WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 69 | 70 || 72 | 73 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 71 ] --

Међутим, доживео је судбину свога претходника, јер и он је свргнут, а наследио га је Василије који се помиње 2. марта 1650.102 После свргнућа митрополита браничевског Теодосија, Никола је поново враћен на браничевску катедру и „пошто му је милостиво опроштен обичајни пешкеш од пет хиљада акчи [..] издат му је часни берат".

НИКОЛА

Митрополит Никола помиње се у запису на јеванђељу манастира Савине где је убележено: „Никола митрополить бистъ скимникъ # аз месеца (октобрїа", што значи да је тога дана примио велику схиму. Из записа се не види коју је катедру митрополит Никола заузимао пре примања велике схиме, после које је исту морао напустити.

НИКОЛА

Епископ Никола помиње се крајем осамнаестог века. Епископи морозвиздски носили су титулу и епископа брегалничких, малешевских и овчепољских.

Епископ Николај рођен је у Херцеговини, а замонашио се у Пећкој патријаршији. Хиротонисан је за епископа вршачког 1726.

од митрополита Мојсија (Петровића). Две године доцније премештен је за епископа темишварског. За време аустријскотурског рата био је посредник између патријарха Арсенија и Беча.

За време његовог архипастирствовања, по заповести генерала грофа Нојберга, спаљен је епископски двор и Саборна црква у Темишвару" и то стога што се тобоже ради проширења утврђења морала паланка демолирати". После смрти митрополита Мојсија (Петровића) 1730, постао је не само администратор Карловачке митрополије већ и државни кандидат за митрополитски престо. Епископски и народни кандидат био је Викентије (Јовановић), епископ арадски.

Најжешћи противници епископа Николаја били су фрушкогорски монаси на челу са архимандритом крушедолским Висарионом (Павловићем). За митрополита је изабран епископ Викентије, народни кандидат, чији је избор потпомогао и патријарх Арсеније IV из Пећи.

Иако се у науци сматра да је епископ Николај био конфликтна личност, нека његова писма одају га као брижна архијереја. Тако 7. јула 1737. године владика пише проти Раки у Сентимиклуш „да му чешће јавља како је у протопопији; а нарочито да надгледа сирочад неких, недавно помрлих, свештеника – чије слуге напусте марву, па се она без пастира скита – да се сиротама не изгуби иметак, и додаје: „ми бо иждивеније давати будемо". Владика је такође водио рачуна да свештеници" не смеју од својих парохијана ни најмање шта више узимати за свој труд и службу, него што је „обичај и узакоњено". Николај (у свету Петар Мандић) рођен је 5. августа 1840. у Горњем Грачацу од оца Николе, свештеника, и мајке Софије. По завршетку основне (немачке школе) школе и „обершул", уписао се и завршио богословију у Плашком. У чин ђакона рукоположен је 15. а у чин презвитера 18. децембра 1863. од митрополита горњокарловачког Петра (Јовановића) и би постављен за капелана горњокарловачком пароху. Извесно време био је професор плашчанске богословије и парох у Плашком. Као парох грачачки, произведен је 1879. од епископа Теофана (Живковића) за протојереја, а после смрти Милутина Тесле, његовог ујака, постављен је за окружног протопрезвитера.

Монашки постриг примио је 13. маја 1891. и 14. октобра исте године произведен је за архимандрита гомирског.

Свети архијерејски синод Цариградске патријаршије изабрао га је за митрополита зворничко-тузланског 14. маја 1892.

Посвећен је за епископа 12. јула 1892. у Тузли од митрополита дабро-босанског Георгија захумскохерцеговачког Серафима (Перовића) и епископа пакрачког Мирона (Николића).

Николај је у својој епархији показао изванредне резултате.

Осветио је многе нове храмове, завео матичне књиге, завео збирку окружница, настојавао да се подижу нови храмови и парохијски домови тамо где их није било, издао уредбу о склапању бракова и посебну пажњу посветио извођењу верске наставе коју је и сам надгледао. Његов плодан рад, у току којег е изведена потпуна реформа црквеног живота и учињен велики напредак у епархији, прекинут је премештајем у Сарајево.

Убрзо после доласка митрополита Николаја у Сарајево отпочела је борба за црквено-просветну аутономију, која је донела врло много неприлика и овом заслужном црквеном јерарху. Међутим, захваљујући њему ова борба је срећно завршена доношењем Уредбе о црквено-школској аутономији.

