WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 47 | 48 || 50 | 51 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 49 ] --

Као епископ далматински владика Јосиф је отворио у Шибенику Клирикалну школу. Када је од њега затражен извештај на који начин би се из далматинских православних цркава могле уклонити руске богослужбене књиге и колико би стајало штампање истих у Бечу или Пешти, избегао је одговор на тај начин што је за штампање дао врло високу цену у жељи да се од тога плана одустане.

До првог сукоба између епископа Јосифа и далматинске владе дошло је поводом преласка двојице свештеника у унију.

Полемика се још више заоштрила када му је саопштено да је задатак владе да подстиче прелазак православних верника на унију. Епископ Јосиф био је присиљен да дигне свој глас због прозелитизма, због којег је дошло до великог узнемирења у народу и до демонстрација. Када су грађанске власти затражиле брисање из православних матичних књига оних лица која су прешла на унију, епископ Јосиф се није дао заплашити и није издао наређење парохијском свештенству за брисање тих лица у парохијским матицама. Најзад, одлуком Дворске канцеларије од 5. јула 1833. епископ Јосиф премештен је за епископа вршачког.

Ова вестје обрадовала римокатолике, а растужила православне вернике.

Својим одлучним ставом у одбрани православља епископ Јосиф стекао је симпатије код митрополита Стефана (Стратимировића), чијим је заузимањем и синодално изабран за епископа вршачког.

Својим прилогом од 3.600 форината епископ Јосиф положио је темељ гимназијском фонду у Вршцу. Врло брзо је пожелео да из Вршачке епархије пређе у Бачку епархију, али му се жеља није испунила.

Приликом избора новога митрополита у августу 1842.

царском комесару је наређено да у случају да не дође до слоге у избору једнога лица, и то једногласно, саопшти Народноцрквеном сабору да ће цар именовати новога митрополита. Тако се и догодило. Први пут у историји Карловачке митрополије цар је у лицу епископа вршачког Јосифа именовао карловачког митрополита. Иако је постао митрополитом, што је толико желео, Јосиф је био незадовољан и поражен оваквим исходом. Овај преседан ће 1881. године послужити цару да именује епископа бачког Германа (Анђелића) за српског патријарха.

У време доласка митрополита Јосифа на положај поглавара Карловачке митрополије заоштравају се односи између јужних Словена и Мађара, а такође и између Мађара и Немаца у Аустроугарској царевини. Својим познатим и значајним дугим говором у Горњем дому Пожунске дијете устао је митрополит Јосиф у заштиту свога народа. Овим говором покушао је да заинтересује надлежне државне факторе за отварање свештеничког семинара, уздизање гимназија у Карловцима и Новом Саду у ранг пуних гимназија и поправљање стања у постојећим учитељским школама. Успео је само да отвори Митрополитску штампарију у Карловцима.

Када је талас револуције, који је пошао из Париза, захватио и Аустрију, дошло је до велике узнемирености и врења међу Србима у Аустријској царевини. Видећи узрујаност српског народа, митрополит Јосиф је одлучио да се прикључи народном покрету рекавши: „Ми ћемо с народом, па шта Бог да." Наиме, млађи школовани људи су желели велику државу у којој би се нашли сви Срби, старија пак школована српска генерација желела је потпуну грађанску равноправност за Србе, а сељаци, притиснути кулуцима и наметима, олакшање свога стања.

Митрополит Јосиф је за 1. мај 1848. сазвао претходни састанак у циљу формирања јавног мишљења, с тим да касније сазове Народно-црквени Сабор. У целу ову акцију укључила се Србија са жељом да помогне Србима у Војводини. Карловачка скупштина 1848. године потпуно је успела да повеже све Србе.

„Она је дала прилике Србији да врати Војводини стари дуг из времена устанка и да се и пред собом и пред целим светим покаже као потпуно зрела за пуну политичку самосталност, коју тада формално још није имала". Иако је мађарска влада тражила да се рад Мајске скупштине обустави, она је наставила рад. Скупштини у Карловцима присуствовали су у великом броју Срби из Србије, а такође и изасланици и посматрачи српске владе. Ова скупштина се издваја од свих осталих, јер су у њеном раду учествовали представници целокупног српског народа без обзира на државне и покрајинске границе. На њој је митрополит Јосиф проглашен за патријарха и у том достојанству потврђен је царским манифестом од 15.

децембра 1848. “Патријарашка част, тада од народа обновљена остала је као од народа створена, а не од власти подељена, како је Аустрија покушавала представити". Покушај патријарха Јосифа да у Карловцима 1854. године отвори универзитет није успео.

