WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 64 | 65 || 67 | 68 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 66 ] --

Рукоположен је у чин ђакона и презвитера 1912. године и по положеном катихетском испиту био је катихета у Мостару, Бихаћу и Тузли, професор Богословије у Сарајеву, а ректор богословија у Сремским Карловцима, Призрену и Битољу. Овде га је 29. новембра 1925. године затекао избор за епископа Захумско-рашке епархије. Хиротонисан је 16. маја 1926, а устоличен у Никшићу на Петровдан исте године. За епископа зворничко-тузланског изабран је 29. октобра 1928. године.

Као сјајан организатор, епископ Нектарије је успео да око себе окупи најбоље сараднике. Његов црквени судје између два светска рата важио као један од најбољих судова у Српској патријаршији. Био је у броју оних архијереја који су одмах прихватили богомољачки покрет. Његовом иницијативом одржани су у манастиру Тавни чувени богомољачки сабори и црквени живот је у овој епархији видно напредовао за време његове управе. Потом је дошао рат. Немци су га, као члана Светог архијерејског синода, довели у Београд јер он није напустио своју паству, да би се могла одржати прва синодска седница за време окупације.9 Са осталим члановима Синода (митрополит Јосиф, епископи Емилијан и Јован) мудро је учествовао у вођењу Цркве, коју су из рата извели без мрље и „боре".

Када је дошао моменат да Српска црква подигне свој глас против нечувених злочина и о томе обавести светску јавност, одлучено је да се протестни меморандум упути немачком команданту у Београду и светској јавности. Меморандум су написали епископ Нектарије и др Перо Слијепчевић, професор универзитета. Захваљујући овом меморандуму свет је сазнао за нечувена страдања.

За време Другог светског рата епископ Нектарије је у Нишу вршио дужност ректора богословије и у исто време је администрирао свим епархијама у Хрватској.

После Другог светског рата епископ Нектарије се вратио у своју епархију, одакле је администрирао дабро-босанском епархијом (1945-1951) и захумско-херцеговачком епархијом (1945-1951). После дугогодишњег опирања пристао је да 1951.

године пређе у Сарајево на положај митрополита дабробосанског. Иако већ у дубоким годинама, митрополит Нектарије је приступио обнови ратом оштећених цркава и манастира и показао невиђену ревност и сналажљивост. И последњи дан живота провеоје у обилажењу својих манастира. Умро је у Сарајеву 7. септемра 1966. Сахрањен је крај Старе сарајевске цркве.

НЕОФИТ

Ђорђе Сп. Радојичић у своме раду о Будимљанским епископима наводи да се у славској стихири једног позног акатиста св. Сави спомиње Неофит као први епископ будимљански. Овај рад закључује речима да после епископа будимљанског Николе „немамо спомена ни о једном епископу будимљанском".10 У време писања овога рада епископ Матеј, из 1552. године, још увек се сматрао епископом будимским услед нетачног читања. Међутим, и Матеј је био епископ будимљански, што доказује да је ова епархија трајала много дуже јер се и касније помињу епископи који су носили титулу будимљанских архијереја.

НЕОФИТ

Помиње се први пут у једном запису између 1. септембра 1261. и 31. августа 1262. године, када је за њега „многогрешни Богдан" преписао номоканон".11 То је Иловачка крмчија, рукопис који је по налогу зетског епископа Неофита 1262. год. написао неки Богдан за цркву Св. Арханђела у мјесту Иловици. Та црква је, свакако манастир Св. Арханђела на Превлаци (Тумби), при источној обали Тиватског залива у Боки, јер се у томе манастиру налазило сједиште зетске епархије у XIII в". Епископ зетски Неофит је замонашио Јевстатија I архиепископа српског. Миодраг Пурковић је био мишљења да је Неофит „био епископ бар десет година раније, дакле око 1253, ако не и чак и пре",13 јер је Јевстатије, како сматра Василије Марковић, замонашен око 1250. године. Према натпису сачуваном на цркви Св. Петра у Богдашићима у Боки Которској, овђе је сазидао храм Неофит, епископ зетски, 1269. године".

НЕОФИТ

Неофит се помиње у Пљеваљском поменику иза епископа Методија, а пре епископа Николе. Радивоје Љубинковић претпоставља да је епископ Неофит насликан у Петровој цркви.

НЕОФИТ

Као присталица митрополита смедеревског Павла, који је покушао да поправи ситуацију када је у Српској православној цркви наступило нередовно стање, хиротонисан је за епископа лесновског од митрополита Павла.

Када је архиепископ охридски Прохор сазвао 13. марта 1532.

