WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 37 | 38 || 40 | 41 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 39 ] --

Христофор Игњат је стигао у Карловце око 15. децембра 1707. и одмах је известио црквене и народне представнике о шест услова постављених од стране државних власти у вези са избором новог црквеног поглавара. Нашим првацима је нарочито сметао четврти услов који је наређивао „да како будући митрополит, тако и епископи и целокупно свештенство, не сме захтевати да зависи од Пећке патријаршије, нити од осталих Турском царству потчињених патријаршија; а нарочито ако би та зависност односила се и на темпоралија. Последња реченица у овом услову пружила је могућност Квариенту, да, бар за овај случај измири становиште народних представника и државних власти, те су народни представници, усвојиши потпуно прва три услова, дали му ову изјаву односно четвртог услова; Одлучно је противно нашем обреду, да новоизабрани митрополит не буде зависан ни у духовним стварима од Пећскога Патријарха и од остала четири Васељенска Патријарха у Турској Империји, те ми од те зависности нисмо вољни одступити. Али, што се тиче темпоралија пристајемо, па у томе немамо од њих нити какве зависности, нити уточишта; а не може се показати ниједан пример, да је икада и раније наш архиепископ покушавао што чинити противно царским намерама и интенцијама нити да би од сада то покушавати хтео'." На сабору, 6. јануара 1708. у манастиру Крушедолу, победила је теза митрополита Стефана (Метохијца) да се не смеју прекидати везе са Пећком патријаршијом. За митрополита новоосноване Крушедолске митрополије изабран је једногласно Исаија Ђаковић, најпогоднија личност, који је знао стране језике и двадесет година водио све црквене послове. Приликом устоличења нови митрополит је пред целим првим изборним привилегијалним црквено-народним сабором положио „заклетву верности Православној цркви уопште, цару и пећком патријарху.

У првој тачки своје заклетве Ђаковић се обавезује: да ће се верно држати свих закона цркве грчкога обреда, онако како су се држали сви његови претходници и старешине велике свете катедралне цркве Архиепископије Пећске и Патријаршије Српске... да ће светог и блаженог архиепископа пећског и патријарха српског увек признавати као свога старешину, по првопрестољу и у духовним стварима увек од њега зависити". Приликом израде свога првог антиминса, митрополит Исаија је отишао још даље од своје заклетве положене пред црквенонародним сабором, који је прописао текст исте, и то добровољно.

Наиме, дао је одштампати један запис, што није случај приликом израде антиминса, у коме „изражава своју веру у поновно добијање пећскога престола. Док у почетку записа он каже да је овај жртавник митрополије крушедолске и осталих цркава које се налазе под влашћу римскога цесара тј. аустријског цара), а у седишту новоустановљеном (манастиру Крушедолу) он одмах затим наставља са излагањем свога мишљења и свога уверења о привремености тога стања у Српској цркви. Јасно он ту истиче своју веру (а тиме свакако и уверење свога свештенства и народа) у поновно добијање пећкога престола (... докле Бог даст и престол пекски добије се..."). Извештавајући цара Петра Великог, 8. јануара 1708, о свом избору за митрополита аутономне Карловачке митрополије, митрополит Исаија Ђаковић каже да је тај свечани чин извршен „по старовремену световасточному христианском Православному нашему обичају... обште саборно јако духовноје и мирскоје сословије..." Новом митрополиту је за архидијецезу одређен Срем и Осечко поље. За време своје краткотрајне управе, митрополит Исаија се настанио у Сремским Карловцима, где је 15. маја 1708.

држао прво редовно заседање Светог архијерејског синода новоосноване Крушедолске митрополије, који је донео одлуку да Осечки дистрикт увек буде у саставу архидијецезе. У манастиру Крушедолу је митрополит Исаија, 7. јануара 1708, издао синђелију епископу будимском Викентију (Поповићу).

Нови митрополит крушедолски, знајући потребе свога народа и цркве, а са друге стране тежње политичких и римокатоличких кругова, поднео је цару Јосифу I у једанаест тачака захтеве. У име српског народа тражио је „да сви садашњи и будући епископи у Монархији зависе од митрополита док се не освоји Пећ, столица српског патријарха. Крушедолска митрополија има да задржи неокрњена своја дојакошња добра. Пошто су представници народа живели у страху да им се не наметне духовни старешина одозго, митрополит Ђаковић тражио је, у име народа, да народ сам себи бира митрополите и поставља митрополитске администраторе, да српски клир слободно врши своје дужонсти, а епископи да слободно и несметано обилазе своје епархије и побирају и купе привилиегијама одобрене своје приходе, да је православна вера слободна и равноправна с католичком и да се српски народ не гони да светкује римокатоличке празнике. Сем тога, нови митрополит тражио је да православне епископе посвећује само српски архиепископ и да онај православни митрополит и епископ који пређе на унију буде лишен чина, а да народ место њега може поставити новога митрополита, одн. епископа". Када је известио цара Јосифа I да је на народно-црквеном сабору једногласно изабран за духовног поглавара, митрополит Исаија је тражио да му се да право „да у име целог српског народа већ у првој идућој генералној дијети Краљевства угарског може учествовати и према карактеру своје службе достојно седиште имати". Бавећи се црквено-народним пословима у Бечу, митрополит Исаијаје изненада умро 20. јула 1708. Сахрањен је у манастиру Крушедолу. Смрћу једнога од најзначајнијих поглавара Српске цркве у ћесаровини, опет у Бечу, нестало је врло рано енергичног првојерарха који је тако снажно бранио веру и народност.

