WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 40 | 41 || 43 | 44 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 42 ] --

испосник Јефрем, монах који није улазио „у борбе и није се опредељивао за групе и правце". Из времена првог патријарховања Јефремовог запажено је једно суђење пред њим из кога се види да је његов суд, попут патријарашког суда у Византији, решавао и питање својине. Патријарх Јефрем напустио је свој положај 1380. године и повукао се у манастир Св. Арханђела код Призрена. У овом манастиру провео је девет година.

Пошто после смрти патријарха Спиридона, 11. августа 1389, није могао да се састане сабор ради избора новога патријарха, умољен је бивши патријарх Јефрем да се поново врати на патријарашки престо, што је он у ситуацији насталој после Косовске битке и прихватио. После избора новога патријарха Данила, 1390, патријарх Јефрем се 1390. године повукао са свога положаја по други пут у пећину у Ждрелу. Представио се уочи Видовдана, 14.

јуна 1400. године. Сахранио га је у Пећкој патријаршији патријарх Сава. Канонизован је 1407. године. Српска православна црква слави његову успомену на Видовдан.

Житије патријарха Јефрема написао је, вероватно, епископ пећки Марко, а такође и службу у којој је житије унето као синаксар.

Митрополит Јефрем помиње се први пут 1662. у запису јеромонаха Виктора који је преписао службе светих и акатисте у манастиру Крушедолу.48 За његово време је израђена петохљебница за потребу манастира Хопова као „рукоделие раба божиа Лазе" 1663. године.49 Митрополит Јефрем је, 1666, поклонио путир манастиру Рачи са угравираним записом донатора.50 Умро је 24. децембра 1672. Јефрем (Јанковић), родом из Тетова, повукао се приликом Велике сеобе са патријархом Арсенијем III (Црнојевићем) до Сентандреје. Хиротонисан је од патријарха Арсенија за епископа петоцрквенског, мухачког, сигетварског, кањишког и шиклошког у Светоуспенском храму у Сентандреји „на саму Пасху"52 1694.

године.

Када је патријарх Арсеније исте године предложио цару Леополду I да потврди све епископе који су се нашли у његовој области на овој страни, „предложио је и Јефрема Јанковића епископа мохачког који пребива у свето арханђелском манастиру Брањин званом". Цар Леополд I је својом привилегијом од 4. марта 1695.

године потврдио и Јефрема (Јанковића Тетовца) за епископа Sigetiensis. Међутим, „у дипломи цара Јосифа и потоњих владара, наводио се као Јефтимије. Отуда је и постала пометња да се као први епископ мохачки наводи Јефрем, а као други Јефтимије". У ризници Пећке патријарпшје и данас се чува једно јеванђеље оковано за епископа Јефрема. Наиме, филигранском жицом забележено је на пећком окову да је израђен за владику Јефрема мохачког 1695. године. Епископ Јефрем био је присиљен да напусти своју епархију „када Ракоци Ребелант све Попалил опустошил Сербле". Иларион Руварац каже да „печујске језуите нису мировали, док нису Јефрема изгонили 1700. или 1701. из његове епархије, и мада се молио цару и краљу Леополду I, и трудио да се поврати у своју епархију, није могао успети и око 1703. оде у Русију, од куда се више није ни повратио". Ослањајући се на старе записе, Димитрије Руварац је био мишљења да је епископ Јефрем напустио своју епархију у месецу марту 1703. године. Наиме, за епископа Јефрема је јеромонах Јефрем Хиландарац 23. априла 1701. године преписао и увезао књигу Правило Покрову Богородице,58 а што значи да је епископ Јефрем тада био у Печују. И сам Јефрем каже да је месеца марта 1703. пошао из Печуја у Букурешт и да му је 1. августа 1703.

године кир Сава Бранковић даровао Библију. Међутим, пада у очи да епископ Јефрем није био учесник Трећег сабора који се одржавао баш у Сечују у јуну месецу 1700.

