WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 4 | 5 || 7 | 8 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 6 ] --

Иако патријарх Арсеније није добио од патријарха Доситеја одговор онакав какав је желео, али је од ученог патријарха добио ретко признање. Одавајући му признање, патријарх Доситеј, између осталог, каже и ово: „...Иако је Бог допустио, правдом њему познатом, да се збуде у крајевима Србије оно што се толико година збива од Немаца, ипак се доброта његова побринула, те је дошла тамо твоја братска љубав и мучила се као други апостол, да по псалму не да сан очима својим, нити дремеж трепавицама својим, него си, по блаженом Павлу, песничао се и борио неизбројним начинима, и сачувао си стадо од противника свете православне вере, и, по светом Јеванђељу, спасао си и спасаваш овце од вукова.

Тако је то! – А ово твоје писмо у истини те показа као најподобнијег светом апостолу Павлу и самоме блаженом Петру, који су се старали да црква буде благочестива, не само за живота њихова него и после њихове смрти... Заиста је твоје блаженство у истини онај за кога Господ... каже: пастир добар душу своју полаже за овце! Налазећи се у овако злим временима, постарао се Бог свега о твоме преосвештенству, да будеш не само пастир него и архипастир, и у животу твом те начинио достојним и првим наследником цркве оних првенаца који су записани на небесима, као што је блаженом Павлу некада, још за живота, рекао: да ће добити венац живота! – Зато те поштује, хвали и уздиже сва источна, тако рећи сва Саборна Црква, као тринаестог апостола...

Стога, љубазни мој и слатки брате, иди твојим светим путем и жури се свима средстима да дело своје приведеш крају твојих настојања, ради којих си постао мученик без крви у цркви Христовој, као Василије, Григорије и остали свети и виђени оци". Патријарх Арсеније је умро у Бечу 27. октобра 1706. године.

Пренет је у манастир Крушедол и сахрањен у гробници светога Максима, деспота српског.

Колико је патријарх Арсеније поштован од српског народа види се и по томе што је за живота називан „велики отац и богомољац", „општи отац и учитељ", „свети стари", „добри пастир", „богодаровани", „милостиви господин", „свети", а после смрти „блажени и богоугодни муж и учитељ наш, сладки патријарх кир Арсеније". У време одржавања Црквено-народног сабора у манастиру Хопову 1721. го-дине, када је поново запретила опасност од насилног унијаћења, омивене су мошти патријарха Арсенија и том водом кропљени чланови сабора.

Величина патријарха Арсенија, који се у судбоносним моментима за наш народ нашао на његовом челу, састојала се „у његовој великој љубави и ванредној присебности духа, снази разума, одлучности пуној такта и неуморној радиности"158 те је разумео знаке времена у коме је живео.

Високу оцену патријарху Арсенију дала је Неоактивистичка комисија, иако је била према њену непријатељски расположена, у свом извештају бечкој влади, када је о њему рекла: „Тај шизматички народ има за свога поглавицу као некога краља свог патријарха, кога ми називамо српским архиепископом а његови га зову патријархом, па за њим они у свему пристају као пчеле за својом матицом". Из једне синђелије коју је издао поводом постављења новорукоположеног Ђеорђија Лазаревића на парохију села Нецвијећа и Врбна и снабдео је својим печатом, на коме се налази година 1715, сазнаје се да је Арсеније II постао херцеговачким митрополитом те године". Митрополит Арсеније помиње се још у записнику манастира Раковца из 1753. године, из којег се види да је јеромонаха Јефтимија (Вукотића) рукоположио у чин ђакона 6. августа 1725.

године. Иларион Руварац је претпостављао да је то последњи помен митрополита Арсенија II, те је он „престао бити митрополит Херцеговачки између г. 1725. и 1727; дакле да кажемо да се преставио 1726." АРСЕНИЈЕ IV (Јовановић-Шакабента) АРСЕНИЈЕ IV (Јовановић-Шакабента) Патријарх Арсеније IV је рођен 1698. у Рашкој области. О његовом школовању, монашењу и рукоположењу у чин ђакона и презвитера нема никаквих података. Врло рано је постао рашки митрополит, а у исто времс и егзарх и помоћник патријарха пећког Мојсија (Рајовића) У то време долазио је у манастир Раваницу (Врдник) ради скупљања милостиње за Пећку патријаршију. Патријарх Мојсије га је за живота одредио за свога наследника. Нови патријарх Арсеније IV је својим писмом од 18.

фебруара 1725. објавио народу да је узведен на патријарашки престо.

