WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 48 | 49 || 51 | 52 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 50 ] --

У другој половини 1950. године митрополит Јосиф је у Београду ухапшен и без суђења држан у затвору, а касније је притворен у манастиру Жичи. После пуштања на слободу скоро осамнаест месеци администрирао је Жичком епархијом. Пошто је оболео, настанио се у манастиру Ваведењу у Београду, где се и упокојио 3. јула 1957. године. Сахрањен је у манастирској порти крај изгнаног и намученог митрополита загребачког Доситеја.

У низу епископа ћустендилских помиње се и „Пуспун" 1644.

године. С обзиром на то да ово није календарско име, Радослав М. Грујић закључује да је право име овога ћустендилског епископа Јустин. Јустин (у свету Јован Јовановић) рођен је 26. марта 1786.

године у Осијеку од оца Антонија, имућног трговца и угледног доњоварошког бирова, и мајке Ане.

С обзиром на положаје које је у цркви заузимао, Јустин (Јовановић) је морао поседовати највишу спрему. Класично образовање му је омогућило да буде рецензент радова писаних на латинском језику.

Замонашен је у манастиру Гргетегу 25. маја 1819. године, а потом је прошао кроз све дворске чинове: протођакона, архиђакона и протосинђела. Био је професор богословије и конзисторијални бележник у Архидијецези сремскокарловачкој.

За време његовог службовања у Сремским Карловцима митрополит Стефан (Стратимировић) му је уступио на преглед рукопис Богословију моралну, на латинском језику, рад ученог Атанасија Влаховића, пароха старобечејског. Јустин је поднео митрополиту своје примедбе, али рукопис никада није штампан јер је Влаховић био у сукобу са Стратимировићем и својим епископом Гедеоном (Петровићем).

За архимандрита гргетешког Јустин је произведен 27.

фебруара 1829. године, а већ 21. јула исте године премештен је за настојатеља манастира Бездина. Вероватно је тада разрешен и дужности професора карловачког Богословског училишта. О професури архимандрита Јустина Иларион Руварац не говори ништа. Могуће је да је његово професоровање било кратког века, као што је било и архимандритство у Гргетегу. Међутим, управу манастира морао је примити још као протосинђел.

За епископа будимског Јустин је посвећен 19. авгуета 1834.

године, аумро је већ 25. новембра исте године. По казивању његовог синовца, владика је трагично скончао, изваливши се из кола.

Владика Јустин је сахрањен у катедралној цркви у Будиму, која је приликом бомбардовања Будима 1944. оштећена, а потом и до темеља срушена. Приликом рушења ове „најлепше зграде чистог барока" епископ будимски др Георгије (Зубковић) пренео је посмртне остатке епископа Јустина у Сентандреју и сахранио их у Пожаревачкој цркви. Том приликом је пренета и оригинална надгробна плоча. Епитаф је недавно објавио др Димитрије Е.

Стефановић. 1 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира Св. Тројице код Пљеваља, Споменик LVI, Сремски Карловци 1922, 25.

2 Исто, 25.

3 Исто.

4 Ст. Станојевић, Српски архиепископи од Саве II до Данила II (1263-1326), Глас Српске краљевске академије CLIII, Београд 1933, 63.

5 Исто, 64.

6 Георгије Острогорски, Серска област после Душанове смрти, Београд 1965, 104.

7 Ђорђе Сп. Радојичић, Творци и дела старе српске књижевности, Титоград 1953, 125-126.

8 Исто, 127.

9 Георгије Острогорски, исто.

10 Ђорђе Сп. Радојичић, исто.

11 Исто, 128.

12 Исто.

13 Исто, 129-130.

14 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 94.

15 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи IV, Беогад 1983, 6179.

16 Исто, I, 370.

17 Ђорђе Сп. Радојичић, „Књига зовом Ерван" са записом о београдско-сремском архиепископу Јакову (из 1560/61. год), Гласник Историског друштва у Новом Саду XIII, Нови Сад 1940, 134-135.

18 Гордана Бабић, Низови портрета српских епископа, архиепископа и патријараха у зидном сликарству (XIII-XVI в.).

Сава Немањић – Св. Сава, Београд 1979, 319.

19 В. Ј. Ђурић, Византијске фреске, Београд 1975, 200.

20 Миодраг Ал. Пурковић, Српски епископи и митрополити средњега века, Хришћанско дело, Скопље 1937, 247.

21 Петар Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и њиховој околини у IX веку, Београд 1928, 8.

22 Архиепископ Данило, Живот краљева и архиепископа српских, изд. Ђ. Даничића, Загреб 1866, 294.

