WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 60 | 61 || 63 | 64 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 62 ] --

Положај митрополита Михаила ни после повратка на своју катедру није био лак. Био је присиљен да се и даље бори са потешкоћама разне природе. Тако је, на пример, влада покренула питање склапања Конкордата између Србије и Ватикана.

Међутим, за време његовог живота није дошло до склапања Конкордата.

Као поглавар Цркве у Србији, митрополит Михаило бавио се и националним радом. Посебно је радио на ослобођењу Срба који су живели под Турцима у Јужној и Старој Србији и у Босни и Херцеговини (до 1878).

Митрополит Михаило истакао се „својом акцијом и на хуманом, социјалном, књижевном пољу, те је одликован и од разних страних друштава. Тако је 1862. био изабран за председника Друштва за ослобођење афричких робова, 1866. за члана Алтајске мисије; 1869. постао је почасни члан петроградског, а 1871. Московског универзитета, 1876. изабран је за почасног члана друштва Братства христољубивих у Атини, 1871. за почасног члана друштва Црвеног крста у Брислу итд". Умро је 5. фебруара 1898. и сахрањен у београдској Саборној цркви.

Михаило (у свету Милош Грујић) рођен је 11. августа 1861.

године у Краљевчанима од оца Петра, учитеља, и мајке Милке.

Основну школу завршио је у Петрињи, гимназију у Загребу и после положеног првог државног испита на правном факултету у Загребу, уписао се у Карловачку богословију и завршио је 1886.

године. Рукоположен је као ђакон и презвитер у целибату 1887.

године и постављен за администратора парохије у Меченчанима.

Почетком 1889. године постављен је за чиновника при епархијској управи у Плашком, али је убрзо морао напустити то место. Пошто се замонашио у манастиру Гомирју, добивши име Михаило, администрирао је манастирском парохијом МариндолБојанци, где је био и учитељ. Изненада 1890. године постаје професор Богословије у Сремским Карловцима, а 15. октобра 1891. године бива изабран за епископа горњокарловачког. Као архимандрит крушедолски посвећен је за епископа у карловачкој Саборној цркви 27. децембра исте године од патријарха српског Георгија и епископа вршачког Нектарија и пакрачког Мирона.

Као епархијски епископ био је врло строг, енергичан и радан и на сваком кораку је бранио интересе Српске православне цркве.

За живота на епископа Михаила гледало се као на човека барона Куена Хедерварија. После његове изненадне смрти пронађено је преко хиљаду копија писама којима је интервенисао у Бечу и Загребу за све оне Србе који су били у некој невољи. Да су та писма, којом срећом, била објављена пре Другог светског рата, епископ Михаило би био представљен у сасвим другом светлу.

После насилне смрти патријарха српског Лукијана (1913), епископ Михаило је био постављен за администратора Карловачке митрополије 14. октобра 1913. године, а после смењивања са те дужности од стране аустроугарских власти најстаријег по посвећењу епископа пакрачког Мирона.

Умро је у најбољим годинама, 6. марта 1914. године у Плашком и сахрањен у Саборној цркви у Плашком.

Епископ Михаило рођен је 1873. у Поблаћу код Пљеваља.

Богословију је завршио у Рељеву, а Духовну академију у Казану.

Рукоположен је у чин ђакона 26. августа, а у чин презвитера 29.

августа 1905. До избора за епископа био је професор богословије и гимназије. За епископа рашко-призренског изабран 17. новембра 1920, а посвећен 30. новембра 1920. Умро је 25.

августа 1928. Сахрањен је у старој призренској цркви Светога великомученика Георгија.

Епископ Михаило је рођен 4. јула 1868. у Брестовпу, Округ крагујевачки. Завршио је богословију и Духовну академију у Москви. Рукоположен је у чин ђакона и презвитера по завршетку богословије. Када је остао удов, примио је монашки чин и до избора за епископа био старешина манастира Враћевшнице, и Српског подворја у Москви, а затим и администратор Шабачке епархије. Изабран је за епископа шабачког 1921, а хиротонисан у саборној цркви у Београду 1. јануара 1922. године. Умро је 22.

августа 1933. у Врњачкој Бањи, а сахрањен у Шапцу у епископској гробници.

Светостефанској хрисовуљи краља Милутина манастиру Бањској за време архиепископа српског Никодима 1318. године. Патријарх Мојсије је био родом из Трговишта. Замонашио се у манастиру Милешеви. Као еклисијарх манастира Пећке патријаршије изабран је за митрополита рашког пре 1704. и посвећен од патријарха пећког Калиника (1691-1710). За патријарха пећког изабран је 6. октобра 1712.

