WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 36 | 37 || 39 | 40 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 38 ] --

До избора за епископа био је суплент Богословије светога Саве у Сремским Карловцима, асистент и доцент Богословског фаултета у Београду, са ког положаја је и изабран за викарног епископа сремског. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви 25. новембра 1928. од патријарха српског Димитрија, митрополита црногорско-приморског Гаврила и епископа темишварског Георгија. На овом положајује остао до 2. октобра 1931. године, када је изабран за епископа далматинског.

Доласком епископа Иринеја у Далмацију црквени живот је добио нови импулс. После напора који су трајали више од два века, започео је изградњу храма Светога Саве у Сплиту, а на Вису, где се после првог светског рата јавио покрет за прелазак у православље, осветио је нови храм Св. Кирила и Методија, који је после Другог светског рата срушен под врло чудним околностима.

После смрти епископа америчко-канадског Мардарија, 1935, администрирао је овом епархијом до избора новога епископа 1938. године. За време Другог светског рата, 1941, интерниран је у Италију, а после рата отишао је у Америку. Извесно време је вршио парохијску дужност у Стубенвилу, Охајо, и био професор Богословије у манастиру Светога Саве у Либертивилу. Након дужег боравка у Америци дошао је 1949. године у Енглеску, где је радио на универзитету у Кембриџу и ту га је и смрт затекла 27.

августа 1952. Сахрањен је на лондонском гробљу.

Епископ Исаија I помиње се у Пљеваљском синодику православља међу умрлим архијерејима дабарским као седми по реду епископ, после епископа Спиридона, а пре епископа Јована, са узгласом „вЕчнага паметь". У Пљеваљском синодику православља међу живим архијерејима помиње се епископ дабарски Исаија II.48 Као епархијски архијереј истакао се у искорењивању богумилске јереси.

Митрополит Исаија помиње се први пут у вези са куповином октоиха. Њега је за десет гроша купио поп Божо за време, митрополита босанског кир Исаије Хаџије". Други помен о митрополиту Исаији имамо поводом његовог поклона – игуманског стола – манастиру Хиландару. В. Ћоровић назива Исаију „бањским", вероватно по месту у коме је резидирао.51 За време митрополита Исаије „списа се и понови" једна књижица рукама Захарије Возушчана. Митрополит зворнички Исаија наводи се у Сопоћанском поменику као последњи у низу зворничких архијереја, иза Георгија, Теодосија, Луке и Венијамина.

У турском дефтеру насталом у времену између 1640 и 1655.

године помиње се Исаија за кога се каже: „Умро је монах Исаија који је био архиепископ. Зато је, на основу пећког патријарха, пређашњи берат дат монаху именом Лонгин". Берат је издат 31. октобра 1655.54 године, што значи да је митрополит босански Исаија II умро пре октобра месеца 1655.

године.

У једном турском дефтеру на два места се помиње као Исаил, а на једном месту као Исаи, што значи да се митрополит звао Исаија Пешкеш у износу од 3.000 акчи платио је 24. новембра 1640.

године као архијереј чија се епархија назива „митрополија ђаура санџака Темишвар, и Бечкерека, и Чанада, и њихове области". Као сабрат манастира Марче, епископом марчанским постао је јерођакон Исаија 1689. године наследивши Марка (Зорчића).

Будући кротак, запамћен је као „муж разумниј, коториј народу абије објавил все от Зорчића содјеланоје, и јако он њест унитом, такође и свјешчеников при всјех их обичајах оставил". Свој однос са Пећком патријаршијом регулисао је за време посете патријарха Арсенија III Марчанској епархији крајем 1692.

године.

Митрополит Исаијаје рођен у селу Грабовцу близу Сланкамена. У свом родном местује био парохијски свештеник, а када је остао удовац, замонашио се у манастиру Крушедолу.

Епископом јенопољским и арадским постао је пре Велике сеобе, 1690, за време које је имао врло значајну улогу.

