WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 56 | 57 || 59 | 60 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 58 ] --

године, и рукоположен у чин јерођакона. Потом је упућен у Српско подворје у Москви од митрополита српског Димитрија.

Богословију је почео учити у Житомиру, а завршио је у Кишињеву 1912. Своје школовање наставио је у Петроградској духовној академији коју је и завршио са одличним успехом.

По жељи Светога синода Руске цркве и руског генералштаба, обилазио је заробљеничке логоре по Сибиру и Туркестану и држао предавања заробљеним Словенима из Аустроугарске. За дванаест година боравка у Русији јеромонах Мардарије био је наставник петроградске Словенске гимназије, ректор богословије на Кавказу, члан духовног суда у Владивостоку, председник црквене скупштине Русије у КишиМАРДАРИЈЕ (Ускоковић) њеву, руског Врховног црквеног савета, делегат приликом избора патријарха Тихона и врстан проповедник.

Свети синод Руске цркве упутио је 1917. синђела Мардарија у Америку и назначио га началником Српске духовне мисије. У жељи да створи српски духовни центар у Америци, купио је земљиште на коме је подигао манастир Светога Саве у Либертивилу са централним српским гробљем. На руском црквено-народном сабору изабран је у Кливленду за српског епископа, али се овога избора није примио. После оснивања Америчко-канадске епархије постављен је за њеног амдинистратора, а потом је позван да дође у Југославију и прими положај управника Монашке школе у манастиру Раковици.

Након повратка у Америку поново је постао администратор епархије и на овом положају га је затекао избор за првог епископа америчко-канадског. Хиротонисан је у Саборној београдској цркви 25. априла 1926. од патријарха српског Димитрија, епископа далматинско-истријског Данила и злетовскострумичког Серафима.

За време епископа Мардарија донет је Устав Епархије америчко-канадске и ударени темељи епархији која је основана с великим закашњенем, теје њен први епископ имао врло великих проблема око успостављања реда у црквено-школским општинама, а нарочито међу парохијским сештеницима који су тридесет година живели без свога старешине. Епископ Мардарије је умро у најбољим годинама свога живота 12. децембра 1935. и сахрањен у храму манастира Светога Саве у Либертивилу, у који је уложио сва своја материјална средства.

Када су Турци изгнали митрополита цетињског Висариона „који је изазвао харање и смутњу",72 на његово место је за митрополита дошао Мардарије II.

Пешкеш у износу од 800 акчи митрополит Мардарије II је платио 16. априла 1651. и остао је на катедри цетињских митрополита до краја 1661. године.

Митрополит хвостански Марко рођен је 1359/60. године у околини Пећи као пети син својих родитеља. Отац му је прво био мирски свештеник и свештеничком позиву посветио је свих својих пет синова. Родитељи су касније примили монашки чин и у монаштву добили имена Герасим и Јефимија.

Марко је примио монашки чин 1346. из руку патријарха пећког Јефрема, кога је пратио и када је напустио патијарашки престо, 1379, и са њиме био у манастиру Св. Арханђела у Призрену. Рукоположен је у чин ђакона и презвитера у Великој цркви Пећке патријаршије.

Марко, савременик Маричке и Косовске битке, постао је митрополитом хвостанским 1390. или 1391. године. „Радиоје на књижевности и од њега је остало више списа. Најважније му је дело биографија патријарха Јефрема, којом је продужио лепу традицију писања житија и, истовремено, дао неки детаљ више за познавање личности патријарха Јефрема". Митрополит Марко је поред житија написао и службе патријарху Јефрему и архиепископу српском Никодиму (1317У слову пак својим замонашеним родитељима, митрополит Марко даје и нешто биографских података, а задужбини свога оца, храму светога великомученика Георгија у Ждрјелнику, написаоје 1411. године своје завештање. Помиње се као „ахиљски" односно „ариљски" митрополит 1433. године.75 „Тада је велики челник Радич обновио манастир Костамонит на Светој Гори, а са ариљским митрополитом кир Марком саветовао се о манастирском општежићу. Повеља је издата 29. маја 1433. године и у њој се на три места помиње митрополит Марко". Челник Радич Поступовић желео је да митрополиту Марку, своме духовнику, осигура у поменутом манастиру, за сваки случај, и уточиште, како би он могао после Радичеве смрти да има и ктиторска права у тој задужбини докле год је жив. Митрополит херцеговачки Марко помиње се први пут у вези са антиминсом који је осветио 1531. године за храм Светих мученика Мине, Виктора и Викентија, а који се чувао у Сарајевској конзисторији. Миодраг Ал. Пурковић био је мишљења да је митрополит Марко „придржавао" престо светога Саве у манастиру Милешеви. Као учесник Охридског сабора, 1532, митрополит Марко се изјаснио против митрополита смедеревског Павла који је покушао да у Пећкој патријаршији успостави редовно стање". Последњи помен о митрополиту Марку имамо на антиминсу из 1534. године који се налази у манастиру Озрену. Митрополит босански Марко познат нам је по учешћу у раду Архијерејског сабора који је одржан 1532. године под председништвом архиепископа охридског Прохора, који је „свргнуо" и „одлучио" од Цркве митрополита смедеревског Павла. Име митрополита скопског Матеја I први пут се помиње 1393. године. Управљао је Скопском митрополијом за време Турака око четири деценије." Иако под Турцима, митрополит Матеј „води нормалан црквени живот у Скопљу и већ годину дана после уласка Турака у Скопље даје начинити мраморну 'крстионицу', која се до данас сачувала у Марковом манастиру, а има трага и његовој кореспонденцији са 'страшним' турским султаном Мусом Челебијом (1411-1413.год.)". Умро је 11. јануара 1428. године.

