WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 43 | 44 || 46 | 47 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 45 ] --

новембра 1912. од епископа бококоторског идубровачког Владимира (Боберића). Од 1912. до 1918. био је протски капелан у Котору, а потом парох у Ластви. Од 1919. до 1925. био је суплент гимназије на Цетињу, нижој женској школи, женској учитељској школи и Цетињској богословији. Од 1925. до 1940.

био је професор Прве мушке гимназије у Београду.

Као удов протојереј изабран за викарног епископа будимљанског крајем 1939. године, замонашен у манастиру Раковици од митрополита скопског Јосифа и произведен у чин игумана. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви 11. фебруара 1940. од патријарха српског Гаврила, митрополита скопског Јосифа и епископа зворничко-тузланског Нектарија. Исте године 10. децембра на ванредном заседању Св.

арх. сабора, изабран је за митрополита црногорско-приморског.

Митрополит Јоаникије је управљао Црногорско-приморском епархијом за време Другог светског рата под врло тешким околностима. Његовим заузимањем, Цетињска богословија је радила једина од свих пет богословија у Српској патријаршији, чија је организација била разорена.

Са седамдесет својих свештеника покушао је да избегне из земље пред налетом комунизма, али није успео. Сви свештеници су стрељани у Зиданом Мосту, а митрополит Јоаникије је доведен у Аранђеловац и ту убијен од комуниста. Гроб му је до данас остао непознат.

Митрополит самоковски Јоасаф познат нам је по митрополитском данку (ресим митрополтлк) који су хришћани Самоковске епархије дужни били да му исплаћују. Митрополит Јоасаф нам је познат од 1577. године када је, као крупнички митрополвт, приложио оковано јеванђеље манастиру Светога Јована Рилског.148 Идуће, 1578. године, помиње се као митрополит вучитрнски.149 По његовом наређењу је исте године написана при храму Светога Николе Сибовачког књига Триод („дриот"). Митрополит „митрополије ђаура нахије Радомир и Сириштник и Пресвета" Јоасаф помиње се у турском тефтеру бр.

2539 од 1640. до 1655. године. Идуће, 1641. године, Јоасаф је платио обичан пешкеш 25 дуката, а велики пешкеш 8.000 акчи. Године 1644, или мало касније, његова епархија је припојена Скопској епархији.

Митрополит скопски Јоасаф помиње се 1767. године после митрополита Антима, а пре митрополита Генадија. Јован је био на положају скопског епископа од 1217. године и остао је у Скопљу у време добијања аутокефалности Српске православне цркве 1219. године. По њему је архиепископ Димитрије Хоматијан послао свој протест светоме Сави поводом проглашења самосталности Српске цркве и Савиног посвећења у чин архиепископа. Епископ призренски Јован I помиње се у Пљеваљском синодику православља као први на листи призренских епископа.156 Писао је коментаре на беседе св. Јована Златоуста.

У Пљеваљском синодику православља се као наследник епископа Николе помиње Јован I, као пети по реду епископ дабарски.155 О њему се ништа друго не зна.

Епископ Јован II помиње после 1286. године, а из Пљеваљског синодика православља види се да је био непосредни наследник епископа Исаије. Није познато ко је наследио епископа зетског Јевстатија, који је 1279. године постао српски архиепископ. Следећи познати нам зетски епископ је Јован, који се помиње у попису српских архијереја у фалсфикатима за хрусијски пирг.154 Међутим, није познато када је постао зетски епископ.

У Пљеваљском синодику православља на деветом месту, иза Јована II, налази151 се име епископа дабарског Јована III, о коме сем имена ништа друго не знамо.

Епископ Јован помиње се у Пљеваљском синодику православља као „епископ плански".159 Миодраг Пурковић је приметио да Плана, трг у ком су Дубровчани имали своју колонију, није никада имала „трагова да би се тамо у том крају помињао епископ".160 С правом је помињао да то место у Пљеваљском требнику треба схватити као „липљански". У Српском синодику православља из 1286-1292. године даје се низ призренских епископа, а он се завршава Јованом II, чији је лик насликан „на северном делу западног зида спољне припрате цркве Богородице љевишке у Призрену. Помиње се почетком четрнаестог века у актима за хиландарски пирг Прусију. Епископ Јован IV дошао је за дабарског епископа после епископа Исаије II и заузимао је ову катедру и 1317. године. У хрисовуљи краља Милутина, којом су потврђени дарови краљице Јелене римокатоличком манастиру Свете богородице ратачке код Бара, између 1305-1306. године помиње се епископ хумски Јован.165 Том приликом су у Котору били краљ Милутин, епископи Михаило II зетски, хумски Јован, барски надбискуп Марин и которски бискуп Думоња.

