WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 34 | 35 || 37 | 38 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 36 ] --

Пре избора за митрополита рашког Захарије је био сабрат манастира Дечана. Када је дечански игуман Данило (Кажанегра) 17. новембра 1811. године произведен у чин архимандрита, Захарија је истога дана добио чин свештеноигумана од митрополита рашког, призренског и скендеријског Јоаникија. Обојица су, Данило и Захарије, приложили манастиру Хиландару једно Еванђеље 29. новембра 1813. године. Као наследник архимандрита Данила (Кажанегре), „његов најбољи ученик хаџи Захарије успео је да без већих потреса очува манастир и да га унапреди... За митрополита светорашког, призренског и скендеријског Захарије је посвећен 1819. године у Цариграду. Из једног записа сазнајемо да је за његово време почела обнова манастира Свете Тројице у Мушутишту, који је био разорен, и игуман Дионисије (Савић) га је „подвезао под Марков манастир13, имајући за то синђелију митрополита Захарија,Дечанског".

Захарије се помиње као „архиепископ дечански" и у Поменику манастира Светога Николе у Бијелом Пољу, иза св.

Петра Цетињског. Међутим, у годинама после грчког устанка репресивне мере Порте захватиле су и Метохију. Неколико калуђера из Дечана било је обешено и убијено, а сам митрополит је са неколико свештеника једно време чамио у тамници." О смрти митрополита Захарије оставио нам је један летописац запис који гласи: „Године Господње 1830. марта 15. у суботу у час седми, престави се Господин рашко-призренски Захарије, бивши игуман дечански и положисмо у гроб тело његово у Дечанима за олтаром и Бог душу да му опрости". 1 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, Београд 1987, 6293.

2 Милоје Васић, Жича и Лазирица Београд 1928, 29.

3 Јован Р. Бојовић, Љетопис манастира Пива, Подгорица 1992, 4 Љубисав Андрић, О штампарији у Мркшиној цркви, Зборник Матице српске за књижевност и језик, XXXIX, св. 3/1991, Нови Сад 1991, 518.

5 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, III, 6 Ј. Радовановић, Шестопедесетогодишњица цркве пресвете Богородице у Мушитишту, Гласник Српске православне цркве, Београд 1966, 7 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, VI, 10334.

8 исто, II, 2640.

9 Исто, V, 9008.

10 Исто, 8010.

11 Душан Т. Батаковић, Дечанско питање, Београд 1989, 12 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, 9095, 9096.

13 Исто, II, 4067.

14 Д. Н. Анастасијевић, Споменици старих цркава у „Санџаку" неиздани или с погрешкама издани, Богословље, VI, Београд 1931, 68.

15 Душан Т. Батаковић, Дечанско питање, 13.

16 Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, 9188.

Пре избора за епископа липљанског, Игњатије је био игуман манастира Свете Богородице код Тетова.

„У времену издавања повеље за катедралу Липљанске епископије, у Грачаници 1314-1316. године, познат је епископ Игњатије, који се такође помиње и у потврди архиепископа Никодима за манастир Св. Стефана у Бањској". У поменутој повељи „наведена је активност липљанског епископа Игњатија око враћања епископији зависних људи које су отели властелини, из Сливова. Такође је неки Оливер отео из Грачанице епископове људе који су овом повељом краља Милутина враћени епископу". митрополит рашко-призренски, скендеријски и ђаковачки Митрополит Игњатије помиње се 1840. године. По свој прилици је те године дошао за митрополита у Призрен и наредио попу Петру Пјаковачком „да учи дјецу". Након уклањања са положаја митрополита дабро-босанског Амвросија, 1841. године, Цариградска патријаршија је поставила дотадашњег митрополита самоковског Игњатија.

Последњи помен о њему имамо из 1851. године, када је за игумана манастира Гомионице поставио јеромонаха Дионисија, који је рођен у селу Граову „у малим Пећима". Помиње се први пут у новембру 1860. када је, заједно са осталим синодалним архијерејима у Цариграду, потписао посланицу патријарха цариградског Јоакима II вернима Дебарске епархије „да подигну своме митрополиту Генадију владичански двор, како би му омогућили сталан боравак међу њима". Митрополит Игњатије II је 1866. године поставио темељ „Босанско-бањалучкој богословији". На тај корак он се одлучио „први од своје воље и жеље... за љубав народа... за просвету и напредак његов, а особито за умни и наравни развитак нашег свештенства." У томе циљу он је не само основао овај школски завод (на подстрек Срба, истакнутих грађана Бањалуке), већ је за његов опстанак и развој поставио управни одбор, прописао правила и осигурао материјалне изворе. Сам је дао, за оно време ванредно велики прилог, 1.000 цесарских дуката, као основни капитал за издржавање ове школе.