године сабор, епископ Неофит је, заједно са осталим присталицама митрополита Павла, анатемисан и искључен из хришћанске цркве.

НЕОФИТ

Митрополит Неофит, рођен је од родитеља Милете и Јовке, први пут се помиње, заједно са архиепископом српским Јованом и митрополитом београдским Јоакимом, 6. августа 1608. године поводом довршавања живописа манастира Хопова. Помиње се још у једном запису из 1612. године, када је приложио манастиру Хиландару литургију „за своју душу и својих родитеља".

НЕОФИТ

Током седамнаестог века београдски митрополити су имали у манастиру Хопову своју резиденцију. Није још утврђено да ли су четворица епископа који су живели у овом манастиру били викарни епископи београдских митрополита са титулом хоповски, или се ту ради о архијерејима који су овде живели као умировљени епископи, или су морали избећи из својих епархија.

Тако се 1641. године помиње епископ Неофит, који је те године био у Русији као изасланик своје епархије.

НЕОФИТ

Помиње се у једном турском дефтеру као епархијски архијереј „митрополије ђаура области Сегедина и њено подручје"23 с тим што се помиње и Солнок, што значи да је у то време било Срба и у Солноку.

Митрополит Неофит је заузимао катедру Бачке епархије у Сегедину пре августа 1645. године, јер се тада већ помиње његов наследник.

НЕОФИТ

Неофит је постао самоковски митрополит пре 1766. године.

Приликом „укидања" Пећке патријаршије, 1766. године, дао је свој писмени пристанак.24 Умро је 16. априла 1778. године.

НЕОФИТ

После митрополита Антима IV, 1830. на престо скопских митрополита долазили су један за другим, са краћим задржавањем, четири митрополита. Митрополит Неофит, родом из Кесарије, у том низу био је трећи по реду. НЕСТОР (Јовановић) епископ арадски Епископ Нестор, Румун по народности, рођен је 1767. у Фогорашу. Завршио је евангелистичку гимназију у Братислави, а богословију у Карловцима. Као игуман манастира Бешенова, изабран за епископа арадског у децембру 1828, а хиротонисан 27.

јануара 1829. у Карловцима. Његово архипастирствовање било је врло кратко јер је већ 21. фебруара 1830. године умро. Епископ Нестор (у свету Никола Јовановић) рођен је 1.

фебруара 1833. године у селу Шумама у Шумадији. Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Крагујевцу, богословију у Београду, а потом био учитељ и парохијски свештеник. Када му је умрла супруга, упућен је у Кијев где је завршио семинарију и Духовну академију.

По повратку из Русије био је писар конзисторије у Београду, наставник полугимназије, професор Велике гимназије, а потом и ректор богословије у Београду. Извесно време био је и вероучитељ краља Милана Обреновића. Замонашио се на Св.

Саву 1873. године, а месец дана касније постао је архимандрит.

Архимандрит Нестор се бавио књижевношћу. Четири године уређивао је црквени лист Пастир, који је касније под именом Сион такође он четири године издавао. Посвећен је за епископа нишког 1883. године. Умро је 19. марта 1884. за време обиласка Неготинске епархије, чији је администратор био.

НИКАНОР

Једна од најинтересантнијих личности шеснаестог века је митрополит новобрдски Никанор, који се, поред својих редовних архијерејских дужности, бавио црквеном и културном историјом српскога народа.

Када је митрополит смедеревски Павле покушао да из Смедерева, седишта српске деспотовине, дође до споразума са Турцима, као што су то учинили Грци, у вези са обновом Српске патријаршије, јавио се отпор у Охридској архиепископији и дошло је до раскола који је трајао више година. Том приликом митрополит Никанор се определио за Охридску архиепископију, а о расколу забележио следеће: „Ово писах ја смерни митрополит новобрдски Никанор године 7043 [1534/35]. За ове епархије би смућена велика црква охридска од неког Павла, митрополита смедеревског, 7 година никако у мир не пређе од раскола, као што ти и писаније патријарашко каже на крају ове књиге". За све ово време митрополит Никанор је учествовао у раду архијерејског сабора Охридске архиепископије, који је осудио покрет митрополита Павла.

Као „велики љубитељ књига, Никанор их сам преписује, наручује да се пишу и поправљају, купује, ствара од њих приличну књижницу. Његова књижница, 'Никанорове књиге', има 12 великих и 15 малих књига. У манастиру Грачаници је основао штампарију. Она је штампала само једну књигу, Октоих 5-8.

гласа. Штампана је 1538/39. год". Митрополит Никанор се бавио и дрворезом.

