WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 41 | 42 || 44 | 45 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 43 ] --

године приликом одређивања границе Нишке и Белоцркванске митрополије. митрополит грачанички и липљански Први помен о митрополиту Јефтимију имамо у једном запису еклисијарха попа Стефана из 1642. године.77 На предлог патријарха пећког Гаврила I свргнут је са престола 1649. митрополит ваљевско-ужички и ариљски За митрополита Јефтимије је постављен 1643. године. Касније је, 1649, вероватно морао обновити свој берат који је „својом руком завео Јусуф-челебија, подложник дефтердара Другог одељења Бекир-ефендија".79 Помиње се као председник тобожњег сабора у Морачи 1654".80 Те године је Јефтимије изгубио своју епархију". Митрополит Јефтимије заузимао је скопску катедру само неколико месеци. Наиме, први пут се помиње као митрополит 23.

априла 1687," а већ у септембру месецу исте године избегао је у Русију. На путу за Москву „прошао је 1687. кроз Букурешт.

Причаоје онда о опасности која прети православљу продирањем ћесареваца најуг и Млечића на исток. Стога је била оправдана нада да ће и патријарх Арсеније III пристати да се, заједно с православним влашким кнезом, обрати Русији за помоћ против римокатолика". Колико је српски клир био забринут види се из исказа митрополита Јефтимија који је дао у Москви у септембру 1687:

„Не живимо, него јако патимо од оних који господаре над нама и који намећу на нас теже, неиздрживе дације... У данашње, пак, време с једне стране немачки ћесар запленио је пода се седам епископа српских: будимског, пожешког, липовског, темишварског, вршачког, црногорског (!) и бачког, а с друге стране млетачка војска приближава нам се. С треће стране Турци су се врло ражестили на нас православне, чинећи насиља, и ко је у стању да искаже свакодневна прекоревања и страдања од њих". Митрополит Јефтимије је остао у Русији, где је и умро.

Јефтимије је био из племена Дробњака. У науци се сматра да је постао митрополитом бачким тек 1695. године, јер га је патријарх Арсеније III предложио цару за митрополита сегединског и јегарског 1694. године. Међутим, Стеван Ђурђевић објавиоје запис из којег се види да је Јефтимије био архијереј бачкијош пре Сеобе, јер се у запису каже: „Да се зна кад се запопи поп Нешко ва лето # ахч [1690] на успенїе престе бце бих дїаконтъ, на рождество хво на свещенство при арх... евтимїю бачком..." Патријарх Арсеније III прешао је у крајеве преко Саве и Дунава у другој половини септембра 1690, а Јефтимија, заједно са осталим митрополитима, само презентирао цару на потврду.

митрополит будимски и столнобеоградски Рођен је у селу Комноушу у близини манастира Шишатовца,86 у којем је и замонашен. Не зна се тачно када је постао епископ. Патријарх Арсеније III предложио га је 28. јуна 1694. за епископа столнобеоградског и будимског, с тим да му седиште буде у манастиру Грабовцу.

Митрополит Јефтимије прешао је 1697. године у Босну са аустријском војском и том приликом посетио је манастир Тавну.87 Исте године убележио се у Тавни на једној својој књизи као митрополит будимски. У току заседања народно-црквеног сабора у Сечују 1700.

видимо га као члана овога сабора. Том приликом је са патријархом Арсенијем и осталим присутним архијерејима учествовао у епископској хиротонији Данила I Петровића „под кога су спадале Црна Гора, Грбаљ, Паштровићи, Кртоле, Љуштица, Бар, Скадар, Улцињ, Подгорица, Жабљак, Зета, Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пипери и Бјелопавлићи". Митрополит Јефтимије се још за живота патријарха Арсенија повукао са епископске катедре у свој постриг манастир Шишатовац и ту је и умро 1704. Сахрањен је у припрати манастирске цркве, с десне стране. Јефтимије (Дамјановић) је постао митрополитом рашким и новопазарским 1725. године. За његово време обновљен је храм Св. апостола Петра и Павла ниже Новог Пазара.91 Свој берат, који је добио за време султана Махмуда I, морао је обновити 5.

децембра 1731. „пошто му је претходно исплатио у име мирипешкеша 7.000 аспри, јер је ова просторна митрополија обухватала Нови Пазар с околином, Брвеник, Митровицу, Нову Варош, Бело Поље и Будимље". Када је патријарх Арсеније IV подигао Србе да помогну војне операције хришћана против Турака, прикључио му се и митрополит Јефтимије. Његовој епархији припадали су од 1732.

