WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 58 | 59 || 61 | 62 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 60 ] --

Заједно са двадесет девет других архијереја, епископ Митрофан узео је учешћа и у другој сесији Охридског сабора који је 1532. године осудио и збацио смедеревског архиепископа Павла.

МИТРОФАН

Епископ дупнички Митрофан помиње се у запису на тетрајеванђељу које је преписао јеромонах Гаврил, а откупио га поп Нешо за време епископа Митрофана 1565. године.

МИТРОФАН

Митрополит струмички Митрофан помиње се 1683. године.

На катедри струмичких архијереја задржао се по свој прилици до 1688. године.

МИТРОФАН

Митрополит Митрофан помиње се први пут 17. маја 1760.

године, када је послао јеромонаха Алексија, пострижника благовештенског, у манастир Вољавчу, а потом га поставио и за игумана истога манастира. Приликом подношења молбе за присаједињење Пећке патријршије Цариградској патријаршији, 1766, и митрополит Митрофан је био један од потписника молбе.

архиепископ цетињски и митрополит Црне Горе Архиепископ Митрофан (у свету Марко Бан) рођен је у селу Главатима, општина Грбаљска, 15. марта 1841, од оца Георгија и мајке Анастасије. Основну школу учио је у селу Врановићима и у Котору, српску и италијанску. Замонашио се у манастиру Савини 1865. године. Рукоположио га је епископ Стефан (Кнежевић) у чин ђакона 27. јуна 1865, а у чин презвитера 2. октобра 1866. За настојатеља манастира Подластве постављен је 1867, а 1869. за настојатеља манастира Мораче, за чијег игумана је произведен 7.

септембра 1870. За архимандрита је произведен 7. септембра 1877. године и у то време веома се истакао у борби са Турцима. У својству архимандрита био је администратор Црногорске митрополије, а такође Епархије захумско-рашке. За митрополита Црне Горе, Брда и Приморја изабран је 1884. године, а хиротонисан 18. априла 1885. године у Петрограду. Његовом заслугом реорганизована је Српска црква у Црној Гори увођењем духовних судова, подизањем црквене просвете, решавањем материјалног питања парохијског свештенства и увођењем свештеничке униформе.

Иако без вишег богословског образовања, митрополит Митрофан се истакао и као богословски писац објавивши своје Беседе, Кратки црквени устав, Помоћно упутство при исповести и Седам тајни Новог Завета.

После Првог светског рата изабран је за председника Средишњег архијерејског сабора као најстарији по посвећењу архијереј Српске православне цркве. Умро је 30. септемра 1920.

године на Цетињу и сахрањен је у порти Цетињског манастира.

Милан Шевић, у монаштву Митрофан, рођен је 14. августа 1854. у Новом Саду, где је завршио основну школу и Српску православну велику гимназију. Правне науке је студирао у Грацу и Загребу, а богословију је завршио у Сремским Карловцима 1879.

За суплента богословског завода у Задру постављен је 1880, а по положеном професорском испиту, 1881, и за професора. У овом заводу био је и библиотекар, а од 1885. до 1891. и ректор. На позив патријарха Георгија (Бранковића) прешао је почетком 1892. у Сремске Карловце на положај редовног професора богословије. Као професор богословије постављен је за настојатеља манастира Хопова и управитеља Монашке школе у истом манастиру. За настојатеља манастира Крушедола премештен је 1898. године.

Пошто је замонашен по чину одјејанија рјаси и камилавки, епископ далматински Стефан (Кнежевић) га је рукоположио 21.

априла 1880. за ђакона, а по пријему мале схиме и за презвитера 28. септембра 1881. Епископ далматински Никодим (Милаш) одликовао га је достојанством синђела, а патријарх Георгије чином протосинђела, 1892, и архимандрита 1895. године.

Као професор богословије бавио се врло успешно научним радом. Обрадио је све архијереје Карловачке митрополије, а објавио је само одломке о епископима бачким (Шематизам епархије бачке за годину 1897, Нови Сад 1897, X-XXXV, вршачким (Шематизам Српске православне епархије вршачке за годину 1898, Вршац 18999-25), а непотписано о епископима будимским (Први шематизам православне српске епархије будимске, Ср. Карловци 1896, 1-8) и епископима мохачким и сигетским (исто, 9). Превео је и штампао Православно исповедање вере католичанске и апостолске цркве источне од Петра Могиле и Православно Догматичко Богословије у два дела од Макарија, митрополита московског.

За епископа бачког посветили су га 16. јула 1899. патријарх Георгије и епископи пакрачки Мирон и будимски Лукијан.

