WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 33 | 34 || 36 | 37 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 35 ] --

После смрти епископа Герасима изабран је за његовог наследника и за епископа тимочког са седиштем у Неготину посвећен је 29. септембра 1865. После петнаест година архипастирствовања умро је 24. априла 1880. и сахрањен у старој неготинској цркви, а 1929. је пренет у нову неготинску цркву. Евгеније (у свету Манојло Летица) рођен је 1858. у Плашком.

Гимназију је завршио у Карловцима, а правне науке у Бечу, Грапу и Загребу. Пошто је положио сва три државна испита и адвокатски испит, постављен је за судију и ераријалног фискала у Сарајеву. Напустивши световну службу, уписао се у Карловачку богословију и завршио је 1895. године. Замонашен је у манастиру Кувеждину и исте године постављен за другог бележника Саборског одбора. На овом положају се задржао краће време.

У чин ђакона рукоположио га је 9. јула 1895. патријарх српски Георгије, а 3. новембра је именован за привременог бележника епархијске управе темишварске и за референта конзисторије, оба одсека. Крајем исте године га је епископ темишварски Никанор произвео у чин протођакона.

Пошто је претходно примио презвитерски чин, хиротонисан је за првог митрополита новоосноване Епархије бањалучке 30.

децембра 1900. године у Бањалуци, а 1908. је, након смрти митрополита Николаја, постао дабро-босанским митрополитом. У мировину се повукао 1920. године и живео је у манастиру Раваници у Врднику.

Као врстан правник, митрополит Евгеније је учествовао у изради првобитног нацрта устава Српске православне цркве донетог 1931. године. Умро је у Суњи 3. октобра 1933. Митрополит пожешки Еврем (Јефрем) помиње се „у писму фра Јеронима Лучића, написаном у Сарајеву 1639. године, а послатом у Рим „Конгрегацији".7 Убијен је од римокатоличке светине у селу Купе, близу Пожеге.

Митрополит Евстатије нам је познат само по имену. Заузимао је митрополију „Ђаур кадилука Ресава, и Голубац, и Рам с Мајданпеком и њене области".8 Ништа друго о њему не знамо.

Евстатије је постао митрополит рашки 1757. године, о чему сведочи његов печат. Наиме, на печату „Евстатија, смиреног митрополита Расијскога" урезанаје 1757. године, што значи да је тад дошао на архијерејски престо у Новом Пазару. После тога, 1763. године, налазимо његов потпис на једном документу кнежева Рашковића.

Иларион Руварац помиње митрополита Јевстатија као једнога од оних владика, родом Срба, који су тада када се укидала Пећка српска патријаршија одстрањени те се потуцали по српским земљама. Епископ ужички Евстратије помиње се 25. децембра 1774.

године у вези са рукоположењем једног свештеничког кандидата, који је касније службовао у Архидијецези сремско-карловачкој. Рођен је у селу Лежимиру, близу манастира Шишатовца, где је и примио монашки чин. Пре него што је 1673. постао београдским митрополитом био је типикар манастира Хиландара.

Јеромонах Елевтерије се вероватно противио свом избору, јер је у псалтиру манастира Хиландара који је он „оправио" и оставио запис из којег се види да је он „быви насилован прїети сань архиереиства бЕлградскїе епархи при архиепископе србъском Максиме". Митрополит Елевтерије се повукао са катедре око 1678.

године, јер се поменуте године већ помиње нови београдски митрополит Пајсије (1678-1680).

Преко Свете Горе митрополит Елевтерије доспео је у Чернигов, где је помагао у црквеним службама архиепископу черниговском. По препоруци хетмана Ивана Самуиловића у Чернигову, доспео је 1684. године у Москву тражећи милостињу.

Његов боравак у Москви, за време цара Алексија, помиње се у једном запису у манастиру Шишатовцу.

Пред смрт дошао је из Београда, где је живео по умировљењу, у свој постриг манастир Шишатовац. умро је 5.

фебруара 1689. године и сахрањен пред шишатовачком црквом, у другој припрати.

Епископ Емилијан је рођен у угледној банатској породици Кенгелац 3. јуна 1807. у Кикинди. Гимназију је завршио у Сегедину, права у Кежмарку, а богословију у Вршцу. По завршетку школовања три године је био гимназијски професор.

Замонашен је у манастиру Беочину. Епископ далматински Пантелејмон (Живковић) рукоположио га је у чин ђакона, а затим је постављен за конзисторијалног бележника у Темишвару, с тим што је у овом граду предавао и веронауку на тамошњем лицеју.

