WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 62 | 63 || 65 | 66 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 64 ] --

априла 1753, произведен у чин протосинђела 12. маја исте године, а у чин архимандрита 14. јануара 1754. Као архимандрит боравио је извесно време у великоварадској епархији и радио са успехом на спречавању уније међу православним Румунима, која је узела великог маха. Посвећен је за епископа бачког 6. јула 1757. у карловачкој Саборној цркви од митрополита Павла.

Епископ Мојсије је посебну пажњу посвећивао црквеној просвети. Као епископ бачки својим средствима издржавао је богословску школу. Поред ње, напредовале су и новосадске латинословенске школе у које је довео за предаваче професора Крижановског из Русије и великог српског историчара Јована Рајића. „У рубрицираноме прегледу свога живота и рада записао је Рајић да је ту провео четири године „обучаа клирїки", учећи, дакле, свештенство богословљу...".219 У средини у коју је дошао учени Рајић одвајала се достојна поштовања личност епископа Мојсија. „Потомак угледне породице, с јаким позитивним традицијама и чврстим моралом, владика Мојсије био је љубитељ науке и просвете и одан пријатељ сиротиње. Сам по учености није био раван Рајићу: по љубави према науци није за њим заостајао; а по отменом схватању црквених, народних и друштвених обавеза несумњиво га је надмашио. Био је заиста, на високом и одговорном месту прави човек". осамнаестогодишњег управљања Бачком епархијом, прешао на катедру Темишварске епархије 1774. Као епископ темишварски, први добија од ондашњих епископа наслов царског тајног саветника. У два маха је администрирао Карловачком митрополијом, и то после смрти митрополита Јована († 1773) и Викентија († 1780). На изборном сабору 21. јуна 1781. у Карловцима изабран је за митрополита карловачког једногласно.

Поставши митрополитом карловачким, Мојсије је покушао да у Темишвару отвори православну семинарију у којој би учили Срби и Румуни те је поднео предлог Бечу да му се одобри поднети план и додели потребна зграда. Када је од њега затражено додатно објашњење у вези са унутрашњим уређењем школе, он је затражио стручно мишљење архимандрита Јована (Рајића), настојатеља манастира Ковиља. Са Рајићевим мишљењем се Мојсије потпуно сложио. Интересантно је напоменути да се Мојсије није слагао са предлогом из Беча да школа буде организована по узору на руске семинарије.

„Напротив, он је за савремени тип школе, са модерним наставним програмом. Разуме се да је далеко од.тога да се окрене другим узорима. Узор српских школа у Монархији могу и даље да остану руске школе, али никако више преживеле традиционалне богословије, већ нови тип савремених школа, каквих је у Русији, као што и сам каже, тада већ било". Изградња високе богословске школе у Темишвару за све православне у Карловачкој митрополији стално је одлагана, што је забрињавало митрополита Мојсија. Тек после сељачког устанка у Ердељу и цар Јосиф II „стао је енергично да се залаже да се ова семинарија што пре оснује, па је чак обећао да ће за њену изградњу издвојити потребна новчана средства".222 Како није био задовољан са понуђеном старом и мрачном зградом једног римокатоличког манастира у Темишвару, Мојсије је искористио боравак цара Јосифа у Карловцима, 11. јула 1788, и пожалио му се на решење. И поред расположења цара Јосифа да се отвори српско-румунска семинарија у Темишвару, до тога није никада дошло, већ је ова касније отворена у Карловцима.

Овај изванреднијерарх, веома широких видика, дао је пристанак да се у Новом Саду отвори одељење за предавање грчког језика цинцарској деци, што се раније није могло замислити.

Приликом укидања појединих банатских манастира својски се заложио да сачува манастир Партош, али у томе, на своју велику жалост, није успео.

Бавећи се у Бечу где је дошао, у сагласности са осталим епископима, да поради на узакоњењу српских народних привилегија мађарским уставом и да издејствује да српски народ добије учешће у грађанским правима, као и дозволу за сазивање народно-црквеног сабора у Темишвару, изненада је умро 28. јуна 1790. Сахрањен је у Светоандрејској саборној цркви.

Епископ Мојсије рођен је 23. августа 1770. у Јозефову у Банату. Замонашио га је 1. јула 1785. у манастиру Раковцу протосинђел Кирил (Живковић), потоњи епископ пакрачки, а 14.

јула исте године га је рукоположио у чин ђакона епископ вршачки Викентије (Поповић). Одмах по рукоположењу постављен је за конзисторијалног бележника у Плашком а 1.

