WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 57 | 58 || 60 | 61 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 59 ] --

године у манастир Фенек, поневши са собом мошти преподобног Симона Монаха (Стефана Првовенчаног). Након двогодишњег боравка у манастиру Фенеку, где је био и старешина манастира, Мелетије се краем јуна 1815. вратио у Србију. Исте године је био у дипломатској мисији у Цариграду и, пошто је његов претходник епископ Данило, звани „Алаук", напустио епархију, на молбу кнеза Милоша хиротонисан је за шабачког архијереја у Цариграду. Чим је стао на чело епархије, кнез Милош је донео уредбу о свештенству, коју је и Мелетије потписао 18. фебруара 1816 као „митрополит шабачко-ваљевско-ужички". Архипастирство митрополита Мелетија трајало је врло кратко. Осумњичен да је радио о глави кнеза Милоша, кнез је наредио Марку Штитарцу да убије Мелетија, што је овај и учинио 16. јуна 1816. Сахрањен је у шабачкој цркви, а погинуо је у тридесет шестој години живота.

Мелетије, први митрополит после ослобођења Срба, родио се у Врбави у горњој Гружи 1776. године. Замонашио се у манастиру Враћевшници, где се учио књизи и где је 1810. постао игуман студеничко-враћевшничког братства. Активно је учествовао у бојевима против Турака. На Љубићу је 1815.

добовањем у добош скупио раштркану српску војску, а на Палежу је дувао у мехове и правио кундак топу. Као неустрашиви борац уживао је опште симпатије кнеза Милоша и српског народа. Постао је прво администратор Београдске митрополије после смрти митрополита београдског Дионисија, а касније духовник кнежевског дома. Као помагач кнеза Милоша дао је идеју да се у Крагујевцу оснује школа православља.

Приликом оснивања прве конзисторије у Србији, 1822, постао је њен први председник. Желећи да има у Србији народну јерархију, кнез Милош га је послао у Цариград, заједно а Никифором (Максимовићем). Архимандрит Мелетије је 18. августа 1831. у Цариграду хиротонисан за архијереја и на тај начин постао српски архиепископ и митрополит, а сутрадан је Мелетије посветио Никифора за епископа ужичког. Први Србин на катедри београдских митрополита, после дужег времена, одмах је приступио реорганизацији цркве у Србији: одредио је границе епархија, устројио митрополитску канцеларију и архијерејски сабор, а за секретара је довео ученог Павла Јовановића, који га је касније и наследио на митрополитској катедри. Покушао је да поврати србуљско богослужење и у том циљу је скупљао србуље.

Умро је 11. јуна 1833. у Београду, а сахрањен је у манастиру Враћевшници.

Мелетије II се родио око 1806. у селу Вранешима. Књигу је учио у манастиру Љубостињи, где је примио и монашки чин.

Ђаконски чин примио је од митрополита Агатангела – 1825, а презвитерски од митрополита Кирила 1826. Извесно време био је придворни монах митрополита Мелетија (Павловића), а потом архимандрит манастира Љубостиње и 'члан апелаторијске конзисторије. После трогодишњег боравка у Светој Гори и Цариграду поново је, 1845, постао старешина Љубостиње. За епископа шабачког посвећен је 4. маја 1847. Умро је 1848.

Мелетије, Грк по националности, родом је био из Сереза.

Завршио је Богословску школу на Халци. У Призрен је дошао за митрополита 2. августа 1854. За његово време отворена је у Призрену богословија 14. октобра 1871. „Као верски старешина био је будан чувар вере, цркве и обреда. [... ] У Приштини Мелетијеје подигао зграду код цркве за митрополију и поклонио тамошњој цркви кућу, у којој је дуго година био наш конзулат.

Тако исто он је, где год је потреба захтевала, помагао да се при нашим црквама подигне по која соба за његово становање, и у тим собама општине су могле држати своје седнице.

Београдској богословији даровао је сто осамдесет златних турских лира за усавршавање црквенога певања. То се могло видети и из једног извештаја те богословије из осамдесетих година прошлога века". Српска влада је одликовала митрополита Мелетија Орденом св. Саве првог степена. Умро је у Призрену 27. августа 1895. и сахрањен у старој цркви Св. Ђорђа.

Време архипастирствовања епископа моравичког Меркурија пада у доба када је српски краљ Драгутин почео да из основа обнавља цркву светога Архилија у Ариљу, 1283. године.

Меркуријева смрт је приказана на зиду поменутога храма када је исти, за време епископа Јевсевија, живописан. Приликом археолошких истраживања у унутрашњости овога храма пронађен је Меркуријев гроб.

