WWW.KNIGI.KONFLIB.RU

БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА

 
<< HOME
Научная библиотека
CONTACTS

Pages:     | 1 |   ...   | 31 | 32 || 34 | 35 |   ...   | 103 |

«САВА, ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 1 СРПСКИ ЈЕРАРСИ од деветог до двадесетог века 2 Издавачи: ЕВРО, Београд УНИРЕКС, Подгорица ...»

-- [ Страница 33 ] --

После пола века у Призрен је 1896. године дошао за митрополита Србин Дионисије (у свету Дамјан Петровић). Рођен је 1858. године у Босанској Градишки. Након завршене основне школе дошао је у Београд и завршио „страначку богословију".

После рукоположења постао је окружни протопрезвитер босанско-градишки. Одликован је 15. августа 1883. године протосинђелским чином, а касније и правом ношења напрсног крста. После извесног времена вратио се у Београд, одакле је упућен у Богословску школу на острву Халци, „коју сврши на потпуно задовољство Цариградске патријаршије, која га узме себи у службу, а након неког времена пошаље у Скопље као архимандрита и намесника Скопљанске Митрополије". Хиротонисан је за митрополита рашко-призренског 25. јануара 1896. године у Цариграду.

„Нови митрополит је, у сарадњи са владом у Београду, са много елана почео обнову верско-просветних установа у својој епархији. Дионисије је обнављао црквено-школске општине, отварао нове и преуређивао старе школе, доводио нове кадрове.

Али готово на сваком кораку морао је да се сукобљава са српским општинарима који су, штитећи своје уске интересе, пружали отпор његовим настојањима да реформише, оснажи и својој власти подреди све верско-просветне организације на подручју рашко-призренске епархије." Покушај митропололита Дионисија да обнови презадужени и осиромашени манастир Високе Дечане донео му је врло много непријатности у његовом маловременом животу.

Након четворогодишњег управљања епархијом у 43. години живота умро је 7. децембра 1900. године у Скопљу.

Дионисије (у свету Драгољуб Миливојевић) рођен је 13 јула 1898. у селу Рабровцу Богословски факултет завршио је у Београду. До избора за викарног епископа био је старешина манастира, професор богословије и управитељ Монашке школе у манастиру Де-чанима. Изабран је за викарног епископа моравичког 1938. године и хиротонисан 24. августа исте године у београдској Саборно) цркви. Крајем 1939 године изабран је за епископа америчко-канадског. Због стварања раскола у Српској православној цркви у Америци, рашчињен је од стране Светог архијерејског сабора 1964. године.

Епископ Доментијан је постављен за епископа тридесетих година шеснаестог века од стране архиепископа охридског Прохора. Учествовао је у раду Охридског сабора 1532. године, који се састао да осуди митрополита смедеревског Павла.

Сви су изгледи да епископ Доментијан никада није ни живео у својој епархији.104 У њој се тада налазио епископ Теофан кога је поставио митрополит Павле.

Доментијан (у свету Драгутин Поповић) рођен је у Сокобањи, родном месту митрополита српског Михаила, који га је и послао у Кијев. Овде је завршио семинарију и Духовну академију. По завршетку школовања постављен је за писара духовног суда у Шапцу, а потом за суплента гимназије у истом месту Као суплент примио је монашки чин у манастиру Петковици 1903. године.

Истога дана је рукоположен у чин ђакона, а сутрадан у чин презвитера од епископа шабачког Димитрија. Хиротонисан је за епископа нишког 1909. Обилазећи рањенике добио је пегави тифус и умро у Нишу 1912. године.

Епископ Доментијан (у свету Живојин Павловић) рођен је 20.

августа 1911. у селу Пертате од оца Владимира и мајке Десанке.

Основну школу и пет разреда гимназије завршио је у Лесковцу, Богословију у Сремским Карловицма, а Богословски факултет у Београду. До избора за епископа био је суплент и професор богословија у Сарајеву, Цетињу и Призрену.

Пре примања суплентске дужности у Сарајеву, замонашио га јеу Придворном патријаршијском храму, по чину мале схиме, 31.

децембра 1939. митрополит скопски Јосиф. У чин јерођакона и јеромонаха рукоположио га је 3. и 10. марта 1940. године митрополит дабро-босански Петар. Одликован је свим чиновима пре избора за епископа. За епископа врањског хиротонисали су га у Саборној београдској цркви 11. јуна 1978. године патријарх српски Герман, митрополит црногорско-приморски Данило и епископ тимочки Милутин. Умро је после тешке саобраћајне несреће 1. јуна 1983. у Београду, а сахрањен је у врањској Саборној цркви.

