WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 2 | 3 || 5 | 6 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 4 ] --

Архиепископ Арсеније је био родом из села Дабра, близу Дунава и града Сланкамена. Одушевио се радом светога Саве које је у манастир Жичу дошао већ као монах. Придошлог монаха је свети Сава примио у своју келију да би руководио његовим духовним животом и пратио његово узрастање у хришћанским врлинама. Пошто се Арсеније истакао у побожном животу, свети Сава га је поставио за еклисијарха велике и саборне цркве архиепископије жичке. О његовом постављењу за игумана манастира Жиче говоре каснији извори.

Размишљајући о поновном путовању у Свету земљу и о свом повлачењу са положаја поглавара Српске православне цркве, избор светога Саве је пао на игумана Арсенија, „за кога је био стекао уверење да је предан цркви, да је одан њему и да има доста потребног знања и снергије и способности за место и дужност управника српске цркве".110 Пошто га је посветио за епископа 1233, свети Сава је остао извесно време у манастиру Жичи да би помогао своме наследнику у првим данима његове тешке и одговорне службе. У пролеће 1234. свети Сава је пошао на друго поклоничко путовање и са њега се није жив вратио у Србију.

Архиепископ Арсеније је дочекао мошти светога Саве при његовом преносу из Бугарске 1237. године.

О раду архиепископа Арсенија нема много података. Из летописа манастира Троноше сазнаје се да је нашао у Хвостанској нахији место где је подигнут храм Светих апостола и ту, у Пећи, биће друга архиепископска резиденција, нарочито у кризним временима. Касније ће овде бити стално седиште поглавара Српске православне цркве.

За време архиепископа Арсенија грађевинска делатност у Српској цркви била је на завидној висини. Из тога времена потичу манастири Сопоћани и Градац, а такође и други манастирски и парохијски храмови. Из његових сачуваних беседа види се да је био одличан беседник.

Када је архиепископ Арсеније оболео, за наследника му је изабран епископ хумски Сава, син Стефана Првовенчаног, 1263.

године.

Архиепископ Арсеније умро је 28. октобра 1266. године у Чрнчи, а сахрањен је у храму Светих апостола у Пећи. Услед нестабилних политичких прилика, мошти архиепископа Арсенија ношене су по разним манастирима. Тако су се оне налазиле у манастиру Довољи, Морачи, на Медуну, у Добрићеву, Ждребаонику, Косијереву и од 1920. године стално у Ждребаонику. Архиепископ Арсеније се у Русији први пут помиње као свети 1388. године, а канонизиран је у Москви на Сабору 1549. године.

Помиње се међу епископима хвостанским тринаестог века у Пљеваљском синодику после епископа Јакова. По Миодрагу Пурковићу, Арсеније I био је епископ хвостански до 1286. године. Као епископ призренски, Арсеније I помиње се први пут у Светостефанској хрисовуљи 1317. године.113 Затим, пре 1326.

године, заједно са деспотом Драгославом учествује у враћању отете епархијске имовине у Доњем Пологу.

Миодраг Пурковић је мишљења да је епископ Арсеније I био сведок у акту краља Душана, од 22. јануара 1333. године, приликом продаје Стона и Пељешца Дубровнику". Пре избора за епископа Арсенијеје био игуман тетовски.

Викарним епископом митрополита скопског, са седиштем у Злетову, Арсеније је постао око 1347. године. Из тога времена познат нам је као наручилац књиге Пареносис, коју је за манастир у Леснову преписао један бугарски монах.

После краткотрајне управе епископа Јована Злетовском епархијом, која је основана 1347. године, постао је епископом злетовским. Портрет му, са ореолом, из 1349. године налази се у припрати манастира Леснова са сигнатуром „Всеосвещенни епискупь злетовьски Арсение".115 Иначе, помиње се 1353. године у запису једне рукописне књиге. Епископ Арсеније умро је око 1381. године, а његова је епархија затим укинута.

Помиње се у минеју за јануар, који је 1390. године написао неки Михаило. После митрополита Давида I, који је умро после пљачкања Луштице 1396, на престо зетских митрополита долази Арсеније.

Помиње се у повељи Балше од 16.

јуна 1417. године. Он је, наиме још пре 1417. године „потврдио са збором и клиросом Пречисте Крајинске дар Балше III цркви Пречисте на Морачнику, који је овој цркви поклонио једно гумно од његових солана у Брдима. То исто Балши III потврђује нови митрополит Давид 16. јуна 1417. године, а Пречистој Крајинској црква у Морачнику даваће десети кабао соли од свог игумана. То значи да нешто пре 16. јуна 1417. године митрополит Арсеније није више био жив, а наследио га је у Пречистој Крајинској митрополит Давид II". Митрополит Арсеније II заузимао је катедру призренских митрополита почетком XV века, после епископа Јована II.