Иако омрзнут на двору цара Фрање Јосифа I, патријарх Јосиф одважно је бранио црквено-народне интересе и због тога често долазио у сукоб са царем и централним властима у Бечу. Такав је био и онда када су биле у питању чисто црквене ствари. Није, на пример, дозволио епископима (далматинском, ердељском и буковинском) да учествују у раду синода који је 1852. требао да попуни четири упражњене епархије, јер поменуту тројицу није бирао Свети архијерејски синод Карловачке митрополије, већ су именовани. Именовање православних епископа од стране цара патријарх је сматрао противним канонским прописима Православне цркве и српским привилегијама тим пре што се и сам стидео свога именовања за митрополита.

Укидање Војводине 1860. болно је одјекнуло у души остарелог патријарха који је тим поводом упутио свој протест цару. Цар је својеручним писмом дозволио састанак Народноцрквеног сабор који је отворен 2. априла 1861. Исте године, 1.

децембра 1861, умро је патријарх Јосиф у Карловцима. Сахрањен је у Саборној карловачкој цркви Јосиф (Цвијовић) рођен је у селу Дрежнику, Ужички срез, 28.

августа 1878. године од оца Крсте и мајке Јелисавете. Основну школу завршио је у Пожеги, а гимназију у Ужицу. После шестог разреда гимназије уписао се у Београдску богословију и по завршетку рукоположен је у чин ђакона 15. септембра 1903, а у чин презвитера 1. октобра исте године. Као парохијски свештеник службовао је у парохијама маковишкој и драгојевачкој, а када је остао удов, уписао се у Кијевску духовну академију. Радом „Улога српског свештенства у ослобођењу свога народа" стекао је степен магистра богословља. Иако му је била понуђена двогодишња спецрјализација у Кијеву, враћа се у земљу и бива постављен за наставника Београдске богословије и управника монашке школе у манастиру Раковици.

Замонашен је 15. септембра 1913. године у манастиру Раковици. У ратовима за ослобођење учествовао је у четничком одреду војводе Вука. После окупације Србије био је у дипломатској мисији у Бизерти и Русији, а 1917. године постављен је за ректора Српске православне богословије у Енглеској. По завршетку Првог светског рата вратио се на дужност у Београд и убрзоје постављен за ректора Призренске богословије. На овом положају га је затекао, 19. децембра 1920.

године избор за епископа битољског.

У Битољу је епископ Јосиф отворио богословију чије је издржавање у прво време пало на терет манастира Битољске епархије. Захваљујући одличном наставничком кадру у коме су, поред осталих, били свештеномонаси Јован (Максимовић) и Кипријан (Керн), ова богословија је давала продуховљене свештеничке кандидате.

Као епископ битољски провео је годину дана у својству мисионара у Прикарпатској Русији, где је успешно враћао унијате у православље и припремио терен за првог епископа мукачевскопрјашевског.

Првог јануара 1932. године епископ Јосиф је изабран за митрополита скопског. Будући умешан и врло практичан човек, сав се предао реорганизацији црквеног живота у Скопској епархији. Око себе је окупио велики број научних радника, међу којима су били и професори новооснованог филозофског факултета, и покренуо Хришћанско дело, један од најбољих црквених часописа између два светска рата. У Скопљу се појављују запажена научна издања, отвара се Црквени музеј Јужне Србије, за чије отварање посебне заслуге има професор др Радослав М. Грујић, и прва Галерија фресака код нас.

Своме родном Дрежнику митрополит Јосиф, задужбинар и приложник многих цркава, манастира и сиротиње, подигао је школу и цркву.

Плодни рад митрополита Јосифа у Скопској епархији прекинут је његовим прогонством у Београд, 5. маја 1941, од стране Бугара. Видевши у каквој се ситуацији нашла Српска православна црква и њена централа у Београду, митрополит Јосиф је прво посетио заточеног патријарха српског Гаврила који је ухапшен у манастиру Острогу и после боравка у затвору Окружног суда у Београду отпраћен у манастир Раковицу.

Иако га је патријарх Гаврило приликом те посете само замолио да помогне викарним епископима моравичком Арсенију и будимљанском Валеријану у збрињавању избеглих свештеника, митрополит Јосиф се ставио на чело Цркве. У то време митрополит Јосиф је у Светом архијерејском синоду био члан заменик.

Митрополит је преузео бригу о Српској цркви, учинио све што је било могуће да се дозволи рад Светог архијерејског синода и подузео кораке да се олакша положај патријарха Гаврила да му се омогући вршење његових патријарашких дужности.