У својој препоруци за издржавање и напредак овог завода он „отечески" моли да сви „по својој вољи и могућности „буду у помоћи" овом богољубивом дјелу за превелику корист народну". Умро је 1868. године у Бањалуци.

Митрополит Игњатије рођен је на острву Лезбосу 1828.

године. Богословску школу завршио је на острву Халци.

Рукоположен је у чин јерођакона 1852. у Видину, а у чин јеромонаха 1866. године у Цариграду и произведен у чин архимандрита. За епископа је хиротонисан 1868, а за митрополита херцеговачког изабран 14. маја 1875. године.

„Политичке прилике у Херцеговини у време његовог доласка биле су такве да се он умногоме губио и био безначајан у њима.

За време његове управе херцеговачком митрополијом променила се политичка власт у Босни и Херцеговини и дошла је нова управа. Разграничење између Аустрије и Турске требало је да одвоји Новопазарски санџак од Херцеговачке митрополије. Тоје подстакло Игњатија да протестује, а тиме да навуче на себе мржњу аустријске власти. Иако је ово коначно спроведено тек 1894. издвајањем подручја Пљеваља и Пријепоља, ипак је овај Игњатијев протест власт узела као довољан разлог да изрази своје незадовољство њиме. После преговора са патријаршијом влада је успела да Игњатије буде пензионисан, пошто се претходно захвалио на епархији. Пензионисан је 15. фебруара 1888, а 16.

фебруара исте године Синод је изабрао за његовог наследника Србина Леонтија Радуловића. Игњатије је био одређен да учествује у Леонтијевом посвећењу; када је оно извршено, отпутоваоје из Мостара 2. маја 1882. године преко Метковића за Цариград. Испраћен је са пажњом и почастима од великог броја народа". Епископа хумског Иларија поставио је свети Сава.

Претпоставља се да је био његов ученик. Помиње се 15. маја 1239. године на састанку у Стону. „Наиме, састанак између Дубровника и Омишана требало је да се одржи у присуству епископа Иларија у Стону, а такође и дубровачког кнеза и посланика краља Владислава". Помиње се у Пљевљском синодикону православља као трећи по реду епископ призренски после Герасима,10 а у Призренском поменику Иларије је шести по реду епископ. Лик епископа Иларија насликан је „на северном делу западног зида у спољној припрати"12 цркве Богородице Љевишке.

ИЛАРИОН

У историјској науци врло много се расправљало о личности епископа зетског Илариона или Иларија. Ишло се тако далеко да се чак сумњало да је и постојао. „М. Пурковић је изнео цео проблем око епископа Илариона, као ктитора манастира Св.

Николе у Врањини и првог зетског епископа. Узимајући у обзир сву старију литературу и изворне податке, М. Пурковић се опредељује за закључак да поменути Иларион из повеље за манастир Врањину 1233. године није био први зетски епископ". Међутим, Владимир Мошин је дошао да закључка да повеља архиепископа Саве манастиру Св. Николе у Врањини 1233. није фалсификат и да је Иларион први зетски епископ из 1220.

године. На једној гробници у манастиру Врањини налазио се следећи натпис: „Овде се престави раб Божији Иларион, јепискуп зетски, градитељ овога светога места".

ИЛАРИОН

Митрополит грачанички Иларион помиње се после грачаничког митрополита Венедикта (Цреповића),16 који је 1455.

морао напустити своју епархију коју су Турци те године сасвим освојили.

ИЛАРИОН

„Митрополија области Сигетвара с Печујем" затечена је 1640.

године у берату митрополита Илариона",17 који је постављен на овај положај „на основу писма пећког патријарха". У састав његове митрополије улазили су градови „Кадилука Мохач, и Сексар [Сексард], и Печуј, и њене области"19 пошто је „у септембру 1641. обновио свој берат".

ИЛАРИОН

Митрополит Хаџи Иларион спада у ред врло значајних митрополита београдских. Његов је рад био свестран: вредни је прегалац у области архипастирског рада, а тако исто и као мецена и велики приложник многих српских манастира.

Сачуване књиге сведоче да је био књигољубац.21 Митрополит Иларион је имао посебан слух за уметност, нарочито када је у питању метал, за чију је израду проналазио тада најбоље златаре тако да „еванђеља Хаџи Илариона спадају међу изврсна дела ове врсте".22 За сликање икона је митрополит Иларион нашао Андрију Раичевића, великог сликара из Полимља,23 што сведочи о његовом истанчаном уметничком укусу.