Епископ Јован је „имао сукоб са корчуланским латинским епископом Иваном Крушићем, који је истицао своја нека права над Стоном и Стонским Ратом, и да је у томе сукобу овај корчулански епископ подлегао услијед енергичног посредовања у томе тадашњег српског архијепископа Јевстатија код српскога краља". У време српске управе у Београду, у периоду од 1284. до 1319. године, у овом граду резидирала су два српска епископа.

Првом епископу, кога помиње папа Никола у лето 1290, не знамо име, а други се помиње у потврди архиепископа српског Никодима 1317. године.167 Он је епископ мачвански (или мачевски?) Јован. Седиште му је, вероватно, било у Дебрцу, престоници српског краља Драгутина.

Када се цар Душан 1346. године прогласио за цара, Српска архиепископија у Пећи проглашена је патријаршијом, а Скопска епархија постала је „првопрестолна митрополија". На катедри Скопске митрополије тада се затекао епископ Јован, који је постао првим „првопрестолним мирополитом", са седиштем у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Скопљу.

Митрополит Јован нам је познат и по једној плаштаници која се чува у манастиру Хиландару. Њу је митрополит Јован даровао „својој резиденцији Пресв. Богородици Тројеручици [у Скопљу], а када је ова 1392. године до темеља разорена од Турака, склоњена је у Хиландар". Приликом уздизања Српске цркве на степен патријаршије, 1346. године, манастир Светога архистратига Михаила у Леснову, задужбина деспота Јована, уздигнут је „од игуманије на епископство".

Први познати нам епископ је Јован, чији је портрет насликан 1349. године у припрати манастира Леснова, као старац беле браде и проређене кратке косе". Епископ Јован се није дуго задржао на катедри злетовских епископа, јер се већ 1353. године помиње други епископ.

Митрополит топлички Јован помиње се у запису на крсту браће Стефана и Лазара Мусића. Крст су поклонили својој задужбини, храму Ваведења у Новој Павлици „по представљењу монахиње Теодосије". Илариону Руварцу није било јасно зашто се митрополит Јован помиње заједно са Мусићима.171 Решење је врло једноставно. Јован је био син потоње монахиње Теодосије, а брат Стефана и Лазара Мусића. Иначе, зашто би један митрополит прилагао крст за покој душе једне монахиње.

Помиње се без титуле у натпису више проскомидије у манастиру Светога Андрије на реци Тресци код Скопља 1389.

године, заједно са монахом Григоријем „писавших зде". Вероватно се ради о митрополиту скопском који се бавио и сликарством.

митрополит скопски после 11. јануара 1428.

У поменику манастира Матке после митрополита скопског Матеја помиње се митрополит Јован (Иванко), а такође и „у опширном пописном дефтеру бр. 443 из 1467/8. године. У попису вакуфа Исхак-бега, међу становницима села Бањана наведен је и 'Иванко Пискуп'." Ариепископ Јован је придржавао престо светога Саве од 1506. до 1508/9. године.

За његово време је „многогрешни диак „Владислав преписао 1508. године Житије светога Саве,174 а свештеномонах Марко је у Требињу, у суботу светога и праведнога Лазара 1509. године, завршио преписивање октоиха. митрополит херцеговачко-захумски Митрополит Јован заузимао је катедру херцеговачкозахумских архијереја између 1508 и 1513 године.

У Милешевском поменику с почетка XVI века помиње се бивши митрополит скопски Јован, а у Шишевском поменику као последњи у низу скопских архијереја. Од обнове Пећке патијаршије, 1557, па,до доласка на пећки трон патријарха Јована 1592, српски народ и црква у знатној мери су се средили и духовно преобразили, па су с више поверења у сопствене снаге могли очекивати нова невољна времена". У време доласка патријарха Јована на пећки трон српски народје „започео борбу ширих размера против турског господства".171 Наследивши патријарха Филипа, 1592. добија султанов берат и отпочиње рад на црквеном и политичком плану.