После организовања монашког живота у манастиру Хиландару монах Методије постаје његовим првим игуманом.

„Њега поставља сам св. Симеон, а Сава с њим обнавља и довршава манастир. Он је савременик и активни учесник ових Савиних подухвата који су значили не само оснивање српског духовног средишта у Светој Гори него и српске средњевековне црквености и државности". Игумана Методија монах Симеон „као ктитор, у току тих осам месеци обнављања манастира и подизања у њему нових објеката два пута шаље у Србију свом сину, великом жупану Стефану: први пут с молбом да 'свим силама' помогне обнављању Хиландара, преносећи на њега и на његове наследнике своје ктиторско право; други пут – с чудотворним крстом". Игумана Методија свети Сава је хиротонисао за епископа рашког. Као поверљива личност, епископ Методије је у име светога Саве вршио и службе дипломатске природе.

Епископ Методије помиње се у Стонској повељи, заједно са епископом Спиридоном, јер су они „утврђивали међе села Осојника, још пре издавања ове повеље 1243 године". У Пљеваљском синодику православља помиње се као трећи по реду епископ дабарски. Сем имена, ништа друго о њему не знамо. Епископ Методије II помиње се 1322. године. Није нам познато да ли је био непосредни наследник епископа Јована, који је заузимао катедру дабарских архијереја од 1291. до 1309.

године. Митрополит Методије први пут се помиње у антиминсу који се „саписа" 1564. године за цркву Светог Стевана у селу Добродолане.115 Идуће године је заједно са епископом врањским Софронијем посетио манастир Свете Тројице Русинске. За његово време је написана књига Панегирик митрополије призренске 1569. године,117 а такође и поменик манастира Свете Тројице код Призрена,118 у који је убележио и своје родитеље Јарменку и Боју. Последњи помен о митрополиту Методију имамо у једном запису из 1572. године. Митрополит Методије помиње се уједном запису полошког епископа око 1565. године у манастиру Лешку, када је дошло до припајања Полошке епархије Скопској митрополији. После митрополита Дионисија (Поповића), који је управљао Београдском епархијом од 1785. до 1791. године, на ову катедру дошао је Грк Методије.

За време његовог управљања подигнут је манастир Рајиновац, код Бегаљице, 1793. године,122 трудом архимандрита Герасима Студеничанина, обнови се храм у Врбовцу,123 али и продаде манастир Рачу на Дрини: „Владика београдски Методије и кнез Стеван Воић, соколски, продадоше, издадоше Рачу за 15 хиљада гроша везиру београдском, и једва се тада манастир откупи 1799.

јуне месеца 6. Митрополит Методије умро је насилном смрћу „месеца јануара 26. године 1801, удави владику београдски паша, именом Методија, за његову буну и безакоње: уподобио се беше Фоки мучитељу, грчком цару",125 а јаничари су убили пашу126 фебруара 16. исте године. Митрополит скопски Методије, Грк по рођењу, помиње се у времену од 1892. до 1896. године.128 Пореклом је био из Аргирокастра.

За његово време настављена је борба с Грцима и Власима око дозволе да се у цркви Св. Спаса може и на словенском језику појати и читати, па је бивало нереда и туче и у самој цркви.

Умро је напрасно 16. новембра 1896. године у Скопљу.

Епископ Методије (у свету Милан Муждека) рођен је 2.

фебруара 1912. у селу Хајтићу код Глине од оца Стевана и мајке Марије.

Основну школу завршио је у Хајтићу, гимназију у Глини, а богословију у Битољу. На Богословском факултету је дипломирао 1939. и исте године примио монашки чин у манастиру Раковици. У чин јерођакона рукоположен је у априлу месецу исте године, а у чин презвитера у јулу месецу.

Протосинђелом је постао 1947, а архимандритом 1955. године.

До избора за епископа био је професор богословије у Призрену (1939-1941), катихета Пете мушке гимназије у Београду (1941-1947), професор богословије у Призрену (1947-1951), у манастиру Раковици 1951-1955 и ректор богословије у Призрену (1955-1971).

За епископа тимочког хиротонисан је 4. јула 1971. Његов архипастирски рад убрзо је прекинут болешћу. Умро је 20.

фебруара 1977. у Београду, а сахрањен у манастиру Букову.

Епископ Милутин (у свету Марко Стојадиновић), рођен је у Горњем Ковиљу 23. јула 1918. године.

Завршио је Богословију Светога Саве у манастиру Раковици, а Богословски факултет у Београду.

