WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 68 | 69 || 71 | 72 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 70 ] --

Међутим, Аустроугарска није то желела, зато је и створила вештачку творевину спајајући две српске саједном румунском епархијом у буковинско-далматинску митрополију са седиштем у Бечу, у коме није резидирао ниједан од тројице архијереја ове митрополије.

Вредни и у научном свету већ познати „Милаш, скоро никад, није могао избећи неприлике које су му загорчавале живот.

Година 1885. донела му је нове невоље, јер се било чуло да га је руски Синод предлагао за цетињског митрополита, а епископ Кнежевић за сарајевског митрополита, на место митрополита Косановића, који је био дао оставку. То је све чињено без да је он дао ма какав повод или испољио жељу за то. Они који су завидели његовом научном успеху, који му је доносио популарност, бојали су се његовог престижа, па су га оптуживали као да је он по налогу аустријске владе написао брошуру о босанско-херцеговачкој цркви само зато да би дошао на катедру сарајевског митрополита. Таквих и других клевета и оговарања било је толико да их ни он није могао препознати од куда долазе, и ко иза њих стоји. Због тога је јула 1885. дао оставку на место ректора Сјеменишта". Будући да је од министра просвете у Србији Милана Кујунџића добио позив да дође у Београд и реорганизује Богословију, Милашу је овај позив добро дошао да се уклони из средине која је према њему постајала непријатељски расположена. У Београд је дошао крајем месеца новембра 1886. и примио дужност ректора Богословије, а убрзо је постао и члан Главног просветног савета.

Долазак Никодима Милаша у Београд пада у време међусобних партијских борби у Србији којих није био поштеђен ни Милаш иако је тек дошао у Београд. Либерали су ширили вести да је Милаш „дошао у Србију по упутству Аустро-Угарске и римске пропаганде да поунијати Србију.” У тој ситуацији нису га својски прихватали ни сви наставници Богословије. То се сазнало нарочито пошто је саслушана његова светосавска беседа 13. јануара 1887, у којој је он говорио „о потреби класичног образовања за кандидате богословије, у ствари како је желео да реорганизује богословију.80 Милаш је, дакле, био присиљен да напусти Београд и ујулу 1887. године вратио се на своју дужност у Задар.

По повратку у Задар Милаш се посвећује научном раду и објављује књиге Пропаганда и Црквено право. Може се са сигурношћу рећи да је књига Црквено право његово животно дело. Оно је преведено на више језика и данас се користи у свим православним црквама. Иако постоји мишљење да је ово дело превазиђено, са тиме се не бисмо могли сложити, јер га је написао највећи канониста нашега века који се користио изворима из „прве руке", а они никада не застаревају. Милаш поново добија позив да дође у Београд, сада за професора канонског права на Великој школи, на којем се одмах захвалио, а епископ темишварски Георгије (Бранковић), потоњи патријарх српски, нуди му положај ректора Карловачке богословије. Милаш је сматрао да о томе може да одлучи тек када се у Сремским Карловцима попуни патријаршијски престо, који је смрћу патријарха Германа био упражњен. Све те могућности су у међувремену престале бити актуелне јер је Милаш 10. јула 1890.

именован за далматинског епископа, а хиротонисан 16. септембра 1890. Епископ Никодим је добро знао да је положај далматинског епископа врло тежак, зато и каже: „Није лак посао владици у Далмацији и са такозваном православном интелигенцијом. Ови и овакви људи принудили су далматинске епископе Рајачића, Живковића и Мутибарића да бјеже из Далмације у друге епархије.... Али најтеже је далматинском епископу са Владом, ако хоће да буде прави православни епископ и чувар вјере и цркве своје. У Аустрији од 1868. влада закон да православље ужива једнака права као и све остале признате држави конфесије.

Али у самој ствари та је црква у Аустрији само толерирана". Никодим Милаш се сав посветио својој епархији за коју је, како сам каже, „одговоран и пред Богом и пред људима. Ревносно ју је обилазио, свештенству и пастви слао посланице, устројио епархијску скупштину и покренуо акцију за подизање српског православног храма у Сплиту, који ни до данас није подигнут због сметњи које су долазиле, за послењих сто година, са исте стране. „А главна је сметња", каже Милаш, „било далматинско Намјесништво. Оно је у овоме стајало под упливом римокатоличког епископа и свештенства спљетског, који су употребљавали сва могућа, већином тајна средства, да православни у Сплиту не добију никада своју цркву.82 И заиста никада је нису ни добили!

