WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 51 | 52 || 54 | 55 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 53 ] --

Митрополит Кирил рођен је у Јегри а школовао се у Цариграду. Када је, 1826. године митрополит београдски Агатангел изабран за цариградског патријарха (1826-1830), наследио га је исте године Кирил, који није био дугог века. Умро је у Београду 14. фебруара 1827. године.

Митрополит Кирил родом је из Цариграда. О његовом раду зна се врло мало. Познато је да је његовим трудом подигнут храм на Мачковпу, у планини Мајевици.

Премештен је 1848. године на епархију ганохорску.

Епископ Кирило (Митровић) рођен је 19. марта 1867. у Будви.

Основну школу је завршио у Будви, гимназију у Котору, богословију у Задру, а потомје студирао теологију у Черновицама. Замонашен је 31. августа 1892. Рукоположен у чин ђакона 17. септембра 1892, а у чин јеромонаха 11. маја 1894.

Именован је за епископа захумско-рашког 27. маја 1908. декретом краља Николе.

Хиротонисан је за епископа 31. маја 1909. у Александро-невској лаври у Петрограду. За епископа бококоторског и дубровачког изабран је 7. новембра 1920. Умро је у Котору 24. јула 1931. и сахрањен у манастиру Савини.

КЛИМЕНТ

Након оставке митрополита скопског Никифора 1550. године на његово место је „исте године изабран за скопског митрополита Климент, игуман грчког светогорског манастира Ксенофонта. За њега се у синђелији, издатој му на грчком језику, каже да је посвећен за митрополита Скопља, Врања и Жеглигова, те се анатемом прети онима који му се не би хтели покоравати. Не знамо, каже Радослав М. Грујић да ли је Климент остао на престолу скопских митрополита до обнављања Пећке патријаршије 1557. год., у чији је састав поново ушла и Скопска митрополија, али је врло мало вероватно да је он и после тога остао на тој катедри". После смрти епископа римничког Инокентија 1734. године, за новог епископа римниког био је предложен игуман бистричког манастира Климент (Радовић) кога цар и потврди 1. октобра 1735.

године. Међутим, митрополит карловачки Викентије није био задовољан овим избором те је позвао румунско свештенство на опозицију. У исто време митрополит Викентије обратио се бечком двору једном представком у којој се правдао што не може да посвети Климента, који „није изабран од целокупног клира и народа, већ противно њиховим привилегијама и црквеним законима, једино од врховне управе; стога тога не може признати и посветити, док се клиру и народу не допусти нов избор и док овај од њих не добије једногласни пристанак, а у то он тим више сумња што поменути клир и народ хоће да изабере другог игумана..." Митрополита Викентија је молио и игуман Климент да га посвети „а митрополит му је на то одговорио да га не сматра за законито изабраног". Иако је новоизабрани епископ био Србин „и презивао се Радовић, па је ипак митрополит онако енергично протестовао против незаконитог његовог постављања за римничког епископа;

а то значи да му је интерес православне цркве и правда више свега мила била". После строге треће опомене од стране цара „митрополит није имао куд, те је напокон после упорне борбе подлегао и изјавио да кад је већ тако,он ће посветити римничког владику, али се ограђује од тога да је то правилно, боји се оваког прејудицирања и моли да се његова јурисдикција очува неокрњена". Да је терен у Влашкој у оно време био погоднији за борбу, енергични митрополит Викентије свакако не би попустио и не би дошло до посвећења Климента, кога је митрополит посветио у Сремским Карловцима трећи дан Ускрса, 12. априла 1737.

године.

Последњи помен о епископу Клименту имамо од 25. марта 1740.

године, када је рукоположио Лазара Поповића из Фенлака у чин презвитера. По Пљеваљском требнику Козма је заузимао катедру рашких епископа иза Кирила, као трећи по реду рашки епископ. Међутим, по Радославу М. Грујићу,44 Козма је био наследник Кирилов, алије пре Кирила било неколико рашких епископа:

Леон-тије, Ћирил, Јевтимије и Калиник.

КОНСТАНТИН

епископ призренски 1436-1453.

Епископ Константин помиње се у Призренском поменику иза епископа Леон-тија, као трећи по реду епископ призренски.

КОНСТАНТИН

митрополит зворнички 1629.

Наследио је „владику" Гаврила (+ 1627). Помен о њему сачуван је у једном запису на Минеју у коме се каже: „Сїа книга писа се на рЕцЕ Там'лы, въ храмЕ светЕи и живоначелнЕи троице, при їгумену Саватию и оуписа се азь многогрЕшни бЕлацћ Стогань [...] И сы из'водь донесе исподь планине ЦЕра из монастира Пет'ковице, при митрополиту Констан'тину". Манастир Петковица је у другој половини шеснаестог века два пута била у саставу Зворничке епархије.