23 Др Јордан П. Илић, Српске школе у доба Немањића, Гласник Српске православне цркве, Београд 1946, 177.

24 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 1501.

25 Ст. Станојевић, исто, 67.

26 Љуб. Стојановић, исто, III, 5543.

27 Исто, I, 38.

28 Гордана Бабић, исто, 322.

29 Fr. Miklosich, Monumenta Serbica, Viennae 1859, 60.

30 Марија Јанковић, исто, 142.

31 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 282.

32 Љуб. Стојановић, „Требник", 25.

33 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, 3281, 3282.

34 В. Прибићевић, Акта о укидању Пећке патријаршије, Богословски гласник V, Сремски Карловци 1904, 454.

35 Стеван Димитријевић, Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, Споменик Српске краљевске академије, LIII, Београд 1922, 219.

36 Љуб. Стојановић, исто, II, 3942.

37 Димитрије Руварац, Статистички подаци (Архидијецезе сремско-карловачке из године, 1774,1798, 1808, 1819, 1833, 1910), Споменик Српске краљевске академије LXII, Земун 1925, 86.

38 Вл. Стојанчевић, Кнез Милош и источна Србија 1833-1838, Београд 1957, 188.

39 Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Београд 1888, 183.

40 Иларион, епископ горњокарловачки, Српска патријаршија од 1557-1592. Гласник Српске православне патријаршије, Сремски Карловци 1931, 39.

41 Љуб. Стојановић, исто, I, 806.

42 Исто, 43 Исто, IV 6429.

44 Алимпије Поповић, Српско народно црквено пјеније, Календар Српске православне епархије бачке за преступну годину 1944 [Нови Сад 1944] 94.

45 Д. Анастасијевић, Крозједну збирку новијих аката Цариградске патријаршије, Богословље VIII, Београд 1933, 119.

46 Миодраг А. Пурковић, Српски патријарси средњега века, Диселдорф 1976, 102.

47 Исто, 104-108.

48 Љуб. Стојановић, исто, I, 1579.

49 Исто, 1593.

50 Исто, 1618.

51 Исто, 1681.

52 Исто, VI, 10202.

53 Иларион и Димитирије Руварац, О епархији печујско-мохачкосечујско-сигетској од 1695-1733, Срем. Карловци 1922, 11.

54 Исто.

55 Гордана Бабић, О српском четворојеванђељу XVII века из збирке FITZWILLIAM-овог Музеја у Кембриџу, Зборник Светозара Радојчића, Београд 1969, 20.

56 Иларион и Димитрије Руварац, исто, 14.

57 Исто, 12.

58 Исто, 59 Љуб. Стојановић, исто, II, 2120.

60 Др Владислав Пандуровић, Сечујски Срби 1711-1713, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VIII, Нови Сад 1935, 119.

61 Сретен Петковић, Манастир Света Тројица код Пљеваља, Београд 1974, 112.

62 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 463.

63 С. В. Булгаковь, Настольая книга для священнослужителей, Кїевъ 1913, 1396.

64 Јован Радонић, исто, 445.

65 Исто.

66 Исто, 446.

67 Исто, 447.

68 Љуб. Стојановић, исто, V, 7375.

69 Исто, 7536.

70 Исто, 7634, 7635.

71 Исто, II, 2549.

72 Исто, III, 5780.

73 Исто, 5775.

74 Марија Јанковић, исто, 137.

75 Исто, 138.

76 Љуб. Стојановић, исто, 1, 824.

77 Исто, VI, 10142.

78 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVI века, Глас СССХХ, Одељење историјских наука, 2, Београд 1980, 105.

79 Исто, 65.

80 Јован Радонић, исто, 318-321.

81 Радмила Тричковић, исто, 82 Љуб. Стојановић, исто, 1, 1886.

83 Јован Радонић, исто, 393.

84 Исто, 85 Стеван С. Ђурђевић, Срби у Сегедину, Споменик CVIII, Београд 1960, 107.

86 Душан Ј. Поповић, Срби у Срему до 1736/7, Београд 1950, 74.

87 Миленко С. Филиповић, Почеци и прошлост Зворничке епархије, Богословље VII (XXXIII), Београд 1964, 85.

88 Љуб. Стојановић, исто, I, 2035.

89 Јован Радонић, исто, 159.

90 Д. Р, Записи о смрти неких српских архијереја, Српски Сион, Ср. Карловци 1906, 362-363.

91 Љуб. Стојановић, исто, V, 7632.

92 Јован Радонић, исто, 161.

93 Свет. Ст. Душанић, Будимљанска епархија и манастир Успења у Сељанима код Пријепоља, Гласник Српске православне цркве, Београд 1964, 124.

94 Љуб. Стојановић, исто, II, 2721.