Арсеније IV је следио политику патријарха Арсенија III и свим силама је радио на ослобођењу српског народа од Турака. Још пре избијања рата Аустрије с Турском (1737-1739), који је донео „велике цевоље Србима и арбанаским Климентама нарочито стога, што су се и једни и други ставили на страну ћесароваца против Турака"163 патријарх Арсеније IV је водио „с меродавним војним и политичким круговима у Бечу преговоре о устанку против Турака". Приликом повлачења Турака из Новог Пазара, одакле их је истерао старовлашки кнез Атанасије Рашковић јула 1737. Турци су имали намеру да патријарха обесе, али њега срећа послужи, те побеже у Ругово, а одатле у Васојевиће". Кад је избио рат између Аустрије и Турске, Арсеније IV је подигао народ на устанак. Због неуспеха аустријске војске патријарх Арсеније је био присиљен да напусти Пећку патријаршију и да пређе у Срем. На овом путу, односно сеоби, изгинуо је велики број Срба око данашњег села Лелића код Ваљева.

Преласком у Ћесаревину патријарха Арсенија IV Јовановића (1737) и постављењем на пећки престо Грка Јанићија III прекинуте беху и духовне и материјалне везе Карловачке митрополије с Пећком патријаршијом. Будући да је те године умро митрополит карловачки Викентије (6. јуна 1737), администратором удове Карловачке митрополије постао је патријарх Арсеније IV, који се настанио у Карловцима. После губитка Београда царица Марија Терезија је дипломом од 1. октобра 1741. потврдила Арсенија IV не само у патријарашком достојанству, већ га је поставила и за поглавара над целим српским клиром и народом у њеним наследним краљевинама и покрајинама.

На молбу патријарха Арсенија IV Марија Терезија је преко Угарске дворске канцеларије, 18. маја 1743, потврдила привилегије које су дали српском народу њени претходници. Три године доцније, 1. децембра 1746, Марија Терезија је известила патријарха Арсенија IV да се народно-црквени сабори не могу сазивати без ћесарског одобрења, на трошак народа и без присуства царског комесара, јер се народ жалио на саборске трошкове.

На месту старе и скромне митрополијске резиденције Арсеније је у Карловцима сазидао нов патријаршијски двор који је постојао све до 1788, када је потпуно изгорео. Уз двор је патријарх сазидао семинар и дворску капелу светога Трифуна, која је постојала све до подизања садашње Саборне цркве у Сремским Карловцима.

„За време управљања Карловачком митрополијом пребеглога под аустријску власт пећког патријарха Арсенија IV (1737-1748) није било никаквих односа између њега и на његово место у Пећи од Турака постављеног новог патријарха Грка Јанићија III (1737али су одржаване везе са манастирима и Србима разним црквеним представницима у Пећкој патријаршији". Патријарх Арсеније IV умро је 7. јануара 1748. у Карловцима, а сахрањен је у манастиру Крушедолу.

Приликом избора епископа за упражњене епархије, Свети архијерејски синод под председништвом митрополита Павла (Ненадовића) на седници одржаној 3. јула 1750. године, за епископа костајничког, зринопољског, глинског, дубичког, јасеновачког, северинског и марчанског, Генералата вараждинског изабрао је јеромонаха Арсенија (Теофановића), игумана манастира Грабовца, Епархија будимска. Са наведеном титулатуром није се сложила царица Марија Терезија и својим декретом од 18. септембра 1750. године забранила је да епископи костајнички носе ову титулу „что ми цјелоје потребление северинскаго или марчанскаго епископата милостивјејше резолвирахом, тако за то не само в напред поминаниа да не творит, но епископ костајнички од такове титулатуре толико јавњее да возудержитсја, јелико Ми како о том резумјели будем, другим неповолним начином казнити принуждени будем". Епископ Арсеније био је врло образован човек. Студирао је 1745. године у Хали, „Браденбуршкој земљи", одакле је писао:

„Учусја немецки, гречески и јеврејски, и тому јешче теологији..."169 Зато је о њему и забележено да је био човек „високаго разума и глубокој науки". Епископ Арсеније је врло кратко време живео у Северину јер је умро напречац 15. маја 1753. године. Сматра се да је био отрован. Помен на њега сачуван је у запису на дискосу манастира Лепавине из 1753. године.

Арсеније (у свету Тимотије Радивојевић) рођен је 1720.

године у угледној сентандрејској породици. Школу је учио у родном месту код магистра Адама Коморанца.

У чин ђакона рукоположио га је епископ будимски Василије (Димитријевић), на чијем двору је службовао, 2. јуна 1734, а у чин презвитера митрополит Павле (Ненадовић) септембра 1749.

године. За егзарха сремског постављен је исте године, а 2.

