WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 35 | 36 || 38 | 39 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 37 ] --

После Првог светског рата постаје члан Средишног архијерејског сабора који је изршио све припреме за васпостављење Српске патријаршије.

По својој жељи прешао је у Вршачку епархију 6. априла 1922.

године и у њој остао до 1929. када је пензионисан због болести.

Умро је у Осијеку 4. марта 1932. године и сахрањен на осјечком гробљу.

Иларион (у свету Владимир Зеремски) рођен је у Турији 27.

фебруара 1865. године. Завршио је Српску православну велику гимназију у Новом Саду, правне науке слушао у Будимпешти, а Московску духовну академију завршио је 1890. године са степеном магистра богословља.

За професора Старе карловачке богословије постављен 1891.

године. Замонашен у манастиру Ковиљу 14. октобра 1893, рукоположен за ђакона 26. октобра а за презвитера 27. октобра исте године. Достојанством синђела одликован 1898, протосинђелством 1899. а чином архимандрита 1904. године. До избора за епископа био је настојатељ манастира Хопова и Раковца. За викарног епископа хиротонисан 18. децембра 1912.

године. После смрти епископа горњокарловачког Михаила, 1914.

постављен за мандатара ове епархије, чији ће епархијски архијереј постати у новембру 1920. године.

Као професор покренуо је у Сремским Карловцима Богословски гласник 1902. и са осталим професорима богословије уређивао га и држао на „висини коју није достигао ниједан богословски лист после рата".

У Старој карловачкој богословији је предавао Нови завет из којега је превео и протумачио најважније делове, од којих је само мањи део објављен у Богословеском гласнику. Поред Новога завета, епископ Иларион се бавио и историјом, чији је сјајан познавалац био.

Када су се Румуни издвојили из састава Карловачке митрополије и покренули парницу, тражећи манастире и уопште имовину ове митрополије, тадашњи архимандрит Иларион је на основу архивске грађе написао књигу Српски манастири у Банату, која је у многоме помогла решењу овога спора који је вођен пред мађарским судовима. Његове историјске студије Српска Патријаршија и О женском манастиру у Старом Јаску и данас имају велику вредност, јер је приликом писања истих користио архивски материјал из митрополитског, бечког и будимпештанског архива.

На мировној конференцији у Паризу 1919. године епископ Иларион је био, као експерт за Војводину, члан наше мировне делегације. Исте године је изабран и за професора Универзитета у Београду, али због одласка на епархију није могао прихватити овај положај.

Као врсни сарадник Историјског друштва у Новом Саду, епископ Иларион је припремио за штампу књигу животописа архијереја Карловачке митрополије, која је требало да изађе у издању овога друштва, али је сав овај материјал, на жалост, нестао за време Другог светског рата.

Као епархијски архијереј посебно се бринуо за побољшање материјалног положаја парохијског свештенства најпространије епархије Карловачке митрополије, као што се бринуо и за интерниране српске свештенике у манастиру Гомирју у току Првог светског рата.

У епископу Илариону Српска цркваје ималаједнога од најобразованијих јерараха без којега се није могао замислити ниједан рад када се радило о доношењу законских прописа или стварање црквених установа и организација.

Умро је 1. јануара 1931. године у Плашком и сахрањен у катедралном храму.

Епископ Илија I је наследио епископа призренског Дамјана, али се на трону призренских епископа задржао врло кратко.

Заједно са краљем Милутином водио је спор са Положанима око отете земље призренске катедралне цркве 1307-8. године. Умро је 13. априла,42 али не знамо да ли 1309. или нешто касније.

Епископ Илија је на епископској катедри липљанској наследио епископа Саву пре 1321. године. После митрополита призренског Арсенија, који је заузимао призренску епископску катедру 1326. године, не знамо за име следећег архијереја за читавих сто година. Тек око 1433. године помиње се следећи митрополит призренски Илија II,44 о којем се сем имена ништа друго не зна.

У време када је Римничка епархија била у саставу Београдско-карловачке митрополије за епископа римничког је изабран архимандрит Инокентије (Васиљевић). Његово епископско посвећење су извршили у августу 1728. године митрополит београдско-карловачки Мојсије (Петровић) и епископи крушедолски Никанор (Мелентијевић) и бачки Софроније (Томашевић). Епископ Инокентије се последњи пут помиње 23. априла 1731. године, када је ђакона Првула Предојевића рукоположио у чин презвитера. архиепископ београдски и митрополит Србије Инокентије (у свету Јаков Павловић) рођен је 1. августа 1840.

