WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 5 | 6 || 8 | 9 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 7 ] --

Због болести и старости живео је стално у родној му Црмници. У току свога архипастирског рада није оставио неког виднијег трага на црквеном или државном плану. Умро је 15. маја 1784. године, а жезал црногорских митрополита се поново вратио кући Петровића.

Епископ Арсеније (Стојковић) рођен је 28. октобра 1804. у Мокрину, где му је отац Трифун био ђакон и учитељ. Основну школу учио је у Мокрину и Сентивану. Гимназију је почео учити у Сегедину, а завршио је у Темишвару. После завршене учитељске школе у Сомбору завршио је Богословију у Вршцу.

После завршене богословске школе студирао је филозофију у Сегедину и права у Пешти. Замонашио га је у манастиру Раковцу протосинђел Пантелејмон (Живковић), заменик архимандрита раковачког Антонија (Нако), потоњег епископа темишварског. По рукоположењу у чин ђакона био је придворни ђакон митрополита Стефана (Стратимировића) и професор Богословије у Карловцима. У чин протођакона произведен је 1831, а у чин архиђакона 1833. Неколико година био је и конзисторијални бележник Архидијецезе сремско-карловачке. Као професор богословије произведен је 1839. за архимандрита манастира Раковца, а 1845. премештен је за архимандрита манастира Гргетега. После смрти епископа бачког Георгија (Хранислава) осам година администрирао је Бачком епархијом.

За епископа будимског изабран је 10. новембра 1852, а посветио га је у Карловачкој саборној цркви 28. априла 1853.

патријарх српски Јосиф (Рајачић). У овој епархији остао је скоро четрдесет година. После смрти патријарха Самуила (Маширевића) постављен је 1870. за администратора Карловачке митрополије, а 1872. смењен је са тог положаја. Приликом избора патријарха 1874. године изабран је једногласно за патријарха, али бечка влада га није хтела потврдити. Исто то се поновило и 1881.

када је изабран за патријарха већином гласова. Оба пута га је цар одликовао, али га није хтео потврдити за патријарха. Умро је 29.

марта 1892. у Сентандреји и сахрањен је у Сентандрејској саборној цркви.

Рођен је у Банатској Паланци 24. септембра 1883. године.

Крштено име му је било Светислав. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију са вишим течајним испитом у Белој Цркви. Стару карловачку богословију завршио је 1908. а Правни факултет у Београду 1924. године.

У чин ђакона и презвитера рукоположио га је 1909. године епископ вршачки Гаврило (Змејановић). До 1924. године био је парохијски свештеник и то на сасвим малим парохијама бивше Вршачке епархије, а затим је постављен за секретара конзисторије у Вршцу. Када је уведен у живот нови Устав Српске православне цркве, постављен је 1933. за секретара Великог црквеног суда у Београду и на том положају га је затекао избор за викарног епископа моравичког.

По избору за епископа, замонашен је у манастиру Раковици 1.

фебруара 1940. од стране митрополита скопског Јосифа.

Хиротонију над игуманом Арсенијем извршио је 4. фебруара 1940. патријарх српски Гаврило и епископи, бачки Иринеј (Ћирић) и нишки Јован у београдској Саборној цркви.

На положају викарног епископа владика Арсеније задржао се пуних седам тешких ратних и поратних година. Приликом уласка Немаца у Београд, 1941. године, епископ Арсеније је био једини архијереј који се тада налазио у престоном граду и учинио све да одмах васпостави редован богослужбени живот. Одмах после Другог светског рата упућен је у Сремске Карловце да управља сремским делом Архиепископије београдско-карловачке у ратом разореном и обезбоженом Срему. Ускоро је постављен за администратора епархија; Далматинске, Загребачке, Горњокарловачке и Пакрачке са седиштем у Загребу. Са врло великим успехом је епископ Арсеније занављао црквени живот у овим тешко пострадалим епархијама и као искусан дугогодишњи црквеносудски службеник успоставио је у поменутим епархијама сва црквенојерархијска и црквеносамоуправна тела. Овај успешан рад је прекинут његовим избором, 1947, за митрополита црногорско-приморског.

У Црној Гори је митрополит Арсеније затекао још горе стање.