Умро је у Опатији 2. августа 1907.109 Првобитно је сахрањен на гробљу на Кошеву, а због разарања овог српског православног сарајевског гробља, посмртни остаци су му пренети у Саборну сарајевску цркву.

Епископ Николај (у свету Никола Велимировић) рођен је 23.

децембра 1880. у селу Лелићу од родитеља Драгомира и Катарине. После основне школе, гимназије у Ваљеву и Богословије у Београду уписао се на Старокатолички богословски факултет у Берну, Швајцарска, где је 1908. одбранио докторску дисертацију Вера у Христово васкрсење као основна догма апостолске цркве. Идуће године одбранио је дисертацију о Берклију у Женеви. Двадесетог децембра 1909. замонашен је у манастиру Раковици и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха. По жељи митрополита Србије Димитрија, јеромонах Николај проводи извесно време у царској Русији, коју ће доживотно носити у души и са Русима у Југославији и Америци бити у сталној и тесној вези.

Желећи да упозна западни свет о нечувеним страдањима српскога народа за време Првог светског рата, и о праведној борби коју је Србија водила за своје ослобођење, српска влада је одлучила да упути у Енглеску и Америку јеромонаха др Николаја (Велимировића). Осврћући се на своју мисију у Америци у току Првог светског рата, епископ охридски Николај је пет година доцније писао: „Пре пет година ја сам био у Америци. Тада сам био послат од Српске владе да посетим многобројне југословенске колоније у овој земљи, те да нашем народу објасним значај титанске борбе, коју је водила малена Србија са великом Аустријском царевином. Својим многобројним резолуцијама народ југословенски тада се изјаснио за Србију и њене идеале." Пре избора за епископа еромонах Николај је био суплент Богословије светога Саве у Београду. Свети архијерејски сабор Краљевине Србије изабрао га је за епископа жичког 1919. године.

Већ 1920. године епископ Николај по властитој жељи прелази у Охрид. После доношења Устава Српске православне цркве, 1931, спроводи у дело сједињење епархија Охридске и Битољске у јединствену Охридско-битољску епархију са седиштем у Битољу.

За време свог архипастирствовања у овој епархији епископ Николај ствара у манастиру Калишту центар женског монаштва, који ће поред манастира Хопова и Кувеждина бити расадник српског монаштва и попунити многе празне и опустеле, за време Првог светског рата, српске манастире. Охридски пустињак, како је епископа Николаја назвао један од најумнијих Срба нашега времена, из Охрида, и касније из Битоља, управља у име Српске православне цркве целокупним богомољачким покретом.

„Магнетизмом своје личности он је привукао и усмерио латентну религиозност народних маса. И тако је, под његовим утицајем, двадесетих година овога века организован тај верски покрет, превасходно сељачки, који је импресионирао побожношћу и молитвеном ревношћу.'" Богомољачки покрет дао је „само Хиландару двадесетак искушеника и монаха. Од чланова НХЗ створене су монашке матице „у многим нашим манастирима.

Захваљујући овом покрету епископ Николај је обновио монашки живот у запустелим манастирима у Овчару и Каблару.

Поред мисионарских курсева епископ Николај организовао је саборе Хришћанске заједнице „на којима је долазило хиљадама богомољаца из свих крајева и на којима је –изузев два случаја – увек присуствовао и говорио вођа покрета епископ Николај.

Поред неколико часописа Православне народне хришћанске заједнице објављиване су сваке године књиге и књижице.112 До 1941. године издато је у тој библиотеци преко стотину већих или мањих књига верске садржине.

Три године по смрти епископа жичког Јефрема, епископ охридско-битољски Николај изабран је 21. јуна 1936. за епископа жичког. Након његовог поновног доНИКОЛАЈ (Велимировић) ласка, Жичка епархија је доживела свој духовни препород.

Обновљени су многи манастири и подигнути нови парохијски храмови. На сваком кораку осетила се снажна рука епископа Николаја. „С њим почиње једна нова епоха. Он није привукао Цркви само народне масе него је надахуо и једну духовну елиту (...)". Епископ Николај,је знао да се успне на врх сваке духовне области или књижевног рада кога би се дотакао. У свему и вазда први или међу првима: као беседник и песник не мање него као мисионар, мислилац и пророк.