Његов лик је насликан на доњем рубу једне Христове иконе из Грачанице. „Овај портрет митрополита Никанора спада у ред најреалистичнијих и најлепших портрета нашег сликарства XVI века. Истовремено ова композиција говори о степену високог образовања и широког интересовања овог црквеног прелата, библиофила, мецене, а можда и врсног уметника." Није за сада познато докле је митрополит Никанор управљао новобрдском епархијом. Међутим, „иако су непознати историјски подаци о коначној судбини и години смрти грачаничког митрополита Никанора, остаје чињеница да је он био грачанички и новобрдски метрополит скоро пуне четири деценије, од 1528.

до, можда, 1567. године. Деловаоје не само као црквени великодостојник и организатор него и као веома плодаи и свестрано заинтересован културни прегалац и стваралац. Старао се о писању и сам писао књиге, теолошке полемике и тумачења, отворио прву штампарију у седишту своје дијецезе – Грачаници.

Био је наручилац икона, библиофил, врстан калиграф (а можда и дрворезац и мајстор високих квалитета уметничке обраде племенитих метала. Смирски дуборезни сребрни крст у овом броју његових познатих дела заузима посебно и значајно место". НИКАНОР, митрополит новобрдски

НИКАНОР

Први помен о митрополиту Никанору имамо из 1534. године вези са куповином једног јеванђеља.32 За његово време је ђак Јован дописао Пролог у манастиру Свете Тројице код Пљеваља, трудом и усрдношћу игумана Висариона,33 а 1546. године, при истом манастиру и у време истих лица, преписа се тетрајеванђеље34 које је касније доспело у манастир Дубочицу.

Приликом свога боравка у манастиру Довољи 27. јуна 1544.

године, митрополит Никанор је „потврдио писаније пређашњег митрополита Јована".

НИКАНОР I

Пре избора за митрополита скопског Никанор I је био митрополит полошки. Наиме, из целе друге половине шеснаестог века познато је име само једног митрополита скопског – Никанора, који је пре тога, по свој прилици, био епископ полошки; јер његово име сретамо записано у цркви код данашњег арнаутског села Новаке у Доњем Пологу, недалеко од Тетова. Ту се, наиме, каже да је та црква живописана била 7085 (=1577). Податке о исликавању цркве светога Николе у Новацима код Тетова „за време скопског и полошког митрополита Никанора 1576/1577"37 године даје нам и проф. Сретен Петковић у својој драгоценој студији о зидном сликарству овога времена.

НИКАНОР II

Митрополит Никанор пре него што је постао митрополитом скопским, заузимао је катедру митрополита тетовских, а 1641.

године је сјединио Скопску и тетовску епархију поставши скопским митрополитом.



Pages:     | 1 |   ...   | 64 | 65 || 67 | 68 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Свастика во льдах. Тайная база нацистов в Антарктиде Ганс-Ульрих Кранц 2 Книга Ганс-Ульрих Кранц. Свастика во льдах. Тайная база нацистов в Антарктиде скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Ганс-Ульрих Кранц. Свастика во льдах. Тайная база нацистов в Антарктиде скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Ганс-Ульрих фон Кранц Свастика во льдах. Тайная база нацистов в Антарктиде 4 Книга Ганс-Ульрих Кранц. Свастика во льдах. Тайная база...»

«С. Л. Утченко КРИЗИС И ПАДЕНИЕ РИМСКОЙ РЕСПУБЛИКИ И3Д Л ЬСТВО НАУКА Москва 1965 Введение Полис — империя Предлагаемая работа трактует, в основном, проблемы социальной и политической исто¬ рии последних лет существования Римской республик; проблем экономического характера автор касается лишь в той мере, ка¬ кая, с его точки зрения, необходима для понимания явлений общественной жизни. В работе, посвященной гибели республики, нельзя не го¬ ворить о рождении империи. Сознавая и учитывая это обстоя¬...»

«Г.В.Носовский, А.Т.Фоменко ЦАРЬ СЛАВЯН ПРЕДИСЛОВИЕ. Книга посвящена полученной нами датировке Рождества Христова 1152 годом н.э. Изложена возникшая в связи с этим реконструкция событий XII века. Впервые эта датировка была получена нами в 2003 году и с тех пор нашла многочисленные подтверждения. Книга содержит только новый материал и результаты, полученные нами в 2003 году. Все они публикуются впервые. Подчеркнем, что основным результатом книги является новая и, по-видимому, окончательная...»