Уметнички окована еванђеља поклонио је манастирима Крушедолу 1656. године24, Хопову 165725, Кувеждину Хиландару 166227 и Пиви 166228.

Посебну пажњу поклањао је манастиру Крушедолу, као лаври фрушкогорских манастира, што се види из његових прилога овоме манастиру и радовима изведеним у његово време.

Године 1644. поклонио је Крушедолу Богородичну икону29, рипиде исковане у сребру,39 које се данас чувају у Музеју Српске православне цркве у Београду, оградио манастир Крушедол31, а следеће, 1645. године, поклонио је истом манастиру још једну Богородичну икону32 и друге иконе.33 Своју панагију је такође похранио у Крушедолу 1652. године34, где се раније, 1650.

године, оковао и његов крст. Свештеник Богдан, из Батање, за здравље архиепископа пећког Гаврила и митрополита Илариона дао је живописати крст у Крушедолу.36 Вероватно је он дао налог да се испише „општи лист" у манастиру Крушедолу 1657. године. У његово време пада и посета патријарха јерусалимског Пајсија, 1645. године, манастиру Крушедолу.

Да је Митрополит Иларион поклањао пажњу и осталим манастирима види се по томе што је за његово време, од 10. маја до 8. новембра 1654. године, живописана припрата манастира Хопова. Иларион (у свету Илија Рогановић) рођен је 12. јула 1828. у Подгорици од родитеља Ђуре и Марије, рођене Марковић. Књизи се учио код попа Алексија РадиИЛАРИОН (Рогановић) чевића и јеромонаха Исаије (Бајковића), који га јеи замонашио у манастиру Врањини. У чин јерођакона рукоположо га је 1843.

митрополит Петар II (Петровић Његош), а 1847. у чин јеромонаха. После смртијеромонаха Исаије постављен је за старешину манастира Ждребаоника, а 1856. године позван је на Цетиње „да изучава богословске предмете у цетињској семинарији".40 Након извесног времена јеромонах Иларион је постао старешина манастира Острога. Када је митрополит Никанор (Ивановић) 1860. године напустио своју катедру на Цетињу, кнез Никола именовао га је 5. августа исте године за митрополита. Хиротонисан је 23. маја 1863. године у Александро-невској лаври.

У току своје архијерејске службе, осветио је 45 нових храмова и рукоположио 119 свештеничких кандидата. Умро је 15.јануара 1882. на Цетињу и сахрањен у Влашкој цркви.

Иларион (у миру Жарко Радонић), рођен је у Молу, Бачка, 8.

септембра 1871. године. После завршене Српске православне велике гимназије у Новом Саду уписао се у Стару карловачку богословију и по завршетку исте студирао правне науке у Јегри и Пешти. Као дипломирани теолог и правник прелази у Босну и постаје професор Рељевске богословије. Рукоположен је у чин ђакона 3, а у чин презвитера 11. октобра 1899. годие. Ректором поменуте богословије постао је 1909. године.

Своје радове је објављивао у Источнику, који је уређивао са великим успехом. За митрополита зворничко-тузланског изабран је од стране Светог синода цариградске патријаршије 14.

децембра 1909. године, а хиротонисан је у Тузли 15. маја 1910.

године.



Pages:     | 1 |   ...   | 34 | 35 || 37 | 38 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Статья представляет собой опыт компаративного исследования, цель которого — построение картографии поля мировой психотерапии. Автор не пытается представить свой анализ как объективное исследование, а, наоборот, подчеркивает его пристрастность, эксплицируя свою методологическую позицию как позицию психоаналитика лакановской ориентации. Под этим углом зрения выявлены основные системообразующие структуры конфликтного многообразия психотерапевтического опыта. Они же выступают как единицы...»

«Томск  2007 УДК 882 ББК 84(2р)6 З328 История Томска уходит за горизонт четырех столетий. Документально-художественное исследование Сергея Заплавного Томские сказания помогает заглянуть вглубь веков, узнать, откуда произошли названия Томь, Ушайка, Басандайка, Эушта, каким образом князь эуштинцев Тоян связан с найманским ханом Таяном, кто такие мамуты и легендарная чудь, ушедшая под землю, где находится пушкинское Лукоморье, когда появились в нем русские люди, какое отношение к Томску имел...»

«19185 МАТЕРИАЛОВ о гг —I S н н о “О ~ 3 Т5 0 3 1 3= S о Ц Е Н Т Р А Л Ь Н О Е С Т А ТИ С ТИ Ч ЕС К О Е У П Р А В Л Е Н И Е С СС Р СБОРНИК СТАТИСТИЧЕСКИХ МАТЕРИАЛОВ (в помощь агитатору и пропагандисту) 1985 МОСКВА ФИНАНСЫ И СТАТИСТИКА 65. M i Б Б К.6М Д C23 С борник статистических м атер и ал о в (в помощ ь аги т а то р у и п р о п аган д и с ту ). 1985 с о д ер ж и т с в е ­ ден и я, оп уб ли кован н ы е в руб р и ках В пом ощ ь а ги т а то р у и п роп аганд исту и С татистические м атери ал ы...»

