WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 49 | 50 || 52 | 53 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 51 ] --

160 Миодраг Ал. Пурковић, Српски епископи и митрополити средњега века, Хришћанско дело III, Скопље 1937, 333.

161 Марија Јанковић, исто, 147.

162 Исто, 184.

163 Исто,149.

164 Исто, 156.

165 Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912, 605.

166 Никодим Милаш, Стон у средњим вијековима, Дубровник 1914, 56.

167 Љуб. Ковачевић, исто, 10.

168 Л. Мирковић, Црквени уметнички вез, Београд 1940, 16- 169 Миодраг Ал. Пурковић, исто, 408.

170 Љуб. Стојановић, исто, I, 175.

171 Зборник Илариона Руварца, спремио за штампу Никола Радојчић, Београд 1934, 360.

172 Љуб. Стојановић, исто, 168.

173 Марија Јанковић, исто, 161.

174 Љуб. Стојановић, исто, 399.

175 Исто, 404.

176 Рад. М. Грујић емишвар, 212.

177 Радован Самарџић, Српски православни црква у XVI и XVII века у књизи Историја српског народа књ. III-2, Београд 1994, 64.

178 Исто, 67.

179 Др Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве I, Минхен 1962, 347.

180 Љуб. Стојановић, исто, I, 821, 861; III, 5633.

181 Исто, I, 879.

182 Исто, 925, 918, 924.

183 Исто, 184 Сретен Петковић, Манастир Света Тројица код Пљеваља, Београд, 1974, 45-49.

185 Љуб. Стојановић, исто, III, 4985.

186 Јован Радонић, исто, 116.

187 Др Ђоко Слијепчевић, исто, 348.

188 Јован Радонић, исто, 13.

189 Др Ђоко Слијепчевић, исто, 351.

190 Стеван Димитријевић, Одношаји пећких патријараха с Русијом у XVII веку, Глас СКА I, LVIII, Београд 1900, 225.

191 Љуб. Стојановић, исто, 1012.

192 Исто, VI, 9723.

193 Јован Радонић, исто, 366.

194 Исто, 369.

195 Рад. М. Грујић, Духовни живот у књизи Војводина I, Нови Сад 1939, 397.

196 Стеван Димитријевић, Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, 188.

197 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 219.

198 Бранка Кнежевић, Средњовековне цркве и манастири у долини Црнице, Зборник за ликовне уметности 16, Нови Сад 1980, 156.

199 Љуб. Стојановић, исто, VI, 10274.

200 Никола Радојчић, Српски историчар Јован Рајић, Београд 1952, 62.

201 Исто, 55.

202 Љуб. Стојановић, исто, V, 7634.

203 Исто, 7635.

204 Исто, 760, 7691, 7691.

205 Ђорђе Сп. Радојичић, Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад 1967, 206 Исто, 303.

207 Д. Р., Симеон Христиан, Српски Сион, Ср. Карловци 1904, 545.

208 Лаза Чурчић, Српске књиге и српски писци 18. века, Нови Сад 1988, 132.

209 Исто, 134.

210 Вељко Петровић, Шумадија и Шумадинци, Гласник Историског друштва у Новом Саду III, Нови Сад 1930, 189.

211 Исто.

212 Мирјана Шакота, Два илуминирана рукописа из XVIII и XIX века у збирци манастира Дечани, Саопштење Републичког завода за заштиту споменика културе IV, Београд 1961, 65.

213 Лаза Чурчић, исто, 147.

214 Др Драгослав Страњаковић, Јован Јовановић, владика бачки, Гласник Српске православне цркве, Београд 1954, 183.

215 Марија Јанковић, исто, 153-154.

216 Исто, 154.

217 Љубица Штављанин-Ђорђевић, Један недовољно познат поменик из времена деспота Ђурђа Бранковића, Археографски прилози 9, Београд 1987, 341.

218 Љуб. Стојановић, исто, I, 301.

219 Др Димитрије Богдановић, Властарева синтагма у књизи Историја Црне Горе 2/2, Титоград 381.

220 Исто, 384.

221 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

222 Љуб. Стојановић, исто, 340.

223 Иларион, епископ горњокарловачки, Из прошлости Пећке патријаршије, Сремски Карловци 1931, 113.

224 Рад. М. Грујић, исто, 347.

225 Љуб. Стојановић, исто, IV, 6260.

226 Љуб. Стојановић, исто, 6379.

227 Исто, 6465.

228 Павле Ивић и Милица Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976, 286.

229 Рад. М. Грујић, исто 389.