Митрополит Арсеније помиње се од 1427. до 1440. године. Потрудио се око преписивања целога кола минеја.

Помен о митрополиту призренском Арсенију III постоји у Призренском поменику,120 и то после митрополита Јована, а пре митрополита Венијамина.

Међу архијерејима који су се бавили преписивањем књига је и митрополит „првопрестолни" Арсеније, који је „с вољом и свесрдном љубављу"121 преписао дванаест минеја. Као његов сарадник у овом великом послу помиње се Никодим. Сав овај рад обављен је „милошћу Свете Тројице и пресветог и великог архијереја Христова и чудотворца оца нашега Николе, брзог помоћника северног, који је у Кончулу".122 На основу овога записа тврдило се да је Арсеније био митрополит кончулски.

Међутим, по Радославу М. Грујићу, нетачна је тврдња да је у XV веку постојао кончулски митрополит, јер се одмах иза овога записа помиње митрополит Генадије који је био рашки митрополит „под чијомје духовном влашћу налазио се манастир Кончул, где је неко време резидовао викарни епископ рашки". Радослав М. Грујић је био мишљења да је Арсеније био митрополит смедеревски, а потом је постао патријарх, а Миодраг Пурковић каже да „о Арсенију не знамо ништа". За митрополита рудничког Арсенија зна се да је учествовао, заједно са патријархом пећким Јованом и митрополитом смедеревским Силвестром, на сабору у Рудничкој митрополији, 1611. године, на којемје за вршачког митрополита изабран јеромонах Антоније. За његово време, 1618, у манастиру Враћевшници преписан је минеј. Митрополит херцеговачки или требињски Арсеније I управљао је овом епархијом 1654. године. Касније је његова епархија сједињена са полухерцеговачком, односно петровском епархијом.

Епископ преспански Арсеније помиње се 1668.126 године.

Вероватно је пре њега ову катедру заузимао епископ чије нам име није познато, јер се Арсеније помиње после епископа Матеја који је архипастирствовао између 1607. и 1614. године.

У животу српскога народа патријарх Арсеније III (Црнојевић) имао је врло значајну улогу. Професор Радослав М. Грујић даје му чак место иза св. Саве и патријарха Макарија Соколовића. Пошто је патријарх Максим тешко оболео, ударен капљом 17.

марта 1669. године, а његова болест „није кретала набоље и он стално био везан за постељу, почело се у Патријаршији мислити на његова наследника. Изгледа, међутим, да су неки чланови Синода мислили да се патријарх може временом још и опоравити, па се дошло на идеју да се оболелом патријарху постави помоћник-коадјутор. По свој прилици, под утицајем оболелог патријарха, избор је пао на младог и способног игумана пећког манастира, Арсенија родом са Цетиња, изгледа од споредне лозе Црнојевића". Као коадјутор оболелог патријарха Максима, игуман Арсеније је изабран за митрополита хвостанског 1669. године.

Епископска хиротонија је извршена на Спасовдан 1669. године, о којој нам говоре и натписи са зида манастира Грачанице. У натпису за исту годину каже се: „В лето зорз вьсприет дарь архиереи(с)тва Арсение ігумен Пекй на вазнесеніе Христово", а у другом натпису: „СмЕрни Арсение въсприехъ дар аръхиереиства лет(а) зроз на Вазнесеніе". Будући да није било наде на оздрављење оболелог патријарха Максима, митрополит хвостански Арсенијеје крајем 1672. године изабран за пећког патријарха.

Патријарх Арсеније III рођен је у Цетињском племену 1663.

године. Сам за себе каже да је „од Цетина рожден(и)ем". Врло рано, 1665. године, постао је игуман бројном братству Пећког манастира и стекао углед и поверење код патријарха Максима и митрополита сабраних око пећког престола.

АРСЕНИЈЕ III (Црнојевић) Као архипастир, Арсеније је посебну пажњу посвећивао свештенству и пастви коју је ревносно обилазио до краја живота.

Као новопосвећени митрополит помиње се у манастиру Дечани 1669. године,130 а као нови патријарх, 1673. године, у српском приморју. Том приликом патријарх се састао и са надбискупом барским Андријом Змајевићем, који овако описује младог патријарха: „Патријарх је у добу од 35-40 година, лепа и достојанствена изгледа и у опхођењу врло љубазан". До поласка у Свету земљу „пре него што су се прилике заплеле у југоисточној Европи, млади и енергични патријарх Арсеније III ревносно је обилазио простране области Пећке патријаршије. 1674. видимо га у Босни, 1676. у Браничеву, одаклеје прешао у Срем. Идуће 1677. године посетио је манастир Жичу и поново Браничево, а 1680. Смедерево. У јулу 1682, непосрдно пред полазак у Свету земљу, био је у Будисавцима."