Митрополит Исаија III наследио је митрополита дабробосанског Висариона 1708. године, али се није дуго задржао на катедри дабро-босанских митрополита. Већ 1709. године на овој катедри је митрополит Мојсије (Петровић). Пре свога избора за митрополита ариљског и моравског (моравичког и ужичког) Исаија је, како сам каже, био ђакон, архиђакон и егзарх бачких епископа Христофора и Григорија (Димитријевића)70 Избор за митрополита ариљског и моравског затекао га је у манастиру Хиландару коме је послужио годину дана, за које је време купио себи ћелију у Кареји. Када му је патријарх пећки Мојсије (1712-1726) понудио, 1720, Епархију ариљску, напусто је Свету Гору и вратио се у Србију, оставивиш о томе запис. Као митрополит ариљски, Исаијаје 1721. године посетио манастир Жичу,72 а 1723. је, на заповест патријарха Мојсија, пренео „иванске книге из Николе"73 у манастир Свете Тројице у Овчару „сущу тогда (скудну книгами у предржанне". Када је окрњена Епархија зворничка, једним њеним делом је администрирао митрополит дабро-босански, а другим делом митрополит Исаија из манастира Троноше. У овом манастиру је рукоположио „за ђакона и свештеника Саву Јовановића, родом из Петњице у Херцеговини, а поставио га за свештеника у селу Буковици на Дрини". Митрополит Исаија се 1729. обратио једним писмом митровачком провизору у вези са бекством калуђера Исака (Боћанца)" који је покрао неке црквене ствари и иконе и продао их у Митровици". Митрополит Исаија је 1731. постао митрополитом призренским. О својој посети Мушутишту забележио је следеће:

„Придох в село Мушутище, не пригаша мнЕ". Приликом поновног доласка у крајеве Хоришке, оставио је у цркви светога Марка за „смотрителга ї управителга" игумана кир Серафима.

Последњи помен о митрополиту Исаији имамо из 1735.

године када је 8. септембра рукоположио монаха Пајсија (Андровића) у Пећкој патријаршији у чин јерођакона. Јерођакон Пајсије је касније избегао са патријархом Арсенијем IV и постао сабрат манастира Гргетега. Исаија (у миру Јован Антоновић) је рођен у Будиму 1720.

године од оца Антонија и мајке Сузане.79 Када је Јован Антоновић, парох будимски, обудовио, примио је монашки чин у манастиру Ковину, на Чепелском острву, и добио монашко име Исаија. Као архимандрит поменутог манастира изабран је 1731.

године за епископа Арадског и потврђен 15. децембра 1731.

године.

Мимо знања црквених власти потврђен је 1741 и за епископа вршачког, због чега је дошло до великих немира на црквенонародном сабору у Сремским Карловцима 1744. године. Том приликом је одлучено, да после његове смрти Епархија вршачка добије свога епархијског епископа.

За митрополита карловачког изабран је на Црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 27. августа 1748. године.

Одмах после избора новог митрополита Свети архијерејски синод је 2. септембра 1748. године донео одлуку да се Осечко поље уступи пакрачко-славонском епископу Софронију (Јовановићу). Међутим, десет година доцније, 1758. Осечко Поље је поново враћено Архидијецези сремскокарловачкој.

Митрополит Исаија на новом положају није саставио ни пет месеци, јер је већ 22. јануара 1749. године преминуо у Бечу у 53.

години живота. Сахрањен је 6. фебруара исте године у катедралној цркви Светог великомученика Димитрија у Будиму, која је након Другог светског рата порушена.

ИСИДОР

О београдском митрополиту Исидору има мало податка, а и оно што има не односи се на његове црквене послове, већ на дипломатске.