Патријаршију је затекао у врло тешком материјалном положају, теје био присиљен да се често обраћа карловачким митрополитима за финансијску помоћ и за посредовање око наплаћивања заосталих дугова појединаца. Будући у добрим односима са карловачким митрополитима и у ситуацији да потврди избор митрополита Викентија (Поповића) 1713, и Мојсија (Петровића) 1721 као и оснивање Београдске митрополије 1721, патријарх Мојсијеје успевао да у Пећи решава хитне проблеме финансијске природе. Народно-црквени сабор је у Карловцима 1713.

решио да Пећка патријаршија „држи у Каловачкој митрополији једног свог сталног повереника, који ће купити добровољне прилоге по свима епархијама аустроугарских Срба у корист пећке патријаршије".187 Сазнавши за ову одлуку, патријарх је у Карловце послао свога протосинђела Гаврила који је водио бригу о скупљању прилога за Пећ. Како ови прилози нису били довољни да подмире потребе у Пећи, Срби из Аустроугарске сећали су се Патријаршије и на тај начин што су јој остављали тестаментом одређене суме новца, а такође и своја подушја да им патријарх са осталим архијерејима „опело сатвори и молитву очати". Када је патријарх Мојсије сазнао да умрли митрополит костајничко-зринопољски и крбавско-лички Атанасије (Љубојевић) није тестаментом ништа оставио Пећкој патријаршији, покушао је да га анатемише да би застрашио остале. Митрополит Викентије није дозволио да се то проклетство прочита по храмовима јер претходно није био консултован, а плашио се и да не дође до скандала. Патријарх Мојсије је био исто тако енергичан у вези са наплаћивањем дуга од епископа ваљевског Доситеја те је молио митрополита Викентија да посредује око наплате 720 гроша и вели „Кажите му лепо, је ли ово дебелоглава Херцеговчина, те му и не доходи на ум."188 Патријарх је тражио да се по градовима Карловачке митрополије уведу и посебне кутије за скупљање милостиње, а у циљу осиромашене Катедралне пећке цркве. Пећке кутије су постојале све до доласка патријарха Арсенија IV.

Патријарх Мојсије се бринуо и за остале српске светиње и задужбине. Тако 5. јуна 1720. најтоплије препоручује хиландарске монахе Партенија и Макарија пажњи митрополита Викентија, који су дошли у Карловачку митрополију ради скупљања милостиње за хиландарско братство. Патријарх се бринуо око израде иконостаса манастира Студенице, који је дао израдити митрополит карловачки Викентије. Он посећује Нови Пазар 1722. да умоли турске власти да не руши Ђурђеве Ступове да би се зидао град. Поред тога ревносно обилази и своју паству у Босни, Херцеговини, Далмацији и Самокову. Од посебне важности је његова посета Далмацији, где је положај православних Срба био врло тежак. Његовим поздравом од 18.

априла 1714. године из манастира Драговићи, упућен епископу Саватију, каваљерима, сердарима, харамбашама и хришћанима уопште, „далматински Срби добише нову снагу за одбрану своје угрожене православне вере".189 Приликом своје посете Грбаљској жупи 1719, патријарх Мојсије извршио је три епископске хиротоније.

Целокупна активност патријарха Мојсија, па и протеривање грчког калуђера Тимотија, који је од Турака успео да купи пећки престо, али је наишао на негодовање Цариградске патријаршије која је стала на Мојсијеву страну, одаје личност енергичну, а у извесним случајевима и бескопромисну.

Умро је 13. априла 1725.

митрополит београдско-карловачки Српска православна црква је у осамнаестом веку имала ту срећу да за првопрестолнике има врсне, спремне и времену дорасле архијереје. Међу њима посебно место заузима Мојсије (Петровић), реформатор црквено-народног живота у Београдскокарловачкој митрополији. За велике реформе које је изводио требало је заиста имати велике снаге и смелости, а он их је имао и није се обазирао на тешкоће које је доживљавао.