јануара произведен је у чин протођакона од епископа горњокарловачког Генадија (Димовића). У чин презвитера га је рукоположио 18. октобра 1798. епископ горњокарловачки Стефан (Авакумовић). Исте године, на Божић, епископ пакрачки Кирил произвео га је у Пакрацу за архимандрита манастира Раковца. По одласку епископа Стефана у Беч на нову дужност, у епархији горњо-карловачкој замењиао га је архимандрит Мојсије. Првог јуна 1803. је постао архимандрит манастира Бездина и као такав је изабран за епископа горњокарловачког. Посвећен је за епископа у Карловцима 16. јуна 1807.

За време своје тридесетогодишње службе у најпространијој епархији Карловачке митрополије као конзисторијални бележник, администратор и епархијски архијереј, заузимао се за отварање српских школа, које су се издржавале његовим личним прилозима и прилозима свештенства и народа. У Венецији је штампао Катихизис проте Стојана Шобата. За његово време се појавила унија у Тржићу, која је завршена убиством свештеника Николе Гаћеше 1820.

Епископ Мојсије је умро у најбољој снази у Плашком 14.

децембра 1823.

Епископ Мојсије у свету Максим Вересић рођен је у Страгарима од родитеља Јована и Стане. Када је завршио основну школу, примљен је за искушеника манастира Благовештења на Руднику и овде га је архимандрит Василије, старешина манастира, замонашио, а потом га упутио у богословију. Пошто је извесно време био ђакон епископа шабачког Михаила (Јовановића), епископ га је упутио на школовање у Кијевску духовну академију. Након завршеног школовања постављен је за писара београдске конзисторије, 1862, а 1. августа 1866. за суплента богословије. Годину дана (1867) је био старешина манастира Драче, код Крагујевца, па је поново враћен (1868) за професора богословије и произведен у чин архимандрита. После оставке епископа шабачког Гаврила, посвећен је за епископа шабачког 14. септембра 1868. На овом положајује остао до 19. октобра 1874, а тада је пензионисан.

Избором за епископа неготинског, 10. јуна 1880, враћен је у активну службу.

Када је митрополит српски Михаило збачен влада је 1881.

поставила епископа Мојсија за администратора митрополије, који је играо дволичну улогу. Иако га је нови митрополит Теодосије укључио у састав своје јерархије, епископ Мојсије није хтео да сарађује са њим те је уследило његово пензионисање. Умро је као државни саветник у Београду 4. октобра 1896. и првобитно је био сахрањен у старој Марковој цркви у Београду, а за време Другог светског рата пренет је у крипту нове Маркове цркве.

1 Марија Јанковић, Липљанска епископија и Грачаничка митрополија, Историјски часопис, књ. ХXIX-ХХХ, Београд 1982Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 289.

3 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Београд 1982, 4 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 156.

5 Исто, 6 Др Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, I, Минхен 1962, 331.

7 Станоје Станојевић, Историја српског народа, Београд 1926, 207-208.

8 Олга Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1682. године, Београд 1984, 43.

9 Љуб. Стојановић, исто, 795.

10 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 11 Љуб. Стојановић, исто 806.

12. Исто, 1075.

13 Исто, IV, 6594.

14 Исто, I, 1087.

15 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас СССХХ, Одељење историјских наука, књ. 2, Београд 1980, 122.

16 Исто, 14.

17 Љуб. Стојановић, исто, 4393.

18 Исто, VI, 9664.

19 Јован Хаџи-Васиљевић, Ђорђе Поповић, нишки митрополит (1735–37), а темишварски епископ (1741-57), Гласник Историског друштва у Новом Саду 1935, VIII, 262.

20 М. Јевтић, Архимандрит манастира Св. Романа Сава Петровић (1793-1861), Преглед, службени орган епархије нишке, Ниш 1940, 356.

21 Владимир Ђоровић, Историја Југославије, Загреб 1933, 264.

22 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 134.

23 Иларион Руварац, О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766, Мостар 1901, 30.

24 Љуб. Стојановић, исто, III, 5987.

25 Бранка Кнежевић, Средњовековне цркве и манастири у долини Црнице, Зборник за ликовне уметности, 16, Нови Сад 1980, 254.

26 Павле Ивић и Милица Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976, 283.

27 Азбучник. Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 282.

28 Јован Радонић, исто, 66.

29 Исто, 67.

30 Исто, 68.

31 Љуб. Стојановић, исто IV, 6727.

32 Јован Радонић, исто 72.