Доситеј се помиње у минеју Липљанске митрополије за септембар-новембар105 као митрополит грачанички, који је познат и као „егзарх све српске и подунавске земље". Владимир Мошин сматра да је митрополит Доситеј умро 1449. године. О митрополиту ариљском Доситеју знамо захваљујући његовом потпису „на једном свом Молитавнику, после 1526.

године". Митрополит Доситеј посвећен је за самоковског митрополита од стране патријарха пећког Мојсија (1712-1726). Митрополитску катедру заузимао је после митрополита Нектарија, а пре митрополита Јефрема. Доситеј (Николић) био је родом из Херцеговине. Познато је да је пре него што је постао епископ био егзарх ваљевског епископа. За епископа је изабран у првој половини 1714, јер се 28. јула исте године помиње као ипопсифије (изабрани али још непосвећени епископ).

За његово време обнови капетан Станиша, 1735, храм Св. оца Николаја у манастиру Драчи.

Као епископ ваљевски учествовао је у раду на сабору у Хопову 1721. и у заседању митрополитском новембра 1732.

У току свог архипастирског рада долазио је стално у сукобе са митрополитом, а нарочито са епископом бачким Висарионом (Павловићем). Крајем августа 1735. године збачен је са управе, и затворен у манастир Хопово, а кратко време и у Гргетегу, и за администратора ваљеске епархије митрополит Вићентије Јовановић постави Андрију Јоакимовића, који је све до 19.

јануара 1737. администрирао истом епархијом Међутим, „ 7.

новембра и. г. морао је митрополит Вићентије не само репоновати владику Доситеја, него и јавно признати да је заведен био од других онако да поступи против њега". Епископ Доситеј умро је у Карловцима 11. јуна 1738. и сахрањен у горњој цркви Ваведења пресвете Богородице.

Митрополит Доситеј заузимао је катедру дебарских митрополита вероватно пре 1818. године, јер је те године учествовао у раду Синода у Цариграду. Наиме, приликом доношења синодалног акта патријарха Кирила VI „о подизању епископије Триполице у Пелопонезу, раније патријаршијске егзархије, на степен митрополије, и о присаједињењу к њој епископије Амикла"112 овај акт је потписао као последњи потписник митрополит дебарски Доситеј.

Епископ Доситеј рођен је у селу Дабници недалеко од Прилепа. Основно образовање добио је у Прилепу. Замонашио се у манастиру Трескавцу, а потом је постао сабрат манастира Зографа, где је и рукоположен у чин ђакона и презвитера. По повратку из Свете горе постао је протосинђел епископа нишког Мелентија. После владичине мученичке смрти постао је старешина манастира Горњака, где је постао и архимандрит.

Хиротонисан је за епископа тимочког на Сретење 1834.

године у Старој крагујевачкој цркви од митрополита Србије Петра (Јовановића) и епископа ужичког Нићифора и шабачког Герасима.

Незадовољан духовним стањем народа у Зајечару, пренео је 1839. године седиште епархије из Зајечара у Неготин. Умро је у Неготину 2. априла 1854. године и сахрањен код старе неготинске цркве.

Епископ Доситеј рођен је 16. октобра 1856. у Дрнишу у Далмацији. У чин ђакона рукоположио га је епископ далматински Стефан (Кнежевић) 25. јануара 1877, а за презвитера на Божић 1878. Пре избора за епископа био је двадесет пет година члан конзисторије и сарадник епископа далматинских Стефана и Никодима (Милаша). Архимандритом је постао 1886. године. За епископа бококоторског посвећен је у грчком храму Свете Тројице у Бечу 21. новембра 1908. Посветили су га миДОСИТЕЈ (Јовић) трополит буковински Владимир (Репта) и епископ далматинскоистарски Никодим (Милаш), чланови Синода вештачке српскорумунско-руске Буковинско-далматинске митрополије. Живот је завршио трагично 12. октобра 1910. године.

Митрополит Доситеј (Васић) рођен је у Београду 5. децембра 1887. године. Гимназију и богословију завршио је у свом родном месту, а Кијевску духовну академију, са степеном магистра богословља, 1904, године. Након двогодишњих студија богословских и филозофских наука на Берлинском универзитету, студирао је у Лајпцигу чисту и експерименталну филозофију.

Замонашио се још као ученик богословије и рукоположен је у чин јерођакона.

За суплента Богословије светога Саве у Београду постављен је 1907. године, а две године касније наставио је студије на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. Крајем 1910. године прешао је у Женеву где је боравио као студент до објаве Балканског рата.

Свети архијерејски сабор Краљевине Србије изабрао га је за епископа нишког у мају 1913, а 25. истога месеца посвећен је за епископа.

