WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 59 | 60 || 62 | 63 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 61 ] --

„Родитељи и прародитељи моји су српске земље града Кратова кнежеви. Кад су, господару, Божјом вољом завладали нашим градом нечастиви муслимани и Турци, онда овај отац Николај, видећи њихову нечастиву власт, остави кнезовање своје и ступи у свештенички чин, а мене богомољца твога, преда на чување од нечастивих Турака архиепископу српском Пајсију". Као архиђакон Михаило је у Пећкој патријаршији био параеклисијарх, „полатар" и еклисијарх. У служби патријарха Пајсија био је једанаест година. У току свога службовања „добио је млади Михајло од патријарха Пајсија као књижевника и књигољупца лепу културу за оно време, коју ћемо примећивати целог његовог живота". Наследник патријарха Пајсија, патријарх пећки Гаврило, рукоположио је Михаила за митрополита крајем 1648. године.

Митрополит Михаило се различито потписивао: „коласијски и кратовски, штипски и радомирски",161 „бањски, кратовски и штипски",162 „коласијски, зовомаго Бања, радомирски, сириштнички, кратовски, палански, штипски, радовишки", „коласијски и кратовски српскије земљи"164 и „кратовски"165. Као што се види, „нема ни једне титуле Михајлове у којој се он не би називао и кратовским". Због оставине коју је наследио од патријарха Пајсија, митрополит Михаило имао је врло великих неприлика са Турцима и већ 1649. године отишао је у Свету гору, где је пребивао око две године. Код светогорских монаха остао је у најлепшој успомени, а што се види из њиховог писма у коме за митрополита кажу: „У смирењу високом, у беседи слатком, у разуму труднопостижном, у погледу веселом, истому телом, а још чистијем душом блаженом и високим облицима добродетељи украшеном... Из Свете Горе митрополит Михаило стигао је у Путиваљ 29.

октобра 1961. и овде изјавио да жели да се стално настани у Русији. Овде се задржао до Ускрса 1654, а онда је поново дошао у Свету Гору, где је пребивао до 1656. године. Ускршње празнике 1657. године провео је у Јерусалиму. Том приликом посетио је и остала света места, да би се, преко Цариграда и Свете Горе, молдавске, влашке и пољске земље вратио поново у Русију 1657.

године. Изгледа да је митрополит Михаило остао у Русији до 1660. године, а онда му се губи траг. Настанио се у хиландарској ћелији Св. Николе. Овде је умро 1669. и његова лобања се и данас овде чува.

МИХАИЛО

Митрополит Михаило помиње се као ктитор светогорских манастира. Наиме, манастиру Хиландару поклонио је иконостас од седефа „на Хухли" у Кареји, а на заузимање проигумана Симеона, који је и замонашио митрополита Михаила у велику схиму. У исто време Михаило, који је носио титулу и бечкеречког митрополита, био је ктитор писања акатиста пресветој Богородици и Откривења Јована Богослова у манастиру Светога Павла у Светој Гори, а за време игумана Луке. Као књигољубац, искупи једну Ирмологију „ценою сребра за свою душу и его родителей, и положи ю въ цр'ков прЕсветїе владичице наше богородице и присно девы Марїе" у Крушедолу. После смрти митрополита Михаила, чије име као великосхимника не знамо, дошло је до спора око његове имовине између проигумана Симеона и патријарха Арсенија III (Црнојевића).

МИХАИЛО

У ризници манастира Крке сачувана је једна панагија која је припадала епископу Михаилу, а „сагради се в лето 7197" односно 1689. године. У овом запису се не помиње титула епископа Михаила.

МИХАИЛО

митрополит београдски и пожаревачки Митрополит београдски и пожаревачки Михаило био је познат само у вези са записом из 1706 (?) године на књизи хиротонија која „саписа се у великом граду Москве въ крстоносной полате"172, а купљена је 2. маја 1706. Међутим, митрополит Михаило је још 6. децембра 1703. рукоположио Михаила Недељковића, из Малих Радинаца, у чин ђакона, а децембра исте године у чин презвитера у храму Св. арханђела Михаила и Гаврила. Епископ Михаило (Милошевић), родом и постригом Пећанин, наследио је епископа Викентија (Поповића), чији је егзарх био у Будимској епархији.

О његовом раду не зна се много. Највише је података остало о његовом односу са Будимцима.

Интересантан је његов тестамент, написан 16. децембра 1727.