95 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 268.

96 Др Лазар Мирковић, Старине фрушкогорских манастира, Београд 1931, 29.

97 Јован Радонић, исто, 48.

98 Љуб. Стојановић, исто, III, 4985.

99 Исто, I, 993.

100 Радмила Тричковић, исто, 154.

101 Евгений Голубинскїй, Краткїй очеркъ исторїи православныхъ церквей Болгирской, Сербской и Румынской или МолдоВалашкой, Москва 1871, 608.

102 Стеван Димитријевић, исто, 174.

103 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 104 Љуб. Стојановић, исто, V, 7330.

105 Исто, II, 3277.

106 Исто, 3412.

107 Исто, 3527.

108 Исто, 3506.

109 Ст. Станојевић, Српски архиепископи од Саве II до Данила II (1263-1326), Глас Српске краљевске академије CLIII, Београд 1933, 110 Љуб. Стојановић, „Требник", 25.

111 Исто.

112 Љуб. Ковачевић, Светостефанска хрисовуља, Споменик IV, Београд 1890, 113 Рајко Лав. Веселиновић, Патријарх Јоаникије, Гласник Српске православне цркве, Београд 1946, 133.

114 Животи краљева и архиепископа српских од архиепископа Данила II, превео Л. Мирковић, Београд 1935, 288.

115 Рад. М. Грујић, Полошко-тетовска епархија и манастир Лешак, Гласник Скопског научног друштва XII, Скопље 1933, 67.

116 Рад. М. Грујић, Скопска митрополија, Скопље 1935, 179-180.

117 Марија Јанковић, исто, 73.

118 Сима Ћирковић, Српски живаљ на новим огњшитима, Историја српског народа, Београд 1981, 44.

119 Јованка Калић-Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967, 310.

120 Бранка Кнежевић, Манастири у нахији Брвеник по турским пописими из прве половине XVI века, Зборник Матице српске за ликовне уметности, 26, Нови Сад 1990, 263.

121 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, IV, 7120.

122 Исто, 7121.

123 Д. Р, исто, 364.

124 Исто.

125 Р. Грујић, Око сабора у Карловцима 1715, Гласник историског друштва у Новом Саду III, Сремски Карловци 1930, 463-464.

126 Јован Радонић, исто, 483.

127 Љуб. Стојановић, исто, II, 2402.

128 Исто, 2625.

129 Д. Р, О прелазу владике нишког Георгија Поповића на ову страну, Српски Сион, Ср. Карловци 1906, 537.

130 Др Рад. М. Грујић, Пећки патријарси и карловачки митрополити у XVIII веку, Гласник Историског друштва у Новом Саду IV, Сремски Карловци 1931, 13.

131 Исто, 26.

132 Јован Радонић, исто, 481.

133 Љуб. Стојановић, исто, 3170.

134 Јован Радонић, исто, 664.

1995, 89-90.

136 Љуб. Стојановић, исто, III, 5889.

137 Исто, II, 3526.

138 Исто, 3928.

139 Исто, 140 Исто, 3982.

141 Др Љубомир Дурковић-Јакшић, Епископ Јоаникије Нешковић и обнова манастира Жиче, Краљево 1987, 17.

142 Исто, 20.

143 Исто, 46.

144 Исто, 69.

145 Исто, 146 Петар Гагулић, Неки записи на територији Нишке епархије, Православна мисао, Београд 1969, 116.

147 Мирко Мирковић, Правни положај и карактер Српске цркве под турском влашћу (1459-1766), Београд 1965, 147.

148 Љуб. Стојановић, исто, I, 735.

149 Исто, 739.

150 Исто, 740.

151 Радмила Тричковић, исто, 86.

152 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 234.

153 Ст. Станојевић, Свети Сава, Београд 1935, 52-53.

154 Марија Јанковић, исто, 134.

155 Љуб. Стојановић, „Требник", 25.

156 Исто.

157 Исто.

158 Исто.

159 Исто.



Pages:     | 1 |   ...   | 48 | 49 || 51 | 52 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«СИЛА ВЕРЫ Иркутск 2014 Савчук В.С. СИЛА ВЕРЫ: автобиографическая повесть / Вера Савчук; — Иркутск: 2014. —.с. — 500 экз. ISBN Книга Веры Савчук найдёт отклик в душе каждого читателя, в ней повествуется о времени, в котором жили наши родители и деды и в котором живём сейчас мы, наши дети и внуки. С теплотой и откровенностью повествуя о своей семье, рассказывая о трудной, но чистой и светлой жизни своих родных, автор невольно заставляет и читателя вспомнить судьбы своих близких, их место в...»