у Шапцу. Отац му је био познати прота Јован Павловић. По завршеној основној школи и нижој гимназији, почео је учити богословију у Београду, а завршио је у Кијеву. У овом граду је завршио и Духовну академију.

Рукоположен је у чин ђакона 28. августа, а у чин презвитера 29. августа 1863. и постављен за суплента, а потом за професора гимназије у Крагујевцу. У исто време био је и војни свештеник у овом граду. Професором богословије у Београду постао је 1.

марта 1870, а 1877. и њеним ректором. Пошто је произведен у чин протојереја, постављен је за начелника Министарства просвете и црквених дела, да би се 1886. поново вратио за ректора богословије.

Оставши удов, примио је 24. новембра 1892. године монашки чин у манастиру Раковици,а неколко дана касније произведен је у чин архимандрита.

За епископа нишког изабран је једногласно 1. августа 1894.

године, а 2. августа исте године посвећен за епископа у Нишу.

После смрти митрополита Михаила постао је његовим наследником 15. фебруара 1898. године. Као поглавар Српске цркве у Србији није оставио неког нарочитог трага. Умро је 19.

маја 1905. у Београду и сахрањен у Саборној цркви.

Рођен је у Сремским Карловцима 1. маја 1884. од оца Исидора, српског народног прквеног тајника, и мајке Евелине рођ. Кречаревић. Основну школу је завршио у родном месту, гимназију са испитом зрелости у Новом Саду, Духовну академију у Москви, Филозофски факултет у Бечу, где је одбранио и докторат филозофије из групе семитских језика.

Пред Божић 1908. замонашен је по чину мале схиме у (Бошњаковића). На Божић исте године рукоположен је од патријарха српског Лукијана за ђакона. За протођакона произведен је 1910, а за архиђакона 1912.

Априла 1909. јерођакон Иринеј постављен је за библиотекара патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима, а у септембру исте године за доцента за Стари завет са археологијом ијеврејскијезик, пошто је претходно успешно одржао пробно предавање на тему дату од савета Богословије „Данашњи научни резултати о постанку Петокњижја". Касније је, на основу објављених научних радова, изабран за ванредног и редовног професора. Извесно време је предавао и литургику. Школске 1911/12. предавао је и веронауку у Карловачкој гиманзији. Када је Свети архијерејски синод формирао комисију за превод Светог писма на српски језик, постао је њеним чланом. Као професор преводио је старозаветне текстове са јеврејског језика и пропратио их својим коментарима.

Ретко је који професор старе Карловачке богословије долазио за њеног учитеља са толико нада и очекивања као што је био случај са његовим доласком. Богослови су имали у њему учитеља кога би могла пожелети свака школа, српска православна богословска књижевност ауторитативног интерпретатора њених учења и бивша Карловачка митрополија члана на кога се у свим питањима, како свога унутрашњег живота тако и односима споља, могла увек ослањати и стварно се ослањала у својим најтежим данима. Он је код нас први почео научно обрађивати проблеме из Старога завета, а ти радови заузимају и данас видно место у нашој богословској науци. Доласком епископа Иринеја у Карловачку богословију оживела је не само његова катедра, већ и сама Богословија. Припадао је групи професора, на челу са ректором Јованом Вучковићем, чијом је заслугом богословија добила прави факултетски карактер. За епископа тимочког изабрао га је Свети архијерејски сабор бивше краљевине Србије 5. јуна 1919. У чин презвитера рукоположио га је и произвео у чин архимандрита епископ темишварски др Георгије (Летић), администратор Карловачке митрополије. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 15. јуна исте године од архиепископа београдског и митрополита Србије Димитрија, епископа велешко–дебарског Варнаве, нишког Доситеја, жичког Николаја и викарног Илариона. На овој епархијије епископ Иринеј остао до краја 1921. године, а тада је, по својој жељи, прешао у Бачку епархију.

Епископ Иринеј се врло рано почео бавити песништвом, иконографијом и белетристиком. Дуго година бавио се изучавањем црквеног појања не само нашег, него и византијског, руског и румунског. Спремио је уџебник црквеног појања за наш Богословски факултет који, на жалост, није угледао света. Целог живота бавио се и преводилачким радом, а преводио је са јеврејског, латинског, грчког, француског, руског, немачког и мађарског језика.