године, јер Још 1700. био је Сечуј неко средиште српско црквенополитичког живота".60 У раду овога Сабора, којим је председавао патријарх Арсеније III, учествовали су архијереји: захумски Саватије (Љубибратић), будимски Јефтимије, сремски Стефан, бачки Јефтимије, јенопољски Исаија, вршачки Спиридон и зворнички Герасим, али надлежног епархијског архијереја Јефрема није било. Да није можда Иларион Руварац био на добром путу када се домишљао да је Јефрем морао напустити своју епархију 1700. или 1701. године. Сви су изгледи да је епископ Јефрем напустио своју епархију пре Трећег сабора који се одржавао у Сечују, а у чијем раду он није учествовао, и отишао у манастир Свете Тројице код Пљеваља. Наиме, проф. Сретен Петровић каже: „Печујски епископ Јефрем Јанковић први је, 1704. године, затражио помоћ у Русији за Свету Тројицу код Пљеваља у којој је, прогнан од унијата, нашао уточиште. Молио је цара да се Тројичанима изда дозвола да долазе редовно за помоћ, али нема никаквог трага да је у томе успео". Већ у време смрти патријарха Арсенија III епископ Јефрем је био у Москви, што се види из представке кардинала Леополда Колонића којом је од цара Јосифа I тражио да се престо патријарха Арсенија не попуњава, јер ће се на тај начин унија лакше спровести. У тој представци коју је написао учени језуита Гаврило Хевенеши каже се, између осталог: „I) Печујски епископ Јеврем, који је отишао у Москву, те се неће више ни вратити, а ако би се он и вратио, не треба га пустити у државу". Пошто је примљен у клир Руске православне цркве, епископ Јефрем је у времену од 1708. до 1712. године заузимао положај митрополита суздаљског и јурјевског. После њега су архијереји ове угледне епархије носили титулу епископа. Приликом реорганизације Српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији и одређивања граница епархија од које су многе биле упражњене, патријарх Арсеније III је, 28. јуна 1694.

године, предложио цару Леополду да потврди и Јефрема (Бањанина) за епископа великоварадског.

Патентом од 4. марта 1695. године цар Леополд I потврдио је епископа Јефрема не само за епископа великоварадског већ и за јегарског. Међутим, у Јегри је резидирао чувени унијатски епископ Јован Јосиф од Камилиса, који није дозвољавао православном епископу Јефрему да заузме своју катедру. Пошто није могао да заузме катедру, епископ Јефрем је још 1696. године живео у патријарховој резиденцији и помагао му у црквеном пословима у чему су га такође ометали унијати. Када је дошао у Пакрац ради освећења цркава и рукоположења свештеничких кандидата, унијатски епископ пакрачки Петроније дао га је затворити (касније ће и Јефрем постати унијат, као и Петроније, али ће се обојица вратити у православље). Епископ Јефрем је ослобођен тек на интервенцију патријарха Арсенија. „Оставши без епархије и не хотећи и даље остати у подређеном положајуједне врсте викарног епископа према патријарху, епископ Јеврем решио се да напусти православни клир и пређе на унију, очекујући и брзу каријеру и велике материјалне користи". Епископ Јефрем је предао „исповедање,, католичке вере 1698.

у руке злогласног кардинала Леополда Колонића, који је касније чак са царем Леополдом присуствовао богослужењу епископа Јефрема. Епископу Јефрему је сада пружена сва заштита и помоћ грађанских и римокатоличких црквених власти.

У лето 1699. године епископ Јефрем је отишао у Рим и 13.

јула је поднео папи Иноћентију XII „опширну представку на латинском језику са потписом „Efrem Banyanin, unitus episcopus Rascianorum". Пошто је и овде положио исповест римокатоличке вере пред Конгрегацијом Sancti Officii, острогонски надбискуп га је поставио за викарног епископа за Србе у овим крајевима.

Изложивши своју биографију, однос са патријархом Арсенијем, стање Срба после сеобе и потешкоће које му сада ствара патријарх, епископ Јефрем моли од папе:

„1) да га прими у крило католичке цркве, да га опрости и разреши свих црквених казни и дарује му апостолски благослов;

2) да га потврди у епископском достојанству са свима привилегијама и правима које уживају и други епископи католичке цркве;

3) да му папа за његову цркву дарује неке реликвије и подари пленарну индулгенцију о једном или више празника;

4) да му папа с кардиналима, с обзиром на сиромаштину његове цркве, даде извесну помоћ да би могао своју цркву и манастир оправити и украсити. Он, пак, толико је сиромах да је једва могао стићи до Рима, а живи од онога што му је папа одредио када је дошао у Рим. Све то није довољно да се издржавају и он, и тумач, и служитељ..." Будући да није добио неку унијатску епархију, а због шкртости Конгрегације ни тражена материјална средства, Јефрем се разочарао, напустио унију и доспео у затвор. Пошто је дао обећање да ће се вратити у унију, пуштен је из затвора. Након бекства из Великога Варада, обрео се у манастиру Павлици, југоисточно од манастира Студенице, где је и умро после 1719.

године.