године и делови бивше Епархије будимљанске.93 Након неуспеха акције аустријске војске, избегао је 1737. године заједно са патријархом Арсенијем IV и митрополитима нишким Георгијем (Поповићем) и ужичко-ариљским Алексијем (Андрејевићем). Приликом пријема патријарха Арсенија IV у Бечу 16. децембра 1737. године, Јефтимије је био у његовој пратњи.94 На патријархов предлог, потврдио га је цар Карло за епископа вршачког 1739. године. Исте године је и умро у Бечу.

Митрополит струмички Јоаким помиње се 1532. године. Није искључено да се на трону струмичких архијереја задржао више година јер се потоњи митрополит струмички помиње тек 1565. године.

Први помен о митрополиту београдском и сремском Јоакиму имамо из 1607. године на лигатурном натпису његове митре у манастиру Крушедолу који гласи: „сиа митра блаженога и всесщеннога митрополита бЕлиград кvр µ сьтвори се въ лЕто з.р.и.е". Ова година (1607) била је спорна у науци.

„Шафарик ју је читао 1607, Валтровић 1647, а И. Руварац 1597.

Обратио сам пажњу на ову годину", каже Лазар Мирковић и „тачно сам је преписао...". Потпис митрополита Јоакима налазимо на патријарашкој синђелији, која је без патријарховог потписа, упућеној 1609.

године „православним у области западних страна, тј. у Вретанији". За време његовог архипастирствовања је завршено живописање храма светога оца Николаја у манастиру Хопову 1608.98 године и преписа се минеј за април 1610. године у истом манастиру. Митрополит параћински Јоаким хиротонисан је вероватно пре 1640-године, јер је те године обновио свој берат, „што значи да је ова епархија била активна и у годинама које су овом дефтеру непосредно претходиле". Јоаким (Ђаковић) постао је епископ 1660. године. Вероватно је његово архипастирствовање било везано за Славонију у времену од 1660. до 1667.

Епископ Јоаким појавио се у Русији 1667. "где се једном приликом назвао епископом, а другом приликом чак митрополитом „србославонским". Будући да је дуже година живео у Русији „по указу великаго государа посланъ БЕлгородъ на митрополїю."102 С обзиром да је у то време митрополит бјелгородски и обојански био Теодосије (1667-1671), Србин по националности, овај образовани јерарх је по свој прилици испомагао митрополиту у богослужењу.

Као епископ архангелски, Јоаким је 1672. учествовао на сахрани сверуског патријарха Јоасафа II (1667-1672), а 1676. на крунисању руског цара Феодора III Алексејевића (1676-1682).

Јоаким (Јаћим) помиње се као дебарско-кичевски митрополит 1698.103 године, а последњи помен о њему имамо 1706. у псалтиру који је купио својим средствима и у њему записао: „да го украдеть имать г афоресанъ и проклетъ и завезанъ до страшенъ суть,". Први помен о митрополиту Јоакиму имамо из 1765. године.

Његовим благословом су два „сродна брата", Алексије и Данило, прекрили од основа манастир Вољавчу и саградили две ћелије 'једну 1765. и другу 1776.105. За његово време је, због насртаја на имовину манастира Вољавче, 25. маја 1774. године омеђен земљишни посед овога манастира. Из записа на зиду манастира Жиче сазнајемо да је 1782.

године митрополит Јоаким поставио свештеника Вукашина Арсенијевића. У времену од 1785. до 1786. године његовим благословом се обнови манастир Чокешина.108 Митрополит Јоаким је, по свој прилици, као и његови претходници, администрирао Зворничком епархијом.

Митрополит Јоаким дошао је у Скопље 1844. године, у време када се и од митрополита које је у ове крајеве слала Цариградска патријаршија тражило, нарочито у градовима ове епархије, знање месног словенског језика. Знајући ово, патријаршија је одредила Јоакиму десет година пре његове смрти наследника како би исти научио језик да се не би са паством Споразумевао преко тумача.

Будући да је Врањска област припадала Скопској епархији, она је у лицу Пајсија, Јоакимовог ђакона, добила свога викарног епископа, који ће касније наследити Јоакима. Док је Јоаким био члан Синода у Цариграду, у Скопској епархији га је земењивао Пајсије. Митрополит Јоаким је уживао велики углед у народу као скроман и достојанствен архијереј. Умро је у Скопљу 28.

фебруара 1868. године.

Митрополит Јоаким, један од последњих пелагонијских архијереја, члан Светог архијерејског синода Цариградске патријаршије, заузимао је катедру 1907. године, а у исто време узимао је учешћа и у раду Синода у Цариграду.