230 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 282.

231 Љуб. Стојановић, исто, 1, 1627.

232 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 233 Исто, 227.

234 Љуб. Стојановић, исто, IV, 6795.

235 Радмила Тричковић, исто, 155.

236 Исто.

237 Dr Jon Dean, Dubrovnikul si Timisoara, Altarul banatului, anui III (XLII), Nr. 7-9, Timisoara 1992,108-109.

238 Радмила Тричковић, исто.

239 Исто, 156.

240 Љуб. Стојановић, исто, 1, 1489.

241 Иларион Зеремски, Манастир Партош, Гласник Историског друштва у Новом Саду III, Сремски Карловци 1930, 208.

242 Љуб. Стојановић, исто, III, 5672.

243 Исто, I, 1543.

244 Исто, 1518.

245 Исто, IV, 6982.

246 Иларион и Димитрије Руварац О епархији печујско-мохачкосечујско-сигетској, Срем. Карловци 1922, 9.

247 Љуб. Стојановић, исто, 4400.

248 Мирјана Шакота, Ризница манастира Бање код Пријепоља, Београд 1981, 23.

249 Љуб. Стојановић, исто, 7200.

250 Исто, II, 2450.

251 Исто, 2543.

252 Исто, 2609.

253 Манојло Грбић, Карловачко владичанство II, Карловац 1891, 188.

254 Др Рад. М. Грујић, Пакрачка епархија, Нови Сад 1930, 164.

255 Исто, 256 Исто, 168.

257 Љуб. Стојановић, исто, V, 8589.

258 Исто, 9209.

259 Исто, II 4115.

260 Д. Анастасијевић, исто, 117.

261 Др Ђоко Слијепчевић, Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219. до краја XIX века, Богословље XIV, Београд 1939, 39.

262 Д. Анастасијевић, исто, 114.

263 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 167.

264 Никола Радојчић, Српска народна скупштина у Сремским Карловцима 1848 год. Гласник Српске православне цркве, Београд 1948, 113.

265 Исто.

266 Ристо Грђић, Општа обнова црквеног живота и устројства у књизи: Српска православна црква 1920-1970. Београд 1971, 240.

267 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 278.

268 Др Димитрије Е. Стефановић, Епитафи у српским црквама и портама у Сентандреји, у књизи: Сентандрејски зборник 1, Београд 1987, 324.

КАЛИНИК

У поменику будимљанских епископа Калиник се помиње као други по реду епископ будимљански, после Јакова а пре Теофила.1 Сем имена, ништа се друго о њему не зна.

КАЛИНИК

Епископ рашки Калиник помиње се у Пљеваљском синодику православља2 као први у низу рашких епископа. Иначе, о њему се ништа друго не зна.

КАЛИНИК

Епископ бањски Калиник помиње се 1350. године у време српске владавине3 када је Ћустендилска епархија (називала се и Велбуждска, Бањска, Коласијска епарахија) била у саставу Пећке патријаршије.

КАЛИНИК I

После бекства патријарха Арсенија III (Црнојевића), 1690.

године, његово место није одмах попуњено, као што се све доскора мислило.

Патријарх Калиник I засео је на пећки патријаршки престо у пролеће 1693. уз помоћ свога рођака Маврокордата. Иако је патријарх Калиник био велики борац за православље, добар архијереј, који је са своје стране све учинио да се среди стање у Пећкој патријаршији, српски архијереји га нису признали нити прихватили јер „није изабран за пећког патријарха саборно, већ су га Турци поставили".

„Надбискуп Змајевић каже да је начин Калиникова доласка противан био дотадашњој пракси избора, тако да га православни епископат није хтео признати не само за живота, него и после смрти патријарха Арсенија III. Како је, наставља Змаевић, Калиник био од користи за царску благајну, трудили су се паше и радили на томе да га признаду митрополити и епископи ('per farlo riconoscere dalli sudditi metropoliti e vescovi III'). Да у овоме има истине види се и по томе, како је већ наведено, што је Данило Шћеповић (Петровић) Његош, када је изабран за владику, отишао не у Пећ, него у Угарску патријарху Арсенију III да га посвети за црногорског владику.

После смрти патријарха Арсенија III, српски епископат, под притиском турских власти, признао је Калиника за патријарха.

Последњи је био владика Данило I, 'famoso scismatico', који је тек у јануару 1708. признао Калиника за свога духовнога старешину.