Митрополит Матеј II помиње се после митрополита скопског Јосифа (1648. и 1473), а пре митрополита Антонија. Епископ морозвишки Матеј помиње се око 1515. године у вези сајеромонахом Филимоном који је преписао једну књигу за време архипастирствовања поменутог епископа „въ храме иже въ светыхъ тца наше(го) Николи мЕсто рекомое Воинегь". Митрополит нишавски Матеј помиње се као учасник у раду Архијерејског сабора 1528/9.87 и 1532,88 којим је председавао архиепископ охридски Прохор, поводом акције митрополита смедеревског Павла на обнови Пећке патријаршије.

Вероватно је грешком у акту Охридског сабора 1532. године Матеј наведен као митрополит нишки, иако је он био митрополит нишавски. Митрополит Матеј, са седиштем у Будимљу, значајном црквеном и културном центру, помиње се 1552. године. Дуго се у историји мислило да се овде ради о митрополиту будимском Матеју и 1552. године узимала се за годину у којој је први пут поменута Будимска епархија и један њен архијереј.

По заповести митрополита будимљанског Матеја, дијак Јован „од Никољ-Пазара" преписао је 1552. године Тетраеванђеље. По Хроници Ђорђа Бранковића, у другој половини шеснаестог века јенопољским епископом је постао један од његових предака, Матеј Бранковић-Коренић,91, кога је наследио његов син Сава I.

Епископ преспански Матеј помиње се у вези са подизањем манастира Пресвете Богородице у Слимници код Преспе трудом и ктиторством игумана Никанора. Мелентије (у свету Љубомир Вујић) рођен је од родитеља Живојина и Ане у селу Осеченици 27. јула 1857. Основну школу завршио је у Крчмару, два разреда гимназије у Београду, а по-том је примљен за искушеника манастира Боговађе. Замонашен је 25.

јуна 1877. у манастиру Враћевшници, 26. рукоположен за јерођакона, а 11. децембра исте године за јеромонаха.

Митрополит Михаило га је повео собом у Русију где је завршио Кијевску духовну академију са степеном магистра богословља.

По повратку из Русије постављен је за ректора богословије у Призрену. На овом положају га је затекао и избор за епископа обновљене Тимочке епархије.

Посвећен је у Београду 10. новембра 1891. Веома ревносно и марљивоје управљао својом епархијом и у исто време бавио се и књижевношћу радећи посебно на верском просвећењу своје пастве. Будући да му је парохијско свештенство живело прилично тешко у материјалном погледу, обећао му је и својски се заложио да то стање поправи, а када то није успео, повукао се са управе епархијом и по својој молби пензионисан је 15. јуна 1913. Као пензионисани епископ настанио се у манастиру Хиландару где је умро 7. новембра 1921. Сахрањен је крај гробљанске цркве манастира Хиландара.

Заузимао је катедру липовских митрополита пре 6. октобра 1641. године. У турском дефтеру за Мелетија се каже: „Речени Мелетиос је свргнут због тога што је био самовољан". После митрополита Нектарија помиње се нови митрополит Мелетије пре 6. октобра 1712. године. Вероватно је учествовао у избору патријарха пећког Мојсија (Рајовића). По његовој заповестије 12. децембра 1712. завршено преписивање Служебника и Хиротоније.94 Идуће, 1713, рукоположио је некога Остоју из Херцеговине у чин ђакона.95 Последњи помен о њему имамо 21. децембра 1713. године када је, заједно са осталим архијерејима, потписао синђелију новоизабраном епископу вршачком Мојсију (Станојевићу). После смрти митрополита Висариона († 1708), послове Дабро-босанске епархије, до њеног попуњења Мојсијем (Петровићем) 1709. године, водио је јеромонах Мелетије (Милинковић, Милековић, Умиљеновић). Будући да се нови митрополит Мојсије кратко време задржао у Сарајеву, Дабробосанска епархија је опет остала без свог епархијског архијереја.

