WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 66 | 67 || 69 | 70 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 68 ] --

Замонашен је 25. септембра 1890. у манастиру Гргетегу од архимандрита Илариона (Руварца) добивши име Никанор. Пошто је краће време био старешина манастира Шишатовца, премештен је за настојатеља манастира Беочина а потом произведен у чин протосинђела на Цвети 1891. После избора за епископа темишварског произведен је за архимандрита 20. октобра 1891. За епископа је хиротонисан у карловачкој Саборној цркви од патријарха Георгија (Бранковића) и епископа вршачког Нектарија (Димитријевића) и пакрачког Мирона (Николића). Умро је у Темишвару 22. јула 1901. и сахрањен на српском гробљу.

Епископ Никанор (у свету Недељко Иличић) рођен је 6.

новембра 1906. у Новом Бечеју од родитеља Недељка и Софије Туцаков. Основну школу је завршио у свом родном месту,а гимназију у Великом Бечкереку. После завршене Богословије у Сремским Карловцима, дипломирао је на Богословском факултету у Београду као питомац епископа темишварског др Георгија (Летића). Исте године је замонашен по чину мале схиме у манастиру Крушедолу на Ђурђиц. Замонашио га је архимандрит Сава (Трлајић), потоњи епископ-свештеномученик горњокарловачки, кога ће будући епископ Никанор и наследити на епископској катедри. Као монах постао је сабрат манастира Св. Ђурђа у Темишварској епархији и у исто време постављен за суплента гимназије у Великом Бечкереку. Такође је постављен и за парохојског ђакона и радио на организацији богомољачког покрета. Професорски испит положио је 1933, а протођаконом је постао 1939. На овом положају га је затекао и избор за епископа горњо-карловачког 20. маја 1947.

У чин презвитера рукоположио га је 24. маја исте године митрополит загребачки др Дамаскин. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви 3. јуна 1947. Хиротонију је извршио патријарх српски Гаврило са епископима злетовскострумичким Викентијем и шумадијским Валеријаном.

Нови епископ горњокарловачки Никанор добио је у администрацију епархију далматинску којом је администрирао све до 1951. Међутим, када је пошао у Далмацију да прими администрацију, претучен је у Кистању и физички спречен да дође у седиште епархије. Рад епископа Никанора на обнови живота десетковане Горњокарловачке епархије спречаван је од грађанских власти на сваком кораку. Четири године доцније, 1951, епископ Никанор је по свом пристанку премештен у Сремску епархију, где је опет требало видати ратне ране и обнављати разорене парохијске храмове и сремске манастире.

После смрти епископа бачког др Иринеја (Ћирића), изабран је 1955. за епископа бачког. Као епископ бачки неговао је у богослужењу велељепије наслеђено од свога претходника.

Поред епархије далматинске, епископ Никанор је администрирао и епархијама Шабачко-ваљевском, Сремском (у два маха) и више година Будимском епархијом. Још у време када је био професор написао је уџбеник из литургике за четврти разред средњих школа и Катихизис. Своје радове објављивао је углавном у Духовној стражи и Гласнику Српске православне цркве. Умро је 6. новембра 1986. у Сремској Каменици, а сахрањен у крипти Саборне цркве у Новом Саду.

НИКИФОР

Први помен о митрополиту градачком Никифору имамо из 1454. године, када је приложио звоно „прЕсветои чюдотворици градьчкои вь днии благовЕрнаго господина деспота Гюрга". Звоно је ископано 1675. године четрдесет корака од садашње православне цркве у Чачку.

НИКИФОР

Митрополит морозвишки Никифор познат нам је као учесник Охридског сабора 1528/9. године, чији је задатак био да осуди намеру митрополита смедеревског Павла. Записник о раду тога сабора потписао је и Никифор."

НИКИФОР

Митрополит Никифор помиње се као један од оснивача манастира Свете Тројице код Пљеваља. Наиме, из натписа који је некада био изнутра у припрати, више врата манастира Свете Тројице, познато је да је манастир подигао Јеромонах Висарион са братом Савом и архијерејом Никифором". С обзиром да у овом натпису није поменута његова титула, није познато коју је епископску катедру заузимао и коју је титулу носио.

НИКИФОР

Никифор је митрополитом скопским постао пре 1550 године, јер је те године већ поднео оставку на свој положај.