С обзиром да најстарији члан Синода, епископ бачки Иринеј (Ћирић), није могао долазити на седнице Синода, јер је живео у мађарском окупационом подручју, митрополит Јосиф је преузео у Синоду место председавајућег, као најстарији по посвећењу архијереј. „По природи храбар и одлучан, он је преузео власт у цркви... Да би се успоставио бар какав црквени живот, он је наредио да се канцеларије поставе у суседној згради конаку кнегиње Љубице, где се пре рата налазио црквени музеј. То место је постало зачас седиште духовних и политичких збивања нашег поробљеног народа. Ту су долазили сви они који су тражили утехе и помоћи. Одатле је збринуто све избегло свештенство, а свештенству на окупираном подручју давана је подршка и охрабрење колико год је било могуће. Уз највећи ризик слат је новац на Косово, у Македонију, у Босну и Херцеговину, Далмацију и друге крајеве. Ту су стизале и прве вести о усташким злочинима и страдањима на свим странама.

Кад је требало подићи глас против нечувених злочина и обавестити светску јавност о њима, иницијатива је потекла из те куће. Прва конференција истакнутих српских јавних радника, која је требала да одлучи шта да се ради и којим путем да се окрене, одржана је у конаку кнегиње Љубице под председништвом блаженопочившег митрополита Јосифа. Ту је одлучено да се упути познати протестни меморандум немачком команданту и да се исти протури у иностранство до југословенске владе у избеглиштву и наших савезника. То је била прва вест која је продрла у спољни свет о нечувеним патњама српског народа". Српска црква је после Другог светског рата, по речима митрополита Јосифа, доведена до просјачког штапа, јер је први пут у својој историји остала без своје имовине и обезбеђених прихода за издржавање централних тела и просветних установа.

На опште изненађење, па чак и негодовање, сналажљиви митрополит Јосиф у репрезентативној згради Патријаршије отвара 1946. године Завод за израду свећа, који је остваривао приходе на које се Црква у послератном периоду ослањала.

После Другог светског рата митрополиту Јосифу није био дозвољен повратак у његову епархију. По налогу Комунистичке партије створен је у Скопљу Иницијативни одбор за оганизовање „Македонске православне цркве", што није био израз схватања и жеља тамошњег народа. Ускоро су водеће личности овог Иницијативног одбора комунисти похапсили као бугараше и противнике државног јединства.

Покушај митрополита Јосифа да се настани у Врању, делу Скопске епархије који је отет од Српске православне цркве, није успео јер је из Врања протеран каменицама од стране српских комуниста.



Pages:     | 1 |   ...   | 47 | 48 || 50 | 51 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Русский–Russian– МУХАММАД КУТБ 2010 - 1431 3 2010 – 1431 4 ОГЛАВЛЕНИЕ Введение Исчерпала ли религия свои цели? Ислам и рабство Ислам и феодализм Ислам и капитализм Ислам и индивидуальная собственность Ислам и классовый строй Ислам и подаяние Ислам и женщина Ислам и наказания Ислам и цивилизация Ислам и реакция Религия и подавление Ислам и свободомыслие Религия – опиум для народа Ислам и религиозная разобщенность Ислам и идеализм Ислам и коммунизм Каков путь? 5 Те же, чьи сердца помутились,...»

«Annotation Этот бурлящий город, где 160 каналов и больше 1000 мостов, где церкви называют не по святым, а по розе ветров, заражает вас своей энергией. Дома на набережных, как строки книги, отражают в себе и купеческий золотой век города, и новейшие веяния. В его музеи едут восхищенные любители искусства со всего мира. А в окрестностях вас ждут целые поля тюльпанов, ветряные мельницы и отличные пляжи. В путеводителе представлен исторический обзор, который приводит важнейшие события из истории...»

«НАРКОТИКИ И ЯДЫ ПСИХОДЕЛИКИ И ТОКСИЧЕСКИЕ ВЕЩЕСТВА, ЯДОВИТЫЕ ЖИВОТНЫЕ И РАСТЕНИЯ ISBN 985-6274.65-6. Серию Энциклопедия преступлений и катастроф продолжает книга Наркотики и яды, которая знакомит читателя с различными токсическими и -наркотическими веществами, а также ядовитыми растениями и животными. ОГЛАВЛЕНИЕ ЧАСТЬ I. НАРКОТИКИ ИСТОРИЧЕСКИЙ ОЧЕРК СОВРЕМЕННЫЕ КЛИНИЧЕСКИЕ СЛУЧАИ КУСОЧЕК КАКТУСА ВЫХОД В СВЕТ НА РОДИНЕ ВЕЛИКОГО МАГА ПОСЛЕ ТРЕТЬЕГО РАЗГОВОРА ИЗ ДНЕВНИКА НАРКОМАНА ДИАГНОСТИЧЕСКИЕ...»

