WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 52 | 53 || 55 | 56 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 54 ] --

Леонтије је рођен у Дринопољу. У Београд га је довео као сироче његов пре-тходник митрополит Методије, такође Грк, који га је замонашио и произвео у чин протосинђела. Осумњичен је за смрт свога добротвора митрополита Методија, кога Турци удавише.

Београдским митрополитом постао је 1801.године. За његово време, 1806, обновљен је манастир Манасија.

За време Карађорђевог устанка митрополит Леонтије је покушао да води дволичну политику. Наиме, заједно са вождом Карађорђем и Саветом Леонтије се обратио посебном молбом руском цару у којој је изложен тежак положај српских устаника и наглашено да ће радије сви изгинути „него себе и свој пород поново ставити у нечовечни тирански јарам”.8 По једном његовом мемоару „јачање позиција Србије на Балкану, у смислу њеног територијалног и популационог увећања, одговарало би општим тежњама балканских народа за слабљењем турске власти. Србија је, пише Леонтије грофу Неселродеу, „одређена својим географским положајем да постане језгро (foyer) словенских народа", односно да „све пограничне области стењу под јармом муслиманске тираније" и да „њихови становници имају упрте очи на Србију, која им може дати сигурно уточиште". Када је по налогу цариградског патријарха митрополит Аксентије дошао да позове Карађорђа, митрополита Леонтија и српски народ на покорност, српске вође су одлучиле да не положе оружје, митрополита Аксентија да протерају из земље а митрополита Леонтија да „убију, или затворе у неки манастир.

Вождје одмах позвао митрополита Леонтија, укорио га и припретио му смрћу". Приликом нових мировних преговора, које је иницирао видински митрополит Дионисије, Леонтије је ишао, заједно са Стефаном Живковићем Телемахом и Родофиникиним, у село Голубиње код Пореча. Том приликом је Дионисије је нудио измирење устаника са портом. Сви учесници овога скупа у Голубињу оптужени су од вођа српског устанка „да су продали устанике и Србију, конзул Родофиникин да не ради ваљано посао због кога је послат". На душу митрополита Леонтија ставља се и погубљење ХаџиРувима Ненадовића 29. јанура 1804. године.

Митрополит Леонтије је из Србије избегао у Влашку, а по повратку у земљу настанио се у Крагујевцу. Леонтије се окривљује и за прелазак Карађорђев у једном запису у коме се каже: „1813-то лЕто мЕсеца септемврїа 21-го дне премамлЕнь бисть господаръ Ђорђе Петровичъ Черни, вождъ Сербиански, наважденїемъ Недобинимъ агентомъ россискимъ, и митрополитом Леонтиемъ у Земунъ". Том приликом је из Србије прешао у Земун и митрополит Леонтије.

Митрополит Леонтије (у свету Лука Радуловић) рођен је 1835. у селу Туљу код Требиња. Школовао се код свога ујака Јоаникија (Памучине) у Мостару 1844-9. године, а потом у манастиру Дужима. Због болести морао је напустити богословију у Београду.

Замонашио се 1856. и том приликом добио име Леонтије.

Исте године рукоположен је у чин јерођакона и јеромонаха.

За време устанка у Херцеговини постао је писар Луке Вукаловића, а када је овај дошао у сукоб са цетињским двором, отишао је у Дубровник. Јеромонах Леонтије провео је извесно време у Задру, где је допунио своје образовање. Након склапања мира постао је парох у Мостару. Почетком 1877. године ухапшен је и одведен у заточеништво у Африку. По повракту из заточеништва 1876. пребегао је у Дубровник где је остао три године. Када се вратио у Мостар 1879. године, произведен је у чин архимандрита и постављен за секретара митрополита Игњатија. Међутим, 1882. поново је ухапшен.

Посвећен је за херцеговачког митрополита 1. маја 1888. „Цео живот му је био пун борбе, немира и напора, који су му, врло рано, скршили здравље, које после никада није могао опоравити". Умро је од туберкулозе 12. октобра 1888. и сахрањен у новој Саборној цркви у Мостару.

Митрополит Ликаније, по националности Грк, у току своје управе Епархијом херцеговачком није оставио добру успомену код народа, а ни код свештенства. „Он је код везира опањкао калуђере манастира Житомислића и Мостарце, који су се одупирали његову гуљењу".