Заслугом епископа Митрофана подигнут је у Новом Саду велелепни владичански двор по пројекту архитекте Владимира Николића, а саборна црква је добила иконостас знаменитог српског сликара Паје Јовановића приликом њене спољашње и унутрашње обнове, којом приликом је добила садашњи свој изглед.

Као ретко хуман човек, епископ Митрофан је годинама помагао у Новом Саду школовање сиромашне деце.

Умро је у Новом Саду јануара 1918. и сахрањен у крипти Саборне цркве коју је он подигао за сахрањивање епископа бачких.

Митрофан (у свету Миливоје Рајић) рођен је 8. децембра 1873. године у Будимпешти. Гимназијује завршио у Осијеку, правни факултет у Загребу, а Стару карловачку богословију у Сремским Карловцима. Замонашен је у манастиру Лепавини 2.

децембра 1897, а 9. децембра рукоположен у чин јерођакона. За протођакона је произведен 18. октобара 1898. а за презвитера рукоположен 6. децембра 1902. За протосинђела је произведен 15.

августа 1903, а за архимандрита 25. децембра 1905. До избора за епископа био је епископски секретар и конзисторијални бележник у Пакрацу. Његовом иницијативом је покренут лист за свештенопастирску практику, Пастир добри, који је излазио двапут месечно у Пакрацу од 1905. до 1907. За првог епископа обновљеног владичанства браничевског изабран је 30. августа 1921, а хиротонисан 29. јануара 1922. у београдској Саборној цркви.

За Митрофанове управе уређена је организација црквеног живота у Епархији браничевској, подигнут завидан број нових храмова и прихваћен богомољачки покрет који је и одиграо у нашем црквено-народном животу сјајну улогу јер је помоћу њега зановљен монашки живот.

Епископ Митрофан је уредио до сада једини Шематизам Српске православне патријаршије, по подацима из 1924. године, и издао кратак Јерејски молитвослов.

Умро је 24. јануара 1930. године и сахрањен у пожаревачкој Саборној цркви.

МИХАИЛО

На листи рашких епископа која се налази у Пљеваљском требнику, на претпоследњем месту помиње се епископ Михаило,134 који је наследио епископа Герасима.

У време епископа Михаила, „као некорисни слуга, ђакон Болеслав, са страхом и љубављу"135 преписао је јеванђеље. Из записа на овом јеванђељу сазнајемо да је епископ Михаило био велики књигољубац, који је стекао много „часних књига" које је положио „у свету своју цркву и у дан светих апостола".

МИХАИЛО I

О митрополиту Михаилу имамо једини помен у Синодику православља.

МИХАИЛО II

Епископ Михаило помиње се у повељи краља Милутина којом је потврдио дарове своје мајке краљице Јелене Богородици Ратачкој. Епископ Михаило се такође помиње у вези са боравком краља Милутина у Котору, као и приликом издавања повеље властелинству Св. Стефана у Бањској.

МИХАИЛО

Архијереји Браничевске епархије први пут се помињу као митрополити крајем четрнаестог века.

Тако „браничевски митрополит Михаило забележен је у Загребачком рукопису Синодика православља. В. Мошин је овај рукопис на основу водених знакова датовао у 1380-1390.

годину".

МИХАИЛО

Епископ рашко-призренски Михаило познат нам је у вези са преношењем моштију светога апостола Луке из Рогуса у Смедерево. Запис о његовој смрти налази се на стубу у цркви Богородице Љевишке у Призрену. Умро је 27. децембра 1454.

године.

МИХАИЛО

Михаило, митрополит вучитрнски, помиње се у шеснаестом веку после обновљења Пећке патријаршије, али без ближег означења времена у коме је живео.

МИХАИЛО

Митрополит призренски Михаило помиње се први пут на престоној икони Спаситеља на иконостасу „који је некад свакако припадао цркви Светог Николе"143 у Великој Хочи, заједно са патријархом пећким Герасимом.

У једном рукопису храма Светога Георгија у Призрену забележено је да је 1586. године долазио поп Цветко из села Корише „у богомчувани град Призрен... при свеосвештеном митрополиту призренском кир Михаилу". Из натписа на великом дечанском распећу из 1594. године види се да му је био „началник свети владика призренски Михаило".145 Овај запис" за сад је последњи помен живог призренског митрополита Михаила". Један запис од 17. новембра 1602. године митрополита Михаила већ помиње као „светопочившег".147 Наиме, у запису на Зонариној хроници, која је била својина митрополита призренског Михаила, стоји да ју је архиепископ пећки Јован поклонио манастиру Хиландару „да буде на служење и на корист онима који је буду прочитали и за помен горе реченоме архијереју".