33 Свет. Ст. Душанић, Рашки и новопазарски митрополит Максим и његов печат, Гласник Српске православне цркве, Београд 1968, 185.

34 Исто, 187.

35 Исто, 188.

36 Љуб. Стојановић, исто, I, 1230.

37 Свет. Ст. Душанић, исто, 185.

38 Љуб. Стојановић, исто, I, 329.

39 Свет. Ст. Душанић, исто,185.

40 Исто.

41 Исто, 186.

42 Радмила Тричковић, исто 156.

43 Исто, 44 Исто.

45 Исто.

46 Исто, 156.

47 Исто, 48 Исто, 159.

49 Јован Радонић, исто 50 Љуб. Стојановић, исто, 51 Исто, 157.

52 Исто, 1708.

53 Исто, 1557.

54 Исто, 1619.

55 Исто, 1665.

56 Исто, 1735.

57 Исто, 1576.

58 Исто, 1590.

59 Исто, 1605.

60 Исто, 5695.

61 Исто, 2682.

62 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

63 Иларион и Димитрије Руварац, О епархији печујско-мохачкосечујско-сигетској од 1695–1733, Срем. Карловци 1922, 26.

64 Исто, 37.

65 Љуб. Стојановић, исто, 2680.

66 Исто, III, 67 Јован Радонић, исто, 48.

68 Љуб. Стојановић, исто, 6774.

69 Јован Радонић, 127.

70 Исто, 130.

71 Исто, 131.

72 Радмила Тричковић, исто 158.

73 Миодраг Ал. Пурковић, Српски епископи и митрополити средњега века, Хришћанско дело, Скопље 1937, 74 Љуб. Стојановић, исто IV, 6112.

75 Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912, 552.

76 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 157.

77 Рад. М. Грујић, Светогорски азили за српске владаоце и властелу после Косовске битке, Гласник скопског научног друштва, XI, Скопље 1932, 83.

78 Љуб. Стојановић, исто 451.

79 Миодраг Ал. Пурковиш, Српски патријарси средњега века, Диселдорф 1976, 102.

80 Иларион Руварац, О хумским епископима и херцесовичким митрополитима до године 1766, 13.

81 Љуб. Стојановић, исто I, 477.

82 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 66.

83 Др Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, Скопље 1935, 196.

84 Исто.

85 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

86 Љуб. Стојановић, исто IV 6210.

87 Љуб. Стојановић, Српска црква у међувремену од патријарха Арсенија II до Макарија (око 1459-63. до 1557. г.), Глас Српске краљевске академије наука, 56, други разред 61, Београд 1923, 115.

88 Исто,118.

89 Исто.

90 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, IV, 6283.

91 Др Радослав М. Грујић, Духовни живот, Војводина, I Нови Сад 1939, 92 Љуб. Стојановић, исто, I, 962.

93 Радмила Тричковић, исто, 161.

94 Љуб. Стојановић, исто, II, 2235.

95 Иларион Руварац, О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до године 1766, 28.

96 Исто.

97 Владислав Скарић, Изабрана дјела I, Сарајево 1985, 134.

98 Љуб. Стојановић, исто, II, 2292.

99 Исто, 2555.

100 Исто, 2544.

101 Исто, 2404.



Pages:     | 1 |   ...   | 62 | 63 || 65 | 66 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«146 ВЕСТНИК УДМУРТСКОГО УНИВЕРСИТЕТА 2014. Вып. 1 ИСТОРИЯ И ФИЛОЛОГИЯ Публикации C. Plinius Caecilius Secundus NATURALIS HISTORIA. LIBER VII Гай Плиний Цецилий Секунд ЕСТЕСТВЕННАЯ ИСТОРИЯ. КНИГА VII* (53) 180. В высшей степени удивительными являются часто встречающиеся случаи внезапной смерти (в сущности, это самое большое счастье в жизни), но которые, как я покажу, основываются на естественных причинах. Большое количество таких случаев приводит Веррий1, однако из них я выберу лишь некоторые....»

«А.А. Фролов Е.Ю. Илалтдинова Наследие А.С. Макаренко: современная разработка и перспективы (в аспекте методологии) Критический анализ Для обсуждения Нижний Новгород 2009 2 Наследие А.С.Макаренко: современная разработка и перспективы (в аспекте методологии). Критический анализ. Для обсуждения. – Н.Новгород: НГПУ, 2009. – 23 с. Материал исследовательской лаборатории НГПУ Социальная педагогика А.С. Макаренко, содержит критический анализ проведенной в СССР, России макаренковедческой работы,...»