КОНСТАНТИН

Константин, Грк по националности, изабран је и посвећен од стране патријарха пећког Калиника I. За његово време је патријарх Калиник посетио Темишварску епархију, у селу Немету потписао грамату 18. марта 1710. године којом је српској митрополији у Аустро-Угарској даровао аутономију у оквиру Пећке патријаршије, и умро као гост митрополитов у Темишвару исте године.

КОНСТАНТИН I

После избора митрополита скопског Атанасија за пећког патријарха 1711. његовим наследником у Скопљу постао је Константин I 1712.47 године. Судећи по његовом прејемнику, чије име знамо из 1726. године, Константин се задржао на скопској катедри више од десет година.

КОНСТАНТИНII

После митрополита скопског Антима (1759) помиње се као нови митрополит Константин II. Он се затекао у време „укидања" пећке патријаршије и у томе и сам учествовао. Наиме, митрополит Константин је био у делегацији коју је сачињавало осам архијереја „који су лично дошли султану"48 и замолили га „да се пећка патријаршија сједини с цариградском, а за себе су молили да они од сада имају сва права, која имају и остали архијереји васељенске столице". Епископ Корнилије рођен је у Панчеву 1820. године.

Монашко образовање стекао је у Фрушкој гори, где је и замонашен. Био је сабрат неколико манастира у Срему, а потом је прешао у Србију и од 1876. до 1880. године био је сабрат манастира Раванице. Произведен је за игумана 1880. године и 1.

марта постављен за старешину истога манастира.

За епископа ужичког изабран је 6. априла 1883. године, а посвећен 19. априла исте године. За време његове управе Епархија ужичка је 26. јуна 1884. године променила своје име назвавши се жичком.

Епископ Корнилије није управљао епархијом ни две године.

Пошто је умировљен, настанио се у Крагујевцу. Ту је и умро 24.

августа 1889. и сахрањен на варошком гробљу. Посмртне остатке пренео му је у манастир Жичу 29. новембра 1963. године епископ жички Василије и сахранио у Параклису преподобнога Саве Освећеног.

КРСТОПОР

Крстопор (вероватно му је право име било Христофор) као дабарски епископ помиње се у низу архијереја ове епархије у Пљеваљском синодику православља50 и сем имена ништа се друго не зна ни о њему, а такође ни о петорици његових наследника.

1 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 151.

2 Исто, 3 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1992, 4 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 472-473.

5 Исто, 473.

6 Др Радослав М. Грујић, Пећки патријарси и карловачки митрополити у 18 веку, Гласник Историског друштва у Новом Саду, IV, Сремски Карловци 1931, 26.

7 Рад. М. Грујић, Автокефалност Карловачке митрополије, Гласник Историског друштва у Новом Саду, II, Сремски Карловци 1929, 377.

8 Исто.

9 Исто, 372.

10 Рад. М. Грујић, Проблеми историје Карловачке митрополије, Гласник Историског друштва у Новом Саду, II, Сремски Карловци 1929, 63.

11 Исто, 65.

12 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 479.

13 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Београд 1983, 1980.

14 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

15 Петар Гагулић, Прилог за историју Нишке епархије, Глас православне епархије нишке, XVII, Ниш 1984, 20.

16 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 4365.

17 Исто, 3268.

18 Исто, 3272.

19 Исто, VI, 9491.

20 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку нових аката цариградске патријаршије, Богословље, VIII, Београд 1933, 111.

21 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 167.

22 Миодраг Ал. Пурковић, Српски типријарси средњега века, Диселдорф 1976, 118.

23 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 218.

24 Исто.

25 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, 157.

26 Рад. М. Грујић Лична властелинства српских црквених преставника у IV и XVвеку, Гласник Скопског научног друштва, XIII, Скопље 1934, 52.

27 Исто, 53.

28 Исто.

29 Миодраг Ал. Пурковић – Владимир Мошин, Хиландарски игумани средњега века, Скопље 1940, 87-88.

30 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 48.

31 Исто, 234.

32 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи II 2353.

33 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље, 667.

34 Владислав Скарић, Изабрана дјела II, Сарајево 1985, 45.

35 Исто, 46.

36 Др. Рад. М. Грујић, Пакрачка епархија, Споменица о Српском православном владичанству пакрачком, Нови Сад 1930, 170-171.