Дошао је на место митрополита Јоаникија, кога су убили српски комунисти у Аранђеловцу, а поред њега је убијено само у Зиданом Мосту око седамдесет свештеника. Када се овоме броју додају свештеномученици, монаси и парохијски свештеници, убијени од истих безбожника у току рата и после рата, онда се тек добија слика потпуно разорене епархије у којој је остао мали број свештенства. Већи број преживелих парохијских свештеника није се после рата вратио из Србије и Војводине. Зато је митрополит Арсеније, коме скоро нико није смео да приђе у помоћ на Цетињу, могао рачунати са врло малим бројем свештеника у раду на обнови ове намучене епархије. Рад митрополита Арсенија, ретко честитог и поштеног човека, онемогућаван је од стране грађанских власти на сваком кораку. Чак су му чињене сметње и приликом одласка на редовна заседања Светог архијерејског сабора.

После смрти патријарха српског Гаврила (7. маја 1950), као најстарији члан Св. арх. синода Арсеније је управљао пословима Српске патријаршије. Приликом избора патријарха, 1950, његов избор су онемогућиле власти јер је он био жељени кандидат Светог архијерејског сабора, као један од главних послератних стубова Српске цркве.

Шестог јула 1954. године митрополит Арсеније је ухапшен и затворен у истражном затвору, а већ 27. и 28. јула му је одржано суђење у Окружном суду у Цетињу.

Митрополит Арсенијеје оптужен да је одмах по доласку у Цетиње, половином 1947. године, створио групу од пет лица којој је био циљ насилно обарање „власти радног народа у Федеративној Народној Републици Југославији". Окружни суд у Цетињу осудио га је на казну строгог затвора у трајању од година и 6 месеци, а Врховни суд Црне Горе смањио је ову казну на једну укупну казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци.

После издржаног вишегодишњег затвора, пуштен је условно и живео је у манастиру Ваведењу у Београду. Знајући да му грађанске власти неће дозволити повратак у његову епархију, по своме пристанку изабран је 1960. године за митрополита будимског. Међутим, никада није преузео управу ове епархије зато што му мађарске власти нису дозволиле улазак у Мађарску, већ је и даље остао у београдском манастиру Ваведењу.

Своје стручне радове из области брачног права митрополит Арсенијеје објављивао у нашим црквеним часописима. Иначе, бавио се и публицистиком. Умро је 10. децембра 1963. године у Београду и сахрањен у манастиру Ваведењу.

Митрополита смедеревског Саватија наследио је почетком 1439. године Атанасије (Фрашак) који је већ крајем јуна исте године отишао у изгнанство са деспотом Ђурђем. Деспота су на овом путу пратили и митрополити: београдски Григорије и рашки Никодим. Митрополит Атанасије пратио је 1440. године деспота Ђурђа у Зету, а 1441. године „са Паскојем Сарковићем донео је у Дубровник део блага деспота Ђурђа".173 Са изасланством деспота Ђурђа учествовао је у преговорима у Једренима са султаном Муратом II. Атанасије је оверио „својим печатом повељу о измирењу деспота Ђурђа са породицом Хуњади августа 1451. године". За његово време положене су у митрополијској цркви у Смедереву, 12. јануара 1453, мошти светога апостола Луке.

Умро је 27. марта 1456. године.

Митрополит Атанасије помиње се у запису над вратима манастира Матке, 1497. године, поводом обнове овога манастира од стране властелинке Милице, удовице угледног Скопљанца. Ово је у Скопској епархији био једини случај кроз цео XV век обнове неког манастира. митрополит карловачко-зринопољски Атанасије (Љубојевић односно Љубовић, како се назива у сачуваним документима у Патријарашком архиву у Сремским Карловцима) постао је митрополит дабро-босански 1681. или 1682. године. Резидирао је у манастиру Бањи одакле је слао свештеномонахе да опслужују Сарајевску парохију, са чијом је црквеном општином имао доста сукоба. Из манастира Бање је митрополит Атнасије управљао не само православним верницима у Босни, већ и онима који су били под турском влашћу у Далмацији, Лици, Крбави и Поуњу. Будући да је био умешан у подизање устанка против Турака, избегао је у млетачки део Далмације и настанио се у Котарима. Када је православнима запретила опасност од унијаћења, Атанасије је своје седиште пренео 1695. у Медак, Лика, одакле се много успешније борио против унијата. После једне побуне Срба због сваковрсног насиља, хрватски бан гроф Адам Баћањи им је загарантовао „слободу вероисповести а владици Атанасију Љубојевићу потврдио право суђења у верским стварима с тим да му кнезови помажу". Поред овога римокатолички бискупи су „у сваком погледу својатали земље и душе ослобођене од Турака, они су одлучили да онемогуће рад шизматичких епископа, у чему је нарочито ревностан био њихов архиђакон за Лику и Крбаву, иначе прослављени јунак из борби против Турака Марко Месић.

