WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 50 | 51 || 53 | 54 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 52 ] --

Питање статуса Крушедолске митрополије вероватно је расправљено са патријархом Калиником одмах после смрти патријарха Арсенија III. После једногласног избора за првог митрополита Крушедолске митрополије, Исаија (Ђаковић) се заклео на верност и пећком патријарху. Нова митрополија је, дакле, остала је у саставу Пећке патријаршије. „Ваљало је сада још добити признање тој новој црквеној 'области и од надлежног патријарха и Синода пећке патријаршије".10 Када је то питање раније уређено „пошто су сви канонски услови испуњени, имала је да се изврши само формалност и изда синодална грамата о том споразуму. Та грамата није сачувана или бар није пронађена. Али њено постојање претпостављају разне чињенице, поред саме логике ствари. Ако нпр. из потврдне грамате патријарха Калиника I, издате у Немету код Темишвара 18. маја 1710. за новоизабраног (23. априлањг.) крушедолскокарловачког митрополита Софронија Подгоричанина јасно се види како је већ раније морало бити потпуно уређено питање патријаршије..." Тачно је да је патријарх Калиник I, Грк по рођењу,,доспео на престо св. Саве не избором, него натурен од Порте, због чега дуго времена нису га признавали српски епископи у Турској"12, али у Српској цркви патријарх Калиник није остао у лошој успомени.

Колико је већ почетак његовог рада био тежак, види се из једног записа из 1693. године у коме се говори о његовој борби са „великом змијом, отровним Сокол Пашићем", којом приликом је поднео многа зла и страдања" ради свете и велике цркве", да би на крају завршио своје јадиковање речима: „Јао, Јао, у каквој љутој притешњености тада бејах". Умро је 16. августа 1710. године у Темишвару, док се у једном другом запису као датум његове смрти помиње 15. август.

КАЛИНИК

Митрополит струмички Калиник од свих струмичких архијереја од 1532. до 1767. најдуже се задржао на катедри.

Струмичком епархијом управљао је двадесет осам година.

КАЛИНИК

После избора митрополита нишког Гаврила за патријарха пећког (1752) „променило се у нишкој митрополији неколико лица".15 Један од њих био је Калиник, који је заузимао катедру Белоцркванске и Нишке епархије 1754. године. Те године је убирао патријарашки прирез милостињу у околини манастира Никољца.

КАЛИНИК

У запису штампане књиге Минеја, око 1759. године, забележено је да је Минеј приложен и потписан „при господину мирополиту бЕлградскому господину хажи кvр Каллінику, ктvтору нашему".

КАЛИНИКII

Дошао је на престо пећких патријарха још за живота последњег Србина на овом престолу, патријарха Василија (Бркића). Из једног записа сазнајемо да је патриарх хаџи Калиник дошао у Пећ 17. марта 1765.17 Већ 25. априла исте године јеромонах Никифор, пострижник манастира Дечана, приликом своје посете манастиру Св. Петра Коришког, близу Призрена, прокоментарисао је Калиников долазак као разлог зашто је патријарх Василије прогнан из Пећи. Са оценом ситуације настале Калиниковим доласком на пећки престо са јеромонахом Никифором слаже се и архимандрит нишки Григорије (Дреховић-Кастриотовић), који је приликом своје посете манастиру Светога Николе у Подврху код Бијелог Поља, 8. августа 1765, забележио: „Велми у нужду бист' србски престоль, и ми елико могосмо послужихом езаршескомъ службомъ". Колико је патријарх Калиник био непопуларан у народу види се и из једног недатованог записа у рукопису тумачења псалтира Цетињског манастира, који се завршава речима: „Патриарху же Калїнїку секирїце по хр'бату".

КАЛИНИК

Митрополит босански Калиник помиње се први пут као потписник синодалног актајуна месеца 1808. године, који се односи на самосталност егзархије Мецова (у Епиру). Његов потпис налазимо и на акту патријарха цариградског Кирила VI из 1815. године, који се односи на спајање „митрополије Нишке и архијепископије Нишавске (то јест Пиротске) у једну епархију, под митрополитом Нишким Мелетијем. Између осталог [овај патријархов и синодски томос] слика и стање ових епархија после слома нашег првог устанка, као и држање цариградске патријаршије и њених тамошњих архијереја у тим приликама".

КАЛИНИК II

Митрополита Стефана (Ковачевића) на катедри нишких епископа наследио је 1869. године Калиник II,21 који се није дуго задржавао на овој епархији јер се убрзо помиње његов наследник.

КАЛИСТ

Пре избора за митрополита мелничког Калист је био на положају проигумана манастира Хиландара. Као мелнички митрополит помиње се у мају 1371. године.22 Његовим наследником постао је Спиридон, потоњи патријарх (1380-1389).