Врло рано је увидео потребу превођења богослужбених текстова са грчког на српски језик и превео је, између осталог, Службу месопусне недеље, Вечерње молитве, службу Недеље свете Педесетнице и Осмогласник (васкрсне недељне службе).

ИРИНЕЈ (Ћирић) Као делегат Српске православне цркве, провео је 1927.

годину у прикарпатској Русији где му је била поверена мисија уређења православне цркве. Администрирао је епархијама вршачком, банатском (у два маха) и темишварском. Представљао је Српску цркву у Покрету за уједињење цркава („Вера и уређење"), у Свеопштем савезу за практично хришћанство, светском савезу за међународно пријатељство помоћу цркава (данашњи Екуменски савет цркава), који га је два пута бирао за председника управног одбора, а 1939. изабрао га је за председника читаве организације. Године 1930. био је представник наше цркве у Лондону у комисији Ламбетске конференције за уједињење Англиканске и Православне цркве, а исто тако и у заједничкој англиканско-православној научној комисији 1931. године. Када се 1928. године основао покрет „Мир путем религија" изабран је у одбор. Био је члан почасног одбора првог интернационалног религијско-психолошког конгреса у Бечу 1930. године. Организовао је 1936. у Новом Саду Предспремну конференцију православних цркава за израду предмета намењених конференцији стокхолмског васељенског покрета за практично хришћанство, која се састала 1937. у Оксфорду. Заслугом епископа Иринеја из мађарског логора Шарвара размештено је по Бачкој епархији око 2800 деце и мајки са одојчадима, а у Новом Саду је основана Епархијска дечја болница за лечење деце која су у овом логору оболела од туберкулозе. Касније је порадио на спасавању одраслих из логора и на њиховом респоређивању по домовима његових епархиота.

Одмах после завршетка Другог светског рата стављен је у кућни притвор, у коме је држан седамнаест месеци, а после пуштања на слободу претучен је. После дуже болести преминуо је у Новом Саду 5. априла 1955. године и сахрањен у крипти Саборне новосадске цркве.

Епископ Иринеј (у свету Милан Ђорђевић) рођен је 22. маја 1894. у селу Врнчанима од оца Добросава и мајке Драгиње.

Основну школу завршио је у Такову, а Богословију светога Саве у Београду. Замонашен је у току Првог светског рата и као питомац Светог архијерејског сабора упућен на студије у Петроград, где је остао краће време. Потом је прешао у Оксфорд, у Енглеску, где је завршио студије и положио докторски испит.

До повратка у отаџбину био је, за време рата, секретар, а потом и председник српског бироа у Енглеској. По повратку, 1919, рукоположен је у чин ђакона и упућен на Православни богословски факултет у Атини, где је и докторирао.



Pages:     | 1 |   ...   | 35 | 36 || 38 | 39 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«ЧЕМУ МЫ МОЖЕМ ПОУЧИТЬСЯ У ИЗРАИЛЯ Благословила ли Церковь кремацию чад своих? КАКОЮ МЕРОЙ МЕРИМ Наши трагедии – случайности или закономерности? Минск • Братство в честь святого Архистратига Михаила • 2010 Допущено к печати Издательским Советом Белорусской Православной Церкви Решение №4 от 21.09.2010 Рецензенты: протоиерей Виталий Антоник, профессор, кандидат богословия; протоиерей Феодор Кривонос, кандидат богословия; В.А. Теплова, профессор, кандидат исторических наук Первая часть книги...»

«Георгий Вернадский Вступление До II съезда РСДРП Ленин и революция 1905 года От созыва III Думы до мировой войны Ленин в период мировой войны Ленин и революция 1917 года От взятия власти большевиками до Брест-Литовского мира От Брест-Литовского мира до окончания мировой войны От конца мировой войны до Новой экономической политики Новая экономическая политика Болезнь Ленина и его смерть Ленин как политический лидер notes 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28...»

«В. М. ЧЕРНОВ В ПАРТИИ СОЦИАЛИСТОВ-РЕВОЛЮЦИОНЕРОВ: ВОСПОМИНАНИЯ О ВОСЬМИ ЛИДЕРАХ С.-Петербург, 2007 г. (1000 экз.) Публикация, вступительная статья, подготовка текста и комментарии – А. П. Новиков и К. Хузер Книга полностью – DjVu- 4,3Mb Фотографии из книги – zip/jpg- 2,4Mb Из книги: вступление – Виктор Михайлович Чернов и его мемуары, глава первая – Мои дороги и тропинки к еврейству в формате HTM – 135KB В воспоминаниях В. М. Чернова представлена галерея образов видных деятелей партии...»