Епископ темишварски Пантелејмон (Живковић) произвео га је у чин архимандрита 9. децембра 1845. и поставио за старешину манастира Ходоша. На овом положају остао је до 1853. године, односно до хиротоније за епископа вршачког 12. маја 1853.

Епископ Емилијан спада у ред најревноснијих архијереја Карловачке митрополије деветнаестога века. Енергично је устао у одбрану православља у време установљења Лугошке унијатске епископије, затим у очувању јединства Српске православне цркве у Аустроугарској монархији, „па онда за држање српских вероисповедних школа у развојаченој Крајини посебце, на очување српске народне ивдивидуалности уопште". Својим улогом од 4.000 форинти основао је фонд за свештеничке удове и сирочад вршачке епархије.

Умро је 25. јуна 1885. у Вршцу и сахрањен у вршачкој Саборној цркви.

Епископ Емилијан (у свету Недељко Пиперковић) рођен је 23. августа 1886. у Липљану на Косову. Основну школу је завршио у свом родном месту, а нижу гимназију у Приштини и Солуну. Богословију је завршио на острву Халци, где је провео седам година. После завршене богословије постављен је за приправника при Српској митрополији у Скопљу и вероучитеља у гимназији и учитељској школи. Као питомац Светог архијерејског сабора у Краљевини Србији упућен је на Богословски факултет у Атину 1913, где је дипломирао 1918. и докторирао 1919. године.

Након завршених студија постао је секретар митрополита српског Димитрија на Крфу, а после ослобођења Србије је, као члан делегације, преговарао са Цариградском патријаршијом о канонском присаједињењу ослобођених крајева Српској православној цркви и васпостављању Српске патријаршије.

Када се вратио у земљу, постављен је за вероучитеља Београдске реалке, а убрзо затим за професора богословије у Сремским Карловцима. На овом положају затекао га је и избор за епископа тимочког. Недељко Пиперковић је замонашен 1911. у манастиру Св. арх. Михаила у Кучевишту, и ускоро га је митрополит скопски Викентије рукоположио у чин ђакона. У чин јеромонаха га је рукоположио 29. јуна 1920. митрополит српски Димитрије. За епископа тимочког је хиротонисан 23. јануара 1922. године.

Своје научне радове објављивао је у грчким и нашим црквеним часописима. Умро је у Зајечару 10. септембра 1970.

године и сахрањен у зајечарској Саборној цркви.

Епископ Емилијан (у свету Емил Мариновић) рођен је 10.

јула 1902. у Горњем Михољцу у Славонији. Богословију је завршио у Сремским Карловицма, а Богословски факултет у Београду. Епископ пакрачки Мирон рукоположио га је 16.

септембра 1933. у чин ђакона, а сутрадан за презвитера. До избора за епископа био је библиотекар Патријаршијске библиотеке и парохијски свештеник. За викарног епископа марчанског изабран је 28. маја 1949. и додељен митрополиту загребачком Дамаскину да помогне у администрацији Епархијом пакрачком. За епископа пакрачког изабран је 12. јуна 1951. После смрти митрополита Дамаскина дуже време администрирао је епархијом загребачком. Умро је 18. јануара 1982. у Пакрацу.

У тринаестом веку су нам позната три епископа велбушка.

Други по реду је Епифаније13 о коме сем имена ништа друго не знамо.

Владика Епифаније помиње се око 1640. године на првом месту у поменику манастира Гомирја. Епифаније је примио монашки чин још за време патријарха Јована, а синђелију о рукоположењу за митрополита далматинског издао му је патријарх Пајсије.

ЕФТИМИОС

Митрополит Ефтимиос помиње се као претходник митрополита Григорија. Наиме, Григорије је дошао на катедру новобрдских митрополита „место монаха именом Ефтимиоса, који је свргнут. На основу арза патријарха ђаура у Пећи". Митрополит Григорије је платио пешкеш 4. јула 1649.

године, што значи да је Ефтимиос одступио исте године пре јула месеца.

1 Азбучик Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1992, 234.

2 Мил. С. Филиповић, Почеци и прошлост Зворничке епархије, Богословље VIII (XXIII), Београд 1964, 112-113.

3 Др Благота Гардашевић, Писац најстаријег уџбеника православног црквеног права, Зборник православног богословског факултета III, Београд 1954, 165-179.

4 Д. Р., Евгеније Јовановић, епископ карлштатски од 1839-1854, Српски Сион, Срем. Карловци 1904, 491.