Будући да римокатоличка црква никада није мировала, већ је настојавала да Србе поунијати, Милаш је био изазван папском енцикликом 1894. године, којом су православни позвани да се сједине са римском црквом. Ако се томе још дода посета крижевачког унијатског бискупа Јулија Дрохобецког (1891-1920) Далмацији, Милаш се „решио за акцију". Дрохобецки се уверио „да нико не мрзи толико унијате као православни Далматинци", а Милаш је својом ускршњом посланицом свештенству и народу 1896. скренуо пажњу на значај православне вере и на опасност која им прети од римокатолика и унијата. Ови најновији догађаји су га побудили да се пуне четири године посвети проучавању „судбе православне вјере и цркве у Далмацији од најстаријих времена...

Резултатом овога била је моја мила и најмилија књига Православна Далмација". Заиста је ово „најбољи пример како је Милаш био оспособљен и смео да увек одговори писањем на изазове, што му је доносило невоље од непријатеља, а славу од пријатеља и непристрасних научника". После смрти митрополита Србије Инокентија, 1905, Никодиму Милашу је понуђен положај митрополита Србије.

Међутим, он је одбио ову „часну понуду".

Смрћу епископа бококоторског Герасима (Петрановића) 1906. епископ Никодим је изгубио свога великог пријатеља и одличног сарадника у борби за очување православља. За његовог наследника је именован архимандрит Доситеј (Јовић) конзисторијални референт, рачуновођа и благајник Далматинске епархије, због кога је Милаш доживео врло велике непријатности приликом примопредаје послова.

Црквено-правној науци, коју је обогатио изванредним радовима,85 Милаш 1907. године даје нову студију Рукоположење као сметња браку коју су на нож дочекала два ректора богословије: Стеван Веселиновић из Београда, и Јован Вучковић из Сремских Карловаца. Милашу је нарочито тешко пао напад Веселиновићев, јер га је напао „неприхватљивим начином у научној критици". Далматинској влади је добро дошао овај немили догађај да се ослободи Никодима Милаша „кога је сматрала за 'фанатичког православног', који јој је пријечио да тјера са православнима своју великокатоличку политику". Акцији против епископа Никодима придружили су се и неки интелектуалци, световњаци, монаси и свештеници. У исто време су неке црквене општине „резолуцијама" тражиле да се епископ Никодим свргне. Епископу Никодиму је било јасно ко стоји иза свега онога, те је 21.

децембра 1911. године поднео цару „оставку на задарску епархију", а она му је уважена 19. јануара 1912. године.

Вест о Милашевом пензионисању примљена је у целом православном свету са великом жалошћу и протестом, а посебно у Русији у којој је Милаш уживао велики углед. Након пензионисања Кијевска духовна академија прогласила га је 2.

марта 1912. године својим почасним чланом, а то је учинило и Словенско добротворно друштво у Петрограду 5. маја исте године.

Као умировљени епископ Никодим Милаш се већ 26. јануара поменуте године настанио у Дубровнику, одакле се 29. јануара опростио са свештенством и народом посланицом.

Располажући својом имовином, Милаш се у Дубровнику, под сталном контролом аустроугарске полиције, посветио научном раду. Док се Милаш налазио на лечењу у Штајерској, полиција му је, на дан проглашења рата Аустро-Угарске Србији, 23. јула 1914. године, претресла стан и однела приватну преписку и рукопис припремљен за штампу „Црква и држава у АустроУгарској".

Епископ Никодим Милаш умро је на Велики петак, 2. априла 1915. године у Дубровнику и сахрањен у приватној гробници.

Његови посмртни остаци пренети су 4. октобра 1930. године у Шибеник и следећег дана сахрањени у посебној капели крај Успенског храма.

НИКОЛА

Према Пљеваљском синодику православља, у низу хумских епископа, после епископа Теодосија, Методија и Неофита, на последњем месту је Никола. Епископ Никодим (Милаш) каже зе епископа Николу да је доста дуго владиковао и „да је био при преносу тијела св. Саве из Трнова у манастир Милешево. За вријеме жупана Радослава који је био ступио у савез са Дубровчанима противу краља Уроша I, епископ Никола држао је страну Урошеву, и морао је ради тога уклонити се из Стона, те је прешао у краљев двор. Пише такође да је много активан био, како би латински дубровачки епископ лишен био сваке црквене власти у српским земљама". Сви су изгледи да му је резиденција била при храму Св.