године, у којем се сетио пећког патријарха, митрополита београдско-карловачког, архијереја, цркава и манастира Будимске епархије, Студенице, Раванице, Свете Тројице, Хиландара, Јерусалимске патријаршије, манастира свете Катарине на Синају, а такође и светогорских манастира. Св. Ане, Св. Павла, Иверона, Ставрониките и Зографа. Епископ Михаило је умро 9. фебруара 1728. године и сахрањен је у Свето-успенском саборном храму у Сентандреји.

Епископ Михаило помиње се 1737. године. Наиме, када је патријарх Арсеније IV почео „са Бечом преговоре већега стила", његови посредници „бејаху прокупачки епископ (der Bishof von Procopia) Михаил Сума и темишварски епископ Никола Димитријевић". Митрополит Михаило (у свету Милоје Јовановић) рођен је 19. августа 1826. у Сокобањи од родитеља Милована и Марије.

Основну школу и гимназију учио је у родном месту и Неготину.

Богословију је учио у Београду. У Неготину је био питомац епископа Доситеја (Новаковића) а у Београду митрополита Петра (Јовановића). „Чињеница да је на себе привукао пажњу митрополита Петра Јовановића, који га је био наменио себи за наследника, упућује на то да је млади Милоје морао имати митрополит Петар упутио је младога Милоја на школовање у Кијевску духовну академију 1846. године. У току школовања Милоје прима монашки чин, с благословом митрополита Петра, 29. марта 1853. у Кијево-печерској лаври и добија монашко име Михаило. Митрополит кијевски Филарет рукоположио га је у чин јерођакона 12. априла, а за еромонаха 16. истога месеца. Духовну академију завршио је јула 1853. године добивши научни степен магистра богословља.

Млади јеромонах Михаило вратио се у Београд 1854, након седмогодишњег студирања у Кијеву, и ставио на располагање своме митрополиту, који га је поставио за професора Семинарије у Београду. На овом положају задржао се врло кратко. Почетком октобра 1854. изабран је за епископа шабачког, а 11. октобра произведен за архимандрита студеничког. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви 14. октобра, а већ 19.

октобра устоличен је у Шапцу.

Епископ Михаило управљао је Шабачком епархијом близу пет година. „У Шапцу је Михаило почео свој плодни и разноврсни национални рад, који га је временом учинио најистакнутијом личношћу савременога му српства и, свакако, једном од најистакнутијих српских политичких личности друге половние XIV века". После изнуђене оставке митрополита Петра, у Крагујевцу је 25. јула 1859. године изабран за митрополита епископ шабачки Михаило. „Митрополит Михаило је управљао црквом у Србији за време владе четири Обреновића: Милоша, Михаила, Милана и Александра. Он је, по династичком уверењу, био Обреновићевац, али је са владарима ове династије (осим Александром) имао великих незгода и тешко са њима излазио на крај". Приликом доласка митрополита Михаила на чело цркве у Србији, затекао је четири епархије. Већ приликом избора његовог наследника, епископа шабачког, дошло је до неслагања између њега и кнеза Михаила који није хтео потврдити избор Василија, те се морало приступити новом избору. С друге стране, митрополит Михаило је „био веома незадовољан са Законом о прквеним властима од 1862. године".179 Митрополит ће и касније морати да брани Цркву од насртаја појединих министара који јој нису били наклоњени, а нарочито Стојан Новаковић.

Припајањем Нишког, Пиротског и Враљског округа Србији повећала се и територија Цркве у Србији, а из егзархијске више јерархије примљен је у састав Српске цркве, 1. фебруара 1879, митрополит нишки Виктор, који је остао веран митрополиту Михаилу до смрти.

Исте године се догодио један крупан догађај. Актом Васељенске патријаршије од 20. октобра 1879. Српска црква у Србији добила је аутокефалност која се односила и на епархије у новоосвојеним крајевима.

Посебну пажњу митрополит Михаилоје посветио богословији и образоању свештенства уопште. У том циљу је и написао књигу Догматична богословија, а потом је почео да „саставља уџбеничку литературу: написао је Црквено богословље (1860) и Херменевтику (тумачење Св. Писма), а прегледао је и основно кориговао или прерадио и дао благослов за: Догматику, Морално богословље, Омилитику, све израђено према најбољим уџбеницима руских духовних семинарија". На предлог митрополита Михаила отворено је Друго одељење богословије 1873. године под називом Страначка богословија. „Задатак је овој школи био да спрема одушевљене учитеље и свештенике као националне раднике, који су у ратовима за ослобођење 1876-1878. учествовали, и много допринели ослобођењу једнога дела српства, а они остали са неослобођеном браћом, да их просвећују, дижу дух и јачају наду на коначно ослобођење". Поред својих многих црквених послова, митрополит Михаило је стигао да се бави и научним радом који је био разноврстан и обиман. Његовом заслугом и трудом појавило се треће издање Србљака у Београду 1861. године, које је у односу на друга два ранија издања имало десет нових служби. Такође је издао службу св. апостолима Кирилу и Методију, а написао је службе св. Стефану Пиперском и Петру цетињском и поједине чинове који су нашли места у штампаном Дополнитељном требнику.