Првог епископа будимског после Сеобе, Јефтимија (Поповића), који се после 1695. године више не помиње, наследио је 1700. године Викентије (Поповић), потоњи митрополит карловачки (1713-1725). Међутим, 1709. године помиње се „марта въ дьнъ великїи господинъ пресосвещенны и Ефремь мирополитъ будимскїи и... купилъ сию книгу житие светыхъ три месецъ фтриа: декем'рїи, ануарїи и февруарїи на све крЕпле'нїе въ градЕ БудимЕ".68 Овде се свакако ради о митрополиту будимљанском, а не будимском јер је катедру будимских митрополита у то време заузимао Викентије (Поповић). Житија су вероватно купљена у граду Будиму, али их није купио будимски већ будимљански митрополит. Све донедавно се митрополит Матеј из 1552. године сматрао првим митрополитом будимским, јер се у записима те године назива „будимски". Међутим, недавно је доказано да се ту радило о митрополиту будимљанском.

митрополит коласијски, критовски и ћустендилски Митрополит Јефрем први пут се помиње 6. јула 1722. када се потписао у књизи храма Св. архангела Михаила и Гаврила у Леснову као „последни приставник ієпархїе Костендилскїе и Дач(?)ова".69 Шест година доцније, 1728, посетио га је у његовом двору у Новом Селу, близу Штипа, патријарх Арсеније IV. Јефрем је преминуо 1730. године и сахрањен 4. априла исте године „во Д8пничко”. О митрополиту самоковском Јрфрему сачуван је једини помен у запису од 12. септембра 1732. године, када је у друштву митрополита коласијског Атанасија посетио Рилски манастир. Митрополит Јефрем се задржао на својој катедри до краја 1734, а 15. децембра исте године помиње се нови митрополит самоковски Симеон (Поповић) у вези са његовом посетом Рилском манастиру. Епископ жички Јефрем рођен је 1851. у селу Мишевићу, између Сјенице и Новог Пазара. По завршеној основној школи и гимназији уписао се 1870. у Београдску богословију, а потом је наставио студије у Московској духовној академији, коју је завршио 1879. године са степеном магистра богословља. По повратку из Русије постављен је за суплента Београдске богословије, а након положеног професорског испита одлази на постдипломске студије у Немачку. Као професор службовао је тридесет и једну годину, а потом је пензионисан. У току 1915.

године, заједно са својим братом војводом Петром Бојовићем, прелазо преко албанских планина.

Замонашен је 28. фебруара 1920. у манастиру Раковици. У чин ђакона рукоположен је у истом манастиру 29. фебруара, а у чин презвитера 1. марта. За епископа шабачког посвећен је 8.

марта исте године у београдској Саборној цркви. У Шапцу је остао до 17. новембра 1920, а тада је по свом пристанку премештен на катедру Жичке епархије, где је остао до краја живота.

Умро је 3. јуна 1933. у Чачку, а сахрањен је у манастиру Студеници.

На катедри рашких епископа Јефтимије је наследио епископа Кирила I. Није познато колико се задржао на тој катедри.

Име митрополита Јефтимија први пут се помиње у једном „документу у којем он пресуђује спор између Љуштичана Љумотића и Трипка". Деспот Ђурађ Бранковић повео је са собом митрополита Јефтимија у Дубровник, 1440-1441, одаклеје митрополит прешао у Будву, 1441, и остао овде до 1. августа 1442. године. Када је, пак, Будва признала млетачку власт, митрополит Јефтимије се поново настанио у Пречистој Крајинској. Митрополит Јефтимије помиње се у једном запису 1592.



Pages:     | 1 |   ...   | 40 | 41 || 43 | 44 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«АЛЕКСЕЙ АНДРЕЕВИЧ ЛЯПУНОВ 100 лет со дня рождения Редакторы-составители: Н.А. Ляпунова, А.М. Федотов, Я.И. Фет Ответственный редактор академик Ю.И. Шокин НОВОСИБИРСК АКАДЕМИЧЕСКОЕ ИЗДАТЕЛЬСТВО ГЕО 2011 УДК 007 (092) ББК 32.81 Л975 Издание осуществлено при финансовой поддержке Российского фонда фундаментальных исследований по проекту № 11–01–07016 Алексей Андреевич Ляпунов. 100 лет со дня рождения / Редакторы-составители : Н.А. Ляпунова, А.М. Федотов, Я.И. Фет ; отв. ред. Ю.И. Шокин. –...»

«ЛИТЕРАТУРНЫЙ ПРОЦЕСС В.А. Кошелев1 Новгородский государственный университет им. Ярослава Мудрого О КОМИЧЕСКОЙ СТОРОНЕ РУССКОЙ СЛОВЕСНОСТИ В статье раскрываются типологические особенности комической стороны русского словесного творчества, дается исторический обзор первых русских комедий (истинно высоких трагедий), которые определили представление о русском смехе как парадоксально грустном явлении. Ключевые слова: комедия, комическое, словесность, смех V.A. Koshelev Novgorod Yaroslav-the-Wise...»