Једва је епископ Доситеј саставио у Нишу две годне, избио је Први светски рат. Сви су очекивали да ће се епископ повући из своје резиденције. Међутим, епископ Доситеј је дочекао непријатељску војску, а она га послала у интернацију. Одмах затим поубијано је на зверски начин – камом око 150 свештеника.

Из интернације се епископ Доситеј вратио на своју епархију 1918. године. У време васпостављања редовог стања у Српској православној патријаршији после Првог светског рата епископ Доситеј заузима положај потпредседника Средишњег архијерејског сабора и у том својству учествује у преговорима са Цариградском патријаршијом у циљу узимања на знање одлуке о васпостављењу Српске патријаршије у којој је дужи низ година била пауза у поглаварству.

У време враћања Чеха и Словака у православље из римокатолицизма, а у Прикарпатској Русији из уније, епископ Доситеј је три године провео у Чехословачкој као изврстан мисионар, а потом је одржавао сталну везу са младом Православном црквом у овој земљи. Доношењем новог Устава Српске православне цркве 1931, од делова одузетих од Горњокарловачке и Пакрачке епархије створена је Загребачка епархија. На молбу чланова Светог архијерејског сабора, епископ-мученик Доситеј се примио избора првог митрополита загребачког. Његов рад као православног јерарха у Загребу био је разноврстан. Бавећи се целог живота каритативним радом, митрополит Доситеј је у Загребу, поред осталог, основао женски манастир Свете Петке и радио на оспособљавању православних монахиња за рад у болницама.

Администрирао је епархијама Горњокарловачком и Бањалучком и више година помагао престарелом епископу пакрачком Мирону († 1941) у вршењу епископске службе. За време болести патријарха српског Варнаве као најстарији члан Синода управљао је пословима Српске православне цркве, а после патријархове смрти, до избора паријарха Гаврила 1938, администрирао је Архиепископијом београдско-карловачком.

Одмах после избијања Другог светског рата митрополит Доситеј је затворен у Загребу. У затвору је малтретиран и толико претучен – а у томе су учествовале и римокатоличке монахиње – да је у бесвесном стању донет у манастир Ваведење у Београд, где је брижљиво негован од стране сестринства овога манастира.

Не долазећи више к свести, умро је 13. јануара 1945. године у манастиру Ваведењу у Београду и сахрањен је у манастирској порти.

Доситеј (у свету Димитрије Стојковић) рођен је 7. децембра 1906. године у Смедереву од оца Лазара и мајке Софије.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду.

Богословију је започео 1922. године у Сремским Карловицма, а завршио је 1937. године у Битољу. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1942. године.

Замонашио се 1924. године у манастиру Свете Пречисте код Кичева. Од 1924. до 1932. године био је сабрат манастира Хиландара, а по повратку из Свете Горе сабрат манастира Грачанице. У чин јерођакона и презвитера рукоположен је 1934.

године. Синђелом је постао 1945, а архимандритом 1948. године.

Од 1937. до 1947. године био је чиновник Светог архијерејског синода, а од 1947. године управник Патријаршијског двора у Сремским Карловцима. На том положају га је затекао и избор за викарног епископа топличког 1951. године.



Pages:     | 1 |   ...   | 31 | 32 || 34 | 35 |   ...   | 103 |
 


Похожие работы:

«С. А. МАЛЫШКИН, Н. В. ЯГОДЫНСКАЯ КУЛЬТУРНОИСТОРИЧЕСКИЕ ЦЕНТРЫ РОССИИ УЧЕБНИК Для студентов учреждений высшего профессионального образования, обучающихся по направлению подготовки Туризм 5-е издание, исправленное и дополненное УДК 008(075.8) ББК 71.4(2)я73 М209 Р е ц е н з е н т ы: доктор исторических наук, профессор А. А. Федулин; кандидат исторических наук, старший преподаватель Фрязинского филиала Российского государственного гуманитарного университета В. И. Куликов Малышкин С. А. М209...»

«К. К. ПЛАТОНОВ МОИ ЛИЧНЫЕ ВСТРЕЧИ НА ВЕЛИКОЙ ДОРОГЕ ЖИЗНИ (Воспоминания старого психолога) Издательство Институт психологии РАН Москва 2005 УДК 159.9 ББК 88 П 37 Платонов К. К. Мои личные встречи на великой дороге жизни (Воспо П 37 минания старого психолога)/Под ред. А. Д. Глоточкина, А. Л. Журав лева, В. А. Кольцовой, В. Н. Лоскутова.— М.: Изд во Институт психологии РАН, 2005.— 310 с. (Выдающиеся ученые Института психологии РАН) УДК 159.9 ББК 88 П 37 В книгу вошли воспоминания выдающегося...»

