WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 38 | 39 || 41 | 42 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 40 ] --

33 Исто, 5978.

34 Исто, I, 1486.

35 Исто, 1454.

36 Исто, 1493.

37 Исто, 1542.

38 Исто, 1510.

39 Исто, III, 4990.

40 Дионисије Миковић, Иларион Рогановић, црногорско-брдски митрополит, Српски Сион, Нови Сад 1891, 137.

41 Марија Јанковић, Исто, 144.

42 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи III, 43 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993, 130.

44 Исто, 211.

45 Рад. М. Грујић, Припреме у Београду за посвећење новог римничког епископа1728, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VII, Нови Сад 1934, 329.

46 D. Suciu – R. Constantinescu, Documente privitoare la istoria Mitropolici banatului, I, Timioara 1980, 274.

47 Љуб. Стојановић, „Требник" манастира Св. Тројице код Плеваља, 48 Исто 49 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи IV, 6692.

50 Исто, I, 1275.

51 Владимир Ћоровић, Босанско-херцеговачки манастири, Гласник земаљског музеја, Сарајево 1911, 511.

52 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1192.

53 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, 91.

54 Исто.

55 Исто, 155.

56 Исто.

57 Јован Вучковић, Прилог за историју православне цркве у негдашњем вараждинском генералату, Истина, Задар 1888, 300.

58 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950, 408.

59 Исто, 159.

60 Рад. М. Грујић, Проблеми историје карловачке митрополије, Гласник Историског друштва у Новом Саду, I, Сремски Карловци 1928, 58.

61 Исто, 59.

62 Исто, 61.

63 Исто, 61-62.

64 Исто, 63.

65 С. Душанић, Антиминс Исаије Ђаковића и повратак патријаршијског престоли, Гласник Српске православне цркве, Београд 1946, 190-191.

66 Јован Радонић, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, 159.

67 Исто, 469.

68 Рад. М. Грујић, Тражење митрополита Исаије Ђиковића 1708.

да му се да место у угарском парламенту, Гласник Историског друштва у Новом Саду, VIII, Сремски Карловци 1935. 112.

69 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 66.

70 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, 7509.

71 Исто.

72 Исто, II, 2397.

73 Исто, 2417.

74 Исто.

75 Мил. С. Филиповић, Почеци и прошлост Зворничке епархије, Богословље VII (XXIII), Београд 1964, 88.

76 Slavko Gavrilovi, irilsko pismo i akta iz prve polovine XVIII veka, Istraivanja II, Novi Sad 1985, 301.

77 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи II, 2583.

78 Д. Р., Опис српских фрушкогорских манастира 1753, Српски Сион, Ср. Карловци 1904, 110.

79 Душан Ј. Поповић, Срби у Будиму, Београд 1952, 223.

80 Јованка Калић-Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967, 81 К. Јиречек - Ј. Радонић, Историја Срба, II, Београд 1952, 395.

82 Исто,431.

Први помен о првом епископу будимљанском Јакову имамо у Пљеваљском синодику православља. О њему се, за сада, ништа друго не зна. Епископ хвостански Јаков помиње се као други по реду у списку хвостанских архијереја тринаестог века у Пљеваљском синодику православља. Међу многим другим епископима тринаестог века у Пљеваљском синодику православља помиње се и Јаков као четврти по реду топлички архијереј. Осим тога, о њему ништа друго не знамо. О животу и раду архиепископа српског Јакова нема много података. У његовој биографији „само је речено, у општим фразама, да је он био „правитељ васакому делу законому преданију", да је дизао „од основанија" цркве у „области држави великије архијепископије", и да се уопште много трудио и чинио прилоге. Владао је 6 година, а умро је, као што с друге стране знамо, 3. фебруара". Архиепископ Јаков је, иначе, познат и као „љубитељ и приложник књига". Приликом освећења темеља манастира Светих Арханђела у Призрену, краљ Душан је 1343. г. за првог игумана овога манастира поставио Јакова, који је био „истакнута фигура српске црквене и културне историје тога времена. Душанов лични пријатељ". Постављењем за првог игумана краљеве задужбине, Јаков је стекао угледно место у српском феудалном друштву, па последично и у Државном сабору (збору српском где је био пантократоровим (дечанским) за посебним столом (трапезом), за којим су били игумни забрдски".7 Док се манастир зидао, игуман Јаков је живео у манастирском метоху при цркви Преподобног Петра Коришког, код села Корише. Иако му је у овом метоху било одређено пребивање, Јаков је више времена провео на градилишту где је вршио надзор над грађевином за коју је речено да она „добротом и уметношћу превазилази Дечанску цркву изузев мрамора, и величином боља Дечанска". Када је после пада Сера митрополит серски напустио град, Стефан Душан је „довео за серског митрополита свога старог пријатеља и сарадника у кога је могао имати поверење. Овај образовани и енергични представник српске цркве остао је на положају серског митрополита и после Душанове смрти кад је Сер постао престоница посебне државе и кад је његов значај као црквеног центра постао још већи за време владе царице Јелене, са којом је такође био везан старим пријатељством. Јаков и даље руководи Серском митрополијом, председава њеном суду и потписује, увек на српском, његове одлуке, све до новембра 1360". Митрополит „Јаков је свакако узео учешћа у проглашењу Српске патријаршије и крунисању Стефана Душана за цара (1346)",10 а такође и на државном сабору, приликом освећења Светих Арханђела, „на коме је објављена и хрисовуља Арханђеловог манастира. Без сумње то је онај исти Мајски сабор 1349. год. који је донео први део Законика цара Стефана Душана.