«МУЗЕЙНЫЕ БИБЛИОТЕКИ: ПРЕЗЕНТАЦИИ По материалам научно-практического семинара Музейные библиотеки в современном обществе, 13-15 апреля 2004 г., Музеи Московского Кремля г. Москва, 2005 г. Музейные библиотеки: презентации Оглавление Научная библиотека Государственного литературно-мемориального музея-заповедника Н.А.Некрасова Карабиха,г. Ярославль Научная библиотека ФГУК Государственный историко-архитектурный и этнографический музей-заповедник Кижи, г. Петрозаводск Отдел книжного фонда...»

«Штырлова М. Л. Студентка 5 курса дневного отделения ДЕТСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В ДОРЕВОЛЮЦИОННОЙ РОССИИ И В ПЕРВЫЕ ГОДЫ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ (дипломная работа) Научный руководитель доцент В. Э. Моциэнок ВОРОНЕЖ 2002 2 СОДЕРЖАНИЕ СОДЕРЖАНИЕ 2 ВВЕДЕНИЕ - 3 ГЛАВА I ДЕТСКИЕ ОБЪЕДИНЕНИЯ И ДЕТСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В РОССИИ ДО РЕВОЛЮЦИИ 1917 ГОДА 19 ГЛАВА II ДЕТСКИЕ ОБЪЕДИНЕНИЯ И ДЕТСКОЕ ДВИЖЕНИЕ В СОВЕТСКОЙ РОССИИ В ПЕРВЫЕ ПОСЛЕРЕВОЛЮЦИОННЫЕ ГОДЫ - 30 • Религиозные детские объединения - 30 • Кооперативные детские...»

«ANNO MMXIII Даже после разоблачения тайна остается тайной, если ее понимание является тайным по определению. А.Пятигорский, Феномен фримасонства. Есть тайны, которым лучше оставаться тайнами, поскольку образы, виденные пророками, понимаются человеком превратно, себялюбиво, сообразно его ограниченной самости. Многократное повторение образа той или иной мифологемы ведет к его уплотнению и кристаллизации в сознании. Поскольку всякое направленное действие, сознательное или бессознательное, есть...»

«АУКЦИОН № 11 РЕДКИЕ КНИГИ ПО ИСТОРИИ РОССИИ: ОТ РЮРИКОВИЧЕЙ ДО РОМАНОВЫХ ЧАСТНОЕ СОБРАНИЕ, САНКТ ПЕТЕРБУРГ 21 февраля 2013 года, 19:00 Москва, Никитский пер., д. 4а, стр. 1 · 1 МОСКВА, 21 ФЕВРАЛЯ 2013 Предаукционный показ с 14 по 20 февраля 2013 года (с 10:00 до 20:00, кроме понедельника) по адресу: Москва, Никитский пер., д. 4а, стр. 1 (м. Охотный ряд) Справки, заказ печатных каталогов, телефонные и заочные ставки по тел.: (495) 926 4114, (985) 969 7745 или по электронной почте:...»

«Аннотация Так называемый еврейский вопрос, которому уже не одно тысячелетие, дожил и до наших дней. Хотя попытки разрешить его предпринимались в разные эпохи в самых разных странах. Делаются они и теперь. Выдающийся мыслитель нашего времени Игорь Ростиславович Шафаревич, исследовав еврейский вопрос, пришёл к выводу, что он всегда возникал, когда дело касалось захвата власти. Так было в Египте и Персии, в Риме и древней Хазарии, а в не столь отдалённом прошлом и в России. Содержание Предисловие...»

«Монтегю Саммерс ИСТОРИЯ КОЛДОВСТВА ВСТУПЛЕНИЕ История ведьмовства – старый как мир и столь же обширный предмет изысканий. Под ведьмовством в этой книге я подразумеваю колдовство, черную магию, некромантию, тайную ворожбу, сатанизм и любые пагубные оккультные искусства, которые ставят перед писателем весьма нелегкую проблему. Ему предстоит сделать выбор, и дилемма, стоящая перед ним, облегчается разве что пониманием того, какой бы путь он ни избрал, его работа будет подвержена уничижительной и...»

«Сталкиваясь с множеством вызовов и угроз сложной, динамичной среды безопасности 21 века, военная организация государств вынуждена адаптироваться, инициируя процесс трансформации военной сферы, частью которой становяся революционные изменения в военном мышлении, организации, доктрине, стратегии и тактике, отражаемые, в частности, в рамках теории сетецентричных войн (СЦВ). Теория СЦВ исходит из того, что в настоящее время происходят фундаментальные изменения и сдвиги в источниках власти,...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.