новембра 1749. замонашио га је митрополит Павле у манастиру Раковцу. За протосинђела произведен је 1757, а за архимандрита 1759. године. За епископа пакрачког посвећен је 2. фебруара исте године, али је због црквених послова више боравио у Бечу неголи у Пакрацу. Како је народ желео за свога епископа егзарха Генадија (Васића), који је двадесет две године био сарадник пакрачких епископа, епископ Арсеније није се могао надати неком успеху у овој епархији. Његов десетогодишњи рад у Пакрачкој епархији назван је „јаловим". Свестан тога, епископ Арсеније је и сам затражио премештај у другу епархију.

Премештен је 1770. године у Будимску епархију, где је остао до 1774. године, да би онда прешао у Нови Сад.

Дугогодишњег професора у школама епископа бачког Висариона, а сада новосадског епископа, чекала су у овој епархији велика искушења. Још пре његовог доласка државне власти су наредиле да се мртваци не носе откривени у цркву на опело, него да опела буду у кући и да се са затвореним ковчезима иде право у опште гробље.

Ова наредба се врло тешко спроводила у живот. Народ је у Новом Саду био веома огорчен и дошло је до демонстрација у новосадском владичанском двору, приликом посете митрополита и темишварског и вршачког епископа. Они су, наиме, при повратку од грофа Хадика, кога су посетили у Футогу, дошли у Нови Сад, да би одложили извршење наредбе о сахрањивању.

Усред ове афере два Новосађанина покренула су акцију против епископа Арсенија не штедећи том приликом ни његов образ.

Епископ Арсеније, за кога је у Диптиху Бачке епархије забележено да је био „добар и милосрдан архијереј"171 лишен је епархије. После невољног трогодишњег пребивања у манастиру Бездину и другим местима, епископ Арсеније није дочекао крај истраге. Умро је 2. октобра 1783. године и „погребенъ съ трошкомъ изъ Народнихъ Фундусвъ". Арсеније (Пламенац) потиче из најпознатије и најугледније црмничке куће. За епископа, односно свога наследника изабрао га је његов ујак митрополит Сава (Петровић). Као епископ Арсеније се помиње већ у почетку владавине Шћепана Малог 1767. За епископа га је посветио избегли српски патријарх Василије (Бркић), што није лепо примљено од оних који су желели да на том положају виде архимандрита Петра.

Посвећење Арсенијево за владику Црне Горе изазвало је опште незадовољство и међу православним Србима у Боки.

Отпор је био најјачи у братству Петровића, које је сматрало да митрополитски положај треба да остане у његушком племену.

Епископ Арсеније је признат за коадјутора тек на интервенцију Шћепана Малог који је, као и митрополит Сава, становао у Црмници. Постављењем Арсенијевим ојачала је улога гувернадура, што је све до краја осамнаестог века имало врло негативне последице на унутрашњи живот Црне Горе.

И поред непопуларности у народу, Арсеније је после смрти митрополита Саве, 7. марта 1781, постао његовим наследником.



Pages:     | 1 |   ...   | 4 | 5 || 7 | 8 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«ОТ ГЕОРГИЯ ПОБЕДОНОСЦА ДО РОМАНОВЫХ. (ХРОНОЛОГИЯ ИСТОРИЧЕСКИХ СОБЫТИЙ. ИЩУ ИСТИНУ) Содержание (Оглавление) 1.1.1. От автора. 1.1.2. Словарь. Значения древних слов, фраз и названий. 1.1.3. Великие люди мира и просто знаменитости. 1.2.1. Азбука кириллицы. Попытки прочтения. 1.2.2. О латинских и славянских языках. 1.2.3. О русской письменности. 1.2.4. Арабские надписи на русском оружии. 1.3.1. Имена. Население и территории Руси. 1.3.2. География. Марко Поло. Рим. Великий Новгород. Владимир....»

«Аспирантура по специальности 19.00.01 Общая психология, психология личности, история психологии отрасль науки: 19.00.00 Психологические науки Кафедра философии, культурологии и этнологии Дисциплина: История и философия науки Статус дисциплины: [ОД.А.01] ЗЕТ: [2] Руководитель дисциплины: д-р филос. наук, профессор Л.А. Волова Контактный телефон: +7 879 3 400 158 E-mail: filosofpglu@mail.ru Пятигорск, 2012 Пояснительная записка Настоящая рабочая программа кандидатского экзамена по курсу История и...»

«КАФЕДРА ФИЛОСОФИИ И СОЦИОЛОГИИ Н. А. Юшкова КУЛЬТУРОЛОГИЯ Учебно-методический комплекс по дисциплине Культурология для студентов всех специальностей и форм обучения СЫКТЫВКАР 2006 ФЕДЕРАЛЬНОЕ АГЕНТСТВО ПО ОБРАЗОВАНИЮ СЫКТЫВКАРСКИЙ ЛЕСНОЙ ИНСТИТУТ (филиал) САНКТ-ПЕТЕРБУРГСКОЙ ГОСУДАРСТВЕННОЙ ЛЕСОТЕХНИЧЕСКОЙ АКАДЕМИИ им. С. М. КИРОВА КАФЕДРА ФИЛОСОФИИ И СОЦИОЛОГИИ Н. А. Юшкова КУЛЬТУРОЛОГИЯ Учебно-методический комплекс по дисциплине Культурология для студентов всех специальностей и форм обучения...»

