WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 63 | 64 || 66 | 67 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 65 ] --

102 Исто, 2419.

103 Исто, 4432.

104 Исто, 3634.

105 Исто, 1440.

106 Љубица Штављанин-Ђорђевић, Мирослава ГроздановићПајић и Луција Цернић, Опис ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије, Београд 1986, 59.

107 Илија Николић, Тефтер црквене општине у Пироту (1834Историски часопис, Х-Х1, 1961-1962, Београд 1963, 271.

108 Петар Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку, Београд 1928, 20-21.

109 Марија Јанковић, исто, 182.

110 Димитрије Богдановић, Света Гора, Хиландар, Београд 1978, 42.

111 Владимир Мошин, Правни списи светога Саве, Сава Немањић - свети Сава, Београд 1979, 114.

112 Марија Јанковић, исто, 141.

113 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира Св. Тројице код Плеваља, Споменик 1. VI, Сремски Карловци 1922, 25.

114 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 67.

115 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, 643.

116 Исто, 647.

117 Исто,679.

118 Исто,647.

119 Петар Костић, исто, 158.

120 Љуб. Стојановић, III, 5619.

121 Др Рад. М. Грујић, Скопски.митрополији, 213.

122 Љуб. Стојановић, исто II, 3656.

123 Исто, 3708.

124 Исто, 3760.

125 Исто, 3775.

126 Исто, 3780.

127 Исто, 3796.

128 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

129 Исто, 282.

130 Љуб. Стојановић, Српска црква у међувремену од Арсенија II до Макарија (око 1459-63. до 1557 г.), 117-118.

131 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, 5612.

132 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

133 Љуб. Стојановић, исто I, 3401.

134 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира Св. Тројице код Плеваља, 25.

135 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 26.

136 Исто.

137 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира Св. Тројице код Плеваља, 25.

138 Марија Јанковић, исто, 134.

139 Исто.

140 Марија Јанковић, исто, 74, примедба 60.

141 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, VI, 10040.

142 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 59.

143 Мирјана Ћоровић-Љубинковић, Иконостас цркве Светог Николе у Великој Хочи, Старинар, Нова серија, IX-X, Београд 1958-1959, 169.

144 Љуб. Стојановић, исто, I 781.

145 Л. Мирковић, Црквене старине из Дечана, Пећи, Цетиња и Прасквице, Годишњак музеја Јужне Србије, I, Скопље 1941, 110.

146 Мирјана Ћоровић-Љубинковић, Иконостас цркве Светог Николе у Великој Хочи, 172.

147 Љуб. Стојановић, исто, I, 148 Димитрије Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, Београд 1978, 166.

149 Др Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, Скопље 1935, 226.

150 Љуб. Стојановић, исто, I, 1276.

151 Исто, 6810.

152 Радмила Тричковић, исто, 85.

153 Исто, 153-154.

154 Исто, 154.

155 Мирон Ђорђевић, Историја светосавског манастира Ковиља, Нови Сад 1891, 155.

156 Радмила Тричковић, исто, 154.

157 Ст. М. Димитријевић, Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, Споменик Ш1, Сарајево 1922, 202.

158 Др Радослав М. Грујић, Духовни живот, 392.

159 Ст. М. Димитријевић, Одношаји пећских патријарха са Русијом у XVII веку, Глас Српске краљевске академије 58, Београд 1900, 233-234.

160 Др Душан Кашић, Михајло, митрополит кратовски (1648Богословље VI (XXI), Београд 1962, 21.

161 Љуб. Стојановић, исто, I, 1547.

162 Исто, 1494, 6848, 6849, 6880, 6850, 6852, 6853, 6855.

163 Исто, 1487.

164 Исто, 1563.

165 Исто, 2568.

166 Др Душан Кашић, исто, 19.

167 Ст. М. Димитријевић, исто 235.

168 Димитрије Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, 156.

169 Љуб. Стојановић, исто, I, 1873.

170 Исто, 1875.

171 Слободан Милеуснић, Манастир Крка, Београд 1994, 32.

172 Љуб. Стојановић, исто, 2148.

173 Д. Р. Опис српских фрушкогорских манастира 1753. год.

Српски Сион, Ср. Карловци 1904, 111.

174 Д. Р., О оставини владике будимског Михајла Милошевића 1716-1728, Српски Сион, Ср. Карловци 1905, 293-194.

175 Ђоко М. Слијепчевић, Укидање Пећке патријаршије, Богословље, XIII, Београд 1938, 272.

176 Др Ђоко Слијепчевић, Михаило, архиепископ београдски имитрополит Србије, Минхен 1980, 15.

177 Исто, 32.

178 Исто, 40.

179 Исто, 49.

180 Стеван М. Димитријевић, Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије, као православни јерарх, Србин, Словен и неимар југословенства, Београд 1933, 29-31.