Када је патријарх Арсеније III, који није познавао прилике у Хабзбуршкој монархији, држао 18. јуна 1690. године у Београду народни збор, уочио је све особине епископа Исаије, као и његово познавање политичких прилика, и одлучио да се потпуно ослони на њега. На овом збору су формулисани захтеви српског народа који је имао намеру да пређе у Угарску. Тражено је да се обезбеди слободно исповедање православне вере, саборно бирање архиепископа српске националности, слободно вршење јурисдикције архиепископа и свих епископа где год се Срби налазе и убудуће буду налазили, празновање празника по старом календару, ослобођење црквених имаИСАИЈА (Ђаковић) ња од обавеза према држави, као и самостално управљање том имовином, а такође и право да патријарх једино суди за преступе ниже и више јерархије.

Као познавалац страних језика, окретни епископ Исаија је отишао у Беч и састао се са ухапшеним грофом Ђорђем Бранковићем са којим је заједно уобличио захтеве са Београдског збора и 21. августа 1690. добио од цара Леополда I привилегију којом су загарантована тражена права. „На наваљивање епископа Исаије текст већ спремљене привилегије проширен је реченицом, којом се власт српског патријарха проширује и признаје и над православнима у Угарској и Хрватској".58 Потписивањем овакве привилегије постигнуто је заједништво српскога народа у ћесаровини, што је истовремено представљало пораз римокаоличке цркве. Истини за вољу, све привилегије су донекле поштоване само у време када је требало бранити границе српским снагама, иако су поглавари Српске православне цркве у овим крајевима настојали да оне не остану мртво слово на папиру.

С обзиром на интензиван рад римо-католика на унијаћењу Срба у Срему и Славонији, патријарх Арсеније III је добио у Бечу, 5. марта 1692, путни лист за себе и епископа Исаију за вршење канонских посета својих верника. Том приликом је епископ Исаија упућен у Србију, Херцеговину и Далмацију.

Ускоро после Велике сеобе цар Леополд I је даровао манастир Гргетег са свим његовим поседима, Нерадином, пустаром Банковцима и воденицама, на доживотно уживање епископу Исаији. Приходе од закупа и од саборних дана (панађура) епископ Исаија није користио само за своју репрезентацију, већ и за одржавање манастира. Његовим средствима је генерално обновљена гргетешка црква. Касније, када је постао митрополит Крушедолске митрополије, Гргетег је прогласио митрополитским добром, односно ставропигијалном лавром крушедолских митрополита. За све време се називао и свештеноархимандритом крушедолским.

„Да би српски народ још боље расположио према себи и династији, цар је листином од 8. марта 1695. потврдио писмо сегединског префекта од 8. марта 1693, којим се епископу Исаији Ђаковићу уступа млин на реци Бегеју у Банату (...)".

После шеснаестогодишње одбране српског народа од безобзирне унијатске пропаганде, коју је водио уз помоћ епископа Исаије, стари патријарх је изненада умро у Бечу 27.

октобра 1706. Све су очи сада биле упрте у епископа Исаију. И поред тога се догодило да су монаси приликом погреба патријарха Арсенија III у манастиру Крушедолу извикали за наследника патријарховог епископа Стефана (Метохијца). Овај „избор" обављен „при вину на даћи" није ни узиман у обзир, јер је исти требало обавити на изборном народно-црквеном сабору.

Именовањем епископа Исаије царским саветником, после патријархове смрти, као да је двор хтео да стави до знања да је Исаија дворски кандидат.

Нико није боље познавао ситуацију у ћесаровини од епископа Исаије који је страховао да ће Беч сада изиграти дате привилегије и да их се неће придржавати. Зато је послао позиве у многа српска места и тражио да му буду при руци. „Ја сам писао је он пред крај 1706. Будимцима не могу ништа учинити, чинисмо колко смо могли. Ето 15 лета како се мучимо и трудимо, више од друге моје братије и јеште до крви хошту се подвизати за наш сиромашни народ, али једини человјек не може, пачеже празнима и паштима рукама". После патријархове смрти епископ Исаијаје радио на томе да што пре попуни место духовног поглавара и упражњене епархије.

У погледу регулисања односа са Мајком црквом Пећком патријаршијом, заступао је гледиште, супротно од осталих архијереја, да се изабере нови патријарх и организује посебна патријаршија. Други су, на челу са фрушкогорским епископом Стефаном (Метохијцем), заступали гледиште да се мора остати у традицијама Пећке патријаршије и да се Српска црква у овим крајевима организује као аутономна митрополија у саставу Пећке патријаршије.