Владика Николај је обновио српско црквено беседништво и сам је био највећи беседник у историји Српске цркве.114 Његова дела, до сада сабрана, „износе тринаест томова, мисионарски рад владике Николаја био је по обиму огроман, а по садржају свестран и може се само поредити са делатношћу светог Саве. У својству мисионара Српске цркве, путовао је између два Светска рата на Запад, првенствено у Енглеску и Америку, но и у околне балканске земље, у Цариград, али највише у Грчку, где је редовно посећивао Свету Гору и залагао се за обнову хиландарског општежића. Учествовао је на бројним међународним и међуцрквеним састанцима, јер се интересовао за екуменизам и спријатељио с представницима англиканске и епископалне цркве.

Сарађивао је 1930. на предсаборној конференцији православних цркава, одржаној у светогорском манастиру Ватопеду. У земљи се залагао за рестаурацију старих цркава, манастира и других споменика. Одликовао се такође својом хуманитар-ном акцијом, подизао дечје домове и хранилишта, од Битоља па до Чачка, Горњег Милановца, Краљева и Крагујевца ". Приликом конкордатске борбе, 1937, епископ Николај је устао у заштиту животних интереса Српске православне цркве живом и писаном речју, а онда је дошао рат. Одмах после немачке окупације епископ Николај је интерниран у манастир Љубостињу, да би касније био премештен у манастир Војловицу.

Овде је био заточен заједно са патријархом српским Гаврилом. Из манастира Војловице Немци су их 14. септембра 1944. године одвели у логор Дахау. Ослободили су их Американци када су ушли у Кицбил 8. маја 1945.116 После свога ослобођења епископ Николај се није вратио у комунистичку Југославију. Извесно време је живео у Енглеској, а затим се преселио у Америку. „У Америци је до последњег даха наставио мисионарску активност.

Поред многих беседа и књига написаних у емиграцији, радио је као професор православних богословија. Предавао је у српској Богословији св. Саве у Либертивилу, али је највише живео у руској средини, као предавач у Академији св. Владимира у Њујорку, Богословији св. Тројице у Џорданвилу, Св. Тихона у Саут Канану (Пенсилванија, где је и умро 5. (18) марта 1956.

Биоје сахрањен покрај српског манастира Св. Саве у Либертивилу",117 а 1991. године пренет је у свој родни Лелић.

Николај (у свету Алекса Јокановић) рођен је 17. марта 1874. у Шобадинама, срез билећки. Богословију је завршио у Рељеву, а Богословски факултет у Черновицама. У чин ђакона и презвитера рукоположен је 1901. До избора за епископа био је наставник богословије, саветник конзисторије и старешина манастира Гомионице. Као архијерејски заменик на Цетињу, изабран је за викарног епископа будимљанског 22. јуна 1938, а хиротонисан на Петровдан исте године у Цетињском манастиру. За епископа захумско-херцеговачког изабран је 8.

децембра 1939.

За време Другог светског рата усташе су га претукле и протерале у Србију. Умро је у Сокобањи 26. марта 1943. и сахрањен крај цркве.118 После Другог светског рата пренет је у Бањалуку.



Pages:     | 1 |   ...   | 69 | 70 || 72 | 73 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«i 1 ОТЧЕТ о работе управления культуры администрации Старооскольского городского округа за 2012 год г. Старый Оскол 2 Старооскольский городской округ, в котором проживает 257 тысяч жителей, имеет богатейшие истоки духовно-нравственной культуры. В 2012 году в сфере культуры была продолжена работа по развитию и совершенствованию различных направлений отрасли и расширению услуг, оказываемых населению. Итоги работы отчетного года показывают, что отрасль культуры развивается достаточно стабильно,...»

«Аннотированный список книг с выставки Отдела военной литературы (20.01.2014 — 15.02.2014), посвященной 70-летию снятия блокады Ленинграда (27 января 1944 года). 1. Адамович, А., Гранин, Д. Блокадная книга / Алесь Адамович, Даниил Гранин. — Москва : РАГС, 2005. — 600 с. : ил. Документальное повествование известных писателей о беспримерном подвиге осажденного фашистами Ленинграда, о мужестве и героизме его жителей, сумевших выстоять в нечеловеческих условиях блокады. 2. Адмиралтейцы в боях за...»