МИХАИЛО

Михаило је пре избора за митрополита скопског био архиђакон патријарха пећ-ког Јована. Митрополитом скопским постао је после 1577. године, „али је већ пре 1623. дао оставку и живео у Дечанима". Приликом посете патријарха пећког Пајсија манастиру Дечанима 25. августа 1635. године, који се ту задржао извесно време будући да је у Дечанима посветио четири ђакона и два презвитера, помагао је патријарху, поред тетовског епископа Никанора, и Михаило, „бивши некада скопски митрополит". Умро је 18. апрла 1643. у манастиру Дечанима,151 као умировљени митрополит скопски. Према томе о Михаилу као активном митрополиту скопском не може се говорити после 1623.

МИХАИЛО

Митрополит Михаило помиње се као „митрополит Бача, Сонбора а Титела и њихових области у Сегединском Санџаку. На основу арза пећког патријарха".153 Наследио је митрополита Неофита који је свргнут. Пешкешје платио турским властима у висини од 800 акчи 26. августа 1645. године. Описујући манастир Ковиљ, Мирон (Ђорђевић) даје у преводу са немачког један акт грофа Валиша из 1775. године, у којем се говори о старој цркви манастира Ковиља и између осталог се каже: „Грађевина је ове цркве прастара форма и има на вратима препрате црквене српским словима писан натпис, када је и препрата живописана за време пећког архиепископа Гаврила и Михаила митрополита, при овдашњем игуману Дамјану и Еклисиару Неофиту године од створења света 7159. а од рођења Христова 1651". Као и његов претходник, митрополит Михаило је „свргнут због тога што се према раји није лепо опходио".

МИХАИЛО

После смрти епископа вретанијског односно марчанског Гаврила (Предојевића) 1644, његово место заузео је рођак му Василије (Предојевић) који епископску хиротонију није примио од пећког патријарха и зато није био признат од Пећке патријаршије за канонског епископа. За епископа вретанијског изабран је јеромонах Михаило, сабрат манастир Хопова. У његовом избору и хиротонији учествовали су патријарх Пајсије, митрополити: новобрдски Јефтимије, врањански Јосиф и епископ вучитрнски Виктор.157 Хиротонија је извршена у Пећи 2. априла 1647.

Епископ Михаило никада није заузео своју катедру у манастиру Марчи, јер га „власти, које су радиле на унији са Римском црквом нашега народа у овом крају, нису хтеле да приме, те је он као посвећени епископ и даље наставио живот у свом манастиру".158 Отуда се он називао и хоповским владиком.

Четрнаестог новембра 1647 епископ Михаило је са својом пратњом дошао у Путиваљ, а одатле је пропуштен за Москву ради скупљања милостиње за обнову цркве манастира Хопова.

Митрополит Михаило припада заслужним људима наше прошлости о којима још увек имамо врло оскудне податке.

Рођен је крајем шеснаестог или почетком седамнаестог века у „Српској земљи, граду Кратову". О свом пореклу каже:



Pages:     | 1 |   ...   | 58 | 59 || 61 | 62 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Настоящий указатель дополняет библиографию литературы о К. Д. Ушинском, выпущенную Научной педагогической библиотекой им. К. Д. Ушинского к 160-летию великого русского педагога (К. Д. Ушинский. Библиографический указатель трудов и литературы о жизни и деятельности. 1848-1984. – М., 1985. – 485 с.) и включает в себя сведения о публикациях, вышедших в 1985-2013 гг. Работа над библиографическим указателем была поддержана грантами РГНФ: 13-06-00038а Социальные модели и нормы в учебной литературе...»

«ИСТОРИЯ ЧЕЛОВЕЧЕСТВА УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС для бакалавриата по направлению: 032000 Документоведение и архивоведение Москва 2010 ИСТОРИЯ ЧЕЛОВЕЧЕСТВА УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС Составители: под общей редакцией доктора исторических наук, профессора Н.И. Басовской к.и.н., доц. В.А. Бароне д.и.н., проф. Н.И. Басовская к.и.н., доц. Е.Д. Браун. УМК утвержден на заседании кафедры всеобщей истории 16 сентября 2010, протокол № 1 © Российский государственный гуманитарный университет, 2010 2...»

«1 IV Всероссийское совещание по управлению многоквартирными домами ТСЖ и ЖСК 23-24 ноября 2010 г., Москва СОДЕРЖАНИЕ ПРЕДЛОЖЕНИЯ ОТ ПАРТНЕРОВ СОВЕЩАНИЯ IFC. Финансирование проектов повышения энергоэффективности 2 многоквартирных домов в России Холдинг Теплоком. Продукция и реализованные проекты 8 Риэлта. Практические цели и задачи автоматизированных систем 13 управления освещением Компания Данфосс. Регулируемое отопление в городской квартире 15 ЗАО СВЕТЛАНА ОПТОЭЛЕКТРОНИКА. Светодиодное...»