«НОВИК Сборник научных работ аспирантов и студентов исторического факультета Воронежского государственного университета ВЫПУСК 4 Воронеж — 2001 ББК 63. 3. (0) Н73 Новик: Сборник научных работ аспирантов и студентов исторического факультета Воронежского государственного университета. Вып. 4 / научн. ред. А.И.Филюшкин. Воронеж: ВГУ, 2001. xxx с. ISBN 5-9273-0087-1 Сборник содержит статьи по археологии, древней, всеобщей и отечественной истории, вспомогательным историческим дисциплинам, написанные...»

«Организация встреч с иностранными партнерами: рекомендации по дарению подарков Крупный успех составляется из множества продуманных и предусмотренных мелочей В.О. Ключевский, русский историк Деловые подарки являются скорее профессиональными Т.И. Рубцова жестами, чем предметами, выражающими личные чувства благодарности. Они могут быть поданы как возможность, УДК 174.4 улучшающая взаимоотношения в начале знакомства, или ББК 87.774 служить прощальным знаком в конце переговоров с клиенР-827 тами....»

«Золоченые шиповки Лассе Вирен Оглавление Предисловие (Ф.Суслов) Вступительное слово (Антеро Раевуори) Кошка и мышка На этот раз не упал Последние приготовления Пресса наносит удар Допинг кровью Трудные весна, лето и осень В темпе Фостера Период кризиса Свадебный вальс Первая олимпийская победа А началось все так Годы становления Первенство Европы. Несбывшиеся надежды Тотальная подготовка Некоторые уроки и выводы В трех частях света Операция Осло Мой первый мировой рекорд Чудо и как его...»

«И. П. Войку ДЕМОГРАФИЯ Конспект лекций для студентов экономических специальностей всех форм обучения Рекомендовано к изданию кафедрой Менеджмент организации и управление инновациями Псковского государственного университета Псков Псковский государственный университет 2013 УДК 314 ББК 60.7 В65 Рекомендовано к изданию кафедрой Менеджмент организации и управление инновациями Псковского государственного университета Рецензент: — Г. В. Баринова, канд. экон. наук, доцент кафедры Экономика и управление...»

«К ИСТОРИИ КОНВЕРСИКИ. К ИСТОРИЗМАМ В редколлегию ж. Энергетика Уважаемые коллеги! Предлагаемые материалы – труд нескольких 10-летий. Предназначены специалистам. Посвящены некоторым острым проблемам в КОНВЕРСИКЕ и некоторым моим изобретениям. На первый взгляд всё в них непривычно. Необычно. Во всех отношениях. И для любых оценщиков. Поэтому материалы беззащитны. Легко уязвимы. Утопляемы. Даже без камешка. А не только с тяжёлым булыжником регалиеносного рецензента. По этой же причине они долго...»

«Ж. Деррида: сотворение постмодернистской мифологемы В российское сознание постмодернизм как мифологема, отразившая примечательный сдвиг, произошедший в современной западной культуре в целом, вошел с привычным запозданием. Это не удивительно, если иметь в виду вечно догоняющий характер нашего сознания, окрашивающего в соответствующие тона и всю российскую цивилизацию, и если верить, что ей суждено вечно догонять, наверстывая упущенное время. Возникнув на Западе как понятие, характеризующее...»

«ТАМОЖНЯ НА ТИХОМ ОКЕАНЕ Документы и материалы Выпуск 5 Та м ож н я в За б а й каль е 18 6 2 – 19 26 гг. Владивосток 2008 УДК 339.5 ББК 67.401.21 Т 17 Рецензент канд. ист. наук, доцент кафедры ОТК и ТСТК Владивостокского филиала Академии Н.Н. Просянников Таможня на Тихом океане: документы и материалы. Вып. 5. Таможня в Забайкалье. 1862–1926 гг. / сост.: Н.А. Беляева, Н.А. Троицкая; Российская таможенная академия, Владивостокский филиал; Российский государственный исторический архив Дальнего...»

«Немеркнущій Свтъ Слава Россіи ЕГО ИМПЕРАТОРСКОЕ ВЕЛИЧЕСТВО ГОСУДАРЬ ИМПЕРАТОРЪ НИКОЛАЙ АЛЕКСАНДРОВИЧЪ Очеркъ “НЕМЕРКНУЩІЙ СВЪТЪ“ былъ написанъ по просьб Союза Ревнителей Памяти Императора НИ­ КОЛАЯ II въ Август-Сентябр 1943 года. Для изданія его, надо было получить разршеніе оккупаціонныхъ властей. Это разршеніе не было дано. Завдующій цензурнымъ отдломъ г. Шульце, возвращая рукопись по начальству, сопроводилъ ее слдующимъ письмомъ (переводъ съ нмецкаго): 1) Цензура просмотрла рукопись...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.