5 Споменица Тимочке епархије 1834-1934, Сремски Карловци 1934, 6 А. Е. и митрополит Евгеније (Летица), Гласник Српске православне патријаршије, Сремски Карловци 1933, 688-689.

7 Слободан Милеуснић, Пожешка епихија, Православна мисао XXIII, Београд 1980, 118.

8 Радмила Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас СССХХ, Одељење историјских наука, 2, Београд 1980, 151.

9 Свет. Ст. Душанић, Будимљанска епархија и манастир Успење у Сељанима код Пријепоља, Гласник Српске православне цркве, Београд 1964, 124.

10 Д. Руварац, Статистички подаци (Архидијецезе Сремскокарловачке из године 1774, 1798, 1808, 1819, 1833, 1910), Споменик Српске краљевске академије XII, Земун 1925, 86.

11 Димитрије Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, Београд 1978, 89.

12 Митрофан Шевић, Епископи вршачке епархије, у: Шематизам Српске православне епархије вршачке за годину 1898, Вршац 1899, 23.

13 Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, 277.

14 Димитрије Витковић, Дабро-босански митрополит Гаврило Аврамовић и Гомирско или Жумберачко владичанство, Богословски гласник XXIII, Сремски Карловци 1912, 282.

15 Радмила Тричковић, исто, 159.

Епископ Захарије је родом из села Вранеша код Шаховића.

Поклонио је рукописно Еванђеље 1556. године цркви Ваведења пресвете Богородице која се зове „селинска". Митрополит смедеревски Захарије помиње се 1562. године као обновитељ манастира Жиче. Наиме, у XVI веку звршена је рестаурација манастира Жиче у којој је узео учешћа митрополит смедеревски Захарије, о чему сведочи и натпис који у преводу гласи: „Захарија, смирени митрополит овога светога места и града Смедерева, нађох ову обитељ запустелу и подигох ову келију за одмор за оне који хоће овде да живе. Сетите се и мене грешнога. године 7070". Из овога записа сазнајемо да се манастир Жича 7070. тј. 1562.

године налазила у саставу Браничевске епархије, јер митрополит Захарије назива себе митрополитом „овога светога места".

Вероватно је том приликом митрополит Захарија поклонио манастиру Жичи дискос који је сав „од најчистије срме" на коме пише: „Си дискос створи смијерни Митрополит Захарија Храму свјетаго Взнесенија архиепископије Жидчи. Јему же буду вечна памет".

„У доба обнављања Пећке патријрпшје његова митрополија се, за цело, подударала с границама Смедеревског санџака који је (1563) обухватао кадилуке Смедерево, Београд, Ужице, Чачак, Рудник, Кучајну и Ниш, са 23 нахија". Митрополит Захарије помиње се на једној икони насликаној за његово време.5 Икону је поклонио цркви Пресвете Богородице у Мушутишту Симон или Симеон, а данас се налази у Приштини. Митрополит Захарије први пут се помиње у запису у паперти манастира Светих Арханђела у Скопској Црној гори поводом његове посете овом манастиру, 1. октобра 1776. године. Овом приликом га је пратио његов протосинђел Никодим Хиландарац. Писац једног записа из 1792. године жали се да је у време митрополита Захарија Марков манастир Светога Димитрија спао само на једно здање. Митрополит Захарије рођен је у селу Винци код Куманова.



Pages:     | 1 |   ...   | 33 | 34 || 36 | 37 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«Эколого - краеведческий путеводитель села Палатово Красногвардейского района Прогулка по русской деревне Выполнила: Щербинина Татьяна Михайловна, ученица 9 класса МБОУ Палатовская средняя общеобразовательная школа Научный руководитель: Емельяненко Тамара Ивановна, учитель православной культуры МБОУ Палатовская средняя общеобразовательная школа Палатово Красногвардейский район 2012 год 2 Содержание : стр. Приветствуем вас на земле Палатовской. Родина начинается с малого 3 Пункт I. Возникновение...»

«Т.А. Круглова В.К. Яцунский и И.Д. Ковальченко: истоки научного сотрудничества Многие выдающиеся ученые, осознавая ответственность пе­ ред будущим науки, заботятся о подготовке достойной смены. Успех в этом деле зависит от разнообразных факторов, среди которых следует назвать творческую одаренность ученика. Если говорить об академике И.Д. Ковальченко (1923—1995), то он был, без сомнения, талантливым студентом. Иван Дмит­ риевич поступил на исторический факультет МГУ им. М.В. Ломоносова в 1947...»