Имајући у виду целокупни књижевни рад митрополита Михаила, Стеван Димитријевић га је сматрао оцем „нове богословске науке и литературе српске". За све време управе митрополита Михаила свештенство је у материјалном погледу било у незавидној ситуацији. Сви покушаји да се овај проблем реши остао је без успеха, јер код државних власти није било разумевања и добре воље.

Будући превасходно монах, митрополит Михаило је велику пажњу поклањао монаштву и старао се да његов ниво подигне.

Међутим, тешко је било поправити стање монаштва, будући да је став државних органа био непријатељски, а материјално питање манастира и монаштва нерешено.

Као русофил, митрополит Михаило сметао је Бечу, краљу Милану и напредњацима. Беч је био добро упознат са акцијом митрополита Михаила у Босни, коју је спроводио преко српских свештеника у Босни, а уз материјалну помоћ руских словенских комитета. Зато је дошло 1881. године до отвореног сукоба између митрополита Михаила и напредњака. Аустрофилски настројен, кнез Милан је решио да уклони митрополита Михаила. „Још у лето 1881. збацивање митрополитово било је свршена ствар;

тражио се само згодан повод".183 Као повод послужио је Закон о црквеним таксама који је ступио на снагу 1. јуна 1881, који је донет без знања и пристанка Светог архијерејског сабора, теје дошло до борбе између владе и мирополита. Указом кнеза Милана од 18. октобра 1881. митрополит Михаилоје уклоњен са свога положаја. „Без пензије, без издржавања, без икакве потпоре, после времена од двадесет и пет година часне службе, често пута у тешким приликама, кроз које је пролазио живот Србије, удаљен је са својега високог положаја митрополит Михаило, први поглавар автокефалне Српске цркве". После збацивања митрополит Михаило се настанио у својој приватној кући у Београду. Међутим, власти га ни овде нису остављале на миру и морао је 1883. напустити Србију. После боравка у Цариграду, Јерусалиму, Рушчуку и Букурешту, митрополит Михаило је у другој половини 1883. дошао у Кијев, где је учествовао у прослави педесетогодишњице Кијевског универзитета. Странствовање митрополита Михаила трајало је све до 23. фебруара 1889, када је абдицирао краљ Милан. И тада се, али без успеха, против повратка митрополита Михаила успротивио аустро-угарски посланик у Београду Хенгелмилер.

Враћањем митрополита Михаила указом Краљевског намесништва од 18. маја 1889, а такође и прогнаног епископа Јеронима, решено је црквено питање у Србији.



Pages:     | 1 |   ...   | 59 | 60 || 62 | 63 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Васильев А.А., Серегин А.В. История русской охранительной политикоправовой мысли (VII – XX вв.) Учебник Москва Юрлитинформ 2011 2 Авторы: Васильев Антон Александрович – к.ю.н., доцент кафедры теории и истории государства и права Алтайского государственного университета, автор монографий, посвященных правовой доктрине в качестве источника права и консервативным политико-правовым взглядам славянофилов и почвенников Серегин Андрей Викторович – к.ю.н., доцент кафедры теории и истории государства и...»

«ПИСЬМЕННЫЕ ИСТОЧНИКИ ПО ИСТОРИИ КРЫМСКИХ ЗЕМЛЕТРЯСЕНИЙ АНТИЧНОГО И СРЕДНЕВЕКОВОГО ПЕРИОДОВ Хапаев В.В. Филиал Московского государственного университета имени М.В. Ломоносова в городе Севастополе, Севастополь, Украина E-mail: khapaev007@mail.ru В статье анализируется достоверность письменных источников по сейсмической истории Крыма античного и средневекового периодов. Автор приходит к выводу, что только сообщения о землетрясениях 1292 г., XV в. и 1615 г. (с афтершоками) могут быть признаны...»