ЛОНГИН

Први помен о митрополиту београдско-сремском Лонгину имамо из 1545. године, када је завршено живописање благовештенског храма манастира Крушедола. Деспотица Катарина, удовица деспота Стевана Берислава († 1535), својом руком је извезла митру митрополиту Лонгину и она се до Другог светског рата чувала у ризници манастира Крушедола.16 Митру „сьтвори" деспотица Екатерина Баћањи „између 1. септембра 1546. и 31. августа 1547". По налогу митрополита Лонгина презвитер Вук у Буђановцима (Срем), од 15. маја до 14. августа 1548. године преписаоје четворојеванђеље штампано у штампарији Ђурђа Црнојевића.18 Ово четворојеванђеље, познато као Буђановачко, поклоњено је патријарху српском Гаврилу (1938-1950), а током Другог светског рата је нестало.

ЛОНГИН

Помиње се у низу липљанских епископа као последњи по реду. Као епископ јенопољски резидирао је у манастиру Св.

Николе. Напустио је своју епархију због опасности од Турака, а „после спроведене уније православних у Ердељу и формирања две унијатске епископије у Мункачу и Вел. Вараду, престала је да постоји Ердељска православна митрополија (...)" Коморанској цркви поклонио је 1636. Маргарит.

ЛОНГИН

За време митрополита Лонгина преписа монах Захарије, 17.

јула 1633. године, Псалтир у мнастиру Милешеви,22 а две године доцније, 1635, исти монах је преписао „божанствену службу". О митрополиту Лонгану се у турском дефтеру, насталом у времену од 1640. до 1655. године, каже: „Речени је умро. На његово место дошао монах Максим".

ЛОНГИН

О епископу петроском или петровском Лонгину ништа се не зна. Познат нам је само датум његове смрти из записа у рукопису Старе цркве у Сарајеву. Наиме, „архїереи Логинь Петроски" престави се 18. јануара 1643. године.

ЛОНГИН

Помиње се 1651.26 године као наследник митрополита Гаврила.

ЛОНГИН

Први познати нам митрополит после Исаије, митрополита дабро-босанског (1628-1635), јесте Лонгин, о коме имамо доста оскудне податке. Резидирао је у манастиру Бањи. У Сарајево је долазио приликом канонских посета. За његово време, у априлу 1658, почело је зидање нове цркве у Сарајеву, јер је стара изгорела у пожару 1656. године.

„Пошто је црква саграђена и одбор предао рачуне и 'простио се', скупио се опет сав народ и саборисао са благословом митрополита Лонгина. На сабору је установљено шта од црквених прихода има ићи цркви, а шта свештеницима, изабрана су тројица 'синова црковних клисархи' за 1658/9. годину и предавани су им сви сасуди по инвентару". Сопоћански поменик међу прве митрополите зворничке убраја Луку поред Георгија, Теодосија, Венијамина и Исаије.

Друго се ништа о њему не зна.

Епископ Лонгин (у свету Љубомир Томић) рођен је 29.

априла 1893. у Фенлаку, Епархија темишварска, од родитеља Тимотија и Мисирке. По завршеној основној школи ступио је у манастир Гргетег. Замонашио га је на Петровдан 1919.

архимандрит Данило (Пантелић), настојатељ манастира Гргетега, потоњи епископ далматинско-истријски. У чин јерођакона рукоположио га је епископ темишварски др Георгије (Летић). Као дворски ђакон завршио је средњу школу, богословију у Битољу и богословски факултет у Београду. На празник Св. арханђела Михаила 1938. патријарх српски Гаврило руоположио је архиђакона Лонгина у чин презвитера, а на Св. Николу произвео га у чин аримандрита. До избора за епископа био је на дужности економа богословског семинара у Сремским Карловцима, економа патријарашког двора у Београду, настојатеља манастира Раванице (Врдник) и Беочина.

Архимандриту Лонгину припада велика заслуга што су мошти св. цара Уроша, св. кнеза Лазара и св. праведног Стефана Штиљановића спасене 1941. од уништења и пренете 1941. у београдску Саборну цркву.

За епископа захумско-херцеговачког архимандрит Лонгин је изабран 1951. године и хиротонисан 1. јула исте године. У овој епархији епископ Лонгин је остао до 1955, а тада је прешао у Епархију зворничко-тузланску. У овој епархији епископ Лонгин је посебну пажњу поклонио подизању нових парохијских храмова и школовању свештеничког и монашког кадра. Умро је 25. августа 1977. у манастиру Тавни, где је и сахрањен.