НИКИФОР

Митрополит струмички Никифор помиње се 1714. године. На положају струмичког митрополита остао је до 1718. године. Епископ Никифор рођен је у селу Гргуревцима у Срему. Као проигуман ма-настира Хопова изабран је за епископа пакрачког на Народно-црквеном сабору у манастиру Хопову 2. јануара 1721. године. И поред врло великих сметњи од стране унијата, митрополит Викентије је успео да посвети Никифора за епископа на Спасовдан 18. маја 1721. године „и одмах га је послао у Пакрац, јер се, баш у то доба, у Бечу између Угарске Дворске коморе и Дворског ратног савета расправљало о унијатској тези поводом попуњавања упражњене Пакрачке епархије".57 Епископ Никифор је дошао на чело епархије у којој је био мали број свештеника међу осиротелим народом, који је напустио своја огњишта услед све чешћих хајдука и обесних грађанских власти.

Захваљујући упорности митрополита Викентија, цар Карло VI издао је прву Славонску катастарску књигу у циљу регулисања односа властеле и њихових поданика.

За двадесет година епископ Никифор је успео да реорганизује своју епархију и духовни живот у њој подигне на виши ниво.

Основао је у Пакрацу школу за образовање свештеника, уклонио монахе са парохија и вратио их у манастире, организовао протопрезвитерате, увео ред и дисциплну у црквену администрацију, извршио први попис своје епархије, саградио предњи део епископског двора и у њему придворни храм Благовештења и дао иницијативу за подизање парохијских и филијалних храмова. Епископ Никифор је низ година материјално помагао обнову конака манастира Хопова, те је подизањем нових келија постао ктитор овога манастира. Пошто је боловао неколико година, епископ Никифор је за свога наследника још за живота предложио свога дугогодишњег сарадника архимандрита Софронија (Јовановића) који је хиротонисан 23. маја 1743. за славонског епископа. Софроније је потврђен тек три године доцније јер је загребачки бискуп, чија ранија унијатска акција није успела, чинио ве- лике сметње.

Епископ Никифор је умро у Пакрацу 20. априла 1750.

Никифор (Максимовић) рођен је у селу Јежевици 12. јануара 1788. од оца Максима и мајке Госпаве. Књигу је „учио" у манастиру Каменцу, Морачи и Св. Тројици, а грчки језик у манастиру Раковици. Замонашен је 12. јануара 1808. За ђакона и презвитера рукоположио га је митрополит београдски Леонтије.

После рукоположења био је сабрат манастира Никоља. Обновио је манастире Преображење и Сретење. Крајем новембра 1830.

београдски митрополит Антим произвео га је за архимандрита. За епископа ужичког хиротонисан је у Цариграду 19. јула 1831. Исте године је епископско седиште пренео из Ужица у Чачак. Већ идуће године био је присиљен да из политичких разлога напусти своју епархију и пређе у Црну Гору. Будући да је Цетињска митрополија била упражњена, епископ Никифор је, на молбу младог архимандрита Петра Петровића Његоша, рукополагао свештеничке кандитате у манастирима где је боравио. На позив кнеза Милоша и његовог брата Јована, епископ Никифор се 1833. вратио у своју епархију.

У Чачку је подигао 1837. епископски двор. Посебну пажњу је посвећивао манастиру Сретењу, коме је поклонио иконостас, подигао конак, а такође и друге зграде. „Колико се старао о Сретењу сведочи и то да је 1845. наручио да се манастир прикаже на бакрорезу, који је морао бити и описиван". Епископ Никифорје помагао школовање сиромашних младића, подизање школа и издавање српске књиге. Године 1846.

изабран је за члана Друштва српске словесности.

Умро је у манастиру Сретењу 28. фебрура 1853, где је и сахрањен.

НИКИФОР

Митрополит нишки Никифор помиње се 1842. године у натпису изнад портала храма Вазнесења Господњег у Горњем Матејевцу код Ниша. Из натписа сазнајемо: „Год. 1841. Турци запалише село и оскрнавише цркву; поново је освећена 1842. год.

од Архијереја Никифора".

НИКОДИМ

Епископ нишки Никодим помиње се приликом уласка Нишке епархије у састав Жичке архиепископије, односно потоње Пећке архиепископије 1279. године. Приликом избора новог српског архиепископа, након смрти архиепископа Саве, изборни сабор се у току 1317. године састајао неколико пута, јер није могао да се сложи у питању личности.

Кандидован је Данило, за кога сабор није хтео ни да чује. Избор је пао на хиландарског игумана Никодима, некадашњег Даниловог ученика.