«Corbett, Julian S. Naval Operations. — New York: Longmans, Green and Co., 1920. Корбетт Дж. Операции английского флота в первую мировую войну. — Мн.: ООО Харвест, 2003. — 480 с. (Военно-историческая библиотека). ISBN 985–13–1058–1. Тираж 5000 экз. /// Corbett, Julian S. Naval Operations. — New York, Longmans, Green and Co., 1920. — 2 vols. Книга Дж. С. Корбетта Операции английского флота в первую мировую войну представляет собой наиболее полное исследование хода боевых действий на море в...»

«Тема исследования Возможность проведения ландшафтно-историко-ознакомительной экспедиции школьников по Соловецким островам руководитель группы: Апатенкова А.Е. адрес: Москва, ул. Гарибальди, 8-2-50 контактный тел: 8-499-132-51-62, 8-916-090-95-60 Научно-методический совет ГСК Первенства рассмотрел материалы экспедиционного исследования и считает, что экспедиция может быть зачтена всем участникам и руководителю. Председатель НМС (Ю.С. Самохин) Отчет хранить в библиотеке МКК МосгорСЮТур Москва,...»

«СТРАНЫ АРАБСКОГО ВОСТОКА ГЛАЗАМИ РОССИЙСКОЙ МОЛОДЕЖИ Материалы Молодежного форума, проведенного в рамках Хакимовских чтений Россия и арабский мир: история и современность Уфа 2012   УДК 327 ББК 66.4(2Рос),9(5),0 С83 Редакционная коллегия: Ю. Н. Дорожкин, д-р филос. наук, проф., проректор по научной работе БАГСУ; И. В. Фролова, д-р филос. наук, руководитель НИЦ ПУиГС БАГСУ; Л. И. Газизова, канд. полит. наук, начальник ОГМС НИЦ ПУиГС БАГСУ С 83 Страны Арабского Востока глазами российской молодежи...»

«1 Пояснительная записка Рабочая программа курса Окружающий мир для 2 класса разработана на основе Федерального государственного образовательного стандарта начального общего образования, Примерной программы начального общего образования, авторской программы А. А. Плешакова Окружающий мир. Рабочая программа рассчитана на 68 часов в год, что полностью соответствует количеству часов по УП ОУ. Для реализации программного содержания используются: Плешаков А. А. Окружающий мир: учебник для 2 класса: в...»

«Оглавление: Предисловие Абхазцы Школьные годы, лошади и женщины Зухаль Дервиш ордена Бекташи Лейла и поиски сокровища Женитьба на Мэйзи Переселение в Канаду События в Ванкувере Суфизм Фамильная тамга рода Яган Ф. Искандер. Тоска по Родине В. Чирикба. Абхазский мудрец из Вернона Предисловие Перед вами автобиография и история духовного путешествия. Я не считаю, что родиться абхазцем и воспитываться в племени, имеющем свою аристократию, - это какая-то особенная удача. Я решил рассказать и об этом...»

«Пояснительная записка Настоящая программа по литературе для 6 класса создана на основе федерального компонента государственного стандарта основного общего образования и программы общеобразовательных учреждений Литература под редакцией В.Я. Коровиной. Программа детализирует и раскрывает содержание стандарта, определяет общую стратегию обучения, воспитания и развития учащихся средствами учебного предмета в соответствии с целями изучения литературы, которые определены стандартом. Рабочая программа...»

«Владимир МЕЗЕНЦЕВ ОБЫЧНОЕ В НЕОБЫЧНОМ Природа – единственная книга, каждая страница которой полна глубокого содержания. Гёте Мир полон загадок Счастлив тот, кому довелось знать причины явлений? Вергилий Странное. Непонятное. Загадочное. Необыкновенное. Необъяснимое. Диковинное. Непостижимое. Чудесное. Богат набор слов, которыми мы отмечаем неведомое, не виданное ранее в природе. Безграничная в своих проявлениях, она не устает поставлять нам новое – то, что восхищает, удивляет, поражает наше...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.