Бавећи се дипломатијом, митрополит Исидор је „у више махова штитио интересе дубровачких трговаца у Србији, па су му се сви, очигледно као утицајној личности на деспотовом двору, у том циљу обраћали. Кад су хтели да поврате робу отету њиховим грађанима, или када су се жалили на режим царине у поједином месту, увек су писали њему и тражили његову подршку". „Карактеристично је да су дубровачки посланици, који су ишли 1415. и 1416. деспоту Стефану уствари дубровачки трговци у Сребреници, добили веровно писмо и за митрополита Исидора, по свој прилици београдског", каже Јиричек, „који је важио на српском двору као пријатељ Дубровчана". Митрополит Исидор је уживао велики углед код деспота и грађанских власти који су „приходе од појединих царина уступали високим црквеним достојанственицима, црквама и манастирима. Митрополит Исидор примио је од рудничке царине, 1423, 40 литара сребра". 1 Марија Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд 1985, 147-148.

2 Исто.

3 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, Београд 1987, 9237.

4 Владислав Скарић, Изибрана дјела, I, Сарајево 1985, 5 Љуб. Стојановић, Исто, V, 9282.

6 Д. Анастасијевић, Кроз једну збирку новијих аката Цариградске патријаршије о њеним епархијама, Богословље, VIII, Београд 1933, 120.

7 С. Душанић, Просветна делатност тројице грчких владики у Босни, Гласник српске православне цркве, Београд 1951, 114-115.

8 Др Ђоко Слијепчевић, Хумска епархија и епископи (митрополити) од 1219. до краја XIX века, Богословље V, Београд 1940, 40- 9 Марија Јанковић, Исто, 141.

10 Љуб. Стојановић „Требник"манастира Св. Тројице код Пљеваља, Споменик Српске краљевске академије LVI, Сремски Карловци 1922, 304.

11 Ђ. Сп. Радојичић, О поменику Св. Богородице Љевишке, Старинар XV 12 Гордана Бабић, Низови портрети српских епископи, архиепископи и патријарихи у зидном сликарству (XIII-XVI в.), Сава Немањић-Свети Сава, Београд, 1979, 13 Марија Јанковић, Исто, 133.

14 Владимир Мошин, Повеља Светог Саве манастиру Светог Николе у Врањини, Свети Сава – Споменица осамстогодишњице рођења, Београд 1977, 79-116.

15 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, 16 Стојан Новаковић, Српски поменици XV-XVIII века, Гласник Српског ученог друштва XIII, Београд 1875, 35.

17 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас СССХХ, Одељење историјских наука, 2, Београд 1980, 162.

18 Исто.

19 Исто.

20 Исто, 133.

21 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I 1607, 1608, 1727; VI 9532.

22 Светозар Душанић, Музеј Српске православне цркве, Београд 1969, XIII 23 Исто, V.

24 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, 1532.

25 Исто, 26 Исто, 1571.

27 Исто, 1584.

28 Исто, 1585.

29 Исто, 1388.

30 Исто, 1602.

31 Исто, 1604.

32 Исто, III, 5977.



Pages:     | 1 |   ...   | 37 | 38 || 40 | 41 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«СТРАНЫ МИРА В ЦИФРАХ /2010 АННОТАЦИЯ Современный мир представляет собой сложную неповторимую глобальную систему, взаимодействия в которой осуществляются по целому спектру различных характеристик — географических, политических, геополитических, исторических, экономико-социальных, нравственных и др. Земля и люди, населяющие ее, постоянно изменяются, поэтому необходимо предельно внимательно прослеживать тенденции, процессы и специфические черты происходящих изменений. Изучением Земли и общества с...»

«Белая Русь с середины I тысячелетия до середины XIII века Минск Издательство “ЧЕТЫРЕ ЧЕТВЕРТИ” 2013 УДК 902/904(476)“00/12” ББК 63.4(4Беи) З-14 Выпущено при содействии Белорусского Экзархата Московского Патриархата Русской Православной Церкви и СП АЗСИНДУСТРИЯ ООО Автор выражает искреннюю признательность Александру Викторовичу Артюховичу за помощь в издании книги Рецензенты: кандидат исторических наук, профессор Минской духовной академии и семинарии В. А. Теплова, доктор филологических наук Л....»

«Учебник конфирмационного обучения для переселенцев и финнов, живущих за границей. Перевод: Благинин Владимир Редактор: Эркки Йокинен Обложка: Мартти Куркинен / MIR Картинки и символы: Антти Тиайнен Верстка: Благинин Владимир © Правление Церкви / Отдел по воспитательной и молодежной работе ISBN 978-951-789-223-0 Печать - обложка: S-paino Oy - содержание: Копировальный центр Правления Церкви Хельсинки 2007 -2Быть христианином в Финляндии К ЧИТАТЕЛЮ Добро пожаловать на конфирмационное обучение!...»