Игуман Никодимје изабран, вероватно, на Спасовдан 12. маја 1317. године за архиепископа српског.

Када се игуман Данило повукао са игуманског положаја у манастиру Хиландару и отишао у Карејску ћелију Светога Саве, за новог игуманаје изабран Никодим. Као хиландарски игуман, Никодимје био у Цариграду у једној дипломатској мисији, а у вези са једном расправом која је настала између краља Стефана Уроша и брата му краља Стефана, а по налогу оба брата и сабора Српске земље. Тада је царевао кир-Андроник, Ангел Комнен Палеолог, и син његов цар кир-Михаило и унук овога цара кирАндроник, а управљао је престо васељенски патријарх Цариграда кир Нифон (1313-1315) – како каже сам Никодим у предговору Типика који је он превео са грчког језика.

Налазећи се у дипломатској мисији у Цариграду 1313.

Никодим је присуствовао богослужењу које су по типику преподобног Саве Освећеног вршили јерусалимски и антиохијски патријарх. Богослужење је на њега оставило изванредан утисак, тим пре што су га интересовала литургичка питања.

Поставши српским архиепископом, Никодим је послао у Цариград да му се донесе јерусалимски типик из манастира светога Јована Продрома. Међу многим библиотекама једна од најпознатијих била је у овом манастиру. Скрипторијуму овога манастира има да се захвали усавршавање и ширење минускула (тзв. der Minuskulschrift); 25 познатих кодекса припадају овој кући.

Шта је руководило архиепископа Никодима да преведе овај типик преподобнога Саве Освећеног? Одговор нам даје сам архиепископ Никодим: „А нађосмо у светим његовим речима, које нам остави на утеху, јер рече: 'Молим оне који ће бити после мене, због маловремености живота, да испуните оно што ја нисам довршио'. Зато, дакле, ја, смерни Никодим... следећи речима, потрудих се да бар мало овде додам. Послах у Цариград у манастир Св. Претече и Крститеља Јована, и би ми донесен овај јерусалимски типик и преведох га на наш језик с писмена грчкога језика". Српски владари и архиепископи су с правом сматрали да је њихова историјска дужност да испуне оно што је недокончано.

Свети Сава преводи пролог Евергетидског типика, али то још није довољно за вршење уставног богослужења. Оно што није успео да уради, дакле, св. Сава, учинио је архиепископ Никодим.

Превео је пуни типик, испунио недокончано и извршио аманет св. Саве.

Проф. Мирковић је први указао да је фраза:

„недокончан'нага... испальните" често употребљавана у нашој старој књжевности, узета из посланице Св. апостола Павла Титу 1,5. Превођењу Типика архиепископ Никодим је приступио као сјајан зналац грчкога језика. Његови књижевни радови показују да је имао велики литерарни таленат, изглађен и префињен стил и да је одлично познавао грчки језик, тако да је приликом превођења могао залазити и у финесе.



Pages:     | 1 |   ...   | 66 | 67 || 69 | 70 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Истории русской странницы Издание второе, исправленное и дополненное Перевод с английского Альвины Воропаевой Текст печатается по изданию: Fragments of My Life: A Memoir, 1996 ed. Catherine de Hueck Doherty (ne Kolyschkine) Madonna House Publications, Combermere, Ontario, K0J 1L0 Canada www.madonnahouse.org www.catherinedoherty.org Перевод с английского Альвины Воропаевой Редактор Лидия Ягунова Екатерина де Гук Дохерти (Колышкина) 1896-1985 © online edition, Madonna House Publications August,...»

«Не просто плотник От редакции - Откуда у этого человека такая мудрость и такое могущество? Разве он не сын известного нам плотника Иосифа? - недоумевали жители древнего городка Назарета. - Да кто же он такой?!- не удержались от восклицания даже его ближайшие друзья. Вот уже два тысячелетия этот вопрос, в той или иной форме, звучит на самых разных языках. Имя этого человека не сходит с уст миллионов людей. Джизас Крайст. Жэзю Крист. Иисус Христос- в такой форме его имя известно большинству наших...»

«А.И. ПОПОВ, Б.А. СТАРКОВ Александр Иванович ПОПОВ — доктор экономических наук, профессор кафедры общей экономической теории СПбГУЭФ, заслуженный работник высшей школы РФ. В 1965 г. окончил аспирантуру при МГУ им. М.В. Ломоносова. С 1972 г. работает в ЛФЭИ (СПбГУЭФ). Автор более 300 научных работ, в том числе изданных в Польше, Германии, Болгарии. Среди опубликованных работ — учебник Экономическая теория (3-е изд., 2001 — 38 п. л.; 4-е изд., 2006 — 43,8 п. л.). Сфера научных интересов —...»