После уклањања архиепископа Данила I са архиепископског престола, за новог архиепископа изабран је игуман студенички Јоаникије. За њега је речено да је рођен од побожних родитеља, али не и где је рођен. Био је челник архиепископа Саве II, који га је узео за ученика због његових врлина и узорног живота". Приликом одласка свештеномонаха Саве, будућег архиепископа, у Свету земљу, са њиме је пошао и Јоаникије. За време њиховог боравка у Јерусалиму Јоаникије је по молби свештеномонаха Саве рукоположен у чин ђакона. По повратку из Свете земље обојица су се настанили у манастиру Хиландару. Када се Сава вратио у Србију, са њиме је био и Јоаникије, али само на кратко време. Јоаникије се вратио у Хиландар где је постао прво иконом, а потом и игуман манастира. На овом положају је остао дуже времена, а потом се коначно вратио у Србију и постао игуман манастира Студенице. На овом положају га је затекао и избор за архиепископа српског 1272. године.

О раду архиепископа Јоаникија нема скоро никаквих података. Познатоје само да је био врло привржен и веран краљу Урошу. Када је краљ Урош изгубио престо и повукао се у Хум, са њиме се повукао 1276. и архиепископ Јоаникије, што представља јединствен случај оданости.

Архиепископ Јоаникије се упокојио 28. маја 1279. у Пилоту, где је и сахрањен. Имајући у виду његову оданост према њеном супругу, краљица Јелена је неколико година касније пренела мошти архиепископа Јоаникија из Пилота у манастир Сопоћане и овде их свечано сахранила.

Епископ Јоаникије помиње се у Пљеваљском требнику110 као дабарски епископ иза Крстопора (Христофора?), а пре Методија.

Епископ Јоаникије се помиње у Пљеваљском требнику111 као први међу топличким епископима.

Епископ топлички Јоаникије, као други по реду епископ ове епархије, помиње се 1317. године. После смрти образованог и ученог архиепископа Данила II (19. децембра 1337), требалоје попунити архиепископски престо те је сазван државни сабор, који се састао између 19. децембра 1337. и 3. јануара 1338. Овога пута за архиепископа није изабран игуман или неко од сабраће манастира Хиландара, већ Јоаникије, шеф дворске канцеларије – логотет краља Душана. О његовом пореклу и мирском имену ништа се не зна, али његово учешће у дипломатији и у раду државних сабора одаје ученог човека.

Приликом закључења савеза између Кантакузина и краља Душана, у Паунима у јулу 1342. године, обојица су положили заклетву пред архиепископом Јоаникијем.

С обзиром да се краљ Душан прогласио за цара, а цара крунише патријарх, Српска архиепископија је на Цвети 9. априла 1346. године проглашена патријаршијом, а њеним првим патријархомје постао архиепископ Јоаникије. У састав Српске патријаршије ушла је Света Гора и митрополије у грчким областима које су се сада налазиле на територији српске царевине. Да би се умањио углед цара Душана и Српске патријаршије, цариградски патријарх Калист, по наговору Кантакузина, бацио је проклетство на цара Душана, патријарха Јоаникија и на виши клир Српске цркве. Иако се цар Душан није много обазирао на анатему, ипак, када су Турци прешли у Европу, покушао је да са Цариграском патријаршијом изглади односе, али у томе за свога живота није успео.



Pages:     | 1 |   ...   | 41 | 42 || 44 | 45 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«CВЕДЕНИЯ О КАНДИДАТАХ В ЧЛЕНЫ СОВЕТА ПО ЗАЩИТЕ ДИССЕРТАЦИЙ НА СОИСКАНИЕ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ КАНДИДАТА НАУК, НА СОИСКАНИЕ УЧЕНОЙ СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК по специальностям: 23.00.01 - теория и философия политики, история и методология политической науки (политические науки); 23.00.02 -политические институты, процессы и технологии (политические науки); 23.00.03 – политическая культура и идеологии (политические науки), создаваемого на базе Федерального государственного бюджетного образовательного...»

«© – Команда разработчиков руководства Ubuntu (Ubuntu Manual Team). Некоторые права защищены. cba Эта работа доступна по лицензии Creative Commons Aribution Share Alike. License. Чтобы просмотреть её копию, перейдите в раздел Appendix A, посетите http://creativecommons.org/licenses/ by-sa/./ или отправьте письмо в организацию Creative Commons по адресу: Creative Commons, Second Street, Suite, San Francisco, California,, USA. Приступая к работе c Ubuntu. можно приобрести у http://...»