«Москва, 2008 УДК 54(091) ББК 74.58 Утверждено Х 350 РИСО Оргкомитета юбилейного собрания ISBN 1755-1953-58 50 лет. Золотой юбилей выпускников химфака МГУ 1958 г Сборник (CD) автобиографий и фотографий посвящен 50-летию выпуска химфака МГУ 1958 г. Члены оргкомитета юбилейного собрания 1 апреля 2008 года: Долгая М.М., Зволинский В.П., Парбузин В.С., Потапов В.К., Решетов П.Д., Романовский Б.В., Сидоров Л.Н., Соболев Б.П., Устынюк Ю.А. Сборник издан за счет средств выпускников Тексты жизнеописаний...»

«Серия основана в 1965 году И зд ател ьская ф и рм а В осточная литература РА Н ПАМЯТНИКИ МАЛАЙСКОЙ КНИЖНОСТИ XV-XVII вв. ПОВЕСТЬ О ПОБЕДОНОСНЫХ ПАНДАВАХ * Бухари ал-Джаухари КОРОНА ЦАРЕЙ Перевод с малайского, исследования, комментарии, приложения и указатели Л. В. Горяевой М осква 2011 УДК 821.595 ББК 84(5Маз) П15 Издание осуществлено при финансовой поддерж ке Российского гуманитарного научного ф онда (РГНФ), проект Яя 10-04-161456 РЕДАКЦИОННАЯ КОЛЛЕГИЯ СЕРИИ ПАМЯТНИКИ ПИСЬМЕННОСТИ ВОСТОКА...»

«ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА Рабочая программа курса Окружающий мир для второго класса на 2013-2014 учебный год составлена на основе Федерального государственного образовательного стандарта начального общего образования, Концепции духовно-нравственного развития и воспитания личности гражданина России, планируемых результатов начального общего образования, Примерных программ начального общего образования и авторской программы А.А. Плешакова Окружающий мир. 1-4 классы (УМКШкола России, 2010). Изучение...»

«Книга-календарь на 2008 год. Заговоры и обереги на каждый день Наталья Степанова 2 Книга Наталья Степанова. Книга-календарь на 2008 год. Заговоры и обереги на каждый день скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Наталья Степанова. Книга-календарь на 2008 год. Заговоры и обереги на каждый день скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Наталья Ивановна Степанова Книга-календарь на 2008 год. Заговоры и обереги на каждый день 4 Книга Наталья...»

«Под общей редакцией: М. Абусеитовой, К. Исак, Л. Ерекешевой. Составители: Л. Ерекешева, А. Асадова. Составление резюме статей на англ. языке: А. Асадовой. Перевод с англ. языка на русский: А. Сулейменовой, А. Берлибаевой. М 33 Межкультурный диалог и культурное разнообразие. Сборник материалов круглого стола, посвященного обмену передовым опытом в области межкультурного диалога и популяризации Всеобщей декларации ЮНЕСКО о культурном разнообразии / Сост. Л. Ерекешева, А. Асадова. – Алматы:...»

«Выпуск подготовлен НИЦ Информкультура РГБ Музейное дело и охрана культурного наследия: Реф.-библиогр. информ. / Рос. гос. б-ка. НИЦ Информкультура. — М.: Рос. гос. б-ка, 2014. — Вып. 1. — 76 с. Ответственный за выпуск И.В. Бабич, канд. ист. наук. Оформление обложки А.А. Кобылянская Технический редактор А.С. Жукова Уч.-изд. л. 4,75 _ ФГБУ Российская государственная библиотека Тел.: (495) 695-50-42 119019, Москва, Воздвиженка, 3/5 © ФГБУ Российская государственная библиотека, 2014 _ РОССИЙСКАЯ...»

«УДК 327 ББК 66.4 П 18 JEAN PARVULESCO Vladimir Poutine et L’Eurasie Перевел с французского В. И. Карпец Защиту интеллектуальной собственности и прав издательской группы Амфора осуществляет юридическая компания Усков и Партнеры Парвулеско, Ж. П 18 Путин и Евразийская империя : [сборник статей] / Жан Парвулеско ; [пер. с фр. В. Карпеца ; под общ. ред. А. Г. Дугина]. — СПб. : Амфора. ТИД Амфора, 2006. — 447 с. — (Серия Кольцо власти). ISBN 5 367 00043 6 (рус.) ISBN 2 914157 13 4 (фр.) В книге...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.