Када је рат између султана Мехмеда IV и цара Леополда I био већ на помолу, патријарх Арсеније III кренуо је на поклоњење Христовом гробу. На путу за Јерусалим срдачно га је дочекивала његова паства и митрополит скопски Теофан и епископ кратовски и штипски Ананија. У Јерусалиму је патријарх Арсеније III био гост чувеног патријарха јерусалимског Доситеја Нотара (1669За време путовања по Светој земљи патријарх Арсеније III је водио дневник и по овом документарном путопису припао је „новој српској књижевности". Иначе, кроз путопис патријарха Арсенија III провејава животна радост и задовољство што се још у младим годинама попео на престо св. Саве и тако постао старешина српског народа на великом пространству од Коморана у северној Угарској, па до Солуна на југу. Патријарх Арсеније III се после Васкрса 1683. године вратио у Пећ и наставио са канонским визитацијма. Пошто је за време његовог поклоничког путовања већ почео аустријско-турски рат, био је у ситуацији да, приликом своје посете манастиру Никољу кабларском, забележи да су агарјани кренули „јако змие крилате на славни град Беч, ну господ грдим противит се, тшт взврати се, а воиску му всу Угри мачу предадоше. И бист велика нужда по всеи земли". Када се цар Леополд 1687. године обратио за помоћ цариградском паријарху Калинику VII136 „да помогне хришћанску ствар у борби против Турака, патријарх Арсеније III нашао се у тршкој ситуацији. Требало је пристати уз западне силе, Аустрију и Млетке, али је на тој страни грозила опасност православљу. Пећка патријаршија већ је раније то искусила у Војној граници, где је православље било изложено двојакој агресији, Римске курије и Бечког двора који су, видели смо, сваком згодном приликом радили на том да Србе под видом уније приведу Римској цркви". Ту опасност од римокатолика осећао је и влашки кнез Шербан, нарочито после посете митрополита скопског Јевтимија, приликом његовог пропутовања кроз Букурешт на путу за Москву 1687. године. „Стога је била оправдана нада да ће и патријарх Арсеније III пристати да се, заједно с православним римокатолика". У исто време патријарх Арсеније III је у два маха био у опасности да изгуби главу, јер Порта није имала у њега поверења.



Pages:     | 1 |   ...   | 2 | 3 || 5 | 6 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«С. Л. ФИРСОВ ИСТОРИЯ РОССИИ XVIII — НАЧАЛО XX в. Учебник для студентов учреждений высшего профессионального образования УДК 94(470)(075.8) ББК 63.3(2)я73 Ф627 Р е ц е н з е н т ы: доктор исторических наук, профессор кафедры русской истории Российского государственного педагогического университета им. А. И. Герцена А.Б. Николаев; доктор исторических наук, ведущий научный сотрудник Санкт-Петербургского института российской истории Российской академии наук С. К. Лебедев Фирсов С. Л. Ф627 История...»

«СОВРЕМЕННОЕ ГОСУДАРСТВО, СОЦИУМ, ЧЕЛОВЕК: РОССИЙСКАЯ СПЕЦИФИКА Москва 2010 УДК 300.331 ББК 15.51 С 56 Ответственный редактор доктор филос. наук В.Н. Шевченко Рецензенты доктор филос. наук А.В. Дмитриев доктор филос. наук И.А. Крылова Современное государство, социум, человек: российская C 56 специфика [Текст] / Рос. акад. наук, Ин-т философии ; Отв. ред. В.Н. Шевченко. – М.: ИФРАН, 2010. – 243 с.; 20 см. – Библиогр. в примеч. – 500 экз. – ISBN 978-5-9540-0175-4. Авторы монографии...»

«ОСОБЕННОСТИ РАБОТЫ УЧИТЕЛЯ НА УРОКАХ ЛИТЕРАТУРЫ РАЗНЫХ ТИПОВ ВАРИАНТ РАСПРЕДЕЛЕНИЯ УЧЕБНЫХ ЧАСОВ ПО ТЕМАМ ПРОГРАММЫ 10 КЛАССА ВАРИАНТ ТЕМАТИЧЕСКОГО ПЛАНИРОВАНИЯ УРОКОВ ЛИТЕРАТУРЫ В 10 КЛАССЕ Урок 1. Век девятнадцатый, железный, воистину жестокий век! Введение Гавриил Романович Державин Урок 2. Совершенно особый путь. Личность и судьба Державина Урок 3. Где добродетель обитает. Традиции и новаторство в творчестве Державина Василий Андреевич Жуковский Урок 4. У меня почти все или чужое, или по...»