«Вадим Михайлович МАССОН БИОБИБЛИОГРАФИЧЕСКИЙ УКАЗАТЕЛЬ САНКТ-ПЕТЕРБУРГ 1999 ИНСТИТУТ ИСТОРИИ МАТЕРИАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ РОССИЙСКОЙ АКАДЕМИИ НАУК Вадим Михайлович МАССОН БИОБИБЛИОГРАФИЧЕСКИЙ УКАЗАТЕЛЬ САНКТ-ПЕТЕРБУРГ 1999 Вадим Михайлович Массон: Биобиблиограф. указ. / Сост. Л. М. Всевиов. Ин-т истории материальной культуры РАН. Л., 1999. 43 с. Указатель включает описание работ всемирно известного археолога, специалиста по истории и культуре древних цивилизаций В. М. Массона. Указатель предназначен...»

«г. Лобня Школа №8 Январь 2008 года 1 Мечты сбываются! Дорогие читатели! Перед вами первый выпуск литературного альманаха нашей школы – средней общеобразовательной школы № 8 имени Героя Советского Союза Г.Д.Будника города Лобни. Это не совсем обычная книга. Во-первых, потому, что она - воплощение давней мечты: такой сборник хотели начать выпускать ещё в 1985-86 учебном году, то есть в год рождения школы №8. Но, как всегда, не доходили руки, возникали сиюминутные важные дела. Вот так: от замысла...»

«СТАТИСТИКА И УЧЕТ УДК 330.1 + 336.6 В. В. Ковалев БУХГАЛТЕРСКИЙ УЧЕТ В РОССИИ: СМЕНА ПРИОРИТЕТОВ Успешное существование фирмы в современной бизнес-среде в течение более или менее длительного времени невозможно без надлежащего информационного обеспечения. Эту функцию в значительной степени выполняет бухгалтерский учет. Учет эволюционирует уже много столетий, а потому вполне естественны и объяснимы взлеты и падения, диаметральность взглядов на его роль и функциональное предназначение в бизнесе, а...»

«2010г 2 Православная книга России Оглавление Книжная миниатюра Древней Руси Издательское дело в России в XVIII–XIX веках Начало книгопечатания и типографского дела в Европе и в России Начало выпуска газет Содержание понятий и происхождение видов Основные этапы развития допечатной книги История книги: история книгопечатания России и мира, история книжного дела 3 Книжная миниатюра Древней Руси Древнерусская книжная миниатюра имеет свойство влюблять в себя всех, кто начинает ею заниматься....»

«УСТАВ федерального государственного бюджетного образовательного учреждения высшего профессионального образования Российский государственный гидрометеорологический университет Принят конференцией научно-педагогических работников, представителей других категорий работников и обучающихся протокол от _ 2011 г. № _ Ректор Карлин Лев Николаевич М.П. Ф.И.О. 2011 г. 1. Общие положения 1.1. Федеральное государственное бюджетное образовательное учреждение высшего профессионального образования Российский...»

«ГОСУДАРСТВО ПРОТИВ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНОЙ КОНТРЭЛИТЫ Автор: Э. В. КЕМПИНСКИЙ (На примере Северного Кавказа периода первой российской революции) Интеллектуальная контрэлита своей деятельностью способствовала и способствует свержению правящих режимов и изменению государственного устройства. В кризисных ситуациях весьма важно обеспечение законности и сохранение конституционного порядка. Во многом это зависит от эффективности деятельности правоохранительных органов. Одним из факторов успешности такой...»

«ИСТОРИЯ И ФИЛОСОФИЯ ОБРАЗОВАНИЯ УЧЕБНО-МЕТОДИЧЕСКИЙ КОМПЛЕКС Оренбург-2008 г. ББК: 87 Г 72 Автор-составитель: Горшенина Н.В. – преподаватель спецдисциплин ФГОУ СПО Оренбургский государственный колледж. Рецензент: доктор педагогических наук, декан факультета социальной педагогики Емельянова М.А. История и философия образования: Учебно-методический комплекс. – Оренбург: ООО Агентство ПРЕССА, 2008. Учебно-методический комплекс представляет собой курс лекций, в которых раскрыт...»

«Направление 080200.62 – Менеджмент по профилю - Управление малым бизнесом Квалификация (степень) выпускника - бакалавр Срок обучения - 4 года А_080200_62_6_о_п_ФЭУ АННОТАЦИЯ примерной программы дисциплины История Цель дисциплины Обучение по дисциплине История призвано выполнять важную воспитательно-мировоззренческую функцию: знание фактологической стороны истории, закономерностей исторического процесса – фундамент для создания научного мировоззрения, формирование гражданских качеств. Данная...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.