«Тематическая ориентировка к конкурсу ГЕРОИ ВОЕННОГО ВРЕМЕНИ Конкурс, выявляющий знания объектов культурно-исторического наследия Петербурга, хранящих память о героях Великой Отечественной войны – представителях разных национальностей, вероисповеданий, культур Авторский коллектив: Шейко Н. Г., к.п.н., доцент кафедры культурологического образования СПбАППО, Ермолаева Л. К., к.и.н., доцент кафедры культурологического образования СПбАППО, Болотов Д. А. – к. п. н., доцент кафедры европейских...»

«litres.ru Аннотация Наше знание текущих процессов в Закавказье неглубоко, а не столь уж давнее прошлое новых независимых государств вообще неизвестно. Однако необходимо понимать, на каком историческом фундаменте грузинские, армянские и азербайджанские историки выстраивают сейчас образ прошлого, с энтузиазмом выполняя политический заказ. Вместо объективного исследования в бывших советских республиках доминирует процесс создания новых исторических мифов. Ведущим предметом мифотворчества является...»

«Советский Союз. Последние годы жизни: АСТ; Москва; 2010 ISBN 978-5-17-059880-9 Аннотация Начало перестройки, крушение реформ. Распад Советского союза и КПСС. Ново-Огаревский процесс. Август 1991 года. Как это было? Какие причины смогли разорвать сильное и большое государство? Действительно ли существовали неразрешимые политические, экономические и социальные противоречия? Можно ли было предотвратить распад СССР? События, которые привели к распаду СССР и КПСС, Рой Медведев наблюдал очень...»

«ГЕЛИКОН ПЛЮС Александр Миронов ИСТИННОЙ ИСТОРИИ ИСТОКИ, или История как достоверный прообраз настоящего и будущего Санкт-Петербург Геликон Плюс 2008 УДК 800:27.247 ББК 81+86.37 М64 Автор выражает признательность за вольную и невольную помощь, оказанную ему при создании книги: Миронову Николаю Поликарповичу Мироновой Ольге Николаевне Носачёву Алексею Александровичу Петрову Вадиму Вадимовичу Петрову Михаилу Кирилловичу Ткаченко Алексею Константиновичу Трегубцу Евгению Васильевичу Миронов А. Н....»

«ВСЕОБЩАЯ ИСТОРИЯ ИССЛЕДОВАНИЯ НА ДАЛЬНЕМ ВОСТОКЕ В КОНЦЕ XX — НАЧАЛЕ XXI в. Дмитрий Витальевич ЛИХАРЕВ, доктор исторических наук В отличие от дальневосточного востоковедения, имеющего более чем вековую традицию и отчетливо выраженную регио новедческую направленность, исследования в других отраслях и специализациях по всеобщей истории выглядят не столь впе чатляющими. Пути их становления и развития оказались до вольно извилистыми, и подчас носили отпечаток бессистемно сти. Долгое время...»

«СОЦИАЛЬНАЯ СФЕРА И ПОВСЕДНЕВНОСТЬ СИБИРСКОГО ГОРОДА (XX – НАЧАЛО XXI вв.) СБОРНИК НАУЧНЫХ ТРУДОВ НОВОСИБИРСК Параллель 2007 ББК 1 Социальная сфера и повседневность сибирского города (ХХ – начало XXI вв.) Новосибирск: Параллель 2007. 184 с. ISBN 978-5-98901-023-3 В сборнике раскрываются ключевые проблемы и задачи исследования повседневной жизни городского населения, отражены основные тенденции и особенности формирования быта и досуга сибиряков в ходе освоения восточных регионов России,...»

«С.А. Корсун МЕЖДУНАРОДНОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО ПО ИЗУЧЕНИЮ ЭТНОГЕНЕЗА ЭСКИМОСОВ (20–50-е годы XX века) Сотрудничество между российскими и зарубежными учеными существовало со времени образования Академии наук в 1724 г. Достаточно напомнить, что все первые академики приехали в Россию из Европы. Особенно активно международное сотрудничество стало развиваться с конца XIX в. В 1898 г. руководитель этнологического отдела Американского музея естественной истории (АМЕИ) Ф. Боас обратился с письмом к...»

«повесть САНКТ-ПЕТЕРБУРГСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ 2008ДК 82-3:55 ББК 84(2Рос=Рус)6 Б43 Рекомендовано к печати Ученым советом геологического факультета С.-Петербургского государственного университета В повести в научно-популярной форме рассказывается о геологии острова Гогланд в Финском заливе, где во время Великой Отечественной войны на тральщике сражался с фашистами отец автора – Беляев Михаил Александрович. Автор благодарит декана геологического факультета СПбГУ Игоря Васильевича...»






 
© 2013 www.knigi.konflib.ru - «Бесплатная электронная библиотека»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.