Мелетије, ранији егзарх, постао је митрополит дабро-босански 1713. године „али не дође одмах у Сарајево, него истом годину дана доцније, у октобру или новембру 1714". За време дуготрајног архипастирствовања био је врло активан на свим пољима. По његовом наређењу написана је књига Хиротонија,98 а за његово време је подигнута стара црква Светих арханђела у Сарајеву,99, којој је поклонио часну трапезу,100 саковао нову петохљебницу,101 купио октоих,102 донете су књиге из манастира Свете Тројице103 исликана икона пресвете Богородице104 а епитропи откупише украдено јеванђеље.105 Умро је у Сарајеву 24. децембра 1740.

Мелетије, митрополит самоковски, назива се и митрополитом сатковским. Учествовао је 1747. године у избору митрополита скопског Атанасија за патријарха српског. Митрополит Мелетије први пут се помиње 1815. године поводом сједињења Нишавске и Нишке епархије. Његово архипастирство пада у време немира у Турској, када су 1821.

хетеристи дигли устанак. „Тада је, 1821. године, и нишки мухафиз Хусеин-паша Гаванзоглу, због веза са Србијом, посекао митрополита Мелетија са четворицом угледних грађана на нишавском мосту близу тврђаве". Мелетије I (Никшић) рођен је у селу Брезови, близу манастира Студенице, 20. фебруара 1780. Замонашен у манастиру Студеници од свога стрица архимандрита Василија. Рукоположен је у чин ђакона 1797, а у чин јеромонаха 1800. За архимандрита га је произвео 1809. митрополит београдски Леонтије. Након напуштања манастира Студенице, коју су Турци предали огњу, Мелетије ступи у Карађорђеву војску послуживши у исто време и у дипломатској мисији. Остао је и даље сабрат манастира Студенице, чије се братство настанило у Враћевшници, с тим што су у манастиру била двојица старешина: Студенице и Враћешнице. Када су се два братства сјединила, Мелетије је постао заједнички старешина. Потврђен је од београдског митрополита 21. априла 1810.

Са својим братством архимандрит Мелентије је прешао 1813.



Pages:     | 1 |   ...   | 56 | 57 || 59 | 60 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Книга написана при содействии Благотворительного фонда Владимира Высоцкого и Государственного культурного центра-музея В С. Высоцкого Обратным счетом Горька судьба поэтов всех племен, Тяжеле всех судьба казнит Россию В Кюхельбекер Так и надо жить поэту А Тарковский В феврале 1980 года мама вышла на пенсию, чаще стала бывать на Малой Грузинской. - Привези мне в следующий раз фотографию мою, детскую, ту, что с кудрями. Ладно? - Зачем, Володя? - А так - поставлю и буду смотреть. Встретился...»

«РОЛЬ ОБЩЕСТВЕННЫХ ОРГАНИЗАЦИЙ В ДЕЛЕ СОХРАНЕНИЯ КУЛЬТУРНОГО НАСЛЕДИЯ РОССИИ В КОНЦЕ ХIХ – НАЧАЛЕ ХХ ВЕКОВ (НА ПРИМЕРЕ ОРЛОВСКОЙ ГУБЕРНИИ) ЕЛЕНА ЮРЬЕВНА СТЕПАНОВА Elena Yu. Stepanova. THE ROLE OF PUBLIC ORGANIZATIONS IN PRESERVATION OF THE CULTURAL HERITAGE OF RUSSIA AT THE END OF XIX – THE BEGINNING OF XX CENTURIES (EXAMENING THE ORYOL PROVINCE) By the end XIX – at the beginning of XX century it became obvious, that the Russian churches, palaces, „nobiliary nests” has got a collapse, unique...»

«Белорусская психология в своей истории знает, к сожалению, не так много имен, которые символизировали бы какую-либо теоретическую, концептуальную позицию, давшую начало качественно своеобразной линии научных исследований, объединившую отдельных ученых в научно-психологическую школу и позволяющую выстроить с ней продуктивный диалог. Одним из таких имен является имя Исаака Моисеевича Розета, жившего и работавшего в Белоруссии во второй половине XX века. Творчество И. М. Розета характеризуется...»