«к р ш щ * / * г п. Увельский 26 ноября 1999 год г ггп nzzEzrznn: ; I отделение II районной конференции работников культуры ПРОЛОГ Истории нашей вехи 26 ноября 1999 года П. У вельский ПРОЛОГ ИСТОРИИ НАШЕЙ ВЕХИ. Звучат позывные Как здорово, что все мы здесь сегодня собрались. На сцену выходят ведущие. 1-ый. Отзвучали знакомые позывные. И это значит. 2-ой. Мы открываем 2-ую ежегодную конференцию работников культуры У вельского района! 1-ый. И посвящаем ее одному из направлений человеческой...»

«1. Требования к обязательному минимуму содержания и уровню подготовки по дисциплине История политических и правовых учений относится к фундаментальным академическим курсам юридической высшей школы. Теоретическое осмысление государства, права, политики, демократии, законодательства и других вопросов приобретает особое значение в периоды глубоких социальных перемен, общественно-политических кризисов, проявления глубоких реформ основ общественной и государственной жизни. История политических и...»

«Шестаков В. П. Ш51 Английская литература и английский национальный характер. — СПб. : Нестор-История, 2010. — 312 с., ил. ISBN 978-5-98187-520-5 Эта книга посвящена культурологическим аспектам английской литературы. В ней анализируются литературные тексты, связанные с традиционными феноменами английской культуры и национального характера: спортом, образованием, путешествием, юмором. Книга рассчитана на всех, кто интересуется историей Англии, литературой и культурой. УДК 83.3(4) ББК 82.091 На...»

«Глава 1. НАРОДЫ И ДРЕВНЕЙШИЕ ГОСУДАРСТВА НА ТЕРРИТОРИИ НАШЕЙ СТРАНЫ. Современная наука пришла к выводу, что все многообразие нынешних космических объектов образовалось около 20 миллиардов лет тому назад. Солнце одна из множества звезд нашей галактики возникло 10 миллиардов лет тому назад. Наша Земля - рядовая планета Солнечной системы - имеет возраст 4,6 миллиарда лет. Сейчас принято считать, что человек начал выделяться из животного мира около 3 млн. лет тому назад. Периодизация истории...»

«УСТАВ федерального государственного бюджетного образовательного учреждения высшего профессионального образования Российский государственный гидрометеорологический университет Принят конференцией научно-педагогических работников, представителей других категорий работников и обучающихся протокол от _ 2011 г. № _ Ректор Карлин Лев Николаевич М.П. Ф.И.О. 2011 г. 1. Общие положения 1.1. Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования Российский...»

«11. ·&EПAI&OPI 1. IООФС НА KPAIO 3(МПИ (ОГНЕННАЯ ЗЕМЛЯ :и ПАТАГОНИЯ) ИЗДАТЕЛЬСТВО ссМЫСЛЬ МОСКВА 1969 91(И7) Д-29 ГЛАВНАЯ РЕДАIЩИЯ ГЕОГРАФИЧЕСКОй ЛИTEPATVPqi Rниrа подготовлена ПРИ 'УЧАСТИИ ИНСТИТУТА ЭТНОГРАФИИ АН СССР JEAN DELABORDE UND DR. HELMUT LOOFS АМ RANDE DER WELT (PATAGONIEN UND FEUERLAND) BERLIN Перевод с немецкого И. С. САМЬIЛИНОй и О, В. МИХЕЕВОЙ Авт.ор послесловия Б. В. АНДРИАНОВ Фо то авто р ов Делаборд Ж. и Лоофс Х. Д29 На краю земли. (Огненная Земля и П атаrония). Пер. с нем.,...»

«ВАЛЕНТИН СЧЕНСНОВИЧ ПЕРВЫЙ ВЕК ЭПОХИ ВОДОЛЕЯ. ЭСКИЗ ПУТИ. 2 Эта небольшая книга обращена ко всем людям, заинтересованным проблемами здоровья человека, здоровья общества, увеличения продолжительности жизни, воспитания поколений детей и подростков в духе высокой Нравственности и Духовности. Автор заостряет проблемы конца Эпохи Рыб, совместно c другими материалами по этой острой тематике, советует читателям задуматься о важности текущего исторического момента, необходимости разрешения каждым...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.