«Mosca Rudomin Editrice 2006 ПЕТРАРКА В РУССКОЙ ЛИТЕРАТУРЕ Книга первая Москва Издательство Рудомино 2006 СОДЕРЖАНИЕ И А. Пильщиков. Петрарка в России (Очерк истории восприятия) / 15 М.В. Ломоносов. Письмо о пользе стекла. / 43 А. П. Сумароков. Елегия / 43 СГ. Домашнее. О стихотворстве. Стихотворство Италиянское / 45 A. В. Тинькое. Воображении Петрарковы или Письмо его к Лоре Предуведомление / 46 Сонеты / 47 Из книги Н.И. Новикова Опыт исторического словаря о российских писателях / 50 Из книги...»

«Александр Дмитриевич КОЛЕСНИКОВ Биобиблиографический указатель к 90-летию со дня рождения Омск 2009 Федеральное агентство по образованию ГОУ ВПО Сибирская государственная автомобильно-дорожная академия (СибАДИ) БИБЛИОТЕКА УЧЕНЫЕ СИБАДИ Александр Дмитриевич КОЛЕСНИКОВ Биобиблиографический указатель к 90-летию со дня рождения Составитель главный библиограф Астахова Л. П. Омск 2009 1 УДК 016 ББК 91.9 : 63.3(2Р53-Ом)я2 К 60 Александр Дмитриевич Колесников : биобиблиографический указатель / сост. Л....»

«М.Е.ЛИТВАК, Е.В. ЗОЛОТУХИНА-АБОЛИНА, М.0. МИРОВИЧ БИНТОВАНИЕ ДУШЕВНЫХ РАН ИЛИ ПСИХОТЕРАПИЯ? ОГЛАВЛЕНИЕ Вместо предисловия (М.Е. Литвак) Бинтование душевных ран (М.0. Мирович) История первая История вторая. История третья Психотерапия — благо или зло? (Е.В. Золотухина-Аболина) От автора 1. Кто нуждается в психотерапии? 2. Хрен редьки не слаще, или Милая женщина на приеме у психотерапевта 3. Психотерапевт: ангел иди демон? 4. Сам себе психотерапевт! Решайте сами! (М.Е. Литвак) 1. Кто точно не...»

«ПРОГРАММА вступительного испытания Общая социология для поступающих в магистратуру по направлению 040100.68 СОЦИОЛОГИЯ РАЗДЕЛ ОБЩАЯ СОЦИОЛОГИЯ Предмет, структура и парадигмы современного социологического знания Объект, предмет и структура социологии. Парадигмальный статус науки, его критерии. Парадигма науки и научная теория. Социологическая парадигма, социологическая теория и метатеория. Метасоциология. Многовариантный статус парадигм в социологии. Понятие социального. Парадигмы: · социальных...»

«Онлайн Библиотека http://www.koob.ru Абульханова-Славская К.А., Анцыферова Л.И., Брушлинский А.В. и д.р. В.В.Знаков, В.А.Кольцова, Ю.Н.Олейник, Б.Н.Тугайбаева ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ НАУКА В РОССИИ XX СТОЛЕТИЯ: проблемы теории и истории Москва 1997 Издательство Институт психологии РАН Психологическая наука в России XX столетия: проблемы теории и истории. Под ред. А.В. Брушлинского. — М.: Издательство Институт психологии РАН, 1997. — 576 с. ISBN-5-201-02231-6 Коллектив авторов: Абульханова-Славская...»

«КНИГА ДЛЯ РОДИТЕЛЕЙ Комплексный учебный курс Основы религиозных культур и светской этики Основы православной культуры Основы исламской культуры Основы буддийской культуры Основы иудейской культуры Основы светской этики Основы мировых религиозных культур ШКОЛЬНАЯ КНИГА Москва — 2013 Уважаемые родители! В 4 классе в школьную программу включён комплексный учебный курс Основы религиозных культур и светской этики, главной целью которого является духовно-нравственное воспитание школьника с учётом...»

«Красный куст Николай Златовратский 2 Книга Николай Златовратский. Красный куст скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Николай Златовратский. Красный куст скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Николай Николаевич Златовратский Красный куст[1] Из истории межобщинных отношений 4 Книга Николай Златовратский. Красный куст скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! *** В предлагаемой статье я хотел бы коснуться того круга...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.