„О патријарху Јовану, личности изванредно динамичној и интересантној, зна се много мање него што би се претпостављало.

По његовом презимену Кантул претпостављају да је био влашког порекла, али се зна да је био сав у идејама српске средњовековне државе". Да су почетни кораци патријарха Јована били добри сведоче записи са више страна који за њега кажу „тогда же прЕстоломы пекскимь добрЕ правещу кvрь Їоан". И поред свих потешкоћа за време патријарха Јована сачувана је организација Пећке патријаршије, попуњаване су упражњене епархије избором и хиротонијом нових епископа и одржавани црквени сабори у Пећи.

За његово време преписиване су богослужбене и друге књиге.

Сви су изгледи да је преписивање подстицао сам патријарх, који је књиге поклањао Великој цркви у Пећи181 и манастиру Хиландару. Његовим трудом и настојањем обнови се храм у Пећи183 и живописани су храмови манастира Свете Тројице184 у Пљевљима и Хопова. Приликом његових канонских посета Румска курија му је преко својих представника чинила велике сметње уопште, а нарочито у своме раду на унији православних Срба у Паштровићима. У случају успеха, унија би захватила и Црну Гору. „Од Црне Горе до Пећи, средишта православља, тако рећи, само је један корак, те би се тако могли с успехом наставити ранији разговори с пећским патријархом Јованом. За све време свога архипастирског рада патријарх Јован, напустивши политику патријарха Макарија, био је „активан учесник у акцији западних држава за ослобођење балканских народа од Турака. Занет идеалом те борбе патријарх Јован је напустио политику наслона на Турке иако је Турска у то време била у снажном замаху надирања према северу и према западу". Папа Климент VIII (1592-1605) покушао је да образује хришћански савез у који би ушли и шпански краљ Филип III (1598-1621), аустријски надвојвода Фердинанд и савојски херцег Карло Емануило I. У исто време патријарх Јован је преко никшићког војводе Грдана спремао устанак у Херцеговини, „али од свих тих планова не би ништа. Наш је народ, у истину, вољан био да се диже против Турака, али западњаци, донекле и они авантуристи, желели су да се са што мање трошка и жртава дочепају нових земаља и кметова-радника, док су папе из тога покрета гледале да извуку што више користи за снажење папске моћи и Римокатоличке цркве." Будући да је цела ова акција пропала, „патријарху Јовану је било суђено да се горко разочара у све своје наде, које је везивао за запад".189 Иначе, патријарх Јован је био наш једини патријарх који није имао везе са Русијом. За време патријарха Јована Српска православна црква је доживела један од најтежих својих удараца. Наиме, Синан-паша је наредио да се у априлу 1594. године на Врачару спале мошти светога Саве, које се везује за устанке против Турака у Банату и Херцеговини. После ових догађаја наглоје ојачан притисак на Српску цркву и српски народ.

Патријарх Јован је обешен у Цариграду 14. октобра 1613. и сахрањен код Јени-капије. На зиду припрате манастира Грачанице помиње се кир Јован, али се његова титула не помиње. Митрополит Јован помиње се у времену између 1675. и 1676.

године. Као митрополит херцеговачки резидирао је у манастиру Милешеви.'93 Њега Јован Радонић назива „загонетним".194 јер се о њему, изузев преговора са Римом, врло мало зна.



Pages:     | 1 |   ...   | 43 | 44 || 46 | 47 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«“Кто делает упорные усилия, чтобы взойти на вершину совершенства, тот никогда не восходит на нее один, но всегда ведет за собою, как доблестный вождь, бесчисленное воинство”. Св. Тереза Авильская На протяжении всей истории человечества люди хотели быть счастливыми, а одной из составляющих этого состояния есть здоровье. Но сколько существует человечество, столько оно пытается излечиться от недугов, используя различные способы. Для решения этой задачи человечество не жалеет ни средств, ни...»

«С. Л. Утченко КРИЗИС И ПАДЕНИЕ РИМСКОЙ РЕСПУБЛИКИ И3Д Л ЬСТВО НАУКА Москва 1965 Введение Полис — империя Предлагаемая работа трактует, в основном, проблемы социальной и политической исто¬ рии последних лет существования Римской республик; проблем экономического характера автор касается лишь в той мере, ка¬ кая, с его точки зрения, необходима для понимания явлений общественной жизни. В работе, посвященной гибели республики, нельзя не го¬ ворить о рождении империи. Сознавая и учитывая это обстоя¬...»