«СОГЛАСОВАНО СОГЛАСОВАНО Председатель Учебно- Начальник Управления высшего и методического объединения вузов среднего специального Республики Беларусь по образования Министерства Гуманитарному образованию образования Республики Беларусь _В.Л. Клюня Ю.И. Миксюк _2011 г. 2011 г. Проректор по учебной и воспитательной работе Государственного учреждения образования Республиканский институт высшей школы _В.И. Шупляк _2011 г. Эксперт-нормоконтролер...»

«В.В.Голубев 180 В.В.Голубев: Статьи о Востоке и об искусстве В.В.ГОЛУБЕВ: СТАТЬИ О ВОСТОКЕ И ОБ ИСКУССТВЕ Имя Виктора Викторовича Голубева (1878 1945), историка искусства и археолога, талантливого исследователя древностей, практически неизвестно в истории отечественной науки и культуры. Начав свой жизненный путь в Петербурге, он жил в Париже и скончался в Ханое. После окончания Петербургского, а затем Гейдельбергского университетов он обосновался в Европе, совершая оттуда путешествия по странам...»

«УТВЕРЖДАЮ Декан юридического факультета проф. Л.В.Туманова 2012 г. УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС по дисциплине Проблемы информационного общества для студентов 3 курса юридического факультета Специальность: таможенное дело 080115.65 Очная форма обучения Обсуждено на заседании кафедры гражданского процесса и правоохранительной деятельности 25 января 2012 г. Протокол № 5 Заведующий кафедрой: Составитель: д.ю.н., профессор к.ю.н., доцент _ Л.В. Туманова _ Г.Н. Захаров Тверь 2012 1 2. Пояснительная...»

«Аспирантура по специальности 07.00.15 История международных отношений отрасль науки: 07.00.00 Исторические науки и археология Кафедра истории государства и права России и зарубежных стран Дисциплина: Сравнительная история мировых цивилизаций Статус дисциплины: [ОД.А.04] ЗЕТ: [5] Руководитель дисциплины: канд. ист. наук, доцент В.З. Акопян, канд. ист. наук, доцент Г.Н. Едигарова Контактный телефон: +7 879 3 400 352 E-mail: history@pglu.ru Пятигорск, 2012 I. ОРГАНИЗАЦИОННО-МЕТОДИЧЕСКИЙ РАЗДЕЛ 1.1...»

«82 Заголовки дня Интервью Аздак”, имеющий 83 летнюю историю уже для зрелых детей и • молодых Мацак Поладян: Мне искренне жаль, что министерство диаспоры • не было создано 19 лет тому назад: мы уже проделали бы огромную работу Варужан Демирчян: Если Азербайджан имеет запасы, Грузияморе, то Армения имеет Диаспору Акоп Асатрян: В Европе почти нет периодических изданий на • западноармянском языке Политика В повестку НС РА уже включен проект решения о заключении между • Арменией и НКР...»

«К. М. МАМЕД-ЗАДЕ СТРОИТЕЛЬНОЕ ИСКУССТВО АЗЕРБАЙДЖАНА (С ДРЕВНЕЙШИХ ВРЕМЕН ДО XIX В.) ИЗДАТЕЛЬСТВО Баку ЕЛМ 1983 Печатается по постановлению Редакционно-издательского Совета Академии наук Азербайджанской ССР Научный редактор aкадемик АН Азерб. ССР А. В. Саламзаде Фото Гусейнзаде Г. М. 4902020000 М 76-84 M-655-84 © Издательство ЭЛМ, 1983 ОГЛАВЛЕНИЕ Введение 4 Глава I ОБЗОР ИСТОЧНИКОВ И ЛИТЕРАТУРЫ 6 Глава II ГОРОДА И ТИПЫ СООРУЖЕНИЙ 10 Глава III СТРОИТЕЛЬНЫЕ МАТЕРИАЛЫ 69 Глава IV КОНСТРУКЦИИ,...»

«И НИЖНИЙ МЕЛ Запада Средней Азии И З Д А Т Е Л Ь С Т В О ЛЕНИНГРАДСКОГО УНИВЕРСИТЕТА ЛЕНИНГРАДСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ В. А. ПРОЗОРОВСКИЙ ВЕРХНЯЯ Ю Р А И НИЖНИЙ МЕЛ ЗАПАДА СРЕДНЕЙ А З И И Стратиграфия и история геологического развития ЛЕНИНГРАД ИЗДАТЕЛЬСТВО ЛЕНИНГРАДСКОГО YHMBEPCHTFTA т)1 Р е ц е н з е н т ы : д-*р геол.^-мииер. наук М.С.Месежников (ВНИГРИ), канд. геол.-минер, наук Т.Н.Богданова (ВСЕГЕИ) Печатается по постановлению. Редакционно-издательского совета Ленинградского...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.