Петра у Бијелом Пољу, на чијем су северном зиду угребана два записа. Први се односи на месец и дан смрти епископа Николе (30. октобра), а други говори о месецу и дану смрти његове мајке монахиње Анастасије.

НИКОЛА I

У Пљеваљском синодику дат је попис девет дабарских епископа. По томе попису Никола заузима четврто место.

НИКОЛА

Име епископа скопског Николе појављује се први пут „у једном попису српских епископија"91 у времену између 1301године. Он се помиње и у Хиландарској повељи краља Милутина (1301-1303), у фалсификатима за Хрусијски пирг и уљарско седиште Хиландара.

НИКОЛА

Епископ Никола постао је наследником епископа моравичког око 1317. године. Није познато колико се дуго задржао на овој катедри.

НИКОЛА

Никола се помиње као епископ будимљански око 1318.

године.

НИКОЛА II

У Пљеваљском синодику дају се имена епископа дабарских „који су се смењивали један за другим",95 али се име епископа дабарског Николе II уопште не помиње. Међутим, ако су постојали Никола I и Никола III, онда је морао постојати и Никола II, епископ дабарски, који је вероватно грешком испуштен из овог именика епископа дабарских.

НИКОЛА III

Низ епископа дабарских у Пљеваљском синодику завршава се са епископом Николом III. Из једног опширног записа на јеванђељу које је почело да се преписује у Пећи, а довршено је „вь ієпископии срьбскаго Дьбра", сазнајемо да епископ Никола „многиіє троуды и поты приіє зижде храмь падышии се светаго архиієреа чюдотворца Христова Николы, ієгоже оукраси всакими чтьми и добротами и сьсоуды и всЕми потрЕбами [...] и безбожныхь бледивыхь проклетыхь бабоунь". У храму Светога Николе у манастиру Бањи епископ Никола је сахранио своју мајку монахињу Марту,97 а убрзо је и он умро, око 1330. године, јер му се на натпису изнад средњих врата овога манастира жели, а такође и светом краљу Стефану III Урошу, „вЕчна паметь сь вьсЕми светими".

НИКОЛА

Помен о епископу хвостанском Николи имамо у Пљеваљском синодику као последњем у реду хвостанских епископа". Помиње се такође и у „обе Дечанске хрисовуље Стефана Дечанског из 1330. године и краља Душана из 1343-1345. године".

НИКОЛА

Никола је наследио митрополита браничевског Василија.

Наиме, када је Василије свргнут, „на његово место дошао је монах Никола. На основу арза нашег господина Бајрама, ниба у кадилуку Рам, и на основу фермана. Ферман је издат на основу арза који је гласио: „Сва раја тражи реченога, те да му се да". Повећани пешкеш од 5.000 акчи митрополит Никола платио је у два маха: 6. октобра 1643. и 17. октобра исте године.



Pages:     | 1 |   ...   | 68 | 69 || 71 | 72 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Никулина Н.Н. Истоки идеи прогресса в творческом наследии европейских. УДК 1 (091) Истоки идеи прогресса в творческом наследии европейских мыслителей античности и средневековья Н.Н. Никулина Гуманитарный факультет МГТУ, кафедра философии Аннотация. Проблема прогресса на современном этапе является весьма актуальной. Ее исторические корни уходят в глубину веков. Автор обращается к мало изученным источникам древних и средневековых мыслителей, чтобы исследовать истоки идеи прогресса, которые в...»

«ФИЛОСОФИЯ Методические материалы Для студентов романо-германского отделения филологического факультета Самара 2003 1 Печатается по решению Совета кафедр гуманитарных и социально-экономических наук Самарского государственного университета Составитель канд. филос. наук, доцент Л.Б.Четырова Рецензент кандидат философских наук, доцент Л.А. Конева Материалы подготовлены и изданы при поддержке Института Открытое общество (Фонд Сороса) Россия. Грант НВD210 2 Курс философии занимает особое место в...»