КИРИЛ I

Епископ Кирил I помиње се у времену између 1141. и 1143.

године."

КИРИЛ II

Епископ Кирил II помиње се после епископа рашког Калиника, 1196, а пре епископа Козме. Епископ Кирил заузимао је катедру моравичких епископа око 1299. године. Митрополит Кирил постао је епархијским архијерејем Мелничке митрополије вероватно много пре 1356. године.

Седиште му је било у граду Мелнику. У овом месту је митрополит Кирил „нашао стару оронулу цркву Св. Николе, чудотворца Стошког", обновио је, оградио зидом и својим трошком и трудом саградио јој кулу „и к'тому пирьг с'зидал своим трудом и откупом".26 На нај начин је он стекао ктиторска права над том црквом и њеним имањима, па је преко царице Јелене – дакле на исти начин као и серски Јаков – „умолио цара Уроша да му то мало црквено властелинство даде у неограничену личну баштину",27 што је цар и учинио.

Основавши тако неограничено властелинство мелничког митрополита, цар је Кирилу дао и највеће повластице и имунитет.

И митрополит Кирил је био присиљен да напусти своју епархију, попут митрополита серског Јакова и новограчаничког Венедикта, и повуче се у Свету Гору. Вероватно је за своје склониште изабрао манастир Хиландар „где се и данас налази хрисовуља коју је писао царев логотет Драгослав, месеца маја 1356. год. у Серезу, по наређењу цара Уроша, за ово лично и неограничено баштинско властелинство митрополитово". Патријарх Кирил I наследио је патријарха Данила IV, али се не зна тачно када се то догодило. Његова титула се такође није сачувала. Претпоставља се да је пре избора за патријарха био игуман манастира Хиландара, јер се око 1401. године помиње игуман хиландарски Кирил.29 О њему нема скоро никаквих података. Познато је да је после завршетка манастира Манасије, задужбине деспота Стефана Лазаревића, осветио исту на Духове, дакле на храмовни празник, 15. маја 1418. године. Умро је 27.

децембра исте године.

Кирил, светогорски пострижник, постао је будимским епископом после 1665. године. Наследио је, дакле, епископа Виктора. Будући одличним беседником, монаси Свете Горе називаху га Златоустим. Умро је 10. децембра 1679. Кирил је посвећен и постављен за митрополита призренског од патријарха пећког Мосија (Рајовића).

КИРИЛО

Митрополитом скопским Кирило је постао у првој половини 1725.31 године. Већ 20. јула исте године узео је Номоканон из манастира Светога Прохора Пчињског „на прочитанье себе".

Митрополит Кирил заузимао је катедру самоковских митрополита 1725. године, што сазнајемо из записа који нам говори о његовом поклоничком путовању моштима светога Јована Рилског, које је предузео заједно са патријархом Арсенијем (Јовановићем) 15. септембра 1725.

КИРИЛ II

Када су Турци сменили патријрха Гаврила IV за новог патријарха постављен је 1759. Кирил II, Грк по националности, иначеједна безначајна личност. За његово време је у Сарајеву умро митрополит дабарски и целе Босне Пајсије (Лазаревић), 2.

фебруара 1759. године, те је патријарх Кирило II на престо босанске митрополије преместио, 21. марта 1759, епископа косовског односно новобрдског Василија (Бркића). Нови сарајевски митрополит је тек у септембру 1760. дошао у Сарајево.

Которски провидур Зуста каже „да је Василије интригама подрио патријарха [Кирила II] те, 1763, засео на столицу св. Саве, али су сродници срушеног патријарха облагали новог патријарха у Цариграду као издајицу и уходу, те је овај био свргнут и послат у заточење на острво Кипар". Када је митрополит дабро-босански Серафим остарио, „у споразуму са патријархом и синодом преда он оставку и синод изабере на његово мјесто једнога од његових придворних калуђера, Кирила. Пошто је положио у царску касу уобичајени миријски дар од 6000 аспара, издан му је берат 14. реби-ул-евела 1190, тј. 3. маја 1776. године". Митрополит Кирил напустио је Сарајево крајем 1778. или почетком 1779. године. Међутим, он се више није враћао у своју епархију.

За време активне службе митрополит Кирил,је потврдио сарајевски црквени устав, али се не зна када, јер није забељежен датум. Свакако би се са великом вјероватношћу могло мислити да је то било одмах чим је постао митрополит. Иначе се више ништа даље не зна о њему, нити да ли се вратио натраг или је ко други постављен мјесто њега". Кирил Живковић рођен је 1730. године у Пироту. За време аустријско-турског рата 1737. године Кирилови родитељи су са седмогодишњим дететом пребегли у Бачку, у село Футог. Овде је Кирил стекао основно школско образовање. У монашки чин пострижен је у манастиру Зографу, у Светој Гори, „а дугим путовањима по целом Балканском полуострву, и нарочито по Русији и Италији, стекао је лепо образовање и смисао за виша настојања. Сем тога, провео је по пет година као учитељ у Далмацији и у свом родном месту под Турцима". У чин протосинђела произвео га је митрополит Викентије Јовановић Видак 1778. године и поставио за настојатеља манастира Гргетега.