181 Михаило Поповић, Историјски улоги Српске цркве у чувању народности и стварању државе, Београд 1933, 282-282.

182 Стеван М. Димитријевић, Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије, 22.

183 Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића II, Београд 1934, 409.

184 Др Ђоко Слијепчевић, Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије, 231.

185 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 103.

186 Д. Руварац, Браничево и Браничевска епископија, Гласник српске православне патријаршије, Срем. Карловци 1922, 227.

187 Димитрије Руварац, Мојсије Петровић, митрополит београдски, 1713-1730,, Споменик XXXIV, Београд 1898, 143.

188 Владислав Скарић, исто, I, 134.

189 Исто, 27.

190 Димитрије Руварац, Мојсије Петровић, митрополит београдски, 1713-1730, 84.

191 Владислав Скарић, исто, II, 28.

192 Димитрије Руварац, исто, 85.

193 Исто, 194 Исто, 92-93.

195 Исто, 90.

196 Исто, 100.

197 Исто, 96.

198 Исто.

199 Исто, 115.

200 Никола Радојчић: Дим. Кириловић, Српске основне школе у Војводини у 18 веку, 1740-1780, Историско друштво у Новом Саду, посебно издање, књ. I, Сремски Карловци 1929,8°, II, (приказ), Гласник Историског друштва у Новом Саду, II, Сремски Карловци 1929, 278.

201 Алимпије Поповић, Српско народно црквено појање, Календар Српске православне епархије бачке за преступну годину 1944, Нови Сад 1944, 88.

202 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, Библиотеке у Србији, Београд 1978, 12.

203 Исто.

204 Димитрије Руварац, Мојсије Петровић, митрополит београдски, 1713-1730, 126.

205 Исто, 131.

206 Исто.

207 Рад. М. Грујић: Др Дамаскин Грданички, Посланице митрополита Павла Ненадовића (1699-1768). Прилог за историју српског црквеног пастирства и проповедништва у 18 веку, Београд 1929, 32 (приказ).

208 Рад. М. Грујић, Белешке о крсној слави митрополита Мојсеја Петровића из 1726. и 1728, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VII, 1934, 327.

209 Исто.

210 Рад. М. Грујић, Први кораци увађању црквених матица код Срба, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VII, Сремски Карловци 1934, 327.

211 Рад. М. Грујић Уредба за српске цркве у Сентандреји од 5.

јула 1728, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VII, Сремски Карловци 1934, 328.

212 Димитрије Руварац, Мојсије Петровић, митрополит београдски, 1713-1730, 133.

213 Рад. М. Грујић, Први корици увађању црквених матица код Срба, 327.

214 Рад. М. Грујић, Уредба за српске цркве у Сентандреји од 5.

јула 1728. Гласник Историског друштва у Новом Саду, VII, Сремски Карловци 1934, 328.

215 Димитрије Руварац, исто, 133.

216 Д. Р., Грамата патријарха Мојсија епископу Мојсију Станојевићу, Српски Сион, Срем. Карловци 1905, 558.

217 Д. Руварац, Два зборника проповеди Дамаскина Студита, Гласник Српске православне патријаршије, Срем. Карловци 1922, 51.

218 Д. Р., Тестамент Мојсија Станојевића, владике себешковршачког, Српски Сион, Срем. Карловци 1905, 274.

219 Никола Радојчић, Српски историчар Јован Рајић, Београд 1952, 50.

220 Исто, 51.

221 Никола Гавриловић, Руске семинарије и мишљење карловачког митрополита Мојсија Путника о њима, Зборник за историју, 5, Нови Сад 1972, 133.

222 Др Никола Гавриловић, Сусрет цара Јосифа и митрополита Мојсија Путника у Карловцима 1788. године, Зборник за историју, I, Нови Сад 1970, 91.

Митрополит Нектарије рођен је у селу Љубомиру. Замонашио се у манастиру Тврдошу. Пре избора за митрополита био је протосинђел митрополита Саватија (Љубибратића) и у то време истакао се „у честим походима за скупљање милостиње и прилога за обнављање манастира Тврдоша". Касније је и као митрополит, 31. октобра 1701. „добио дозволу од славонског владике Петронија Љубибратића да може купити прилоге за обнављање манастира Тврдоша". Са наследником патријарха Арсенија III, патријархом Калиником I, био је у добрим односима. Калиник му је 5. октобра 1693. издао синђелију из које се сазнаје да су његовој епархији припадала места: Пријепоље, Пљевља, Чајниче, Фоча, Невесиње, Церница (Гацко), Мостар, Благај, Габела, Столац и Љубиње.