Чланови сабора су из Скопља прешли у Призрен. Међу њима је неоспорно био и Јаков. Присуствовао је поуздано и сабору од 1353. год., који је употпунио Законик. Као зналац грчког језика, Јаков је био међу онима који су најпозванији да редигују поједине законске чланове". Знајући да је његов положај у Серу несигуран, „Јаков је помишљао на 'пресељеније вољно или нуждно' и тражио је за сваку евентуалност 'прибежиште и покојиште' од цара Стефана Душана и царице Јелене. Добио је 1352/53. год. храм Св.

Николе на Пчињи под Кожљем, 'порушен и властели насилајем (над њим насеље извршено од властеле), или исте је решти (тачније рећи) померопшен', коме тек што је царица Јелена постала 'втори хтитор'. Одређено је да после митрополитове смрти припадне Арханђеловом манастиру". За време митрополита Јакова је расодер Калист, „у саборној цркви Светих Теодора у Серу првих дана септембра 1354. год.

преписао једно Четворојеванђеље на пергаменту, које је 1857.

год. Роберт Карсон нашао у светогорском манастиру Св. Павла и које је леди Зеч поклонила Британском музеју у Лондону, где се и сада налази (у Одељењу за рукописе под бр. 39626). На крају [заправо на почетку, како упозорава проф. Сретен Петковић прим. С. е. ш.] тог Четворојеванђеља насликан је лик митрополита Јакова.

Други српски патријарх Сава изабран је у јесен 1354. год. на државном сабору у Серу у седишту митрополита Јакова. Тако су без сумње митрополитови гости били сам цар, царица, престолонаследник и сви српски световни и црквени феудалци.

Ускоро, после смрти цара Стефана Душана (1355), царица Јелена (монахиња Јелисавета) је из Сера управљала својим поседима. Митрополит Јаков је био њен саветодавац, на кога се као на свог старог и оданог пријатеља могла увек ослонити.

У византијском црквеном песништву забележено је име митрополита Јакова као писца канона ноћног, на грчком језику, али на црквеним документима, писаним грчким, потписивао се српски (1357, 1359).

За царевања 'в нас... цара Стефана Уроша и матере његове монахиње Јелисавете', 1359/60. год. 'серски Јаков митрополит посла сије (ове) књиги в Синају и приложи је (их) Пречистеј деве матери (манастиру Богородици Синајској), јеже (које) и по имени писане бише зде (овде): сугуб'н трипесн'ц (двострук триод, посни и цветни), и часослов'ц, псалтир и чтеније Златоустово'.

Оба триода чувају се данас у Манастиру Св. Катарине на Синају. На хартији су: писани су рецензијом с носним самогласницима. И на једном и на другом триоду је исти српскословенски запис митрополита Јакова, само та два текста не потичу од исте руке. На Посном триоду пише: 'Стефану Уресу', док је на Цветном правилно: 'Урошу'.

Стихови митрополита Јакова су на почетку записа у оба триода. Цветни триод има тај запис и на грчком језику, али без стихова. Грчки текст садржи прецизније хронолошке податке:

6868. год., месеца септембра 22, што значи 1359. год.

Цветни триод је писао 'убоги Гаврил' који је на крају рукописа пожелео да 'почине от великаго труда'...