Епископ Лукијан (у свету Лука Емушицки, како се сам потписивао) рођен је у селу Темерину 27. јануара 1777. од оца Ђуре и мајке Насте. После завршене основне школе и шест разреда гимназије, студирао је права и филозофију на пештанском универзитету (1796-1800), учећи овде и француски језик. Богословље је почео изучавати код ученог архимандрита Јована (Рајића). Радећи у Митрополији у Карловцима завршаваоје, у исто време, и богословију као питомац митрополита Стефана (Стратимировића). Монашки чин примиоје на Св. Николу 1801. у манастиру Гргетегу. Од 1805. до 1812.

године био је учитељ у Карловачкој богословији, а 1812. постаје већ као прослављени песник настојатељ манастира Шишатовца, где ће се овековечити својим спевом Глас харфе шишатовачке.

Као песник „Мушицки је држао да својим песмама (...) проповеда потребу васпитања, да шири смисао за књигу, да развија српску културу". Архимандрит Лукијан није имао смисла за финансије и због њих је у животу као настојатељ манастира, администратор и епархијски архијереј, имао много потешкоћа. Због лошег економског стања манастира Шишатовца био је 1816. под истрагом. Па ипак, 1824. године именован је за администратора Епархије горњокарловачке. У овој највећој епархији бивше Карловачке митрополије Лукијан највећу пажњу поклања просвети и школству.

За епископа архимандрит Лукијан посвећен је 1828. и без одобрења црквених и грађанских власти преноси из Плашког у Карловац седиште епархије и богословије 1829.

Епископ Лукијан је, као некада Јован (Рајић), важио за најученијег Србина свога времена. За његово време много се радило на ширењу српске књиге у Горњо-карловачкој епархији, на искорењивању сујеверја и на увођењу здраве побожности.

Епископ Лукијан је био „наш први значајни колекционар чију је нумизматичку збирку откупило Друштво српске словесности". Умро је 23. марта 1837. и сахрањен на карловачком гробљу.

Епископ Лукијан је рођен 1817. у Стејановцима у Срему.

Гимназију, сегедински лицеј, Богословију у Карловцима и студије на Пештанском универзитету завршио је са одличним успехом. Замонашен је у манастиру Крушедолу. Као архимандрит манастира Крушедола изабран је за епискпа горњокарловачког и посвећен 29. јуна 1865. Устоличен је тек 1867.

„Као прави син свог народа, задушан према сиротињи, њежан и брижљив син, вјеран пријатељ, – свима је био све. Свој је био најмање. Сав у служби човјештва. До смрти сиромах. – Никог није увриједио, ником се светио, никога оговорио и озлобио, никог тужио ни судио. На његове руке и његово име није ничија суза канула, али се на његовом срцу уставила многа". Умро је у Даљу 16. септембра 1872, где је и сахрањен.

Патријарх Лукијан (у свету Лазар Богдановић), рођен је 10.

маја 1867. у Баји од оца Александра, трговца, и мајке Милице рођене Летић. Основну школу и гимназију завршио је у Баји, а карловачку богословију 1889. године. Затим је студирао права на Митрополитском Лицеју у Јегри и положио оба основна испита са одличним успехом.

Замонашио га је по чину мале схиме у манастиру Беочину 16.

јула 1891. протосинђел Никанор (Поповић), настојатељ манастира, потоњи епископ темишварски. Рукоположен је 21.

јула исте године за јерођакона у манастиру Раковцу. Приликом освећења храма у Сремској Митровици, 6. октобра 1891, произведен је у чин протођакона, а за архиђакона произведен је у Даљу на Цвети 1894. Следеће године рукоположен је у чин презвитера синђела у Саборној карловачкој цркви. На Св. Николу исте године произведен је за протосинђела, а 29. децембра за архимандрита беочинског. Рукоположења и сва производства извршио је патријарх Георгије (Бранковић).



Pages:     | 1 |   ...   | 52 | 53 || 55 | 56 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Моцарт и Казанова (сборник) Эдвард Радзинский 2 Книга Эдвард Радзинский. Моцарт и Казанова (сборник) скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! 3 Книга Эдвард Радзинский. Моцарт и Казанова (сборник) скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Эдвард Радзинский Моцарт и Казанова 4 Книга Эдвард Радзинский. Моцарт и Казанова (сборник) скачана с jokibook.ru заходите, у нас всегда много свежих книг! Любовные сумасбродства Джакомо Казановы.Но тикают часы,...»

«Макс Фрай Энциклопедия мифов. Подлинная история Макса Фрая, автора и персонажа. Том 1. А-К (Энциклопедия мифов #1) Эта книга была придумана 1 ноября 1995 года, в тот самый день, когда автор Лабиринтов Ехо создал новый документ в текстовом редакторе Word 5,5 и написал (белыми буквами по синему полю): Никогда не знаешь, где тебе повезет – фразу, с которой начинается длинная сага о приключениях сэра Макса. Эта книга не единожды гибла под развалинами уничтоженных черновиков, но с завидным упорством...»