«Всероссийский конкурс научно-исследовательских работ патриотической направленности среди учащихся и студенческой молоджи Юность. Наука. Культура Номинация: Наука России НАУЧНАЯ ШКОЛА АЛЕКСАНДРА АЛЕКСАНДРОВИЧА АНДРОНОВА Автор: Круподерова К.Р., студентка 1 курса магистратуры факультета ВМК ННГУ Научный руководитель: Панкрашкина Н.Г., зав. сектором истории ВМК музея истории ННГУ Нижний Новгород, 2009 Содержание Введение 1. Александр Александрович Андронов 2. Научная школа А.А. Андронова 3. Юрий...»

«ФИЛОСОФИЯ НАУКИ Выпуск 11 Этос науки на рубеже веков Москва 2005 УДК 165 ББК 15.1 Ф 56 Ответственный редактор доктор филос. наук Л.П. Киященко Рецензенты доктор филос. наук И.К. Лисеев доктор филос. наук О.К. Румянцев Ф 56 Философия науки. – Вып. 11: Этос науки на рубеже веков. – М., 2005. – 341 с. Основное внимание в монографии уделено особенностям формирования и обоснования статуса современной науки в эпоху перехода технократической цивилизации к информационной стадии. Ключевым понятием для...»

«УДК 61; 930.1 Балалыкин Дмитрий Алексеевич доктор исторических наук, доктор медицинских наук, профессор, заведующий кафедрой истории медицины, истории Отечества и культурологии Первого МГМУ им. И.М. Сеченова shok@msm-medical.ru Шок Наталия Петровна кандидат политических наук, доцент кафедры истории медицины, истории Отечества и культурологии Первого МГМУ им. И.М. Сеченова shok@msm-medical.ru Щеглов Андрей Петрович доктор философских наук, профессор кафедры истории медицины, истории Отечества и...»

«МОСКВА - 1997 В.Ф. Дизендорф. Прощальный взлт / Судьбы российских немцев и наше национальное движение / Книга I. От национальной катастрофы - к попытке возрождения. – М., 1997. - с. 347. ISBN 5-900546-09-8 В книге рассказывается о сложной и трагичной истории российских немцев в XX веке, увенчавшейся в последние десятилетия воз никновением их массового национального движения. Оно направлено на самосохранение этого исчезающего народа, в первую очередь за счт восстановления его государственности -...»

«АРГОЛЕЙ – ПЕРВЫЙ ГЕОЛОГИЧЕСКИЙ ЗАПОВЕДНИК ВОСТОЧНОГО ЗАБАЙКАЛЬЯ Е.Е. Барабашева Геологический научный центр Читинского государственного университета, г. Чита, Россия ARGOLEY – THE FIRST GEOLOGICAL GAME RESERVE OF THE EAST ZABAYKALYE E.E. Barabasheva Geological scientific center of the Chitinsky state university, Chita, Russia В настоящее время огромную научную, познавательную и образовательную ценность являют собой участки земных недр, характеризующие историю нашей планеты, отражающие явления...»

«РОССИЙСКАЯ КОСМОЛОГИЯ В РЕШЕНИИ ГЛОБАЛЬНЫХ ПРОБЛЕМ Авилов В. И. д. т. н., главный научный сотрудник Института океанологии им. П. П. Ширшова РАН. Авилова С. Д. д. б. н., главный научный сотрудник Института океанологии им. П. П. Ширшова РАН. E-mail: avands@yandex.ru Используя экосистемный подход, авторы анализируют достижения современной космонавтики с точки зрения возможных проявлений жизни на космических объектах для объяснения базовых планетарных процессов и явлений. Новый взгляд на...»

«Амелин В. В., Денисов Д. Н., Моргунов К. А. МЕЖЭТНИЧЕСКИЕ И КОНФЕССИОНАЛЬНЫЕ ОТНОШЕНИЯ В ОРЕНБУРГСКОЙ ОБЛАСТИ Оренбург 2013 1 Межэтнические и конфессиональные отношения в Оренбургской области УДК 323.11:2 64(470.56) ББК 66.3(235.557),5+86.29(235.557) А61 Серия: Этнорегиональные исследования. Вып. 8 А61 Амелин, В. В., Денисов, Д. Н., Моргунов, К. А. МЕЖЭТНИЧЕСКИЕ И КОНФЕССИОНАЛЬНЫЕ ОТНО ШЕНИЯ В ОРЕНБУРГСКОЙ ОБЛАСТИ/ В. В. Амелин, Д. Н. Денисов, К. А. Моргунов. – Оренбург: ООО ИПК Уни верситет,...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.