37 Радослав М. Грујић, Скопска митрополија. Споменица српскоправославног Саборног храма Свете Богородице у Скопљу, 1835Скопље 1935, 13.

38 Радослав М. Грујић, Прилози историји одношаја наших с Румунима у XVIII-том веку, Српски Сион, Ср. Карловци 1906, 162.

39 Исто.

40 Исто, 163-164.

41 Исто, 42 I. D. Suciu – Radu Konstantinesu, Documente privitoire la Istoria Mitropoliei banatului,, Timioara 1980, 268.

43 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира св. Тројице код Пљеваља, Споменик 56, Београд 1922, 25.

44 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 218.

45 Стојан Новаковић, Српски поменици XV и XVIII века, Гласник Српског ученог друштва 42, Београд, 1875.

46 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1200.

47 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

48 Др Никола Радојчић, Споменици о укидању Пећке патријаршије, Богословски гласник, XVI, Ср. Карловци 1909, 409.

49 Исто.

50 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира св. Тројице код Пљеваља, 25.

Епископ Лазар помиње се у празничном минеју манастира Хиландара који потиче из прве половине XV века. На листу овога минеја сачуван је запис који каже: „# ЗОЗ (7077 тј. 1569) поставлень бисть епископомь попь Лазарћ, мЕсеца июныга кд дьнь".1 Из записа се не сазнаје да ли је поп Лазар приликом примања монашког чина мењао световно име и коју је епархију као епископ заузимао.

Први епископ рашки, Леонтије,2 који нам је познат по имену, увео је Стефана Немању, који је био крштен у римокатоличкој цркви, у православље у цркви Св. апостола Петра у Расу.

Помиње се као призренски епископ у Призренском поменику,3 после епископа Симеона, као други по реду призренски архијереј.

митрополит херцеговачко-милешевски Почетком седамнаестог века у Херцеговини помињу се истовремено два митрополита: Силвестар и Леонтије.

Митрополит Леонтије имао је седиште у манастиру Милешеви. И поред тога записи га помињу у манастиру „Житомислићу, Завали и Косијереву, манастирима који су припадали требињској епархији". У манастиру Житомислићу писан је један месечник 1601. при свеосвећеном митрополиту херцеговском кир Леонтију Милешевском.5 Касније се помиње у минеју манастира Косијерева, који је, 24. децембра 1605, преписао јеромонах Георгије. Епископ Леонтије дошао је на катедру струмичких епископа после епископа Никодима,7, који се помиње 1688. Није познато да ли се Леонтије задржао на овој катедри до 1714. године, када се помиње негов наследник Митрофан.



Pages:     | 1 |   ...   | 51 | 52 || 54 | 55 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«УЧЕБНИК НОВОГО ПОКОЛЕНИЯ КАК СРЕДСТВО ФОРМИРОВАНИЯ ИСТОРИЧЕСКОГО СОЗНАНИЯ И МЫШЛЕНИЯ УЧАЩИХСЯ осси и ская педагоги ческая общественность давно пытается ответить на вопрос — может ли школьная учебная дисциплина история сп о со б ство вать р азви ти ю твор ч еской, С0| гуманистически ориентированной личности? В озм ож н о ли ч ерез изучение истории выработать научное историческое мышление, историческое сознание, основанное на фактах, на способности ориентироваться во времени а и обстоятельствах,...»

«Е. М. Балдин A L TEX в России Данные текст распространяется под лицензией Creative Commons AttributionShare Alike 3.0 License (CC-BY-SA-3.0). Если будет необходимость перелицензировать его под другой свободной лицензией, то свяжитесь со мной по электронной почте. Замечания и предложения принимаются с благодарностью. e-mail: E.M.Baldin@inp.nsk.su Эмблемы TEX и METAFONT, созданные Дуайном Бибби, взяты со странички Д.Э. Кнута. Оглавление 1. L TEX компьютерная типография 1 A 1.1. Немного истории....»

«К 10 ЛЕТИЮ СОЗДАНИЯ НАУЧНО ОБРАЗОВАТЕЛЬНОГО ФОРУМА ПО МЕЖДУНАРОДНЫМ ОТНОШЕНИЯМ Алексей Богатуров, Алексей Дундич, Евгений Троицкий ЦЕНТРАЛЬНАЯ АЗИЯ: ОТЛОЖЕННЫЙ НЕЙТРАЛИТЕТ И МЕЖДУНАРОДНЫЕ ОТНОШЕНИЯ В 2000 Х ГОДАХ Очерки текущей политики Выпуск 4 broshura4.qxd 06.06.2010 13:54 Page 2 Academic Educational Forum on International Relations Alexey Bogaturov, Alexey Dundich, Evgeniy Troitskiy CENTRAL ASIA: A DELAYED NEUTRALITY AND INTERNATIONAL RELATIONS IN THE 2000s Essays on Current Politics Issue...»