Замонашен је по чину мале схиме у манастиру Гргетегу 10.

августа 1939. године. У чин ђакона рукоположио га је 27.

септембра 1940. епископ нишки Јован, а у чин презвитера на Преображење 1945. године епископ будимљански Валеријан.

Пре избора за епископа био је намесник манастира Гргетега, економ патријаршијског двора у Сремским Карловцима, вероучитељ, старешина манастира Крушедола, помоћник управника патријаршијског двора у Београду, чиновник Епархије сремске, професор богословија у Призрену, Београду и Сремским Карловцима, где је постао и првим послератним ректором. Одликован је достојанством синђела, чином протосинђела и архимандрита.

Изабран је за епископа тимочког 1977. године и хиротонисан у Саборној београдској цркви 10. јула исте године.

Епископ Милутин преминуо је 20. септембра 1992. године и сахрањен у манастиру Суводолу.

Епископ Мина помиње се као „заступник митрополита студеничког 1532"129 године. Седиште епископа Мине било је у Малој Студеници, североисточно од Пећи.

Епископ Мирон (у свету Михаило Николић) рођен је 27.

фебруара 1846. у селу Капелни, у славонској Подравини, од оца Павла, свештеника, и мајке Ане. Три разреда основне школе завршио је у Подравској Слатини, а четврти разред у Осијеку.

Гимназију је учио у Осијеку, Сремским Карловцима и Новом Саду, а богословију у Пакрацу. Пре примања монашког чина био је чиновник у конзисторијалној канцеларији, подбележник и учитељ у Дарувару. Монашки чин примио је 10. октобра 1870. у манастиру Ораховици из руку игумана ораховачког Максима. У чин ђакона рукоположен је 28. октобра исте године. Протођакон постао је 1871, а презвитером 1874. За архимандрита произведен је 1878. Рукоположења и производства примио је из руку свога претходника епископа пакрачког Никанора (Грујића). После његове смрти, 8. априла 1887, архимандрит Мирон постао је мандатаром патријарха Германа (Анђелића) у Пакрачкој епархији. За епископа пакрачког изабран је 10. октобра 1888.

године. Будући да је патријарх Герман убрзо умро, архимандрит Мирон је хиротонисан тек 1890, после избора новог патријарха Георгија (Бранковића). Хиротонију су извршили 3. маја исте године патријарх Георгије и епископи вршачки Нектарије и бачки Василијан.

Као епископ посебну бригу је владика Мирон посветио свештенству, завео је свештеничке исповести и братске саборе, увео парохијске и протопрезвитерске библиотеке и основао фонд за издржавање деце и сирочади свештенства Епархије пакрачке.

У бризи за учитељски подмладак успео је да 1894. оснује Учитељску школу, да купи зграду за исту и отвори интернат за сиромашне ученике ове школе.

Приликом исељавања Срба из Славоније у Америку епископ Мирон је упозоравао свештенство да чува народ од исељавања и у том смислу је писао и посланицу.

Епископ Мирон је у три маха администрирао упражњеном Карловачком митрополијом.

Умро је 18. фебруара 1941. у Пакрацу и сахрањен у цркви Гавриници.

МИТРОФАН

Епископ Митрофан је заузимао катедру Битољске епархије 1528. године, јер је у то време учествовао у саборном суђењу под председништвом архиепископа охридског Прохора, које је било између 1. септембра 1528. и 31. августа 1529.



Pages:     | 1 |   ...   | 57 | 58 || 60 | 61 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«1 Историческое введение Кому из людей не дорога вера в бессмертие? Ни одна человеческая фантазия (как бы ни была мрачно настроена) не пыталась окрасить и сделать сколько-нибудь привлекательной идею уничтожения и небытия. Кажется, ничто так не противно всему существующему, как идея уничтожения. Тем более противна и даже неестественна для человека мысль о возможности уничтожения собственного человеческого существа. Чтобы подтвердить и проверить это положение, не нужны ни цитаты из ученых...»

«! Ведь та ж е концепция, те ж е взгляды, основанные на тех ж е матер и а л а х, высказаны JI. Р. Кызласовым в соответствующих г л а в а х и разделах (написанных им в составе авторского коллектива, возглавляемого J1. П. Потаповым) труда История Тувы (том 1), который вышел в свет в 1964 г. 2. И эта книга, о которой не упоминает Н. А. Сердобов, получил а положительную...»