Он га је, наводи надбискуп Вићентије Змајевић, увео у своју дијецезу и наговорио да посети православне Србе на млетачкој територији". Турске власти су често приликом персоналних промена на епископским катедрама повећавале њихове материјалне обавезе према Турцима. Тога није био поштеђен ни Калиник, чије су материјалне обавезе биле веће од оних које је имао патријарх Арсеније III. Наиме, „патријарха Калиника поставила је Порта тек пошто је примио на себе обавезе финансијске природе. Берат о постављењу Калиника пећкога патријарха није се сачувао, али се из неких савремених вестијасно види да су његове обавезе биле далеко веће и теже него његових саборно изабраних и тек онда султановим бератом потврђених претходника".5 Зато су пећки патријарси и сами скупљали прилоге од својх верника приликом обиласка подручних им епархија. Врло лепо је то истакао патријарх пећки Мојсије (Рајовић) рекавпш да први патријарси Калиник I и Атанасије I „нису држали (патријаршију) како свој дом и монастир, најако хан конака ради (јер су увек на путу били скупљајући милостињу), те нису ништа оставили; зато не има ништа, а ми брже не можемо ништа сатворити". Патријарх Калиник I успоставио је врло добре односе са архијерејима Крушедолске митрополије који су се врло брижљиво чували и неговали. Захваљујући њему су односи „између пећких патријараха под турском влашћу и новоосноване српске митрополије под аустроугарском влашћу, регулисани били на потпуно канонској бази, иако су аустријске власти, нарочито у прво време, енергично настојале да КрушедолскоКарловачку Митрополију потпуно одвоје од Пећке Патријаршије". То Јединство Српске цркве под турском и аустроугарском влашћу тачно је обележио и јерусалимски васељенски патријарх Хрисант (1707-1713), у својој књизи µ (или De officiis ecclesiae orientalis) штампаној у Трговишту. 1715. Он ту, под насловом 'О Архиепископији пећкој' сасвим правилно каже:

'Епархије потчињене Пећкој архиепископији налазе се у две царевине... Све су [оне] пре бившег турског и немачког рата [тј.

пре 1683] припадале турској власти...'. Затим каже: да се је о стању епархија потчињених Пећкој архиепископији подробно и брижљиво распитао код самог пећког архиепископа Мојсија и његових претходника Атанасија и Калиника..." Колико је патријарх Калиник био далековид и мудар види се и по томе што је читавих пет недеља пре званичног9 избора (23.

априла 1710. год.) Софронија Подгоричанина, дакле, 18. марта 1710. године послао истоме грамату, поставивши га, у исто време, за свога егзарха. И тако је Софроније (Подгоричанин) 'изабран за митрополита у манастиру Крушедолу 23. априла 1710.

године, одмах постао и патријархов намесник и егзарх.



Pages:     | 1 |   ...   | 49 | 50 || 52 | 53 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Стенание Земли Исследование Книги пророка Даниила JACQUES DOUKHAN LE SOUPIR DE LA TERRE Etude prophtique du livre de Daniel. jusqu' ce jour la cration tout entire soupire. Et ce n'est pas elle seulement, mais nous aussi nous soupirons en nous-mmes. Paul (Romains 8 : 22, 23) ЖАК ДУКАН СТЕНАНИЕ ЗЕМЛИ Исследование Книги пророка Даниила. вся тварь совокупно стенает и мучится доныне; и не только она, но и мы сами, имея начаток Духа, и мы в себе стенаем, ожидая усыновления, искупления тела нашего...»

«Аннотации публикуются в соответствии с решением Правительственной комиссии по высоким технологиям и инновациям от 20 декабря 2010 года (Протокол №7). Аннотации представлены в авторской редакции на основании электронных версий заявок. Все права принадлежат авторам. Использование или перепечатка материалов только с согласия авторов. ОГЛАВЛЕНИЕ ЗАВЕРШЕННЫЕ В 2010 ГОДУ ПРОЕКТЫ ОСНОВНОГО КОНКУРСА Российский гуманитарный научный фонд 1 ЗАВЕРШЕННЫЕ В 2010 ГОДУ ПРОЕКТЫ ОСНОВНОГО КОНКУРСА Номер проекта:...»

«Люди рождаются не слишком похожими друг на друга, их природа бывает различна, да и способно сти к тому или иному делу также. Поэтому можно сделать все в большем количестве лучше и легче, если выполнять одну какую нибудь работу соответ ственно своим природным задаткам. Платон Жизнь — это серии тестов. Автор неизвестен Многолетняя традиция написания учебников и учебных пособий обязывает автора начинать с разъяснения предме та той науки, основные достижения и проблемы которой он желает раскрыть...»