«Документы и свидетельства участников боев с немецко-фашистскими захватчиками в период Великой Отечественной войны на плацдарме р. Северский Донец Донецк 2008 С72 Святогорский плацдарм 1941-1943 Документы и свидетельства участников боев. Составитель В. Н. Дедов (на русском языке). – Донецк, - 284 с. ISBN 5-77-40-08-41-X Издание посвящено историческим событиям Великой Отечественной войны на территории северной части Донбасса. Основное внимание в книге уделено напряженным кровопролитным сражениям...»

«Church and the mystical language of Tobolsk Travnik XVIII century Sokorenko, EO, Tobolsk social and pedagogical Academy. Mendeleev Tobolsk, Russia СОДЕРЖАНИЕ ВВЕДЕНИЕ Глава I. К ПРОБЛЕМЕ ИСТОРИОГРАФИИ ТЕКСТОВ ЛЕЧЕБНОЙ НАПРАВЛЕННОСТИ В ИСТОРИИ РУССКОЙ ПИСЬМЕННОСТИ 1.1 Из истории травников и лечебников в России 1.2 Тобольский Травник XVIII века как лингвистический источник Глава II. ЦЕРКОВНОЕ И МИСТИЧЕСКОЕ В ТЕКСТЕ ТОБОЛЬСКОГО ТРАВНИКА XVIII ВЕКА 2.1 Церковная лексика в тексте Травника XVIII в....»

«ИСТОРИЧЕСКОЕ ПРОФЕССИОВЕДЕНИЕ: создание HISCO и исследования профессиональной и социальной мобильности Сборник статей ББК 63.3я43+60.561.23я43+65.24я43 И 906 Под редакцией В.Н. Владимирова, М.Х.Д. ван Леувена И 906 Историческое профессиоведение: создание HISCO и ис следования профессиональной и социальной мобильности : сборник статей / под ред. В.Н. Владимирова, М.Х.Д. ван Леувена. — Барнаул : Изд во Алт. ун та, 2009. — 300 с. ISBN 978 5 7904 1026 0 Сборник научных трудов является третьим в...»

«Издание 3-е, исправленное и дополненное. Лейся, песня, на просторе. (Из кинофильма Семеро смелых) Стихи А. АПСАЛОНА, музыка В. ПУШКОВА. Лейся, песня, на просторе, Не скучай, не плачь, жена, Штурмовать далеко море Посылает нас страна. Курс на берег невидимый, Бьется сердце корабля. Вспоминаю о любимой У послушного руля. Буря, ветер, ураганыТы не страшен, океан: Молодые капитаны Поведут наш караван. Мы не раз отважно дрались, Принимая вызов твой, И с победой возвращались К нашей гавани, домой....»

«В поисках утраченного времени #3 Роман У Германтов продолжает семитомную эпопею французского писателя Марселя Пруста В поисках утраченного времени, в которой автор воссоздает ушедшее время, изображая внутреннюю жизнь человека как поток сознания. Марсель Пруст У Германтов Леону Доде[1 - Роман посвящен Леону Доде (1867–1942), французскому литературному критику, романисту, мемуаристу и публицисту, одному из ближайших друзей Пруста. Сын знаменитого писателя Альфонса Доде, Леон начал свой творческий...»

«Происхождение государства и права Кашанина Т.В. Это оригинальное исследование одной из сложных проблем общественного развития - происхождения государства и права. Оно написано не только с позиций юриспруденции. Автор, доктор юридических наук, профессор Московской государственной юридической академии, опиралась на современные достижения ученых в области антропологии, истории, политологии, философии. В книге изложены и собственные взгляды автора на причины и процессы происхождения государства и...»

«Современная Россия и мир: альтернативы развития (Разрешение межгосударственных конфликтов: актуальный опыт истории и современность) Сборник научных статей ББК 66.4(0), 302 я431 Д 541 Редакционная коллегия: доктор исторических наук, профессор Ю.Г. Чернышов (отв. редактор); кандидат исторических наук, доцент О.А. Аршинцева; кандидат исторических наук, доцент А.М. Бетмакаев; С.Н. Исакова (отв. секретарь); кандидат исторических наук В.Н. Козулин; кандидат исторических наук, доцент О.Ю. Курныкин;...»

«ПРОГРАММА - МИНИМУМ кандидатского экзамена по общенаучной дисциплине ИСТОРИЯ И ФИЛОСОФИЯ НАУКИ для обучающихся в аспирантуре по специальности 08.00.05 Экономика и управление народным хозяйством (по отраслям и сферам деятельности, в т.ч.: менеджмент, экономика труда, управление инновациями) Одобрена на заседании кафедры Протокол № _ _ 2013 г. Зав. кафедрой Зейналова Л.М. г. Москва 2013 г. 2 Программа кандидатского экзамена по дисциплине История и философия науки состоит из двух частей: I часть...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.