Треба још рећи да је последњи помен митрополита Јакова из новембра 1360. год. Августа 1365. год. помиње се његов наследник митрополит Сава". Приликом преношења моштију Светога апостола Луке у Смедерево, 12. јануара 1453. године, поред смедеревског митрополита Атанасија помиње се и један епископ. Наиме, смедеревски митрополит је имао свог викарног епископа који се звао Јаков. Он се помиње као први сведок у повељи царице Маре, коју је издала 21. маја 1466. године поводом њених дарова манастиру Хиландару. У натпису у цркви близу села Бобошева, посвећеној Светом великомученику Димитрију, која је живописана 1488. године од стране јеромонаха Неофита и његових синова, попа Димитрија и Богдана, помиње се „(освЕщени епископъ кvр Їаковь". Овде се свакако ради о епископу дупничком Јакову, јер је цело Бобошево припадало Дупничкој епархији.

Епископ Јаков, чија се титула не наводи, помиње се у натпису „над вратима цркве у манастирском чифлуку пола часа удаљеном од села Рила".16 „Његовим їезодом" живописа се овај храм.

архиепископ београдско-сремски Архиепископ београдско-сремски Јаков помиње се у запису презвитера Паве „преглагоговеини [веома побожни] и смерени и на конац богобојажљиви". „Архиепископу нашем" Јакову у запису се жели „многа љета в животе и по успенији благодат Божја".

Тако нам се захваљујући презвитеру Пави сачувао спомен београдско-сремског архиепископа Јакова. Јаков је био архиепископ 1560/61. год., дакле три године после обнове Пећке патријаршије. Можда је Јаков био архиепископ и у доба кад се обнављао престо Св. Саве (1557). Пре Јакова помиње се Лонгин као архиепископ београдски и сремски. Епископ моравички Јевсевије био је савременик градње цркве Св. Ахилија коју је подигао у Ариљу краљ Драгутин. Приликом живописања овога храма „на боље очуваној ариљској слици архијереја јасније се запажа намера живописца да верно наслика лик свога савременика, моравичког епископа Јевсевија". За време његовог архипастирствовања осликан је поменути храм, о чему постоји и запис у куполи храма,19 на основу чега је Миодраг Ал. Пурковић закључио да је Јевсевије био савременик архиепископа српског Јевстатија II (1292-1309). Није познато када је Јевсевије постао митрополитом рашкопризренским. Наследио је митрополита Софронија. Сачувано је само једно његово писмо, без навођења године, из којег се „види да је православље постојало у Новом Брду и, свакако, и у Јањеву, бар до краја XVIII века".21 Умро је 1789. године.

Архиепископ Јевстатије I је рођен у Жупи будимљанској. Као младић отишао је у манастир Св. арханђела Михаила где је било седиште Епархије зетске. Пре тога се учио код приватног учитеља, а потом је од монаха светоарханђелског манастира учио божанске науке и законска правила.22 „И судећи по ономе што је Јевстатије допуњавао своје прво образовање у придворној школи славне Зетске епископије, могло би се претпоставити да је завршио какав световни курс учења, и то код приватног учитеља". Замонашио га је епископ зетски Неофит. Као јеромонах, Јевстатије посећује Свету земљу, а потом дуже времена проводи у манастиру Хиландару, где је од 1262. до 1265. био игуман. На зетској епископској катедри наследио је епископа Неофита 1270.



Pages:     | 1 |   ...   | 38 | 39 || 41 | 42 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«НАЧАЛО ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ: СОВРЕМЕННАЯ ИСТОРИОГРАФИЯ СБОРНИК ОБЗОРОВ И РЕФЕРАТОВ МОСКВА 2 011 ББК 63.3(2)622 Н 36 Серия История России Центр социальных научно-информационных исследований Отдел истории Ответственный редактор – канд. ист. наук. М.М. Минц Начало Великой Отечественной войны: СовреН 36 менная историография: Сб. обзоров и реф. / РАН. ИНИОН. Центр социал. науч.-информ. исслед. Отд. истории; Отв. ред. Минц М.М. – М., 2011. – 160 с. – (Сер.: История России). ISBN...»

«ИВАН КОНОВАЛОВ Сомали бесконечность войны Пушкино Центр стратегической конъюнктуры 2013 УДК 355/359:94(6) ББК 68:63.3(6) К64 По всем вопросам обращайтесь к автору KonovalovIP@yandex.ru КОНОВАЛОВ И.П. К64 СОМАЛИ: бесконечность войны. — Пушкино: Центр стратегической конъюнктуры, 2013. — 238 с. ISBN 978–5–906233–30–1 В исследовании впервые в российской историографии подробно рассматривается политическая история Сомали в период распада государства и гражданской войны, длящейся уже четверть века,...»