Архиђакон Месић и сењски бискуп Мартин Брајковић успели су да епископа Љубојевића протерају из Лике и Крбаве те да појачају притисак на његове вернике ради унијаћења и покатоличења, али је патријарх Арсеније Чарнојевић успео да цар, у склопу потврде српских народних црквених привилегија 1696, потврди Љубојевића за владику у Банској крајини и Карловачком генералату". Желећи да појача српски живаљ у својој епархији, митрополит Атанасије је довео у Банију многе српске породице из Босне. Указом бечких власти, које су му уписале у заслугу довођење српског живља у Банију, постављен је 23. септембра 1698. за епископа карловачко-зринопољског. У Банији је Атанасије подигао манастир Комоговину и одавде одржавао сталне везе са Србима у Лици и Крбави, где му је улаз још увек био забрањем. Тек 1706. је призната патријарху Арсенију III јурисдикција над овим крајевима те је Атанасије подигао у Метку своју другу резиденцију. Међутим, државне власти су и даље радиле на томе да српски народ у Хрватској одвоје од осталих делова Српске цркве. Зато митрополиту Атанасију није ни упућен позив да учествује у раду изборног Сабора који је сазван почетком јануара 1708. у манастиру Крушедолу. Међутим, Атанасије је по зимском времену на коњу превалио пут од Лике до Фрушке горе и стигао на Сабор. Покушај да му се оспори право учешћа у раду овога Сабора није успео захваљујући његовој упорности. Митрополит Атанасије је својим активним учествовањем у раду Сабора везао своју дијецезу, најпространију у новооснованој Крушедолској митрополији, за Српску православну цркву. Умро је 1712. године.

Помиње се у једном рукопису манастира Ораховице, као наследник епископа Гаврила, који је епископовао после 1707.

године.^ После одласка митрополита скопског Јефтимија у Русију 1687. па све до 1706. године у Скопљу није било митрополита, односно до сада није нађен ниједан податак да их је било.

Митрополит скопски Атанасије први пут се помиње у записима 1706. године,181 када је, заједно са епископом самоковским Нектаријем, посетио Рилски манастир и поклонио се Св. оцу Рилском.



Pages:     | 1 |   ...   | 5 | 6 || 8 | 9 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«А. В. Головнёв АНТРОПОЛОГИЯ ДВИЖЕНИЯ (ДРЕВНОСТИ СЕВЕРНОЙ ЕВРАЗИИ) Екатеринбург — 2009 ББК 63+28.7 УДК 94:39 Головнёв А. В. Антропология движения (древности Северной Евразии). Екатеринбург: УрО РАН; Волот, 2009. 496 с. Антропология движения измеряет реальность в единицах действия, ее главными категориями выступают динамика и статика, основными инструментами — мотивационно-деятельностные схемы и историкоантропологические сценарии. Эта новая методология открывает праисторию и историю в живой...»

«ТОМСКИЕ МУЗЕИ Общественные, ведомственные и музеи предприятий, организаций Материалы к энциклопедии Музеи и музейное дело Томской области Под редакцией Э.И. Черняка, И.А. Сизовой Издательство Томского университета 2012 УДК 069_027.555(571.16) ББК 63.3(2)+79.1(2РОС–4ТОМ) Т56 Редакционная коллегия: Ю.К. Варга – сотрудник научно-инновационной лаборатории Современные экскурсионно-туристические технологии, Т.И. Ширко – к.и.н., научный сотрудник НОЦ Музей и культурное наследие, И.А. Сизова – старший...»

«От редакции История вселенских соборов христианской церкви, начиная со знаменитого Никейского (325 г.), принявшего общехристианский Символ веры, и кончая Парижским (825 г.), — это одна из самых интересных и в то же время самых сложных тем для исследования. Ее реализация требует глубоких знаний эпохи, скрупулезного анализа первоисточников, владения древними языками. Этим в значительной степени объясняется немногочисленность фундаментальных трудов, специально посвященных вселенским соборам. ?...»

«Преподобный старообрядец Серафим Саровский (Из книги В.В. Смирнова Падение III Рима) Если вы сегодня спросите у христиан-новообрядцев, как старец Серафим относился к старой вере, то скорее всего они вам расскажут историю из его жития про маленькую лодочку, в которой пытаются плыть по морю житейскому немирные старообрядцы, и про большой корабль, в котором плывут умиротворенные новообрядцы, а также про то, как батюшка Серафим обличал двоеперстие и призывал всех креститься троеперстием. Факты, не...»