«Книга Первая Вайрагья Пракарана О разочаровании перевод с санскрита Бр. Дивья Чайтанья Классическая Адвайта в России advaitavedanta.ru 2009 По вопросам копирайта - advaitavedanta.ru@gmail.com Разрешается некоммерческое копирование и публикация на сайтах без изменения содержимого и с ссылкой на сайт http://advaitavedanta.ru По вопросам иного использования обращаться по адресу advaitavedanta.ru@gmail.com От переводчика на русский язык Перед вами - знаменитая Йога Васиштха, впервые переведенная на...»

«Роберт Т. Киосаки и Шарон Лечтер Богатый папа, Бедный папа Книга посвящается родителям всего мира - самым главным учителям ребенка. СОДЕРЖАНИЕ Введение. Есть такая потребность УРОКИ: ГЛАВА I: Богатый папа, бедный папа ГЛАВА II УРОК 1: Богатые не работают на деньги ГЛАВА III УРОК 2: Зачем обучаться финансовой грамотности? ГЛАВА IV УРОК 3: Думайте о своем собственном бизнесе ГЛАВА V УРОК 4: История налогов и сила корпораций ГЛАВА VI УРОК 5: Богатые изобретают деньги ГЛАВА VII УРОК 6: Работайте,...»

«ТРИПОЛИЙСКОЕ ГНЕЗДО (Окончание*) К. А. ПАНЧЕНКО Статья посвящена реконструкции внутренней истории православного Антиохийского патриархата XVI в., определявшейся соперничеством христианских региональных элит. Наряду с крупнейшими в Сирии общинами Дамаска и Халеба, заметную роль в жизни церкви в XVI в. играли светские и духовные лидеры Триполи, забытые позднейшими хронистами и исследователями. Предпринята попытка выявить ведущих представителей православной элиты Триполийского региона и показать...»

«ВСЕОБЩАЯ ИСТОРИЯ ИССЛЕДОВАНИЯ НА ДАЛЬНЕМ ВОСТОКЕ В КОНЦЕ XX — НАЧАЛЕ XXI в. Дмитрий Витальевич ЛИХАРЕВ, доктор исторических наук В отличие от дальневосточного востоковедения, имеющего более чем вековую традицию и отчетливо выраженную регио новедческую направленность, исследования в других отраслях и специализациях по всеобщей истории выглядят не столь впе чатляющими. Пути их становления и развития оказались до вольно извилистыми, и подчас носили отпечаток бессистемно сти. Долгое время...»

«Приднестровский государственный университет им. Т. Г. Шевченко Институт истории, государства и права Научно-исследовательская лаборатория истории ПМР ПРИДНЕСТРОВСКАЯ МОЛДАВСКАЯ РЕСПУБЛИКА * ХРОНИКА ОСНОВНЫХ СОБЫТИЙ Тирасполь 2007 300-100 тыс. лет до н. э. 300-100 тыс. лет до н. э. Ранний палеолит, заселение древнейшими людьми Приднестровья. Первобытные стоянки в с. Выхватинцы Рыбницкого района. 100-40 тыс. лет до н. э. Средний палеолит. Эпоха мустье в Приднестровье. Стоянки в г.г. Каменка,...»

«АГРАРНЫЙ МИР ВОСТОЧНОЙ И ЦЕНТРАЛЬНОЙ ЕВРОПЫ В СРЕДНИЕ ВЕКА (ПО АРХЕОЛОГИЧЕСКИМ ДАННЫМ). Могилев - 2000 Могилевский государственный университет Я.Г.Риер Аграрный мир Восточной и Центральной Европы в средние века (по археологическим данным) Могилев 2000 Я.Г.РИЕР. Аграрный мир Восточной и Центральной Европы в средние века (по археологическим данным).- Могилев. 2000.- 320стр., библ. 896 назв. В монографии представлен сравнительный анализ аграрного развития средневековых славянских и германских...»

«Георгий Георгиевич Почепцов История русской семиотики до и после 1917года. Учебно-справочное издание. Издательство Лабиринт. М 1998. - 336 с Редактор И.В.Пешков Рекомендуется в качестве учебного пособия по курсу Культурология Книга посвящена предыстории русской семиотики практически единственной гуманитарной области бывшего СССР, получившей мировую известность Читателя в максимально цитатной форме знакомят с наблюдениями и прозрениями ряда гениальных научных еретиков, вхождение в...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.