„Чудноје", каже Ђоко Слијепчевић, „да се у Нектаријевој синђелији не помињу ни Требиње, ни Билећа, иако се зна сигурно да је Нектарије био пострижник требињског манастира и да је после резидирао у м. Дужима". На позив патријарха Калиника I, митрополит Нектарије учествовао је 1695. у раду Светог архијерејског сабора у Пећи, који се одржавао између Васкрса и Вазнесења. „Митрополит Нектарије добио је позив од патријарха Калиника I поглавито стога што је услед доласка на престо султана Мустафе (1695требало да патријарх код новога султана обнови свој берат, те је сабор имао да реши како и колико да се народ и клир опорежу да би патријарх могао одговорити својим обавезама на Порти". Митрополит Нектарије је у циљу скупљања милостиње двапут посетио Русију: 1702. и 1708. године. Други пут се, са својом пратњом, задржао у Русији две године и „пошто су добили помоћ отпутовали су из Москве 20. марта 1710. године". Нектаријеје постао самоковски митрополит пре 1703. гедине.

Његова епархи-ја је била у саставу Пећке патријаршије, а он је био „приставник и страж архїепискупїи". Помиње се још 1706. и 1710. године. Приликом доношења одлуке о сједињењу епархија јеромеријске и парамитске (Епир) у једну епархију, синђелију о том сједињењу као последњи је потписао, јуна 1803. године, митрополит битољски Нектарије. Пре доласка на чело Нишавске епархије, митрополит Нектарије, Грк са острва Митилене, био је лесноски митрополит.

Мада Грк, као и његов претходник, знатно је био бољи од њега, те је као,деда Нектарије" остао у добром сећању старијих људи."

Умро је 1853. и сахрањен у Пироту иза олтара старе цркве.

Епископ Нектарије рођен је 25. јуна 1839. у Великом Гају код Вршца. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Великом Бечкереку, а вишу гимназију у Карловцима и Винковцима.

Правне науке, са првим државним испитом, заврпшо је у Бечу, а богословију у Вршцу. После положеног другог правничког испита у Бечу, земонашио се 1. октобра 1865. године у манастиру Месићу. Након рукоположења у ђаконски и презвитерски чин, постављен је за конзисторијалног бележника и професора вршачке богословије.

Крајем 1874. године произведен је за архимандита манастира Месића, којим је управљао дванаест година. После смрти епископа Емилијана (Кенгелца) постао је 1885, мандатар Вршачке епархије, а 27. јануара 1887. посвећен је за вршачког епископа од патријарха Германа (Анђелића).

Умро је у Вршцу 20. децембра 1895. године.

Митрополит Нектарије (у свету др Никола Круљ) рођен је 30.

новембра 1879. у Поцрњу код Љубиња у Херцеговини, од родитеља Вукана и Виде рођ. Милошевић.

Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Мостару. Када је 1907. завршио Рељевску боословију постављен је за секретара црквеног суда у Мостару, где је остао до 1912.

године. Правне науке студирао је приватно у Бечу и Загребу, где је 1911. промовисан за доктора права.



Pages:     | 1 |   ...   | 63 | 64 || 66 | 67 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«В. М. Массон ВВЕДЕНИЕ: ДОУРАРТСКИЕ ДРЕВНОСТИ КАВКАЗА – ПУТИ ПОЗНАНИЯ И ПРОБЛЕМЫ ИНТЕРПРЕТАЦИИ В XIX и начале XX веков стремительно развертывалось познание ранее почти забытой эпохи в истории человечества – эпохи древневосточных обществ. Одним из звеньев в этой цепи познания стало открытие урартской цивилизации. Часть Закавказья в VIII–VII вв. до н. э. была включена в состав этого древневосточного государства, и урартские древности, первоначально надписи, а затем и другие виды памятников были...»

«(4 Кадыров Н. 3. К13 От Минска до Вены: Боевой путь 4-й гвардейской стрелковой Апостоловско-Венской Краснознаменной дивизии. — М.: Воениздат, 1985.— 176 е., 8 л. ил. В пер.: 55 к. Военно-исторический очерк — о боевом пути 4-й гвардейской стрелксхвой Апостоловско-Венской Краснознаменной дивизии. Соединение покрыло себя неувядаемой славой в боях под Ленинградом, в Сталинградской битве, вело освободительные бои на территории Румынии, Венгрии, Австрии. Книга рассчиташа на массового читателя....»

