв 2013 г. Архангельск 2013 1 ЕСТЕСТВЕННЫЕ НАУКИ 22.65 Андерсон Марк День, когда мы открыли Cолнце : потрясающая история об ученых XVIII века, наблюдавших за прохождением Венеры по диску Солнца / Марк Андерсон. - Москва : Астрель; Полиграфиздат, [2012]. - 317 с. АБ, Ф-02, Ф-04, Ф-05, Ф-06, Ф-10, Ф-14, Ф-16, Ф-17, Ф-18 Время и календарь / [пер. с...»

«Н.А. Пономарев Поездка Преосвященного Епископа Евгения в Киренский уезд в июне–июле месяцах 1913 г. Иркутск, 2007 УДК 271.2(47) ББК 86.372 П 56 Издание осуществлено благодаря содействию и финансовой поддержке В.Ф. Петровского П 56 Пономарев Н.А. Поездка Преосвященного Епископа Евгения в Киренский уезд в июне–июле месяцах 1913 г. / публ. и авт. вступ. ст. Т.А. Крючкова, А.И. Шинковой; коммент. Т.А. Крючковой. — Иркутск, 2007. — 232 с. ISBN 5-91344-041-2 В книге представлен материал о поездке...»

«Ю.В.СОЧНЕВ ОЧЕРКИ ПО ИСТОРИИ НИЖНЕГО НОВГОРОДА И НИЖЕГОРОДСКОГО КРАЯ СРЕДНЕВЕКОВОГО ПЕРИОДА Нижний Новгород 2012 ~3~ Об авторе: Сочнев Юрий Вячеславович - нижегородский историк, занимающийся проблемами средневековой русской истории и истории Золотой Орды, а также изучающий историю родного края. Автор более 60 научных публикаций. В настоящее время Ю.В. Сочнев является доцентом Нижегородского филиала Национального исследовательского университета Высшая школа экономики. Печатается по решению...»

«Правительство Министерство искусства Ульяновской области и культурной политики Ульяновской области АФИША КУЛЬТУРНЫХ СОБЫТИЙ УЛЬЯНОВСКОЙ ОБЛАСТИ с 31 марта по 6 апреля 2014 года город Ульяновск Без ограничений 31 марта- 6 апреля Выставки: 10.00 1. Советская эпоха истории государства Российского в декоративно- Выставочные залы, прикладном искусстве. Выставка из фондов Ленинского мемориала. Музей-мемориал 2. Оружие всех времен и народов Коллекция холодного и В. И. Ленина. огнестрельного оружия. 3....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.