«The World Bank Москва 2004 УДК 33 ББК 65.5 Г54 Перевод с английского Е.Л. Длугач и Д. Д. Подъяпольского Редактор: М.Ю. Пахалов Настоящее издание подготовлено сотрудниками Всемирного банка. Содержащиеся в нем суждения не обязательно отражают взгляды Совета исполнительных директоров или представляемых ими стран. Всемирный банк не гарантирует точности данных, содержащихся в настоящей публикации, и не несет никакой ответственности за по следствия их использования. Национальные границы, цвета,...»

«Религиозное и научное познание Москва Научный эксперт 2013 УДК 130.3 ББК 87.21 Б 14 Багдасарян В.Э., Сулакшин С.С. Б 14 Религиозное и научное познание. — М.: Научный эксперт, 2013. — 344 с. ISBN 978-5-91290-216-1 Вопрос о соотношении религиозного и научного познания насчитывает не одно столетие. В монографии он рассмотрен в том числе на основе новых, не укладывающихся в традиционные представления, эмпирических данных. Проводится сопоставление религии и науки как двух когнитивных систем. На...»

«H.H. КОЗЛОВА Позиция исследователя и выбор теоретического языка* Вот уже более десяти лет мы наблюдаем изменение представлений о том, что такое общество и история, наука и научное исследование. После исследований в области социальной феноменологии, социолингвистики, новой исторической науки общество и история представляются системой с наблюдателем. Речь идет о наблюдателях двух родов. Один - собственно социальный агент, своего рода подопытный наблюдатель. Другой - исследователь, тоже, впрочем,...»

«ПОДСТРЕКАТЕЛИ БАРБАРОССЫ СЕКРЕТНЫЕ ПРОТОКОЛЫ МИРОВОИ Сканировал и создал книгу - vmakhankov Кто натравил Гитлера на СССР Москва ЯУЗА-ПРЕСС УДК 355/359 ББК 68 У 76 Оформление серии П. Волкова Усовский А. В. Кто натравил Гитлера на СССР. Подстрекатели У 76 Барбароссы / Александр Усовский. — М.: Яузапресс, 2012. — 320 с. — (Секретные протоколы Второй Мировой). ISBN 978-5-9955-0488-7 Новая книга от автора бестселлеров Как Черчилль раз­ вязал Вторую Мировую и Военные преступники Черчилль и...»

«Введение Миновало несколько лет со времени издания этого исследования, и у автора было достаточно времени подумать над предложениями и критикой, которые дошли до него от различных источников. Он надеется, что раздел в конце этого занятия Новое осмысление херувимов несколько ослабит тревогу, хотя он придерживается точки зрения Иезекииля, изложенной в первой части предыдущего издания, и считает ее достаточно убедительной. Значительное количество материала появилось первоначально на страницах...»

«Пояснительная записка Настоящая программа по литературе для 6 класса создана на основе федерального компонента государственного стандарта основного общего образования и программы общеобразовательных учреждений Литература под редакцией В.Я. Коровиной. Программа детализирует и раскрывает содержание стандарта, определяет общую стратегию обучения, воспитания и развития учащихся средствами учебного предмета в соответствии с целями изучения литературы, которые определены стандартом. Рабочая программа...»

«МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЙ КОНТУР ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНОЙ ДИДАКТИКИ1 THE METHODOLOGICAL OUTLINE OF EXPERIMENTAL DIDACTICS Перминова Л.М. Perminova L.M. Профессор кафедры управления персоналом Professor of the staff management department ГАОУ ВПО Московский институт открытого of the Moscow Institute of Open Education, образования, ведущий научный сотрудник leading research fellow of the laboratory of лаборатории дидактики Институт теории didactics of the Institute of Theory and History и истории педагогики РАО,...»

«А. Т. Шашков СИБИРСКИЙ ПОХОД ЕРМАКА: ХРОНОЛОГИЯ СОБЫТИЙ 1581—1582 гг. Впервые проблема, вынесенная в заголовок настоящей статьи, еще два с половиной столетия назад во всей своей сложности встала перед “отцом сибирской историографии” Г. Ф Миллером. С тех пор исследователи мно­ гократно обращались к ней, предложив в итоге несколько вариантов ее ре­ шения, что в свою очередь было обусловлено наличием в источниках ряда версий, каждая из которых по-своему изображала историю похода в Си­ бирь...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.