«Тайна имён Симферополь и Севастополь. Топонимическое расследование на досуге Вторая исправленная редакция 2011 Памяти императрицы Екатерины Великой и светлейшего князя Г. А. Потёмкина-Таврического посвящается 2 Выражение благодарности Рафаэль Н. Хайруллин благодарит свою жену Ирину и дочь Марианну за неоценимую помощь и поддержку в работе. Марина Р. Даус благодарит профессора Института истории Штутгартского университета, доктора Экарта Ольсхаузена, первым обратившего её внимание на...»

«ИСЛАМОВЕДЧЕСКИЕ ИССЛЕДОВАНИЯ В СОВРЕМЕННОЙ РОССИИ И СНГ: ДОСТИЖЕНИЯ, ПРОБЛЕМЫ, ПЕРСПЕКТИВЫ ТОМ II Казань – 2009 УДК 297.1 ББК 86.38 Научный редактор: кандидат исторических наук, доцент Б.М.Ягудин Исламоведческие исследования в современной России и СНГ: достижения, проблемы, перспективы: материалы I международного научно-практического симпозиума (19-20 февраля 2009 г.): в 2 томах. – Том II / Под ред. Б.М. Ягудина. – Казань: Intelpress+, 2009. - 306 с. В сборнике представлены доклады участников I...»

«9 785981 245787 САЙМОН ДАНСТЕН ДЖЕРАРД УИЛЬЯМС СЕРЫЙ ВОЛК Бегство Адольфа Гитлера Сенсационное историческое расследование Тайна, которую скрывали более шестидесяти лет Пять лет путешествий и исследований на трех континентах Несколько сотен документов и свидетельств Одна книга, которая все объясняет Хотите знать всю правду? Данстен С., Уильямс Д. Серый Волк. Бегство Адольфа Гитлера / Саймон Данстен, Джерард Уильямс — М.: ООО Издательство Добрая книга, 2012. — 432 с., 40 отд. л. ил. ISBN...»

«А. Семенков док. эк. наук, проф. Т. Семенкова Заслуженный деятель науки РФ док. эк. наук, проф. Эпиграф: Нет будущего у того общества, которое не чтит историю ИННОВАЦИИ МИНИСТРОВ ФИНАНСОВ РОССИИ ПРИ ИМПЕРАТОРЕ АЛЕКСАНДРЕ 1 СОДЕРЖАНИЕ: 1. Реформистские увлечения Александра I 2. Первый министр финансов Васильев Алексей Иванович 3. Трудности министра финансов Голубцова Федора Александровича 4. Роль М. Сперанского в становлении министерства финансов. Денежное обращение при Министре финансов...»

«Вопросы программы кандидатского экзамена по специальности Социальная психология 19.00.05 (шифр) (наименование) 1. Общие вопросы 1.1. Место социальной психологии в системе научного знания Пограничный характер социальной психологии как результат ее двойного статуса – одновременного происхождения из психологии и социологии. Специфика границ социальной психологии с родительскими дисциплинами. Отсутствие единого понимания предмета социальной психологии. Рабочее определение: социальная психология -...»

«УТВЕРЖДАЮ Декан юридического факультета Л.В.Туманова 2010 г. Учебно-методический комплекс по дисциплине МАТЕМАТИКА для студентов 1 курса ЮРИСПРУДЕНЦИЯ 030501.65 Форма обучения: очная Обсуждено на заседании кафедры Составитель: математических методов доцент современного естествознания Щербакова С.Ю. 8 сентября 2010 г. Протокол № 1 Зав. кафедрой А.Н. Цирулев Тверь 2010 2. ПОЯСНИТЕЛЬНАЯ ЗАПИСКА В Государственном образовательном стандарте высшего профессионального образования по специальности...»

«Наталья Анатольевна Гранцева родилась в Ленинграде, окончила Литературный институт им. Горького. Автор семи книг поэзии и исторической эссеистики. Живет в Санкт-Петербурге. Шекспир и проблема бесплодных усилий Как найти ключ к фолио? Встречая 450-летие со дня рождения Уильяма Шекспира и отдавая должное совокупным усилиям мирового шекспироведения, сумевшего возвести на нескольких песчинках фактографии грандиозное здание непревзойденного величия Великого Барда, осмелимся высказать гипотезу,...»

«о особенностях и японскоrо HeKOTopblX pyccKoro этнокультурноrо архетипа А. Ф. Прасол Вводные замечания По мере углубления наших знаний о происхождении человека и процессе формирования цивилизаций ученых все больше занимает вопрос, как проходило их историческое размежевание и как столь непохожие социальные формации соотносятся между собой сегодня? В настоящее время идет накопление аналитического материала для составления в будущем своего рода социального генома человечества, в котором анализ...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.