«Цели и задачи проекта. 19 1. Введение. 22 2. Общие сведения о сельском поселении и краткая историческая справка. 24 3. Природные и инженерно-геологические условия. 29 3.1. Климат 29 3.2. Гидрогеологическая характеристика. Ресурсы поверхностных вод. 32 3.3. Инженерно-геологическая характеристика. Рельеф. 39 4. Положение сельского поселения в системе населенных мест. 39 4.1. Общая характеристика. 39 5. Население и трудовые ресурсы. 42 5.1. Современное положение и демографические тенденции...»

«круглый стол / в двух словах / наши акценты / по рецепту / крупным планом / трудный пациент страницы истории / обозреватель / наше творчество / цифра / шутки ради / лицо номера в центре внимания В феврале 2011 года в Москве в Доме учёных РАН состоялась седь мая ежегодная научнопрактическая конференция Вейновские...»

«УТВЕРЖДАЮ декан исторического факультета Демчик Е.В. _ 2010 г. РАБОЧАЯ ПРОГРАММА по дисциплине История русского искусства для специальности 031502.65 Музеология факультет исторический кафедра археологии, этнографии и музеологии курс 2–3 семестр 3–5 лекции 90 (час.) Практические (семинарские) занятия 60 (час.) Зачет в 5 семестре Экзамен в 3, 4 семестрах Всего часов 150 Самостоятельная работа 150 (час.) Итого часов трудозатрат на дисциплину (для студента) по ГОС 300 (час.) 2010 г. Рабочая...»

«Пророческое предвидение гносеологический анализ. Белгород 2003 1 ББК 87.21. Е 60 Е 60 Пророческое предвидение. Белгород. В книге рассматривается пророческое предвидение. Результаты и выводы работы позволят скорректировать жизнь отдельного человека и общества с учетом природной данности духа. Они могут быть использованы в воспитательной работе с молодежью, в создании новых психологических и гуманитарных технологий, направленных на реализацию духовнонравственного потенциала личности. Выводы и...»

«9 785981 245787 САЙМОН ДАНСТЕН ДЖЕРАРД УИЛЬЯМС СЕРЫЙ ВОЛК Бегство Адольфа Гитлера Сенсационное историческое расследование Тайна, которую скрывали более шестидесяти лет Пять лет путешествий и исследований на трех континентах Несколько сотен документов и свидетельств Одна книга, которая все объясняет Хотите знать всю правду? Данстен С., Уильямс Д. Серый Волк. Бегство Адольфа Гитлера / Саймон Данстен, Джерард Уильямс — М.: ООО Издательство Добрая книга, 2012. — 432 с., 40 отд. л. ил. ISBN...»

«УТВЕРЖДАЮ Йервый заместитель Министра образования Республик ' СИ. Жук (подпись) *'/ Йага утверждения) Регистрационный № ТД- Е, С($ /тип. ОБЩАЯ ТЕОРИЯ ПРАВА Типовая учебная программа для высших учебных заведений по специальностям: 1 - 23 01 06 Политология (по направлениям) 1 - 24 01 01 Меяадународное право 1 - 24 01 02 Правоведение 1 - 24 01 03 Экономическое право СОГЛАСОВАНО ^^ОРДАСОВАНО /-. Минйс^р^стиции Республики Начальник Управления высшего и среднего специального образования *&&^^...»

«И. Ш. ШИФМАН А Е С Н РМ К Д Н К Й ЛКАД АЕОСИ Ленинград НАУКА* Ленинградское отделение 1988 В книге рассказывается о жизненном пути Александра Македонского — человека, чье полити­ ческое творчество ознаменовало наступление эпохи эллинизма. Книга рассчитана на широкий круг читателей. Ответственный редактор Э. Д. ФРОЛОВ Рецензенты: А, Г, ЛУНДИН, К. Н. ЮЗБАШЯН m 0504000000-503 Ш— 10-88-НП © Издательство Наука, 1988 U D 4 (U-s ) - c o ISBN 5-02-027233-7 Человек, о стремительной жизни которого будет...»

«Содержание Предисловие I. Понятие об апологетике 1. Разделы апологетики Богословская апологетика Историческо-философская апологетика Естественно-научная апологетика Заключение 2. Краткий очерк истории апологетики Раннее христианство и эпоха Вселенских Соборов Средневековье и эпоха Возрождения Новое время ХХ век 3. Русская апологетика Литература II. Религия 1. Человек, мир, религия 2. Что такое религия 3. О чем говорит слово религия 4. Основные истины религии 5. Сущность религии 6. Взгляды...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.