«2 Второй этаж Зал 6. Руалд Амундсен (1872-1928) Зал 7. Генри Руди и Вэнни Волдстад Зал 8. Охота на моржей и белых медведей Конференц-зал. Фридтьоф Нансен. Первая экспедиция Фрама Портовый склад, 1 этаж. Временные выставки Добро пожаловать в увлекательный мир полярной истории! ЗАЛ 1. Промысловые зимовья в Арктике Первопроходцы Нам известно о 14 норвежских зимовках на Шпицбергене в период с 1795 по 1893 годы. Морж был главной добычей, но попутно охотились на оленей, морских котиков и песцов, а...»

«Горно-Алтайский центр специальных работ и экспертиз ИЗУЧЕНИЕ ИСТОРИКО-КУЛЬТУРНОГО НАСЛЕДИЯ НАРОДОВ ЮЖНОЙ СИБИРИ Выпуск 6 Горно-Алтайск 2007 ББК 63.4 63.5 82.3 (2) 83.3 Алт Изу 39 Изу 39 Изучение историко-культурного наследия народов Южной Сибири. Выпуск 6. Сборник научных трудов / Под ред. В.И. Соёнова, В.П. Ойношева. Горно-Алтайск: АКИН, 2007. 142 с. Редакционная коллегия: кандидат филологических наук В.П. Ойношев, кандидат филологических наук Т.М. Садалова, кандидат исторических наук, доцент...»

«СОБРАНИЯ КНИЖНЫХ ПАМЯТНИКОВ (РЕДКИХ И ЦЕННЫХ ИЗДАНИЙ) В БИБЛИОТЕКАХ, МУЗЕЯХ И АРХИВАХ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ УКАЗАТЕЛЬ КАТАЛОГОВ И ОПИСАНИЙ ИЗДАНИЕ ТРЕТЬЕ, ПЕРЕРАБОТАННОЕ И ДОПОЛНЕННОЕ МОСКВА ПАШКОВ ДОМ 2006 1 УДК 094(470+571)(01) ББК 76.1г(2)я1 С55 Составители: О.А.Грачева, Н.Г. Ромашева Рецензенты: ученый секретарь, зав. отделом теории и современных проблем книговедения Научного центра исследований истории книжной культуры при НПО Издательства Наука РАН, канд. филол. наук М.А. Ермолаева, зав....»

«ТУМАНЫ Издательство Глобус Сан Франциско 1980 ARIADNA DELIANICH TUMANY Copyright 1980 by Author and Globus Publishers Library of Congress number applied for Published by GLOBUS PUBLISHERS San Francisco 1980 Памяти всех тех, чьи пути вели их на Гол­ гофу лихолетия Второй мировой войны, всех русских военнопленных, сложивших головы за колючей проволокой, всех власовцев и власовок, казаков и казачек, всех остов и остовок с их детьми, всех русских белых воинов, погибших в боях, всех выданных на...»

«Исторический факультет ПРОГРАММА вступительных испытаний для поступающих в аспирантуру Направление подготовки 46.06.01 Исторические науки и археология Программа аспирантуры Отечественная история Красноярск - 2014 Пояснительная записка Предлагаемая программа вступительного экзамена призвана обеспечить полноценную подготовку поступающих в аспирантуру по программе Отечественная история Работа с программой нацеливает на закрепление в профессиональном сознании абитуриентов комплексного знания,...»

«Общая редакция: Б. Коппитерс Г. Нодиа Ю. Анчабадзе ВЕСЬ МИР ИЗДАТЕЛЬСТВО Москва 1998 ББК 66.5 (2Рос) К 66 Бруно Коппитерс Редактор А. П. Фоменко К 66 Грузины и абхазы. Путь к примирению/ Общ. ред.: Б. Коппитерс, Г. Нодиа, Ю. Анчабадзе. — М.: Издательство Весь Мир, 1998.—248 с. Предлагаемый вниманию читателей сборник статей — важная веха в научном диалоге грузинских и абхазских исследователей по тяжелой для обеих сторон проблеме, связанной с войной 1992—1993 гг., ее последствиями и поисками...»

«ЦЕРКОВНАЯ ИСТОРИЯ ЕВСЕВИЯ ПАМФИЛА КНИГА ТРЕТЬЯ 1 Таковы были события в Иудее. Святые же апостолы и ученики Спа­ сителя рассеялись по всей земле. Фоме, как повествует предание, выпала по жребию Парфия, Андрею — Скифия, Иоанну — Асия, там он жил, там в Ефесе и скончался; (2) Петр, по-видимому, благовествовал иудеям, рас­ сеянным по Понту, Галатии, Вифинии, Каппадокии и Асии. Под конец жизни он оказался в Риме, где и был распят головой вниз: он сам счел себя достойным такой казни. (3) Надо ли...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.