«Актуальные новинки сезона! е! и анн м и Рома арной н 3) В 2 нд (стр. е ег ине о л ро ге Наши контакты Содержание СКОРО! Новые книги серии МОСКВА ХУДОЖЕСТВЕННАЯ MAXIMUM RIDE Бертельсманн Медиа ЛИТЕРАТУРА Москау АО планируются Современные авторы 3 129110, г. Москва в сентябре пр. Мира, 68, строение 1-А Классика 9 тел.: (495) 688-52-29  Детективы 13 Секрет успеха Maximum Ride в том, (495) 984-35-24  что здесь описываются проблемы, Триллеры 17 (495)...»

«Оториноларингология своими корнями уходит в глубокую древность. В древнем Египте, Ассирии, Вавилоне, Иудее, Индии, Китае и других странах Во стока, как свидетельствуют древние манускрипты, были известны болезни уха, носа и горла, а врачи того времени применяли различные методы лечения боль ных, страдающих этими заболеваниями. Эти методы носили эмпирический ха рактер и чаще всего не имели под собой каких либо научных оснований. В папирусах древнего Египта1 упоминаются заболевания носа и горла,...»

«НЕКОТОРЫЕ ПРОБЛЕМЫ СОЦИАЛЬНО-ПОЛИТИЧЕСКОГО РАЗВИТИЯ СОВРЕМЕННОГО РОССИЙСКОГО ОБЩЕСТВА Сборник научных трудов Выпуск 17 Под редакцией профессора Г.В. Дыльнова Издательство Саратовского университета 2010 УДК 316.32(470)(082) ББК 60.5(2Рос) Я43 Н47 Ред а к ц и о н н а я кол л е г и я : Г.В. Дыльнов (отв. редактор), Л.С. Аникин, О.Г. Антонова, С.Г. Ивченков, И.А. Березина (отв. секретарь) Рецензент Доктор исторических наук, профессор А.Д. Крахмалева Некоторые проблемы социально-политического...»

«1 Виктор ДИЗЕНДОРФ НЕМЕЦКОЕ НАСЕЛЕНИЕ СССР В 1939 г. Итоги Всесоюзной переписи населения 1939 г., в отличие от ее предшественницы двухлетней давности, были официально признаны советским руководством, но в годы существования СССР о них стало широко известно очень немногое. В постсоветский период вышли книги с материалами переписи: Всесоюзная перепись населения 1939 года. Основные итоги. Под ред. Ю.А. Полякова (М., 1992), Всесоюзная перепись населения 1939 года: Основные итоги. Россия (СПб.,...»

«ЛАВРОВСКИЙ СБОРНИК МАТЕРИАЛЫ XXXIII СРЕДНЕАЗИАТСКО-КАВКАЗСКИХ ЧТЕНИЙ 2008–2009 гг. К столетию со дня рождения Леонида Ивановича Лаврова ЭТНОЛОГИЯ, ИСТОРИЯ, АРХЕОЛОГИЯ, КУЛЬТУРОЛОГИЯ Санкт-Петербург 2009 Электронная библиотека Музея антропологии и этнографии им. Петра Великого (Кунсткамера) РАН http://www.kunstkamera.ru/lib/rubrikator/03/03_05/978-5-88431-157-2/ © МАЭ РАН УДК 39+902+94+008(470.6+51) ББК 63.5(2) Л13 Утверждено к печати Ученым советом МАЭ РАН Рецензенты:...»

«ЛЕНИН ПОЛНОЕ СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ 18 ПЕЧАТАЕТСЯ ПО ПОСТАНОВЛЕНИЮ ЦЕНТРАЛЬНОГО КОМИТЕТА КОММУНИСТИЧЕСКОЙ ПАРТИИ СОВЕТСКОГО СОЮЗА ИНСТИТУТ МАРКСИЗМА-ЛЕНИНИЗМА ПРИ ЦК КПСС В. И. ЛЕНИН ПОЛНОЕ СОБРАНИЕ СОЧИНЕНИЙ ИЗДАНИЕ ПЯТОЕ ИЗДАТЕЛЬСТВО ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ МОСКВА • 1968 ИНСТИТУТ МАРКСИЗМА-ЛЕНИНИЗМА ПРИ ЦК КПСС В. И. ЛЕНИН ТОМ 18 МАТЕРИАЛИЗМ И ЭМПИРИОКРИТИЦИЗМ ИЗДАТЕЛЬСТВО ПОЛИТИЧЕСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ МОСКВА • 1968 3К2 11 2 68 VII ПРЕДИСЛОВИЕ Восемнадцатый том Полного собрания сочинений В. И. Ленина...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.