«В ПОИСКАХ ВОСТОКА БУХАРА И САМАРКАНД Берега реки Самбатион издано свободным братством сынов Моше, они же краснокожие израильтяне место издания не обозначено 5770 год от сотворения Человека, он же 2010 год европейского и 1431 год мусульманского летоисчислений МЕЖУНИВЕРСИТЕТСКИЙ ЦЕНТР ЕВРЕЙСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ ЕВРЕЙСКОЕ АГЕНТСТВО В РОССИИ при поддержке фондов ICHEIC, CAF, AVI CHAI САМБАТИОН-5. С четырех краёв Земли В поисках Востока. Бухара и Самарканд Сборник материалов для работы в творческом...»

«СОЦИАЛЬНАЯ ПОЛИТИКА САНКТ-ПЕТЕРБУРГСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ УПРАВЛЕНИЯ И ЭКОНОМИКИ Я. А. Маргулян СОЦИАЛЬНАЯ ПОЛИТИКА Учебник Санкт-Петербург 2011 УДК 323(075) ББК 66.3(2 Рос)3я73 М 25 Утверждено Редакционно-издательским советом СПбУУиЭ в качестве учебника по специальности 040400 и направлению 521100 Социальная работа Рецензенты: заведующий кафедрой социологии СПбГИЭУ, д-р филос. наук, профессор К. М. Оганян профессор кафедры философии и истории СПбГУТД, д-р филос. наук, профессор Ю. В. Манько Маргулян...»

«КОЧЕВАЯ АЛЬТЕРНАТИВА СОЦИАЛЬНОЙ ЭВОЛЮЦИИ Москва 2002 Серия “Цивилизационное измерение” Том 6 Редколлегия серии: И.В. Следзевский (главный редактор), Д.М. Бондаренко, Н.А. Ксенофонтова, А.М. Васильев Ответственные редакторы тома: д.и.н. Н. Н. Крадин д.и.н. Д. М. Бондаренко Книга написана антропологами, историками и археологами, специализирующимися в области кочевниковедения и посвящена различным аспектам одной проблемы: каким образом небольшие кочевые народы, населявшие окраины земледельческих...»

«Доктор исторических наук, профессор кафедры политической истории НИУ ВШЭ, ведущий научный сотрудник Института экономики РАН Михаил Абрамович Давыдов Пореформенная модернизация России: статистика и идеология Проблема голодного экспорта, имея самостоятельную научную ценность, в то же время прямо связана с проблемой благосостояния населения России в конце XIX - начале XX вв. и – что не менее важно – с нашими представлениями об этом благосостоянии. Не секрет, что в сознании множества наших...»

«Мегион 2005 Мегионцы - люди высокого долга Санкт-Петербург: типография ОАО Иван Фёдоров, 2005. - 168 с., илл. Под общей редакцией В.И. Сподиной Редактор: И.Ф. Обухов, председатель Совета ветеранов г. Мегиона Авторы-составители: Л.Д. Кашина, А.Т. Набоков, И.Ф. Обухов Книга посвящена ветеранам Великой Отечественной войны, призванным из Мегиона, приехавшим в Мегион, а также узникам концлагерей, блокадникам Ленинграда, ныне живу­ щим в нашем городе. В ней представлены воспоминания, фотографии,...»

«Шейх Абсаттар хаджи ДЕРБИСАЛИ ИСЛАМ – РЕЛИГИЯ МИРА И СОЗИДАНИЯ ТЕОЛОГИЧЕСКО-РЕЛИГИОВЕДЧЕСКИЕ, ИСТОРИКО-ФИЛОЛОГИЧЕСКИЕ ИССЛЕДОВАНИЯ, СТАТЬИ И РАЗМЫШЛЕНИЯ, ДОКЛАДЫ И ИНТЕРВЬЮ Алматы 2010 “Дайк-Пресс” УДК 297 ББК 86.38 Ш 41 Общая редакция – М. Ш. Хасанов, доктор философских наук, профессор Рецензент – А. К. Муминов, доктор исторических наук, профессор, зам. директора Института востоковедения КН МОН Республики Казахстан Ответственный редактор – М.-Х. Алсабеков, шейх ал-ислам, кандидат философских...»

«Андрей Борисович ЗУБОВ ИСТОРИЯ РЕЛИГИИ В первой книге авторского курса История религий рассматриваются понятия предмета, основные категории и методы современного научного религиоведения, история осознания человеком своей религиозности и многообразия религиозного опыта; реконструируются религиозные представления древнего человека (палеолит, неолит, мегалитическая религия). Во второй части книги анализируются религии современных неписьменных народов, особое внимание уделено феномену шаманизма....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.