«ОРГАНИЗАЦИЯ СОВЕТСКОЙ НАУКИ в 1 9 2 6 - 1 9 3 2 гг. СБОРНИК ДОКУМЕНТОВ ИЗДАТЕЛЬСТВО НАУКА ЛЕНИНГРАДСКОЕ ОТДЕЛЕНИЕ Л Е Н И Н Г Р А Д • 1974 Редакционная коллегия: академик Б. Е. БЫХОВСКИЙ, ответственный редактор, А. В. КОЛЬЦОВ, Б. В. ЛЕВШИН, В. Н. МАКЕЕВА Составители: К. Г. БОЛЬШАКОВА, Н. Н. ВИНОКУРОВА, Л. Г. ДУБИНСКАЯ, Л. В. ЖИГАЛОВА, А. В. КОЛЬЦОВ, А. С. КСЕНОФОНТОВА, В. Н. МАКЕЕВА, Г. Е. ПАВЛОВА, Е. В. СОБОЛЕВА © Издательство Наука 1974 ПРЕДИСЛОВИЕ После победы Великой Октябрьской...»

«CLASSIFICATION IN ARCHAEOLOGY St.Petersburg 2013 РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК ИНСТИТУТ ИСТОРИИ МАТЕРИАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ КЛАССИФИКАЦИЯ В АРХЕОЛОГИИ Санкт-Петербург 2013 УДК 902.01 ББК 63.4 Утверждено к печати Ученым Советом ИИМК РАН Работа выполнена в рамках Программы фундаментальных исследований Президиума РАН Традиции и инновации в истории и культуре Ответственный редактор: кандидат исторических наук Колпаков Е.М. Рецензенты: доктор исторических наук Клейн Л.С. доктор исторических наук Берёзкин Ю.Е....»

«Институт Европы РАН Д.Е.Фурман, С.А. Шерматова КИРГИЗСКИЕ ЦИКЛЫ Доклады Института Европы №258 Москва 2010 УДК 323(575.2)(091)199/20Г ББК 63.3(5Кир)64-3 Ф95 Редакционный совет: Н.П. Шмелёв (председатель), Ю.А. Борко, Л.Н. Володин, Ал.А. Громыко, В.В. Журкин, И.Д. Иванов, М.Г. Носов, В.П. Фёдоров Номер государственной регистрации: № 01200905001 Комплексное исследование развития стран и регионов Европейского континента на современном этапе В подготовке материалов к печати принимала участие Е.В....»

«ИСТОРИЯ Табынской иконы Божией Матери Издательство КОЛОКОЛ 2004 г. По благословению Высокопреосвященнейшего НИКОНА, архиепископа Уфимского и Стерлитамакского. Подписано в печать 17.01.2004. Тираж 1000 экз. Табынская икона Божией Матери – главная святыня верующих людей Южного Урала и Оренбуржья. Мы представляем историю нашей чудотворной иконы, где постарались собрать воедино известные свидетельства о ней. Исследование продолжалось в течение последних 10 лет, и было предпринятого по благословению...»

«(от появления на исторической арене до конца IV в. до н. э.) И ЗД А ТЕЛ ЬСТВО Л ЕН И Н ГРА Д СКО ГО У Н И ВЕРС И ТЕТА 19 7 4 Печатается по постановлению Р едакционно-издательского совета Л енинградского университета Письменные известия о киммерийцах и скифах скудны, отрывочны и частично недостоверны. И ссле­ дуя археологические данны е и критически анализи­ руя письменные сообщ ения, автор восстанавливает историю киммерийцев и скифов: происхождение, этническую принадлеж ность, переселение их в...»

«Уилер Мортимер. Древний Индостан. Раннеиндийская цивилизация. М.: Центрполиграф, 2005 г. http://admw.ru/books/Drevniy-IndostanRanneindiyskaya-tsivilizatsiya/ В этой книге рассказывается о самых значительных археологических открытиях, касающихся жизни и культуры народов Индостана на ранних этапах развития начиная с III тысячелетия до нашей эры - первых следов человеческой деятельности - до эпохи великого царя Ашоки, жившего в III веке до нашей эры. Вы узнаете о знаменитых мегалитических...»

«3 I. ЦЕЛИ И ЗАДАЧИ ДИСЦИПЛИНЫ, ЕЕ МЕСТО В УЧЕБНОМ ПРОЦЕССЕ Курс История Китая (новая, новейшая) предназначен для студентов, обучающихся по специальности 032301 Регионоведение (Китай) и входит в число общих гуманитарных и социально-экономических дисциплин. Цель данного курса – познакомить слушателей с периодами истории Китая, традиционно именуемыми новой и новейшей историей Китая и лежащими в хронологических границах соответственно Цинской империи и периода от Синьхайской революции до конца ХХ...»

«Флоренская Т. А. Ф73 Диалог в практической психологии: Наука о душе. – М.: Гуманит. изд. центр ВЛАДОС, 2001. –208 с: ил. – (Психология для всех). ISBN 5-691-00535-9. Пособие доктора психологических наук Т. А. Флоренской посвящено проблемам диалога в практической психологии – как в профессиональной деятельности, так и в практике повседневного общения. Диалог трактуется как способ пробуждения в самом себе и в собеседнике духовного Я. Переосмысляются традиционные критерии научности в психологии....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.