Кирил (Живковић) био је велики љубитељ књиге и за свој манастир је на једној лицитацији купио књигу Златоуст. У Пакрацу ће доцније, као епископ пакрачки, основати епархијску библиотеку.

Настојањем протосинђела Кирила и манастирског братства, а уз помоћ Стефана Рашковића, великобечкеречког пургера, осликана је 1780. године трпезарија манастира Гргетега. После осмогодишњег успешног управљања манастиром Гргетегом, Кирил (Живковић), кога је у међувремену 1. јуна 1784. године митрополит Мојсије (Путник) произвео за архимандрита, изабран је за епископа пакрачког. Епископска хиротонија је била 20. јуна 1786. године. Као епископ пакрачки, трудио се око оснивања основних школа, у чему је „показао довољно успеха".

У Бечу је 1794. године штампао некритики приређено Доментијаново Житије свјатих сербских просветитељеј Симеона и Сави, које је доживело и француски превод у Паризу 1858.

године. У Будиму је 1803. године објавио Свјашченомученика Петра нареченаго епископа дамаскога две књиге о человјеческом 1. истином јестественом разумје 2. о духовном разумје, сокрашчено и јасне преписани и на печат дани.

КИРИЛ (Живковић) У циркуларним протоколима епархије пакрачке сачуване су његове многобројне посланице, а до Другог светског рата је била сачувана и једна његова литургичко-пасторална студија о празновању недељних и празничних дана.

Према упутствима бечке владе, аустријска обавештајна службаје организовала систематско трагање за поверљивом преписком католичког и православног свештенства с поборницима сједињења Далмације са Хрватском и Угарском.

Није ухваћено ни једно писмо митрополита Стратимировића православним свештеницима у Далмацији, али се дошло до неких писама које је његов поузданик, пакрачки епископ Кирило Живковић, упутио појединим истакнутим свештеницима и калуђерима.

Као главне зачетнике овог антинемачког расположења аутор извештаја означава митрополита Стефана (Стратимировића) и пакрачког епископа Кирила (Живковића) са српске стране.

Епископ пакрачки Кирил умро је 12. августа 1807. године.



Pages:     | 1 |   ...   | 50 | 51 || 53 | 54 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Ю.В.СОЧНЕВ ОЧЕРКИ ПО ИСТОРИИ НИЖНЕГО НОВГОРОДА И НИЖЕГОРОДСКОГО КРАЯ СРЕДНЕВЕКОВОГО ПЕРИОДА Нижний Новгород 2012 ~3~ Об авторе: Сочнев Юрий Вячеславович - нижегородский историк, занимающийся проблемами средневековой русской истории и истории Золотой Орды, а также изучающий историю родного края. Автор более 60 научных публикаций. В настоящее время Ю.В. Сочнев является доцентом Нижегородского филиала Национального исследовательского университета Высшая школа экономики. Печатается по решению...»

«ЛЕГЕНДА ao.JIOTOH О БАБЕ Повесть • 7-3-2 70-68 (м) ХУД О Ж Н И К UЕВА Н. К АЗ А Н R ч и т а т е.JJ IО Перед вами второе издание приключеоческой повести. В основе ее лежит разгадка тайны Зо­ лотой Бабы- древнего идола северных народно• стей Урала. Автор нсиользует литературный сюжет как средство исторического исследования легенд о Золотоii Бабе, прнвлекая богатый краеведческий материал. О Золотой Бабе, Jтой древней заrадке исто· рии, за многие годы написано многое. и все-таки загадка еще далека...»

«Предлагаемая статья является попыткой нарисовать в самом общем виде картину возникновения и развития искусства войлоковаляния в Ев разии с момента его фиксации археологическими памятниками и до насто ящего времени. Основное внимание в обзоре уделено выявлению временных ы и территориальных особенностей войлочного производства, главными носи телями которого было оседлоземледельческо скотоводческое население За падной Азии, кочевые цивилизации степи и создатели европейской тради ции. Следует...»

«Христианская философия нации и проблемы русского культурного самосознания Санкт-Петербург Издательство СПбГПУ 2006 ББК 87.3(2) Б 908 Булычев Ю.Ю. Христианская философия нации и проблемы русского культурного самосознания. СПб.: Изд-во СПбГПУ, 2006. – 260 с. ISBN 5-7422-0628-3 В монографии рассматривается комплекс крайне актуальных для российского гуманитарного знания проблем философии нации, исторической самобытности России, а также ее идентификации в русском культурном самосознании. Автор...»