«ИСПОВЕДЬ ПОБЕДЫ ЭВОЛЮЦИЯ СИСТЕМЫ КУДРИНА Предисловие Александра Нагорного Москва • Книжный мир • 2014 Андрей Гуськов Исповедь победы. Эволюция системы Кудрина. Предисловие А.А. Нагорного. – М.: Книжный мир, 2014. – 448 с. ISBN 978-5-8041-0680-6 Не сразу я пришел к тому, чем занимаюсь сейчас: вопросами землеустройства и проблемами переселения. Некоторое время, проработав в бизнесе, я пришёл к душевной потребности работать во благо. Во благо страны, людей, семьи, члены которой не мыслят свою...»

«Рис.1 Рис.2. Эта статья была написана в 2004 году под впечатлением от книги И. Великовского Миры в столкновении [113], которую я знал до этого в изложении Е. Габовича [221], И. Дегена [222], и Я. Кеслера [66]. Ранее я читал книги Великовского по реконструкции истории Древнего Египта, который совмещался им по времени своего существования с античной Грецией [97, 111]. Выстроенная им хронология событий, происходивших в древнем...»

«ВВЕДЕНИЕ Настоящее издание представляет собой свод важнейших исторических сведений об Иисусе Христе, как примыкающих к каноническим Евангелиям, так и находящихся вне библейской литературы. Публикуемые документы представляют объективную историческую ценность. В России уже издавались подобные антологии; известен сборник источников по истории раннего христианства А. Б. Рановича, вышедший впервые в 1933 г., и затем переиздававшийся в 1959 и 1990 гг. Однако настоящее издание имеет свои...»

«Составитель и ответственный редактор С. М. ПРОЗОРОВ Рецензенты А. А. ДОЛИНИНА, Н. Н. ДЬЯКОВ Редактор издательства Л. В. НЕГРЯ Хрестоматия по исламу. Пер. с арабского. Х91 введ. и примеч.— М.: Наука, Издательская фирма Восточная литература, 1994.-238 с: ил. ISBN 5-02-017243-Х Хрестоматия по исламу предназначена для студентов выс­ ших учебных заведений, изучающих ислам и его историю, а также для широкого круга специалистов (востоковедов, религио­ ведов, философов, историков). Включает в себя...»

«РАЗДЕЛ I ОБЩИЕ СВЕДЕНИЯ Преподаватель Давлетшина Светлана Амировна дисциплины Обществознание ГБОУ СПО АСХТ СВЕДЕНИЯ О ПРЕПОДАВАТЕЛЕ Фамилия Давлетшина Имя Светлана Отчество Амировна ГБОУ СПО Аксеновский сельскохозяйственный техникум Образование высшее Окончила БГПУ им. Акмуллы – 2007 г. Учитель культурологии Общий трудовой стаж 16 лет Общий стаж педагогической работы 16 лет Стаж работы в данном учреждении с 2000 г. Категория 2 Разряд 12 ГБОУ СПО АСХТ СВЕДЕНИЯ О ПОВЫШЕНИИ КВАЛИФИКАЦИИ ЗА...»

«Православие и современность. Электронная библиотека Профессор Алексей Александрович Царевский Значение Православия в жизни и исторической судьбе России © Храм всех Святых в Земле Российской просиявших, Калифорния, 1998 г. Печатается по изданию: Проф. А. А. Царевский Значение Православия в жизни и исторической судьбе России. Казань, 1898 г. © Веб-Центр Омега, Москва 2002 Содержание Аннотация Предисловие Введение Глава I. Значение православия во внешней политической судьбе России Православие...»

«Аспирантура по специальности 19.00.01 Общая психология, психология личности, история психологии отрасль науки: 19.00.00 Психологические науки Кафедра философии, культурологии и этнологии Дисциплина: История и философия науки Статус дисциплины: [ОД.А.01] ЗЕТ: [2] Руководитель дисциплины: д-р филос. наук, профессор Л.А. Волова Контактный телефон: +7 879 3 400 158 E-mail: filosofpglu@mail.ru Пятигорск, 2012 Пояснительная записка Настоящая рабочая программа кандидатского экзамена по курсу История и...»

«ЛИША ОЛЬГА АЛЕКСАНДРОВНА Особенности авторского замысла и специфика жанра книги Э. Хемингуэя Праздник, который всегда с тобой Специальность – 1-21 80 09 – литература народов стран зарубежья (американская) Диссертация на соискание степени магистра филологических наук Научный руководитель – доктор филологических наук, профессор А.А. Гугнин Полоцк 2007 СОДЕРЖАНИЕ ВВЕДЕНИЕ. ГЛАВА I. ОСОБЕННОСТИ АВТОРСКОГО ЗАМЫСЛА КНИГИ Э. ХЕМИНГУЭЯ ПРАЗДНИК, КОТОРЫЙ ВСЕГДА С ТОБОЙ.8 Творческая...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.