«ГЕОЛОГИЧЕСКОЕ ИЗУЧЕНИЕ АНТАРКТИДЫ: ИСТОРИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ И СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ д-р геол.-минерал. наук Е.В.МИХАЛЬСКИЙ, д-р геол.-минерал. наук Е.Н.КАМЕНЕВ, науч. сотр. А.С.МИХАЛЬСКАЯ ВНИИОкеангеология им. И.С.Грамберга, Санкт-Петербург, emikhalsky@mail.ru В статье приведены наиболее важные сведения по истории геологического изучения Антарктиды, от ранних героических экспедиций, когда были получены первые отрывочные данные о строении материка, до современных специализированных работ, и...»

«СОГЛАСОВАНО УТВЕРЖДЕНО с Методическим Советом директор школы _ _ Общеобразовательная адаптированная рабочая программа учебного курса История Уровень образования: 5 - 9 классы Количество часов : 340 ч Количество часов в неделю : 2 ч. Разработчик рабочей программы: Александрова М.И. учитель истории и обществознания ГБОУ СОШ № 2055 (высшая квалификационная категория) Год составления рабочей программы: 2013год. 2 1. Пояснительная записка Рабочая программа по истории составлена на основе Примерной...»

«’ Епифаний Кипрский Панарион (Отрывки) Современная орфография, перевод и восстановление купюр © Руслан Хазарзар Епифаний и его Панарион Епифаний родился в период между 307 и 320 гг. (по другим данным — в 332 г.) в Безандуке около Элевтерополиса Палестинского. Предполагается, что по национальности он был евреем и, в раннем детстве потеряв родителей, воспитывался в семье богатого еврея по имени Трифон. В шестнадцатилетнем возрасте перешел из иудаизма в христианство и удалился в монастырь в...»

«Переславская ямская дорога Александрова гора Воровские письма Москва 2004 ББК 63.3(2Рос-4Яр)4 Д 63 Издание подготовлено ПКИ — Переславской Краеведческой Инициативой. Редактор А. Ю. Фоменко. Д 63 Доклады Переславль-Залесского Научно-Просветительного Общества. — М.: MelanarЁ, 2004. — Т. 6. — 30 с. Хотите послужить Родине? Напишите аннотацию для этой книги, и мы все скажем вам спасибо. ББК 63.3(2Рос-4Яр)4 c Михаил Иванович Смирнов, 1919. c MelanarE, 2004. 3 Переславская ямская дорога (К истории...»

«А.Г. МАЛЕНКОВ ФОРМИРОВАНИЕ ИСТОРИЧЕСКОГО МЫШЛЕНИЯ КНИГА ТРЕТЬЯ Москва Маджерик 2013 УДК 930.1:37.02 ББК 63.3(0)р М18 А.Г. Маленков. Формирование исторического мышления. Книга третья. – М.: MAGERIC, 2013. – 428 с. Материал, вошедший в третью книгу, охватывает период от гражданской войны до настоящего времени и заглядывает в будущее. События гражданской войны рассматриваются с нескольких позиций: реализации программ различных политических сил, ответов на вопросы кто на разных этапах был...»

«КУЛЬТУРНОЕ ОБОЗРЕНИЕ информационно-аналитический сборник №2 (2010) Великий Новгород 2010 г. ББК 71 УДК 008 К90 Культурное обозрение. Информационно-аналитический сборник – Великий Новгород, 2010 Рекомендован к опубликованию кафедрой Теории, истории и философии культуры Гуманитарного института Новгородского государственного университета им. Ярослава Мудрого. Рецензент: д. филос. н., проф. А.А. Кузьмин. Авторский коллектив: Зайцева Ж.А., Иванова В.Ю., Лебедева М.А., Лускина С.В., Немерович Л.Л.,...»

«А. Г. МИТРОФАНОВ Железный век средней Белоруссии (VII —VI вв. до н. э. —VIII в. н. э.) МИНСК ИЗДАТЕЛЬСТВО НАУКА И ТЕХНИКА 1978 9026 М67 Научный редактор кандидат исторических наук Г. В. ШТЫХОВ Рецензенты: кандидаты исторических наук П. Ф. Лысенко, Э. М. Загорульский, А. 3. Таутавичюс Митрофанов А. Г. M 67 Железный век средней Белоруссии (VII—VI вв. до н. э.— VIII в. н. э.). Мн., Наука и техника, 1978. 160 с. (АН БССР. Ин-т истории). В монографии подводятся итоги исследований древних поселений,...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.