Трећег марта 1707. године одржана је у Бечу заједничка конференција представника Дворског ратног савета и Дворске угарске коморе и том приликомје донета одлука „која је била против обе српске тезе и као да је имала тежњу да их измири.

Конференцијаје, наиме, закључила, да се приликом избора новог црквеног поглавице аустро-угарских Срба има нстојати, да се он прогласи потпуно независним од свих патријараха под Турцима, али да ни сам не може носити име патријарха. – Као што се види потпуно у смислу предлога кардинала грофа Колонића, у његовој тајној информацији на представку патријарха Арсенија III од марта 1706, где је нарочито наглашено: да се после смрти патријархове, у интересу лакшег унијаћења, има одступити од многих повластица датих Српској цркви, а поглавици њеној дефинитивно забранити назив патријарха". Представници српског народа, схвативши шта желе државне власти, одржали су збор 29. септембра 1707. године и донели одлуку о којој су известили Христофора Игњата пл. од Квариента и Рала, члана Дворског ратног савета, који је одређен да као царски комесар буде присутан на сазваном сабору у манастиру Крушедолу. Пошто су у писму од 29. септембра 1707. године саопштили своје становиште у вези са организовањем Српске цркве у Угарској и Хрватској, они, између осталог, кажу да су „на све начине размишљали о избору новога патријарха и архиепископа (omnimode cogitavimus de novi Patriarchae et Archiepiscopii electione) и најзад дошли до закључка да иако су из љубави и оданости према дому аустријском дошли под цареву заштиту и желе под њом стално остати „ипак се од наше пећке столице не можемо одвојити, јер је тамо већ блажено преминули патријарх другога патријарха поставио на своје место, те, дакле, наједној столици два патријарха не могу бити; а како је ова наша патријарашка столица у Пећи допуштена благословом четири велика патријарха, цариградског, александријског, антиохијског и јерусалимског, ми се од ње неможемо оделити ", „јер када би се ми од ове столице оделили, били бисмо одлучени и од ова четири патријарха и од целе цркве источнога обреда, и од свештенства". Пошто је Дворски ратни савет примио закључке народног збора у Карловцима, достављеног преко Христофора Игњата, одржао је другу седницу заједно са Дворском комором 21.

октобра 1707. у Бечу и донео одлуку „да се не допусти зависност крушедолске митрополије од Пећске патријаршије... због опасности да се Срби поврате натраг под Турке и да би се лакше могла спроводити унија међу њима"62 па је Игњат, будући царски комесар на сабору у том смислу добио и упутства.



Pages:     | 1 |   ...   | 36 | 37 || 39 | 40 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Патрик Уайт Древо человеческое Патрик Уайт (1912 – 1990) – крупнейший австралийский писатель, лауреат Нобелевской премии за 1973 г. Его книга Древо человеческое была и остается выдающимся явлением австралийской литературы XX века. Содержание Патрик Уайт Часть первая Часть вторая Часть третья Часть четвертая Патрик Уайт ДаваяАвстралии роста материального благосостояния и столь же беспримерного торжества чем когда бы то ни было[1]. Междувремениистории и интеоценку послевоенному периоду в истории...»

«1 Разумеется, книга обращена и к единомышленникам, которые хотят глубже познать экономическую историю страны за судьбоносный для нее период - последние полтора десятилетия, ко всем думающим людям, которые интересуются экономикой и в частности, основами новой науки – экономики переходного периода. Надеюсь, они найдут в книге дополнительные аргументы и факты, позволяющие разъяснять окружающим прогрессивные экономические идеи и...»

«Кафедра философии УЧЕБНО–МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС ДИСЦИПЛИНЫ КУЛЬТУРОЛОГИЯ Основной образовательной программы по специальностям: 080401.65 Товароведение и экспертиза товаров 032401.65 Реклама Благовещенск 2012 1 УМКД разработан доцентом кафедры философии Коренной Ольгой Борисовной и доктором философских наук, доцентом Куляскиной Ириной Юрьевной Рассмотрен и рекомендован на заседании кафедры Протокол заседания кафедры от _201 г. № _ Зав. кафедрой _ / А.В. Дюмин / (подпись) УТВЕРЖДЕН Протокол...»