«СОБОЛЕВСКАЯ Елена Константиновна УДК 130.2:572:7.0118/19(043.3) ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ИСКУССТВА И ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ В КУЛЬТУРЕ СЕРЕБРЯНОГО ВЕКА: философско-антропологическое измерение 09.00.04 – философская антропология, философия культуры Автореферат диссертации на соискание научной степени доктора философских наук Харьков – 2012 2 Работа выполнена на кафедре культурологии Одесского национального университета имени И.И. Мечникова, Министерство образования и науки, молодежи и спорта Украины Научный...»

«М.З.Гибадуллин Л.В.Абдрахманова Т.М.Вахитова С.М.Сюркова Экономика (макроэкономический аспект) (с углубленным изучением истории и культуры ислама) КУРС ЛЕКЦИЙ Допущено Научно-методическим советом по изучению истории и культуры ислама при ТГГПУ в качестве пособия для студентов высших учебных заведений, обучающихся по направлениям подготовки (специальностям) искусства и гуманитарные науки, культурология, регионоведение, социология с углубленным изучением истории и культуры ислама КАЗАНЬ 2007...»

«Содержание Тема 1. Библия 1.1. Откровение 1.2. Богодухновенность Библии 1.3. Понятие о Предании 1.4. Структура Книги. История переводов Тема 2. Основы библейского мировоззрения 2.1. Творение 2.2. Человек и первые заповеди 2.3. Грехопадение Тема 3. От Адама до Авраама 3.1. Допотопное человечество 3.2. Выбор между религией и обожествлением человека 3.3. Жизнь и вера Авраама 3.4. Путь от Иакова к Израилю Тема 4. Моисей и божественный закон 4.1. Жизнь Моисея 4.2. Десять заповедей 4.3....»

«'V v ;y 7, r, V/ • i •: Рядом. Щ : Я.И.В А В И Л О В Ы М !, '/-1. •* '• - V • • г • а /.. Л.•..• • :• 1 •• ‘ 'Г. История Санкт-Петербургского университета в виртуальном...»

«ОбзОры и рецензии Рецензия на книгу: Н.К. Фролов. Краткий очерк истории письменных культур народов мира. Тюмень: ТюмГУ, 2011. 224 с. Представленная книга вызывает особый интерес по нескольким мотивам. Вопервых, значимостью самой проблемы возникновения письма как одного из крупнейших открытий человечества, знаменовавших переход от доцивилизационного развития к цивилизации. Во-вторых, острым дефицитом в отечественной литературе современных изданий такого типа. Достаточно сказать, что последним...»

«УРАЛЬСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ Свердловск Средне-Уральское книжное издательство 1980 001(09) У68 Книга рассказывает об истории Уральского университета. Особое внимание уделено обзору основных направлений научной и учебной деятельности университета в условиях развитого социализма. Книга рассчитана на всех интересующихся историей высшего образования и науки в СССР, может быть использована студентами для подготовки к курсу Введение в специальность и для профориентации старшеклассников....»

«ИСТОРИЧЕСКАЯ ДЕМОГРАФИЯ НЕМЕЦКОГО НАСЕЛЕНИЯ РОССИИ И СССР (XVIII в. – начало XХI в.) РОТТЕНБУРГ 2010 ОТ АВТОРА Несмотря на интенсивное развитие историографии российских немцев в последние два десятилетия, демографическая ситуация немецкого населения России и СССР по-прежнему исследована довольно слабо. Из крупных обобщающих работ в этой сфере можно выделить лишь публикации В.М. Кабузана и Л.А. Бургарт, указанные ниже. Одна из первых попыток представить общую картину развития демографической...»

«НАДЕЖДА ПЕТРОВНА ДЫРЕНКОВА: ОЧЕРК ЖИЗНИ И НАУЧНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИi Двадцатые годы XX в. явились переломным периодом в истории нашей страны. Здесь было все: Гражданская война, разруха, голод, эмиграция части населения, в том числе творческой и научной интеллигенции, и в то же время становление нового Советского государства, организация хозяйства и промышленности, создание новых учебных и научных институтов, подготовка кадров, формирование новых научных школ и направлений. Судить об этой эпохе,...»

«Программа вступительного экзамена в аспирантуру по специальности 24.00.03Музееведение, консервация и реставрация историкокультурных объектов Санкт-Петербург 2013 Программа вступительного экзамена по специальности аспирантуры 24.00.03Музееведение, консервация и реставрация историко-культурных объектов, разработана на основе ООП ВПО, рассмотрена на заседании кафедры музеологии и культурного наследия, протокол № от 25 апреля 2013 г. и утверждена на заседании совета по научной работе СПбГУКИ...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.