«2 Оглавление Тема 1. Восточная Пруссия и вторая мировая война. Тема 2. Начало Восточно-Прусской...»

«А. Г. МАНАКОВ, С. И. ЕВДОКИМОВ, Н. В. ГРИГОРЬЕВА ЗАПАДНОЕ ПОРУБЕЖЬЕ РОССИИ: ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ СТАНОВЛЕНИЯ И РАЗВИТИЯ ПСКОВСКОГО РЕГИОНА Псков 2010 УДК 913.1:914/7 ББК 26.89 М 23 Рецензенты: доктор географических наук, профессор А.П. Катровский (Смоленский гуманитарный университет); кандидат географических наук В.Н. Стрелецкий (Институт географии Российской академии наук). Манаков А. Г., Евдокимов С. И., Григорьева Н. В. Западное порубежье России: географические аспекты М 23 становления и...»

«VII International congress ON REPRODUCTIVE MEDICINE VII МЕЖДУНАРОДНЫЙ КОНГРЕСС ПО РЕПРОДУКТИВНОЙ МЕДИЦИНЕ Сборник тезисов М., 2013 – 497 с. ФГБУ Научный центр акушерства, гинекологии и перинатологии имени академика В.И. Кулакова Министерство здравоохранения Российской Федерации Общество по репродуктивной медицине и хирургии Российская ассоциация эндометриоза Кафедра репродуктивной медицины и хирургии Московского Государственного медико-стоматологического университета Конгресс-оператор МЕДИ...»

«Черный PR: запрещенные приемы нападения и защиты Игорь Клоков 2 Книга Игорь Клоков. Черный PR: запрещенные приемы нападения и защиты скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Игорь Клоков. Черный PR: запрещенные приемы нападения и защиты скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Игорь Клоков Черный PR: запрещенные приемы нападения и защиты 4 Книга Игорь Клоков. Черный PR: запрещенные приемы нападения и защиты скачана с jokibook.ru заходите, у...»

«| Семейные хроники | Во славу любезного Отечества | Сибирский печатный двор Книжное Красноярье Людмила Сысоева | | | | Издательский проект | Семья Кузнецовых в истории | Красноярск | Музей на книжной полке | Красноярска и России | 2010 | | | СОДЕРЖАНИЕ УДК 94(571.51)(092)(084) | ББК 63.3(253.5)ая | Книга выходит в рамках издательского проекта: Автор и издательство выражают благодарность за помощь Вступительная статья Музей на книжной полке. Семейные хроники в подготовке издания альбома Во...»

«Нелинейные булевы функции: бент-функции и их обобщения теоретические результаты Работа относится к такой области дискретной математики, как булевы функции и их приложения в комбинаторике, теории кодирования и криптографии. Исследуется класс булевых функций, обладающих сильными свойствами нелинейности: бент-функции и их обобщения. Впервые бент-функции начали изучаться в 60-х годах XX века в связи с их приложениями в криптографии. Использование нелинейных булевых функций в качестве компонент...»

«ВЕСТНИК СОВЕТА МОЛОДЫХ УЧЕНЫХ Сборник научных трудов Орск 2012 УДК 001.2 ББК 73 С23 Редакционная коллегия: Ерофеева Н. Е., доктор филологических наук, профессор, проректор по научной работе (ответственный редактор); Пасечная И. Н., кандидат филологических наук, доцент кафедры литературы, теории и методики обучения литературе Романович С. В., кандидат исторических наук, доцент кафедры истории России, теории и методики обучения истории Юматова И. В., редактор издательства (Орский...»

«Архимандрит Рафаил (Карелин) В АДУ НА ЗЕМЛЕ М., Саввино-Сторожевский монастырь, Центр Благо, 2001- 160 с. © Архимандрит Рафаил (Карелин), текст © Центр Благо, оформление ISBN 5-7902-0121-0 ЛР 064895 от 24.12.96 Формат 84x108/32. Подписано в печать 28.09.2001 г. Печать офсетная. Объем 5 пл. Тираж 20 000 экз. Зак. 18197 Отпечатано с готовых диапозитивов в типографии АО Молодая гвардия. Адрес АО: 103030, Москва, ул. Сущевская, 21. Адрес издательства: 123022, Москва, ул. 1905 года, д. 14, стр. 1....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.