«Зураб Папаскири МОЯ АБХАЗИЯ Воспоминания и размышления Издательство Меридиани Т б и л и с и – 2 0 12 UDC(uak) 94(479.224)+821.353.1-94 П-17 В книге, наряду с воспоминаниями и размышлениями автора о пережитом им в Абхазии в 1976-1993 годах, включены и отдельные научные и научно-популярные статьи, интервью, а также официальные и неофициальные комментарии по различным вопросам, касающихся конфликтов в Грузии, русско-грузинских отношений, общекавказской проблематики и т.д. Эти материалы...»

«Анцелиович Лeв Самсонович Потомок мой, не будь холодным к датам Суровых битв сороковых годов, За каждой цифрой — кровь и смерть солдата, Судьба страны в нашествии врагов. И сколько б лет тебя ни отделяло От этих дат, сумей расслышать в них Разрывы бомб, суровый визг металла И зов к победе прадедов твоих. (Константин Мамонтов, 1945 г., 20-я гвардейская стрелковая дивизия) От автора Вы взяли в руки мои воспоминания о далеких днях войны, написанные на основе того, что запомнилось мне из тех...»

«Древний Сувар: археологические исследования и находки / авторы-составители А А. Хайдаров и др.; под ред. А.Г. Мухамадиева. - Казань: КЮ И М ВД России, 2009. - 207 с. Книгу подготовили: преподаватель Казанского юридического Хайдаров А льберт А нварович института МВД России (раздел I, II, V) к.и.н., доцент Казанского юридического института Н аб иев Р устам Ф а н и со в и ч МВД России (раздел III) С а д р и е в а Н и н е л ь M a ciyro B H a - старший научный сотрудник Болгарского государственного...»

«Ф. С. БАБАЯН, доктор искусствоведения Э. М. КОРХМАЗЯН Среди средневековых армянских поселений Крыма особое место принадлежит Сурхату - Солхат или Солкат, татарский Эски Крым, ныне город Старый Крым. Небольшое поселение на этой территории, история которого восходит к античности, приобретает в XIII в. важное значение - оно становится одним из центров развивавшейся международной торговли. В 30-х годах этого столетия завоевавшие полуостров татары именно здесь основали свой административный центр....»

«Согласно статистике в среднем 10% жителей планеты имеют врождённые или приобретённые ограничения жизнедеятельности. Каждая 4-я семья имеет в своём составе инвалида. В нашем поселке проживает семья, воспитывающая ребенка-инвалида Елена Николаевна и Виктор Николаевич Пикаловы. Эта семья одна из самых читающих семей поселка. Сын Миша очень любит рассматривать картинки и слушать книги об истории нашего Отечества. Эту любовь привили ему родители. В библиотеке оформлена книжная выставка Читаем всей...»

«А.В. Родионов РУССКАЯ ИДЕЯ – ФОРМУЛА РУССКОГО БЫТЬ ИЛИ НЕ БЫТЬ Михаил Глазырин, Юрий Серик, СВЕТЛЫЙ ОБРАЗ БУДУЩЕГО РОССИИ или ЕСТЬ ЛИ СВЕТ В КОНЦЕ ТУНЕЛЯ? А.М. Коробейников ОЦЕНКА ЭФФЕКТИВНОСТИ РЕГИОНАЛЬНОГО РАЗВИТИЯ Июнь 2012 А.В. Родионов РУССКАЯ ИДЕЯ – ФОРМУЛА РУССКОГО БЫТЬ ИЛИ НЕ БЫТЬ В прошедшей выборной кампании, да и до неё и после, единственным фактором, объединявшим участников даже из тех, кто причисляет себя к патриотической оппозиции, было – неприятие существующего режима. И всё. Но...»

«Программа рассмотрена и одобрена на заседании кафедры истории и обществознания ГБОУ СОШ № 654 имени А.Д.Фридмана Протокол № 1 от 27. 08.2013 г. Москва, 2013 год Рабочая программа по истории Древнего мира для 5 класса на 2013 - 2014 уч. г. Учитель Пучков И.А. Пояснительная записка. Примерная программа по истории составлена авторским коллективом Л. Н. Алексашкиной, А. А. Даниловым, Г. В. Клоковой для учеников 5 класса на основе Временных требований к обязательному минимуму содержания...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.