Мојсије (Петровић) је по рођењу био Београђанин. Рођен је 1677. године од оца Петра и мајке Јелисаве која је касније примила монашки чин. Будући да је у то време у Београду било доста Грка, вероватно је Мојсије похађао грчке школе. „То се види и из тога што је он још као сарајевски митрополитвладика, шиљан био од Српског архијерејског синода у Цариград к васељенском патриарху, што се заузимао за грчку школу и пјеније а и што је после њега заостало доста и грчких књига". Касније је науке учио на двору патријарха Арсенија (Црнојевића) у Сентандреји. Ту га је патријарх и рукоположио (пре примања монашког чина) у чин ђакона и потом је упућен у Пећ, вероватно у некој мисији, новом патријарху Калинику, где је примио монашин чин. По повратку га је у чин јеромонаха рукоположио митрополит Стефан (Метохијац), администратор Крушедолске митрополије. Приликом поновног боравка у Пећи произведен је у чин протосинђела. За митрополита дабро-босанског Мојсија је посветио патријарх пећки Калиник 30. октобра 1709, а грамата му је издата 4. новембра исте годне. Нови митрополит је стигао у Сарајево око 19. новембра, „али је одмах отишао натраг". Митрополит Мојсије је „долазио и догодине (1710) и тада је донио писмо од патријарха Калиника, у коме патријарх моли (или заповиједа ?) да се за ношење патријарашке тепсије таса по цркви узме још 8 празника. Са пређашњих 12 било је сада 20 празника, о којима се од народа скупља новац за патријаришју". За време своје краткотрајне управе дабро-босанском митрополијом, Мојсије је често био изван ње на разним путовањима, црквеним пословима, што се види из његових сачуваних бележака.

После смрти патријарха Калиника 16. августа 1710, ишао је 8.

септембра на заседање Архијерејског сабора у Пећ, а већ 28.

септембра у Цариград, по одлуци истог сабора. И после избора новог српског патријарха Атанасија, 6. јануара 1711, био је у Сарајеву свега два-три дана, а потом га видимо у Темишвару, Београду и опет у Сарајеву. Када је патријарх Атанасије отпутовао 25. фебруара 1712. у Београд, у Пећи је оставио митрополита Мојсија да га замењује. У првој половини 1712.

године трипут је службено боравио у Темишвару и, најзад, при повратку у Београд, „био затворен 46 дана, од куд се избавио пошто је платио Актерију мумбаширу 100 гроша и 50 гроша харача".193 Као и сви епархијски архијереји онога времена, митрополит Мојсије је у Сарајеву имао свога заменика, егзарха Мелентија, који га је касније и наследио на митрополитској катедри. Наиме, када се упразнила Београдска митрополија, „патријарх Мојсеј јавља Сарајлијама да је остала упражњена београдска митрополија и да он нема тамо поставити кога другога до њихова митрополита Мојсеја. Синови црквени одговоре патријарху 1 (12) октобра изражујући своје жаљење за митрополитом. Његов премјештај сматрају понижењем за себе, а без икаквог разлога, јер не знају шта су скривили. И онако им је митрополит ријетко долазио, пошто је увијек служио светоме пријестолу патријархшаства, а они су стајали без пастира, очекујући када ће их посјетити. Веле да ово патријарашко рјешење не смију јавити народу. Моле патријарха да на београдску митрополију пошље кога друтога, а њима да остави њихова митрополита.



Pages:     | 1 |   ...   | 60 | 61 || 63 | 64 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Н.С. Колотилова Курс лекций по и ст ории н емецког о языка Рекомендовано УМО по специальностям педагогического образования в качестве учебного пособия для студентов высших учебных заведений, обучающихся по специальности 050303.65 (033200) — иностранный язык Рязань 2007 ББК 81.432.4–923 К61 Печатается по решению редакционно-издательского совета Государственного образовательного учреждения высшего профессионального образования Рязанский государственный университет имени С.А. Есенина в...»

«Т.Я. ЗАГЛЯДКИНА Новые тенденции в грамматике первого иностранного языка Электронный конспект лекций Казань 2013 ББК 81.2 Нем. УДК 81.342=20 Печатается по рекомендации Института международных отношений, истории и востоковедения Казанского (Приволжского) федерального университета Рецензенты: доктор филологических наук, доцент С.С. Тахтарова (КФУ); кандидат филологических наук, доцент А.Н. Зарипова (КФУ) Заглядкина Татьяна Яковлевна. Новые тенденции в грамматике первого иностранного языка....»