«Подкомитет по предупреждению пыток Ответы Мексики на рекомендации и вопросы, сформулированные Подкомитетом по предупреждению пыток и других жестоких, бесчеловечных или унижающих достоинство видов обращения и наказания в его докладе о первом периодическом посещении Мексики (CAT/OP/MEX/1)* ** *** * С приложениями к настоящему документу можно ознакомиться в секретариате Подкомитета. ** Настоящий документ до его передачи в службы письменного перевода Организации Объединенных Наций не...»

«РИПОЛ КЛАССИК • Москва • 2005 УДК 687 ББК 85.126 3-38 Захаржевская Р.В. 3-38 История костюма: От античности до современности.— 3-е изд., доп.— М.: РИПОЛ классик, 2005,— 288 е.: ил. ISBN 5-7905-1398-0 Автор книги — крупнейший специалист по истории костюма — знакомит читателя с различными стилями и направлениями в развитии этой области искусства. Вы узнаете, как одевались во времена античности и Средневековья, что было модным при дворе Людовика XIV и в период Директории, как изменялся костюм на...»

«Москва – 2014 г. МИНИСТЕРСТВО КУЛЬТУРЫ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ ФЕДЕРАЛЬНОЕ ГОСУДАРСТВЕННОЕ БЮДЖЕТНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ КУЛЬТУРЫ ЦЕНТРАЛЬНЫЙ МУЗЕЙ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ 1941–1945 гг. УЧЁНЫЕ ЗАПИСКИ Сборник статей ВЫПУСК 6 (часть I) МОСКВА - 2014 Учёные записки. Сборник статей. Выпуск 6 (часть I) Под общей редакцией В.И. Забаровского Ответственные редакторы: М.М. Михальчев, С.И. Горбунова Ответственный за выпуск: А.Н. Клепиков Редактор: Л.В. Ярушина Технический редактор: М.В. Комиссарова Вёрстка,...»

«H.H. КОЗЛОВА Позиция исследователя и выбор теоретического языка* Вот уже более десяти лет мы наблюдаем изменение представлений о том, что такое общество и история, наука и научное исследование. После исследований в области социальной феноменологии, социолингвистики, новой исторической науки общество и история представляются системой с наблюдателем. Речь идет о наблюдателях двух родов. Один - собственно социальный агент, своего рода подопытный наблюдатель. Другой - исследователь, тоже, впрочем,...»

«, вёрстка, редактирование и корректура Алексей Бабий Дизайн В оформлении использованы материалы архива Красноярского общества...»

«Четвертая книга. Искусство XIX вка. I. Французское искусство XIX вка. 1. Предварительныя замчанія. — Французское зодчество ХIХ вка. Прославленный XIX вкъ, двинувшій впередъ стремленія человчества во всхъ областяхъ знанія и техники такъ далеко, какъ раньше и не мечтали, не уклонился и отъ своихъ художественныхъ задачъ. Въ музык, поэзіи, архитектур и художественной промышленности, въ изобразительныхъ пластическихъ искусствахъ у него явились новыя стремленія, отвчавшія общественной и духовной...»

«В.И. Жуков СОЦИАЛЬНЫЙ НАБАТ Издательство Российского государственного социального университета Москва 2010 УДК 316.334.3(470) ББК 66.3(2Рос),41+60.561.3 Ж 86 Жуков В.И. Ж 86 Социальный набат. – М.: Издательство РГСУ, 2010. – 224 с. ISBN 978-5-7139-0748-8 В монографии на значительном историческом, социологическом, экономическом, статистическом и политологическом материале раскрываются проблемы народонаселения России, содержатся ретроспективные оценки и прогностические выводы. Особое внимание...»

«Кафедра философии Учебно-методический комплекс дисциплины Эстетика Основной образовательной программы для специальности 030301.65. Психология. Благовещенск, 2012. УМКД разработан канд. филос.н., доц. Тарутиной Е.И. Рассмотрен и рекомендован на заседании кафедры философии Протокол заседания кафедры от 24 октября 2012г. № 2 Зав.кафедрой(Дюмин А.В.) УТВЕРЖДЕН Протокол заседания УМСС от _2012г. № Председатель УМСС/ / 1. Цели и задачи освоения дисциплины. Цели курса. Учебная дисциплина Эстетика...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.