«Ю.Н. Филиппович ЭЛЕКТРОННОЕ ИЗДАНИЕ СЛОВАРЯ АКАДЕМИИ РОССИЙСКОЙ 1789–1794. История создания Словаря Аадемии Российсой 1789–1794. это не тольо история работы над ним аадемиов, но и приотовительные работы по созданию самой нии, существующей спустя два столетия, правда, в небольшом оличестве эземпляров и в несольих библиотеах России. Словарь Аадемии Российсой 1789–1794. сеодня является одним из выдающихся памятниов руссой письменности и нижной ультуры, одним из первых руотворных лесиорафичесих...»

«АВТОРА КНИГ: ВЕРА ИСЛАМА, РЕЛИГИОЗНЫЕ УСТАВЫ ИСЛАМА, ЖИЗНЬ МУХАММАДА, ВОЗНИКНОВЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ИСЛАМА. Simpkin, Marshall, Hamilton, Kent & Co. Лондон, Англия 4-е издание 1923 www.muhammadanism.org January 13, 2006 ВСТУПЛЕНИЕ vii Данная работа не претендует на то, чтобы быть описанием жизни Мухаммада. Эта книга представляет собой историю развития Корана, которая показывает, как события жизни пророка определяли постепенное создание Корана. Если смотреть на Коран с этой точки зрения, то он...»

«УТВЕРЖДАЮ Руководитель ООП подготовки Магистров _ _ 2012 г. Педагогика высшей школы (наименование дисциплины, курс) для студентов 1 курса 011200.68 Физика (шифр, название направления подготовки) Специализированная программа подготовки магистров Физика магнитных явлений, Физика конденсированного состояния вещества, Физика наноразмерных систем, Физическое материаловедение монокристаллов и ориентированных структур Квалификация Магистр Очная (форма обучения) Обсуждено на заседании кафедры...»

«Выработка экономического курса В.И. Ленин неоднократно подчеркивал преемственность большевизма и марксизма. Как известно, краеугольным камнем марксизма является положение о ликвидации частной собственности на...»

«Программа Окружающий мир УМК Школа России Пояснительная записка. Программа разработана на основе Федерального государственного образовательного стандарта начального общего образования, Концепции духовно-нравственного развития и воспитания личности гражданина России, планируемых результатов начального общего образования. Изучение курса Окружающий мир в начальной школе направлено на достижение следующих целей: — формирование целостной картины мира и осознание места в нём человека на основе...»

«КНИГА ВЕРЫ И безНАДЕЖНОСТИ Где ума твово не хватает, спроси разума, Разума доброва, тихова, мудрова, От Божьей беседы всегда молчаливова, Вещева, крепкова, ко зову сердешному чуткова, Твово охранителя, перед Богом заступника Пророческая былина Жене Инне, без помощи и поддержки которой не состоялась бы эта книга и верному другу и помощнику Анатолию Рубашову посвящается ИЕРУСАЛИМ-МОСКВА 2012 ББК 63.3 (0) Д 10 Савелий Дудаков КНИГА ВЕРЫ И безНАДЕЖНОСТИ. 2012. – 408 с. Savely Dudakov THE BOOK OF...»

«Программа вступительных испытаний в магистратуру по направлению 050100.68 Педагогическое образование (программа Менеджмент дошкольного образования) Очная форма обучения Москва 2013 Утверждаю Проректор по учебной работе ГБОУ ВПО МГПУ _ Иванова Т.С. __2013 г. Составитель: Доктор педагогических наук, профессор кафедры управления дошкольным образованием ИППО ГБОУ ВПО МГПУ М.Н. Недвецкая Кандидат педагогических наук, профессор кафедры управления дошкольным образованием ИППО ГБОУ ВПО МГПУ Н.В....»

«КАЗАКСТАН: НАЦИОНАЛЬНАЯ ИДЕЯ И ТРАДИЦИИ Алматы 2011 УДК 94 (574) ББК 63.3 (5Каз) Н90 Нуров К.И. Н90 Казакстан: национальная идея и традиции. – Алматы: VOX POPULI, 2011. – 460 с. ISBN 978-601-7248-16-1 Казахи. История этого народа, давно обосновавшегося на просторах Евразии, окружена многочисленными тайнами и загадками. До сих идут споры о том, что же означает слово казах и деление жузов по старшинству. Для Каната Ильича Нурова, автора этой книги, казак – это имя вольного человека, гордое...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.