«Введение. Предмет и методология истории государства и права зарубежных стран Вводная глава. Предыстория государства и права § 1. Первобытное общество и догосударственные формы социального управления § 2. Генезис надобщинных структур и образование протогосударств Раздел I. Государство и право стран Древнего Востока Глава 1. Особенности развития государства и права в странах Древнего Востока Глава 2. Древний Египет Глава 3. Древние государства Месопотамии Глава 4. Древняя Индия Глава 5. Древний...»

«С. Л. ФИРСОВ ИСТОРИЯ РОССИИ XVIII — НАЧАЛО XX в. Учебник для студентов учреждений высшего профессионального образования УДК 94(470)(075.8) ББК 63.3(2)я73 Ф627 Р е ц е н з е н т ы: доктор исторических наук, профессор кафедры русской истории Российского государственного педагогического университета им. А. И. Герцена А.Б. Николаев; доктор исторических наук, ведущий научный сотрудник Санкт-Петербургского института российской истории Российской академии наук С. К. Лебедев Фирсов С. Л. Ф627 История...»

«В. Б. КОБРИН ПОД ПРЕССОМ ИДЕОЛОГИИ В наши дни любят историю и не жалуют историков. Почему? Интерес к своему прошлому у общества вырос неизмеримо. Люди вглядываются в него в поисках ответов на проклятые вопросы кто виноват?, что делать? — и страстно негодуют, когда не получают прямых ответов. Инженеру, привыкшему к надежному миру математических правил и строгих физических законов, кажется странным, что порой нет однозначной оценки явления или события, нет точно установленной виновности или...»

«Образование и просвещение в губернской Казани Выпуск 4 Казань – 2012 УДК 37(470.41)(091) ББК 74.03(2) О-23 Редколлегия: И.К. Загидуллин (сост.), Л.Ф. Байбулатова (отв. ред.), Н.С. Хамитбаева О-23 Образование и просвещение в губернской Казани. Сб. статей. – Вып. 4 / Отв. ред. И.К. Загидуллин, Л.Ф. Байбулатова. – Казань: Изд-во ЯЗ; Институт истории АН РТ, 2012. – 244 с. В сборнике статей представлены материалы научно-практического семинара Образование и просвещение в губернской Казани (г.Казань,...»

«Начало хазароведения в Европе связано с именем известного ученого XVII века И.Бурксторфа, издавшего в оригинале и с латинским переводом знаменитую еврейско-хазарскую переписку. Почти параллельно хазарской историей заинтересовались русские ученые, внимание которых хазары и Хазария привлекли с точки зрения русской истории и влияния этого исчезнувшего народа на прошлое России. Начало здесь было положено В.Н.Татищевым, который использовал известия о хазарах не только древнерусских летописей, но и...»

«Бургарт Л.А. Немецкое моноконфессиональное село в Казахстане: возникновение, развитие, разрушение (историко-демографический аспект) //Этнодемографические процессы в Казахстане и сопредельных территориях: Сб. научных трудов XII Meждунар.науч.-практ. конф. 26-27 мая 2011 г., г. УстьКаменогорск, - Усть-Каменогорск: Либриус, 2011. С 27-39. Немецкое моноконфессиональное село (колония), как таковое, возникло в России в 60-е гг. XVIII в., в процессе миграции выходцев из немецких земель на основании...»

«УТВЕРЖДАЮ Проректор по научной работе _Г.А. Толстихина 2011 г. Программа послевузовского профессионального образования Дисциплина МЕТОДОЛОГИЯ НАУЧНОГО ПОИСКА Для аспирантов ТвГУ гуманитарных специальностей Обсуждено на заседании Ученого совета ф-та ИЯ и МК Составитель: _ 2011 г. д.ф.н., профессор А.А. Залевская Протокол № Декан ф-та_ Л.М. Сапожникова Тверь 2011 2 ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА Дисциплина Методология научного поиска входит в систему общеобразовательной и специальной подготовки...»

«КАРТЫ НАРРАТИВНОЙ ПРАКТИКИ Введение в нарративную терапию 2010 МОСКВА УДК 6 1 6. 8 9 ББК 56.13 У135 Серия Расширение горизонтов Права на и з д а н и е книги получены по соглашению с литературным агентством A n d r e w N u r n b e r g A s s o c i a t e s L T D П е р е в о д с английского Дарьи Кутузовой Уайт М. У135 Карты нарративной практики: Введение в нарративную терапию. П е р. с англ. - М. : Генезис, 2 0 1 0. - 3 2 6 с. - ( Р а с ш и р е н и е г о р и з о н т о в ). ISBN...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.