«РОССИЯ XXI ВЕКА: ОБРАЗ ЖЕЛАЕМОГО ЗАВТРА Москва 2010 УДК 316.422 ББК 60.524 Р76 Р76 Россия XXI века: образ желаемого завтра. – М.: Экон-Информ, 2010. – 66 с. ISBN 000-0-0000-0000-0 © Институт современного развития, 2010 СОДЕРЖАНИЕ ПРЕДИСЛОВИЕ РАЗДЕЛ I. РОССИЙСКАЯ МОДЕРНИЗАЦИЯ В XXI ВЕКЕ: КРАТКИЙ КУРС. 6  РАЗДЕЛ II. ИННОВАЦИОННЫЙ ПРОРЫВ РАЗДЕЛ III.РОССИЯ: ХХI ВЕК. ПОЛДЕНЬ РАЗДЕЛ IV. ИЗ ТРЕВОЖНОГО НАСТОЯЩЕГО – В ЖЕЛАЕМОЕ БУДУЩЕЕ: ПЕРВООЧЕРЕДНЫЕ ШАГИ 3 ПРЕДИСЛОВИЕ В центре внимания общества стоит...»

«ИВАН СОЛОНЕВИЧ ДИКТАТУРА ИМПОТЕНТОВ. СОЦИАЛИЗМ, ЕГО ПРОРОЧЕСТВА И ИХ РЕАЛИЗАЦИЯ НЕОЖИДАННОСТЬ Еще Ф. Достоевский горько жаловался на то, что иностранцы никак не могут понять Россию и русский народ. Эти жалобы мне кажутся несколько наивными: что же требовать от иностранцев, если ни России, ни русского народа не понимала та русская интеллигенция, которая, в частности, служила единственным источником и для всей иностранной информации? Та русская интеллигенция, которая, по ее же собственному...»

«Оглавление Предисловие Часть первая К новому типу тотальной истории История и научная парадигма Составные части исторического знания Является ли история куновской нормальной наукой? Историография и историческая наука Становление социальной истории Революция в нормальной науке Историография – не наука! Сообщество историков и ученых от имманентности к трансцентдентности От социальной истории к исторической антропологии Франция: становление исторической науки Анналы: ментальности в истории...»

«Sverige i Kaliningrad 2005 Denna skrift presenterar de aktiviteter som genomfrs med std av Svenska institutet och Sveriges generalkonsulat i Kaliningrad under jubileumsret 2005. Швецию и Кёнигсберг-Калиниград поездок жителей области в страны ЕС. объединяет история. В период с 1789 по Интерес к Калининграду подтверждает 1945 год в Кёнигсберге находилось шведское и специально разработанная программа консульство. Открытие нового консульства участия Швеции в праздновании 750в Калининграде призвано...»

«Том 2: Часть 3. Жизнь человечества: толпо-элитаризм — историко-политическая реальность и перспективы (Книга 1) Санкт-Петербург 2010 г. Страница, зарезервированная для выходных типографских данных На обложке репродукция картины Ф.А. Бруни (1799 — 1875) Медный змий. © Публикуемые материалы являются достоянием Русской культуры, по какой причине никто не обладает в отношении них персональными авторскими правами. В случае присвоения себе в установленном законом порядке авторских прав юридическим или...»

«Дон Файлла СИСТЕМА: три ступени построения успешной MLM-организации СОДЕРЖАНИЕ: ГЛАВА 1. СИСТЕМА: СПОНСИРУЙТЕ НА РАССТОЯНИИ – ЭТО ПРОСТО! ГЛАВА 2. ИСПОЛЬЗУЙТЕ АПЛАЙН И ИНВЕСТИРУЙТЕ В СВОЙ БИЗНЕС ГЛАВА 3. ДИСТАНЦИОННОЕ СПОНСИРОВАНИЕ И ПОДДЕРЖКА (СПОНСИРОВАНИЕ ПО ТЕЛЕФОНУ И ОРГАНИЗАЦИЯ ГОРЯЧИХ СЕССИЙ) ГЛАВА 4. УРОЖАЙ УСПЕХА: ПРИНЦИПЫ КОТОРЫЕ ПОМОГУТ ВАМ ПРЕУСПЕТЬ В СЕТЕВОМ МАРКЕТИНГЕ ГЛАВА 5. КАК ИСПОЛЬЗОВАТЬ ЗНАЧОК СТАНЬ ХОЗЯИНОМ СВОЕЙ ЖИЗНИ И ПОСОБИЕ 45-СЕКУНДНАЯ ПРЕЗЕНТАЦИЯ УРОКИ НА САЛФЕТКАХ...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.