«ТЕХНИКА ШЕСТА ЛУК ДИМ БУК ГУНЬ Дудукчан И., Федоренко А. Энциклопедия ВИН ЧУН КУНГ-ФУ КНИГА 5 ТЕХНИКА ШЕСТА ЛУК ДИМ БУК ГУНЬ KCHAN 1996 Энциклопедия ВИН ЧУН КУНГ-ФУ Авторы: Дудукчан И. Федоренко А. В книге в доступной форме представлен один из традиционных стилей рукопашного боя Китая — ВИН ЧУН КУЕН. Подробно изло­ жены базовые принципы, техника, формы и методы тренировок. © Дудукчан И., Федоренко А., 1995 © Дудукчан И., иллюстрации, 1995 1995 Краткая история школы Система боевого искусства ВИН...»

«Русская кухня в изгнании Петр Вайль Александр Генис Русская кухня в изгнании — не просто поваренная книга. Она удовлетворит самым взыскательным требованиям: ведь именно душа, загадочная русская, и является потаенным предметом исследования этого небольшого очаровательного шедевра. ДУШИ ПРЕКРАСНЫЕ ПОРЫВЫ Японцы, признаваясь в любви, прикладывают ладонь не к сердцу, а к желудку. Они уверены, что душа находится в животе. Поэтому и делают харакири, выпуская душу на волю. Весьма мучительный способ...»

«Властители Индийского океана. Становление морских связей между Европой и Азией Джордж Баллард 2 Книга Джордж Баллард. Властители Индийского океана. Становление морских связей между Европой и Азией скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много св 3 Книга Джордж Баллард. Властители Индийского океана. Становление морских связей между Европой и Азией скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много св Джордж Александр Баллард Властители Индийского океана. Становление морских связей между...»

«Учебно-методический комплекс КОНСТИТУЦИОННОЕ (ГОСУДАРСТВЕННОЕ) ПРАВО РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ Направление 030500 Юриспруденция, квалификация Бакалавр юриспруденции Разработчик: Дикаева Д.М. Санкт-Петербург 2012 1 Учебно-методический комплекс по дисциплине Конституционное (государственное) право России составлен в соответствии с требованиями федеральных государственных образовательных стандартов высшего профессионального образования 3-го поколения, утвержденных 04.05.2010. Учебно-методический...»

«В.А. Пономарев ИСТОРИЯ ЧЕРЕВКОНСКОЙ ВОЛОСТИ Краеведческие материалы Архангельск Поморский государственный университет имени М.В. Ломоносова 2002 Печатается но решению бюро редакционно-изда гельского совета Поморского государственного университета имени М.В. Ломоносова Автор: ПОНОМАРЕВ В.А., учитель Черепковской средней школы, краевед Рецензенты: КУРАТОВ А.А., кандидат исторических наук. профессор кафедры отечественной истории ПГУ имени М.В. Ломоносова: ОСИПОВ В.В. кандидат исторических наук,...»

«Николай Викторович Стариков Преданная Россия. Наши союзники от Бориса Годунова до Николая II Авторский текст Стариков С. Преданная Россия. Наши союзники от Бориса Годунова до Николая II: © Яуза, Эксмо; Москва; 2007; 2 Николай Стариков: Преданная Россия. Наши союзники от Бориса Годунова до Николая II Аннотация Как у всякого государства имеющего длительную историю, у России огромный опыт военных и дипломатических союзов. В суровой борьбе за место под солнцем на политической карте мира, наше...»

«А. П. Макошев ВОПРОСЫ ТЕРРИТОРИАЛЬНОЙ ОРГАНИЗАЦИИ ГОРНО-ЖИВОТНОВОДЧЕСКОГО ХОЗЯЙСТВА АЛТАЯ МОНОГРАФИЯ Горно-Алтайск РИО ГАГУ, 2009 Светлой памяти моему учителю, доктору географических наук, профессору МГУ им. М.В. Ломоносова Всеволоду Григорьевичу Крючкову посвящается 2 Печатается по решению редакционно-издательского Совета ГорноАлтайского государственного университета МАКОШЕВ А. П. ВОПРОСЫ ТЕРРИТОРИАЛЬНОЙ ОРГАНИЗАЦИИ ГОРНОЖИВОТНОВОДЧЕСКОГО ХОЗЯЙСТВА АЛТАЯ: Монография. - Горно-Алтайск: РИО ГАГУ,...»

«Новое правительство Брат 2 попросился в отставку. Временную. Степная мозаика (№ 7 от 28 февраля) опубликовала инфор фигурирует в числе главных подо мацию под заголовком Одним братаном стало меньше. После зреваемых, и на него возбуждено этого в редакцию позвонила разъяренная фурия, в истеричном уголовное дело по статье 159 ч. 4 тоне потребовавшая поместить опровержение. Мол, министр УК РФ (мошенничество). В бегах здравоохранения и социального развития РК Александр Муче еще один артист Д....»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.