«Аннотированный библиографический указатель ресурсов Москва, 2011 Избранные знаменательные и памятные даты в истории космонавтики 2011 год 50 лет первому полету человека в космос (12 апреля 1961 г. выведен на орбиту космический корабль Восток с летчиком-космонавтом Юрием Гагариным) 100 лет со дня рождения академика Мстислава Всеволодовича Келдыша (род. 10 февр. 1911 г.), руководителя многих космических программ 45 лет назад впервые в мире автоматическая межпланетная станция Луна-9 совершила...»

«Издание осуществляется при поддержке Министерства иностранных дел Германии Gefrdert durch das Auswrtige Amt der Bundesrepublik Deutschland Под редакцией доц., к.им. И.Р. Плеве, доц., к.им. Т.Н. Черновой Отв. составитель Т.Н. Чернова Издательство ГОТИКА Корректор Л. Р. Богданова Компьютерная верстка Д. Лисин Уважаемые коллеги! Редколлегия Научно-информационного бюллетеня обращается к Вам с просьбой о поддержке в дополнение текущей библиографии. Ждем от Вас также следующую информацию к публикации...»

«Часть 1. Планирование демографической зимы Теперь самое страшное, самое ужасное и позорное – даже не сами ужасы и позоры, а то, что надо разъяснять их, спорить о том, хороши они или дурны. Иван Бунин. Окаянные дни (1918) Звериная философия По словам известного защитника традиционных христианских ценностей в США и исследователя евгеники Джона О’Кифа ряд важнейших событий ХХ века трудно понять без учта влияния евгенического движения [1]. Это то же самое, как описывать историю, не упоминая, что...»

«ЛИТЕРАТУРНЫЕ ПАМЯТНИКИ аЖ-F. Fiepost HIS TOIRE Ш CHEVALIER DES GRIEUX ET DE MANON LESCAUT. Л ре во ИСТОРИЯ КАВАЛЕРА ДЕ ГРИЕ МАНОН АЕСКО Издание JM.H. Bi-xuif ИЗДATI1ЛЫ ГВО ^ ИАУКА &U IV 0 4РЕДАЬЦИОИЛАЯ КОЛЛЕГИЯ СЕРИИ Л Ш 1 Р 4 Ш 11Ы1 ПАМЯТНИКИ ВВ В о лги и Академики (пред( едатечь), В И Конрад ВВ Виноградов, С Д Сказ кип, МВ Тихомиров, МП Алексеев, ччвпы корреспонденты АН СССР И И Анисимов, ДД Благой, В М Жирчу некий ДС Лихачев, ччен корреспондент АН Таджикской ССР // С h р а г и п с к и и...»

«НАУКА И КРИЗИСЫ ИСТОРИКО-СРАВНИТЕЛЬНЫЕ ОЧЕРКИ Редактор-составитель Э. И. Колчинский С.-ПЕТЕРБУРГ 2003 В коллективной монографии дан историко-сравнительный анализ взаимоотношений науки, государства и общества в периоды крупных социально-политических и экономических потрясений от Английской революции XVII в. до культурной революции в Китайской Народной Республике. Особое внимание уделено проблемам выживания ученых и реформирования научных институтов во время Великой французской революции, в...»

«анджей нОвак иСтОрия как преСтупление (размышления преСтупника)* Когда я получил от Ab Imperio предложение прокомментировать решение третьего президента России об учреждении комиссии, призванной бороться с фальсификацией истории, я вспомнил слова, приписываемые первому императору Франции: “L’historie est une suite de mensonges sur lesquels on est d’accord”.1 Именно так это может выглядеть с точки зрения власти. Когда Наполеон высказал эту “золотую мысль”, битва при Ватерлоо уже была проиграна....»

«Предлагаемая статья является попыткой нарисовать в самом общем виде картину возникновения и развития искусства войлоковаляния в Ев разии с момента его фиксации археологическими памятниками и до насто ящего времени. Основное внимание в обзоре уделено выявлению временных ы и территориальных особенностей войлочного производства, главными носи телями которого было оседлоземледельческо скотоводческое население За падной Азии, кочевые цивилизации степи и создатели европейской тради ции. Следует...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.